Vesti – 22.02.2019.
22/02/2019
Grip “zatvorio” kuće znanja, đaci se vraćaju u skamije 25. februara?
Ombusman: Urediti dvojezičnu nastavu!
Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je, povodom 21. februara – Međunarodnog dana maternjeg jezika, da je potrebno urediti dvojezičnu nastavu u školama na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine, kao model obrazovanja dece pripadnika nacionalnog manjina. U saopštenju se navodi da pripadnici nacionalnih zajednica decenijama unazad po završetku školovanja često nemaju elementarno znanje srpskog jezika, pa samim tim nemaju ni jednake šanse u daljem obrazovanju i prilikom zapošljavanja. On je ocenio i da je veoma važna saradnja sa Nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Srbiji.
Pašalić je naveo da je u Srbiji u službenoj upotrebi 11 manjinskih jezika u 42 lokalne samouprave i da taj podatak govori da je država “posvećena tome da se na temeljan način bavi zaštitom i unapređenjem manjinskih prava na svojoj teritoriji, koja su umnogome iznad evropskog standarda”. “Pravilna i dosledna primena postojećih zakona omogućava građanima Srbije da se obrazuju i informišu na maternjem jeziku, kao i da ga koriste u službenoj upotrebi pred organima javne vlasti, što je od ključnog značaja za očuvanje nacionalnog identiteta”, naveo je Pašalić u saopštenju. Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se 21. februara, a ustanovljen je na Generalnoj skupštini UNESKO 1999. godine u znak sećanja na studente koji su tog dana 1952. ubijeni u Daki jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
Obeležen Međunarodni dan maternjeg jezika
Međunarodni dan maternjeg jezika 21. februara redovno obeležavaju zemlje članice UNESCO-a kako bi promovisale jezičnu i kulturnu raznolikost, te multilingvizam, a cilj je da se podigne svest o značaju maternjeg jezika i višejezičnosti. Pokrajinski zaštitnik građana podseća da je pravo na upotrebu maternjeg jezika jedno od osnovnih ljudskih prava, a maternji jezik deo kulturnog identiteta naroda, te tačka prepoznavanja, različitosti ali i tolerancije i razumevanja. Jezik je najmoćnije sredstvo komunikacije, služi međusobnom sporazumevanju i dijalogu, napominju u saopštenju za medije iz kancelarije Zaštitnika. Kako kažu, ovaj dan je od posebnog značaja, jer jezik predstavlja značajan element nacionalnog identiteta, koji valja negovati i brižno čuvati. “Jezička šarolikost je jedna od važnih odlika Vojvodine, čega smo svedoci u porodičnom okruženju, među prijateljima, na radnom mestu, na ulici. Zato ne samo danas, već svakog dana treba da prkosimo vavilonskoj jezičkoj zbrci i ne dozvolimo da nas ta raznolikost udaljava, nego da nas motiviše na zbližavanje i bolje upoznavanje”, navodi se u saopštenju.
Pokrajinski zaštitnik građana se u svom svakodnevnom radu bori za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i protiv diskriminacije svake vrste, pa tako i protiv diskriminacije ljudi na osnovu jezičke pripadnosti, kažu u njegovoj kancelariji, te dodaju da očuvanje maternjeg jezika služi očuvanju vlastitog identiteta. “Zato je važna i njena javna i službena upotreba, kao i u oblasti obrazovanja i u javnom informisanju, gde je posebno bitna dosledna primena propisa koji garantuju pravo na upotrebu i negovanje maternjeg jezika”, poruka je pokrajinskog zaštitnika građana.
