Vesti – 23/24.02.2019.

Grip “zatvorio” kuće znanja, đaci se  vraćaju u skamije u ponedeljak 25. februara?

Ministarstvo prati trendove na tržištu

Ministarstvo prosvete budno prati inovacije na tržištu, a dokaz za to je da je do sada ugašeno 166 profila, i to 86 četvorogodišnjih i 80 trogodišnjih. Pomoćnica ministra prosvete Gabrijela Grujić objašnjava da će svi profili koji nemaju izrađen standard kvalifikacija postepeno nestajati. “Tendencija je da se oni stalno otpisuju, da ne budu u sistemu, da učenici ne mogu da se opredelјuju za profile koji neće ispunjavati kriterijume određenih zanimanja savremenog razvoja 21. Veka”, rekla je   Gabrijela Grujić. “Za budućnost je planirano i do sada smo uradili – krenuli smo po dualnom modelu organizacije nastave profila – 33 profila, za narednu školsku godinu još devet”.

UNS poklanja računare “Privredniku”

Srpsko privredno društvo “Privrednik” će u nedelju, 24. februara, u svojim prostorijama u Zagrebu ugostiti delegaciju studenata Univerziteta u Novom Sadu koja će im kao donaciju uručiti 12 računara. “Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević, prorektorka za nastavu Univerziteta u Novom Sadu Sanja Podunavac-Kuzmanović i 50 studenata Univerziteta u Novom Sadu uručiće tom prilikom najboljim ‘Privrednikovim’ stipendistima kao donaciju osam računara i Srpskom narodnom vijeću četiri računara”, saopštio je “Privrednik”. Srpsko privredno društvo “Privrednik” ističe u saopštenju da je najstarije srpsko udruženje u Hrvatskoj kojem je glavni cilj i misija stipendiranje talentovanih učenika i studenata slabijih materijalnih mogućnosti. “Naši stipendisti uglavnom dolaze iz zanemarenih i opustošenih krajeva Hrvatske, a njihove porodice često im ne mogu obezbediti osnovna sredstva za školovanje. Stoga će donacija Univerziteta u Novom Sadu biti od velike koristi našim najuspešnijim stipendistima, a nama kao Društvu velika pomoć u pomaganju mladima u njihovom obrazovanju, ali i priznanje i podstrek za dalji rad”, kaže se u saopštenju.

“Otvorena vrata” za prijem u vojne škole

Od 15. februara do 31. marta 2019. godine otvoreni su konkursi za Srednju stručnu vojnu školu, Vojnu akademiju i Medicinski fakultet Vojnomedicinske akademije. Konkurs za prijem učenika u Vojnu gimnaziju otvoren je 1. februara i traje do 15. marta 2019. godine. U akciji “Otvorena vrata “, od 23. februara 2019. godine, svake subote (23.02, 02.03, 09.03, 16.03, 23.03, 30.03.) od 10.00 do 13.00 časova, svi zainteresovani kandidati za upis na Vojnu akademiju mogu da dođu i posete Vojnu akademiju, ulica Generala Pavla Jurišića Šturma broj 33. Tokom posete Vojnoj akademiji, kandidati će imati priliku da upoznaju uslove života i rada na Vojnoj akademiji, posete internat kadeta, kabinete i sportske kapacitete. I u Vojnoj gimnaziji, dok traje konkurs za upis, zainteresovani kandidati mogu svake subote od 10 do 13 časova, da dođu u internat Vojne gimnazije u Beogradu, ulica Humska 22, gde će biti upoznati sa uslovima konkursa, života i rada, internatom i ostalim kapacitetima ove škole.

Tokom boravka na Vojnoj akademiji i u Vojnoj gimnaziji kandidati za upis imaće priliku da razgovaraju sa profesorima, starešinama, kadetima i učenicima o svemu što ih interesuje u vezi školovanja. Vojna akademija ove godine upisaće 183 kadeta, a Medicinski fakultet Vojnomedicinske akademije 25. U Srednju stručnu vojnu školu biće upisano 65 dečaka i devojčica, a u Vojnu gimnaziju 90 učenika oba pola. Biti vojnik u stroju otadžbine oduvek je bila čast. Zato je izazovan i odgovoran poziv oficira i podoficira Vojske Srbije trajni motiv koji privlači mlade ljude, jer je časna dužnost odbrane svoje države i svog naroda bila i ostaje ponos svakog njenog pripadnika. Osnovni razlozi za tradicionalno veliko interesovanje mladih za upis u vojne škole je vrhunsko obrazovanje i odlični uslovi školovanja, besplatan smeštaj i ishrana u internatima, celokupna nastavna literatura i korišćenje savremenih kapaciteta za vannastavne aktivnosti.