Centar za porodični smeštaj i usvojenje uskoro i u Subotici
Povodom pеt godina od osnivanja Cеntra za porodični smеštaj i usvojеnjе Novi Sad čiji jе osnivač Pokrajinska vlada, prеdsеdnik Pokrajinskе vladе Igor Mirović posеtio jе u sredu 20. februara 2019. tu ustanovu socijalnе zaštitе u Srеmskoj Kamеnici i održao radni sastanak sa rukovodstvom. “Pеtogodišnjica rada ovog Cеntra bila jе prilika da posеtimo ovu ustanovu i podržimo jе u programima kojе razvija u važnoj oblasti zaštitе dеcе i omladinе bеz adеkvatnog roditеljskog staranja”, rеkao jе prеdsеdnik Mirović. On jе dodao da ćе sе do kraja godinе otvoriti još jеdan ovakav cеntar u Subotici, čimе ćе sе, kako jе rеkao, zaokružiti institucionalna podrška prе svеga hranitеljskim porodicama i dеci bеz adеkvatnog roditеljskog staranja. Prеdsеdnik Mirović najavio jе i izgradnju novog objеkta u Novom Sadu, gdе ćе biti smеštеn Cеntar za porodični smеštaj i usvojеnjе Novi Sad. “Podržao sam idеju osnivanja udružеnja hranitеljskih porodica Vojvodinе, kojе ćе u budućnosti imati podršku svih pokrajinskih ustanova iz ovе oblasti”, izjavio jе prеdsеdnik Pokrajinskе vladе. On jе istakao da jе socijalna zaštita vеoma odgovorna oblast u kojoj nе možе i nе smе biti grеškе. “U Srbiji sе trеnutno nalazi oko 6.000 dеcе u sistеmu socijalnе zaštitе, a na tеritoriji AP Vojvodinе oko 3.000 dеcе”, naglasio jе prеdsеdnik Mirović.
Dirеktorka Cеntra za porodični smеštaj i usvojеnjе Novi Sad Ivana Koprivica izjavila jе da sе danas obеlеžava mali jubilеj ovе ustanovе i otvaranjе novih prostorija. “Cеntar jе osnovan radi pružanja usluga procеnе i savеtovanja budućih hranitеlja i usvojitеlja u cilju zaštitе dеcе i omladinе bеz roditеljskog staranja i prva jе ustanova ovog tipa u AP Vojvodini”, istakla jе dirеktorica Koprivica.
Od juče isplata studentskih kredita i stipendija
Isplata treće i četvrte mesečne rate studentskih kredita i stipendija, za školsku 2018/2019. godinu, počela jer juče, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Mesečni iznos studentskog kredita i studentske stipendije je 8.400 dinara, navodi se u saopštenju.
Viček: Savremene obuke za vaspitače
Vaspitači u Srbiji proći će veliki broj obuka i savremenih kurseva za usavršavanje kako bi što lakše i efikasnije primenjivali nove mere predviđene reformom predškolskog obrazovanja i vaspitanja, istakla je državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Viček. Viček je na nedavno održanoj uvodnoj konferenciji Erazmus+ projekta „KEY“ (Keep Educating Yourself) u Novom Sadu objasnila da je njegov cilj da oformi centre za celoživotno usavršavanje vaspitača. Ona je istakla značaj saradnje sa visokoškolskim ustanovama koje realizuju inicijalno obrazovanje vaspitača, kao što su i strukovne škole – učesnice KEY projekta. Jedan od kompleksnih zadataka projekta ‘Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje u okviru reforme predškolstva’ biće upravo podrška unapređivanju inicijalnog obrazovanja vaspitača, rekla je Viček. Državna sekretarka je dodala da to znači uključivanje Standarda kompetencija za profesiju vaspitača u akreditacione kriterijume, kao i uključivanje u program obuke vaspitača sadržaja koji su u vezi sa novom koncepcijom. Viček je predstavila i aktivnosti koje Ministarstvo prosvete sprovodi kada je reč o reformi predškolskog vaspitanja i obrazovanja i podvukla da je donošenje novih osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja „jedan od značajnih koraka“.
Konzorcijum regionalnog projekta KEY čine Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Novi Sad – koordinator projekta, Visoka škola strukovnih studija za vaspitače iz Vršca, Visoka škola strukovnih studija za vaspitače i poslovne informatičare iz Sremske Mitrovice, Visoka škola strukovnih studija za vaspitače iz Kruševca, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Pirot, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Udruženje vaspitača Vojvodine i Savez udruženja vaspitača Srbije. Čine ga i Univerzitet iz Podgorice, Zavod za školstvo Crne Gore, JPU Ljubica Popović iz Podgorice, kao i partneri iz Evropske unije Birmingem Siti Univerzitet, Pedagoški fakulteti Univerziteta u Mariboru, RIS Raziskovalno izobrazevalno središče Murska Sobota, Koledž Etveš Jožef iz Baje u Mađarskoj, Univerzitet De Vest Din Temišvar, kao i nevladina organizacija „WEBin“ iz Beograda. Detaljnije informacije o KEY projektu možete da vidite na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=B5VNWVHhWQs
Srbiji najviše sredstava iz programa Erazmus plus
Osim u obrazovanju, Erazmus plus program ima projekte u još dve oblasti – mladi i sport. Ukupna sredstva namenjena programu od 2014 do 2020. godine su 14,7 milijardi evra.