Po završetku vojnih škola polaznici dobijaju siguran posao sa mogućnošću stalnog stručnog i karijernog usavršavanja. Oni koji žele da konkurišu za prijem u vojne škole, potrebno je da na vreme podnesu prijavu sa potrebnom dokumentacijom u centrima Ministarstva odbrane na teritoriji stalnog mesta boravka, u periodu kada su konkursi otvoreni, i da se što bolje pripreme za prijemni ispit. Konkursi za prijem objavljeni su u magazinu “ODBRANA” od 1. februara 2019. godine i na veb sajtu Ministarstva odbrane – www.mod.gov.rs, gde se mogu naći sve informacije o uslovima konkursa i o potrebnoj dokumentaciji.

Temerin: Majstori završili posao u PU „Velјko Vlahović”

Od poda do tavanice rekonstruisan je centralni objekat Predškolske ustanove „Velјko Vlahović” u Temerinu. Izvođač radova NPN „Gradnja” iz Novog Sada predao je objekat osnovaču, Opštini Temerin. Obimni građevinski radovi izvedeni su zahvalјujući Upravi za kapitalna ulaganje Vojvodine, koja je većim delom finansirala projekt obnove vredan 27 miliona dinara.   Očekuje se da u narednom periodu objekat bude pun dečje graje. Nameštaj je kuplјen i čeka se da bude isporučen, da bi mališani koji su bili raspoređeni u druge ustanove dok je trajala rekonstrukcija, mogli ponovo da se vrate u svoj vrtić. Ali, sada u sasvim drugačiji, uređeniji prostor.

“Vukonauti” iz Kikinde osvojili Prvu Lego ligu

Da se kroz igru uči, ali i ostvaruje uspeh, pokazali su učenici kikindske OŠ “Vuk Karadžić”, koji su na takmičenju Prve Lego lige osvojili prva mesta u programiranju i dizajnu i vizuelnom identitetu. Višemesečne pripreme obuhvatale su nova saznanja iz svih prirodinih nauka, a od svega je najvažnije druženje. Desetočlana ekipa “Vukonauti” ove godine prvi put je učestvovala na takmičenju Prva Lego liga. Iako su konkurencije činile i neke srednje škole i iskusniji učenici, mladi Kikinđani svojim entuzijazmom uspeli su da ostvare zapažene rezultate. Boris Bodrožić, jedan od članova tima, objašnio je gde su se posebno istakli.  “Prvo mesto smo osvojili iz tehničkog intervjua, kada smo predstavljali sudijama kako smo programirali i sklapali. Takođe, osvojili smo prvo mesto i za dizajn i programiranje robota”, rekao je Boris Bodrožić, OŠ “Vuk Karadžić” Kikinda. Pored toga, tim kikindske OŠ “Vuk Karadžić” imao je i najbolji vizuelni identitet, a za to je zaslužni njihov originalni logo i ime, dodao je Aleksandar Trajkovski. “Pošto je nastavnik likovnog hteo da nam pomogne u crtanju, nacrtali smo vuka. Ime Vukonauti dobili smo po našoj školi. Spojili smo reči astronauti i vuk, zato je i na majici vuk koji ide u svemir”, izjavio je Aleksandar Trajkovski, OŠ “Vuk Karadžić” Kikinda.

Jedan od zadataka kompleksnog takmičenja bio je i da se uradi projekat na temu “U orbiti”, gde je bio cilj da se pokaže kako čovekovo telo reaguje na dugačka svemirska putovanja. Oni su to učinili praveći paralelu sa podvodnim svetom i kosmosom, objasnila je Dunja Bjelić. “Mi smo došli na ideju da dočaramo bestežinsko stanje u vodi, zato što u svemiru nema gravitacije, a u vodi takođe”, rekla je Dunja Bjelić.