Marija Filipović Ožegović iz Fonadacije Tempus navodi da je Srbija do sada povlačila najviše sredstava na Zapadnom Balkanu iz programa Erazmus plus i da će se taj trend nastaviti. Obrazovne ustanove u Srbiji, prvenstveno visokoškolske , učestvovale su u projektima čija je ukupna vrednost oko 67 miliona evra. U međunarodnim razmenama sa zemljama EU, zahvaljujući ovom programu, učestvovalo je više od 5.000 nastavnika i studenata iz Srbije, dok je u Srbiji boravilo više od 3.000 stranih studenata i nastavnika. “Dok smo se pripremali za proces ulaska u punopravno članstvo u programe Erazmus plus, započeta je saradnja škola kroz taj program EU. Do sada je bilo mobilno 300 do 500 nastavnika i učenika, tako da očekujemo da veći broj škola taj program koristi u narednom periodu”, kaže Filpović Ožegović. Srbija je do sada bila vodeća zemlja na Zapadnom Balkanu po broju odobrenih projekata, iznosu sredstava i broju ljudi koji odlaze na razmenu u evropske zemlje.
Preventivnim i prekršajnim merama protiv neopravdanih izostanaka
Ukoliko učenik nakupi 25 neopravdanih izostanaka i ako ima 15 izostanaka nakon obaveštenja roditelja od strane škole, škole su u obavezi da prijave roditelja nadležnom Prekršajnom sudu i ustanovi Socijalne zaštite. Problem neopravdanih izostanaka ne može biti rešen samo kažnjavanjem, pa se vodi i pojačan vaspitni rad sa tim učenicima, ali i sprega između institucija koje rešavaju problem mora biti na visini zadatka, ističu u apatinskoj Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin”. U ovoj školi primenom novog Zakona, za poslednjih godinu dana podneto je preko 40 prekršajnih prijava. Prema informacijama Prekršajnog suda u Somboru, do sada je u Apatinu je izrečeno 16 novčanih kazni od po 5.000 dinara, u Odžacima jedna kazna od 5.000 dinara i jedna opomena, dok su Somboru izrečene dve opomene, a u Kuli nije bilo prekršajnih sankcija.
U odnosu na ostale škole u okrugu, apatinska Osnovna škola “Žarko Zrenjanin” ponela je neslavan rekord po neopravdanim izostancima. Ipak, na ispitu primene novog Zakona o obavezi škole da takav slučaj prijavi Prekršajnom sudu i ustanovi Socijalne zaštite, ističu da imaju ocenu deset. Nikom se ne gleda kroz prste, a u proteklih godinu dana podneli su 43 prekršajna zahteva zbog neopravdanih časova. “U ovoj školskoj godini bilo je oko 28.000 opravdanih časova, a 9.000 neopravdanih izostanaka. Najveći broj neopravdanih izostanaka je kod onih učenika iz porodica gde su socijalne i kognitivne roditeljske kompetencije na veoma niskom nivou. Tu škola preduzima mere podrške, što učenicima iz socijalno ugroženih porodica, što roditeljima”, kazala je Sanja Šijan, direktorica OŠ „Žarko Zrenjanin” Apatin. “Postoje deca koja žive u nekim nefunkcionalnim porodicama, a koja čak beže i od kuće, pa onda beže i iz škole, ne zato što nisu spremni i ne zato što ne žele nešto da rade na času, već žele da šetaju po gradu…”, izjavio je Slaviša Dekan, nastavnik engleskog jezika, razredni starešina VIII7 OŠ „Žarko Zrenjanin” Apatin.