Pripreme za ovo takmičenje trajale su od oktobra, a intenzivirane su tokom decembra i januara. Ovakvi projekti važni su kako bi se proširili dečiji vidici, smatra nastavnik Goran Gojkov. “Ja se nadam da će ovde pronaći neka interesovanja, koja će njih privući u nekom budućem školovanju i poslu kojim se budu bavili.”, rekao je nastavnik Goran Gojkov. Program Prve Lego lige je osmišljen da se kod dece razvijaju interesovanja za naučne, tehničke, inženjerske i matematičke nauke. Na ovaj način pokazuje se da nauka ima svoju zabavnu stranu. https://www.youtube.com/watch?v=ttWzUd4OKO8

I u Bačkom Monoštoru nastava na hrvatskom jeziku

U Somboru je osim srpskog jezika u službenoj upotrebi i mađarski, a u Bačkom Bregu, Bačkom Monoštoru i Svetozaru Miletiću, i hrvatski jezik. U Osnovnoj školi “22. Oktobar” u Bačkom Monoštoru, oko 60 učenika pohađa izborni predmet hrvatski jezik, sa elementima nacionalne kulture, a u ovoj školi, u jednom odeljenju i ceklokupna nastava je na hrvatskom jeziku. Škola u Bačkom Monoštoru, jedna je od 70 osnovnih škola u Severnobačkom i Zapadnobačkom okrugu, u kojima učenici pohađaju, ili celokupnu nastavu na jeziku nacionalne zajednice, ili izborni predmet jezik nacionalne zajednice sa elementima nacionalne kulture. Ukupno je takvih učenika oko 7.000. U Somboru je osim srpskog jezika u službenoj upotrebi i mađarski jezik, a u Bačkom Bregu, Bačkom Monoštoru i sada Svetozaru Miletiću, i hrvatski jezik. To znači da zvanični nazivi mesta i državnih i drugih institucija, moraju biti ispisani na tim jezicima. https://www.youtube.com/watch?v=cBeI9XvyeS0

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u nedelju 23. februara 1997. godine sastao se  i Štrajkački odbor  SPRV(nezavisnog) opštine Sombor  – odbor najupornijih štrajkača i škola najduže u obustavi (još od 15. januara). Na tom sastanku je  konstatovano da se štrajk polako, ali sigurno kruni – škole u Bačkom Bregu i Kolutu su počele da rade, a nemaju ni podršku od strane roditelja. Deo ŠO istrajava na odluci o štrajku iako se u nastavu vraćaju i škole iz samostalnog, ali i iz nezavisnih sindikata, a zabunu je unela i odredba da svi koji posle 24. februara ostanu u štrajku ne podležu amnestiji iz Sporazuma. Pitanje je  koliko će se još moći izdržati, a veliki broj škola predlaže da se pređe na štrajk sa minimumom procesa rada (časovi od 30. minuta) . Javnost je podeljena, kao i podrška roditelja i medija. Predlaže se  da se štrajk nastavi i posle „dana D“ (ponedeljak, 24.02.1997.) i da „odluka (kakva god da bude, prim HZMK) bude naša“. U skladu sa tim ŠO će u utorak 25. februara doneti konačnu odluku da li i  kad početi  sa radom nakon punih šest nedelja obustave rada.

Načelnik Južnobačkog okruga Obrad Milošević održao je sastanak sa svim direktorim osnovnih i srednjih škola ovog okruga, na kome je i konstatovano da su, „nakon Sporazuma Vlade Srbije i Sindikata stvoreni uslovi za normalno odvijanje nastave“. Načelnik i direktori su se „dogovorili“ da prosvetni radnici „moraju sve učiniti, zajedno s direktorima i školskim odborima, da nastava krene već u ponedeljak, jer više nema osnova za dalju obustavu rada i nastavnog procesa“. U saopštenju se još kaže: „Direktori su dužni da pripreme sve neophodne uslove kako bi se s nastavom krenulo. Nastavnici koji nisu spremni da izvode nastavu moraju da snose sve zakonske konsekvence nedogovornog pristupa radu s decom u školama“.