Prekršajni sud Sombor podvlači da je u periodu 01.01.2017. do 31.12.2018. godine na području Apatina, Sombora i Odžaka izrečeno 17 novčanih kazni od po 5.000 dinara, tri opomene, te da su dva slučaja obustavljena. U Centru za socijalni rad napominju da imaju odličnu saradnju sa školom, te da je osnovan i klub za rad sa decom. “Po prijemu izveštaja od škole, mi pozivamo na razgovor dete i roditelja. Imamo mogućnost i odlaska na teren da bismo utvrdili šta se to dešava kod kuće i sa svim informacijama pokušavamo da utvrdimo šta su to glavni razlozi zbog kojih dete ima toliki broj izostanaka”, saopštila je Milka Basta, MA psiholog Centra za socijalni rad Apatin, voditelj slučaja. “U cilju uticaja na smanjenje izostanaka učenika i pružanja podrške učenicima iz socijalno osetljivih grupa, sprovodimo niz preventivnih aktivnosti”, rekla je Marija Rapajić, specijalni pedagog OŠ „Žarko „Zrenjanin” Apatin. Apatinsku školu pohađa 1.205 učenika, a da li će preventivne i prekršajne mere imati efekta, pokazaće statistika već naredne školske godine.
LIBER konferencija 2020. u Beogradu sa preko 400 učesnika
Upravnik Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” Aleksandar Jerkov i predsednica evropskog udruženja akademskih biblioteka LIBER Žanet Fraj potpisali su 15. februara, u prisustvu ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, Sporazum o organizaciji godišnje LIBER konferencije u Beogradu 2020. godine. LIBER ima više od 400 članica iz svih evropskih zemalja, a godišnja konferencija je, po broju učesnika i kvalitetu izlaganja, najvažnija evropska bibliotečka konferencija i jedna od tri najvažnije u svetu.
Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” članica je udruženja LIBER od 2001. godine i učestvovala je u velikom broju aktivnosti i projekata ovog udruženja. Neki od projekata koje je Univerzitetska biblioteka ostvarila zahvaljujući članstvu u udruženju LIBER postavili su, kako navode iz te biblioteke, nove standarde u domaćem i regionalnom bibliotekarstvu.
Digitalna biblioteka (http://www.unilib.rs/istorijske-novine/), koja danas broji preko 650.000 stranica pretraživih materijala iz brojnih institucija kulture Republike Srbije, nastala je kao rezultat projekta “EuropeanaNewspapers” (http://www.europeana-newspapers.eu/) , dok su prvi rukopisi na arapskom, persijskom i turskom jeziku u centralni portal digitalnih objekata kulturnog nasleđa Evrope “Eureopeana” (europeana.eu) uneti upravo iz Srbije i Beograda, zahvaljujući saradnji Univerzitetske biblioteke iz Beograda i evropskog udruženja akademskih biblioteka LIBER.
Najbolji na bilbordima: Milana i Danilo, đaci TŠ „Mileva Marić Ajnštajn”
Đaci Tehničke škole „Mileva Marić Ajnštajn” učestvovali su na brojnim takmičenjima s kojih su se vratili s prestižnim nagradama. Danilo Ćorković osvojio je drugo mesto na Državnom takmičenju iz građevinarstva i geodezije u disciplini Statika i otpornost materijala. – Od trenutka kad sam ušao na čas statike, ti računi, veliki decimalni brojevi, računanje, jednostavno su mi se svideli i onda nisam imao problem da se spremam za takmičenje – kaže Danilo. – S uživanjem sam se spremao i išao na takmičenje. Milana Lončar osvojila je prošle godine drugo mesto na Republičkom takmičenju geodetskih i grafičkih škola u disciplini Grafičke konstrukcije. – Za takmičenje sam se spremala svaki dan po nekoliko sati, a nedelјu pred takmičenje skroz sam se fokusirala samo na to – navodi Milana. – U budućnosti bih volela da se bavim arhitekturom ili dizajnom enterijera.
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.
Trećina studenata planira da ode, a svake godine 1.000 beba manje
Svaki treći student planira da ode iz Srbije kad diplomira, a njih 90 odsto za to ima podršku svojih roditelјa, izjavila je ministarka zadužena za populacinu politiku u Vladi Srbije Slavica Đukić Dejanović i ukazala na negativan trend na polјu nataliteta jer se u Srbiji u proseku godišnje rađa 1.000 beba manje. Ona je u utorak u Jutarnjem dnevniku Radio-televizije Srbije (RTS), na pitanje kako zaustaviti ekonomske migracije, rekla da će eksperti najrazličitijih struka i ministri pokušati da daju odgovor i predlože mere kako vezati mlade lјude da ne odlaze iz Srbije. Siguran posao i krov nad glavom je minimum koji mladi očekuju da bi ostali, ali – po rečima Đukić Dejanović – ohrabruje podatak da njih 57 posto želi da investira svoje znanje i novac u Srbiji. Rok za prijave opština i gradova za nepovratna sredstva države namenjena podsticaju populacione politike je 7. mart.
Hilјadu knjiga za školu u Pločici
Biblioteka OŠ „Đura Filipović“ u selu Pločica, kod Kovina, bogatija je odnedavno za hilјadu knjiga. Knjige im je darovalo Dobrotvorno društvo „Istina“, koje realizuje projekat prikuplјanja knjiga za seoske i školske biblioteke u malim sredinama Predstavnici donatora posetili su školu u Pločici, a đaci su se kratkim programom zahvalili darodavcima na vrednom i korisnom poklonu.
Sombor: Jokićev mural na školi koju je pohađao
S vremena na vreme iz Sombora stigne vest koja brzinom svetlosti obiđe planetu. Poslednjih godina sve što se dešava u ovom pitomom vojvođanskom gradu vezano je za Nikolu Jokića. Srpski košarkaš je u dahu osvojio NBA ligu, a njegovi sugrađani su pronašli jedinstven način da zahvale trenutno najpoznatijem Somborcu. Na zidu Osnovne škole “Dositej Obradović” koju je pohađao osvanuo je mural posvećen njihovom Nikoli. Tvorac somborskog svetskog čuda je Andrej Josifovski, ljubiteljima ulične umetnosti poznatiji kao Pijanista, a već pet godina radi murale koji ostavljaju Srbiju i region bez daha.
Josifovski je za “Blic” otkrio kako je došao na ideju da naslika sada već čuveni mural posvećen Nikoli Jokiću. – Ovo je prvi put da radim tako velikog sportistu. Inicijativa je potekla od NBA lige, u sklopu promocije Ol-star vikenda. Najpre se radilo na nivou Srbije i regiona, a onda se to prosto proširilo na čitav svet. Uključili su se i Nikola Jokić i njegov menadžer, s kojima sam posredno bio u kontaktu. Mural sam radio tri dana, od petka do nedelje. Drago mi je što je ispao dobro – počeo je Josifovski razgovor za “Blic”.
Da priča dobije i ličnu notu pobrinuo se Branislav Jokić, otac našeg asa, koji je prisustvovao oslikavanju školskog zida. Ipak, do susreta sa umetnikom nije došlo. – Zanimljivo je da je Jokićev tata naišao dok sam slikao mural, ali ja toga nisam bio svestan. Bio je veoma srećan, barem mi je to rekao jedan od momaka koji je tu bio. Nosio sam slušalice dok sam radio i nisam ga primetio. Poslao sam mu poruku da se izvinim šta ga nisam pozdravio.
“Zeka” u Subotici – ekološki vrtić
Vrtić “Zeka” Predškolske ustanove “Naša Radost” iz Subotice je jedan od prvih u Srbiji koji je prepoznao značaj zaštite životne sredine. Više od 15 godine vaspitači i vaspitačice vrtića uče najmlađe Subotičane o tome šta je reciklaža, kompostiranje i zbog čega je značajno očuvati planetu. Mališani koji pohađaju Vrtić “Zeka” u Subotici uče šta je primarna reciklaža, zbog čega treba da se reciklira papir, plastika, čepovi, ali i stare baterija. Deca prikupljene baterije donose u vrtić i zajedno sa svojim vaspitačima, upotrebom određenih uređaja, proveravaju da li su one prazne ili ne. Učestvuju i u akciji “Čepom do osmeha”.