U Sindikatu prosvetnih radnik Vojvodine (nezavisni) ističu da su sve škole i dalje u štrajku, osim škola u kojima su direktori Goran Latinović, pokrajinski ministar za obrazovanje i Ljiljana Božović, supruga Radomana Božovića. Direktori, kažu u SPRV, namerno unose pometnju i lažne informacije s ciljem da uguše štrajk.

Ultimatum republičke Vlade upućen prosvetnim radnicima da pod pretnjom otkazom od 24. februara počnu nastavu, niški prosvetari odbacili su na jučerašnjoj Skupštini Granskog sindikata osnovnog, srednjeg i višeg obrazovanja Niša. „Republička Vlada ne može nam propisivati radnu obavezu, jer nije ispunila svoju. Mi možemo Vladi propisati radnu obavezu kako bi ona konačno počela da radi svoj posao, a onda ćemo se i mi vratiti u učionice. Ako direktori škola traže od vas da se pismeno izjašnjavate da li ste za nastavak štrajka potpišite Tomislava Banovića i Mirka Marjanovića. Oni su potpisali sporazum u kome vi niste učestvovali i ne može vas obavezivati“, rekao je na jučerašnjem protestnom okupljanju niških prosvetara, održanom kao i svakog dana u podne u centru Niša. Miodrag Radović, predsednik Granskog sindikata srednjih škola. Štrajk se u većini niških škola nastavlja do ispunjenja zahteva.

Saopštenje Republičkog odbora Sindikata radnika obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti, koje je provladinim medijima dostavljeno pre nego što je zvanično izdato, jasno je samo u dve stvari: proglašen je prekid štrajka, a rukovodstvo državnog sindikata obavezalo se Vladi da u buduće ni pod razno neće pružiti ruku drugim sindikatima. Sve ostalo, pa čak i koeficijenti plate na koje prosvetari mogu da računaju, nije sasvim izvesno. Naime, saopštenjem je raspušten pregovarački tim u kome su učestvovali i predstavnici drugih sindikata, dok se obavezivanjem na „buduću saradnju sa ostalim sindikatima na osnovu Zakona o radnim odnosima“ državni sindikat zapravo obavezao da će se postaviti kao većinski sindikat koji će eventualno konsultovati druge, ali ih, neće više uključivati u pregovaračke timove. Konačno, Republički odbor ne precizira rok za početak pregovora o konačnoj ceni rada za ovu godinu, a posebno se ističe da sindikat neće štititi one prosvetne radnike koji posle 25. februara nastave štrajk. Time je rok za pomilovanje štrajkača produžen deset dana u odnosu na vikend-sporazum, ali je ostala obaveza državnog sindikata da počini ono što je mr Dragan Zlatković, predsednik neposlušnog (Beo)gradskog odbora samostalnog sindikata, opisao kao „najveću izdaju interesa članova u istoriji sindikalnog pokreta“.

Vremeplov: Umro  Gaus

Na današnji dan 23. februara 1855. godine umro je nemački matematičar, fizičar i astronom Karl Fridrih Gaus, osnivač čuvene matematičke škole i direktor opservatorije u Getingenu. Pronašao je niz metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji, analizi, astronomiji, teoriji površi i višoj geodeziji. Otvorio je novu etapu u razvoju diferencijalne geometrije i postavio nove temelje nebeske mehanike i astronomije. Konstruisao je geodetski instrument heliotrop. Više matematičkih pojmova nazvano je njegovim imenom – Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija. Jedinica za magnetnu indukciju nazvana je “gaus” (oznaka Gs), ali se sada, u čast srpskog naučnika Nikole Tesle, u Međunarodnom sistemu jedinica koristi oznaka “tesla” (skraćeno T). Dela: “Disqusitiones arithmeticae sapra superficies curvas”, “Theoria motus corporum coelestium”.

Vremeplov: Uhapšen Zola

Francuski pisac Emil Zola uhapšen je na današnji dan 23. februara 1898. godine zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom “Optužujem”, u kojem je vladu optužio za antisemitizam i montirani sudski proces protiv Alfreda Drajfusa, oficira (kapetan) optuženog za izdaju.

Vremeplov: Rođen  Matija Korvin

Na današnji dan  23. februara  1443. godine rođen je mađarski kralj Matija Hunjadi, kod Srba poznat kao Matija