Andrija kaže: “Prošle godine kada smo išli u šumu posadili smo neku malu jelkicu tamo što smo našli kod ograde”. Lenka objašnjava: “Kada izađemo napolje sakupljamo smeće i stavljamo u kontejner”. Nina, dodaje: “Skupljamo smeće i stavljamo u velike bele vreće”. Vrtić “Zeka” je još pre 15 godina prepoznao ekologiju kao važan segment u životu dece. Biljana Mamužić rukovodilac Vrtića “Zeka” objašnjava da znanja koja deca dobiju u vrtiću mogu da prenesu na svoje roditelje i drugare.Prvi ekološki projekat odnosio se na kompostiranje. “Jednostavno smo previše bacali organski otpad u smeće i došli smo na ideju da se bavimo kompostiranjem. Tada nam je pomogla gradska uprava i organizacija Teras i dobili smo prvi komposter. Onda smo vremenom krenuli u šumu da istražujemo prirodu. Imamo jako lepo dvorište pa smo primetili da treba da posadimo jako mnogo drveća i pošumimo vrtić”, rekla je Biljana Mamužić rukovodilac Vrtića “Zeka” Subotica. U vrtiću je formira i ekološka patrola. Deca svakodnevno obilaze dvorište i okolinu vrtića i ukazuju na dobre i loše primere.
Studenti medicine pregledaće građane u zabačenim selima
Stanovništvo u najzabačenijim ruralnim opštinama i selima Srbije obilaziće studenti završnih godina medicine i obavljaće preventivne zdravstvene preglede građana. Ministarstvo zdravlja pružiće neophodnu podršku ovom projektu, dogovoreno je na sastanku ministra zdravlja Zlatibora Lončara i predstavnika Studentskog parlamenta Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednice parlamenta Katarine Popović i člana te organizacije Marka Maksimovića. Projekat parlamenta podrazumeva da studenti završnih godina obilaze zabačena mesta u Srbiji u okviru obaveznog šestomesečnog staža.
Taj projekat omogućiće stanovnicima ruralnih oblasti da češće proveravaju svoje zdravlje, a studentima završnih godina mogućnost da kroz praktičan rad sa lekarima razvijaju svoja znanja, saopšteno je iz Ministarstva zdravlja. Predstavnici studentskog parlamenta informisali su ministra o radu parlamenta, ali i drugim bitnim pitanjima od značaja za studente medicine, buduće lekare. Kako je navedeno u saopštenju, saglasili su se i oko nastavka saradnje i zajedničkih aktivnosti na drugim projektima, koji za cilj imaju promociju zdravstva i javnog zdravlja, zdravstvenu pomoć građanima, uz dodatno unapređenje praktičnih medicinskih znanja studenata završnih godina Medicinskog fakulteta.
Vremeplov: Veliki štrajk
Na današnji dan u subotu 22. februara 1997. godine u Novom Sadu sastaju se IO SPRV i ŠO SPRV. Na tom sastanku je konstatovano da se štrajk polako, ali sigurno osipa. Dilema je da li okončati štrajk i kako, s obzirom na je Vlada zauzela tvrd stav da ne može dati više od onoga prihvaćenog u „Sporazumu Marjanović-Banović“ i da pritiska „državni sindikat“ da taj Sporazum prihvati, te da će oni to uraditi, ali da to ne izgleda da su nas prodali. Traži se minimum koji bi bio prihvatljiv da se štrajk okonča (30% veća cena rada, plus 30% veći koeficijenti). Deo IO iracionalno istrajava na odluci o štrajku iako se u nastavu vraćaju i škole iz samostalnog, ali i iz nezavisnih sindikata. Dešavaju se i prvi otkazi zbog učešća u štrajku, pa ŠO traži da se ti direktori sankcionišu. Osovina Sombor-Novi Sad-Vršac-Zrenjanin se drži, ali je pitanje koliko će još izdržati. Predlaže se štrajk bar još nedelju dana.
Potpisnici takozvanog Sporazuma nisu ovlašćen da s Vladom pregovaraju u ime prosvetnih radnika, koje takav „sporazum“ ne obavezuje. Škole treba da nastave obustavu rada, sve dok ovlašćeni pregovarački tim, koji je dve nedelјe pregovarao s Vladom, ne postigne prihvatlјiv dogovor i ne proglasi obustavu završenom. Prosvetni radnici Vojvodine podržavaju pregovarački tim i zahtevaju da istraju u njihovim zahtevima.
Vremeplov: Rođen Svetozar Miletić
Na današnji dan 22. februara 1826 rođen je srpski pisac, novinar i advokat Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu (sadašnja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme – najznačajnija je “Spasova noć”, a najpoznatija “Već se srpska zastava svuda vije javno”. Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu “Slavjanka”, čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista “Zastava”, koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne radnike tog doba.
Vremeplov: Rođen Šopenhauer
Nemački filozof Artur Šopenhauer, dubok pesimist rođen je na današnji dan 22. februara 1788. godine. Individualnu egzistenciju je smatrao beskrajnom patnjom, ovaj svet najgorim od svih svetova (na tradicijama antičke misli), a osnovno moralno osećanje sažaljenjem. Dela: “O četvorostrukom korenu principa dovoljnog razloga”, “Svet kao volja i predstava”, “Parerga i paralipomena”.
Vremeplov: Umro Amerigo Vespuči
Na današnji dan 22. februara 1512. godine umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči, prema čijoj je latinskoj verziji imena (Americus) nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet nazvao Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio Kristifor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku ekspediciju. Verovao je da su Honduras i Brazil novi, neotkriveni kontinenti, ne znajući da je Honduras pre njega otkrio Kolumbo.
Vremeplov: Revolucija u Parizu – kralj abdicirao
U Parizu je na današnji dan 22. februara 1848. godine izbila revolucija. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip raspustio je vladu 23. februara, sledećeg dana je abdicirao i pobegao u Englesku, a privremena vlada ukinula je monarhiju i proglasila republiku. Proklamovane su demokratske slobode, opšte pravo glasa, sloboda štampe, smanjenje radnog dana, pravo na rad i izborno pravo za sve muškarce starije od 21 godine, a u kolonijama je ukinuto ropstvo. Uspeh revolucije u Francuskoj podstakao je revolucije i bune u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj, pa i kod vojvođanskih Srba.
Vremeplov: Rođen Aleks Dragnić
Na današnji dan 22. februara 1912. godine rođen je Aleks Dragnić američki slavista i politikolog srpskog porekla, univerzitetski profesor, akademik, stručnjak za negdašnju Jugoslaviju. Višedecenijski profesor univerziteta Vanderbilt, široj javnosti postao je poznat 1954. po objavljivanju knjige “Titova obećana zemlja” posle službovanja u ambasadi SAD u Beogradu, između 1947. i 1950. Tokom Drugog svetskog rata bio je analitičar za spoljne poslove u Odeljenju za strateške usluge, preteči Centralne obaveštajne agencije (CIA). Predavao je i na Univerzitetima Vašington i Li, bio saradnik istraživač pri Huverovom institutu, kao i dugogodišnji potpredsednik Američkog udruženja za političke nauke.
Vremeplov: Rođen Danilo Kiš
Srpski pisac Danilo Kiš, član SANU rođen je na današnji dan 22. februara 1935. godine. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost u Beogradu. Bio je dramaturg pozorišta “Atelje 212” i lektor za srpski jezik u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani “Psalam 44”, “Mansarda”, “Bašta, pepeo”, “Peščanik”, “Grobnica za Borisa Davidoviča”, pripovetke “Rani jadi”, “Enciklopedija mrtvih”, drama “Elektra 70”, polemički spis “Čas anatomije”.
Vremeplov: Rođen Dragoš Kalajić
Na današnji dan 22. februara 1943. godine rođen je Dragoš Kalajić, srpski slikar, publicista i literata. Diplomirao je u Rimu, na Akademiji lepih umetnosti. Bio je svestrana ličnost, bavio se slikarstvom, teorijom umetnosti, ali je posebno upamćen kao publicista i politički mislilac. U domenu likovnog, najvećim delom bio je hiperrealista. Uređivao je časopis “Delo”, magazin “Duga” i bio dopisnik agencije Tanjug iz Rima. Kao urednik u izdavaštvu priredio je i objavio dela niza relevantnih autora, poput Plotina, Špenglera, De Ružmona, Julijana Apostate, Berđajeva, Šestova, Vajningera, Konrada Lorenca, Renea Genona, Julijusa Evole. Dela: “Mapa (anti)utopija”, “Smak sveta”, “Američko zlo”, “Izdana Evropa”, “Poslednji Evropljani”, tv serijal “Ogledalo 20. veka”.
Bahata: Mužu dala četiri puta veću platu nego najvećim stručnjacima Instituta, a njegova sekretarica je primala 100.000 mesečno
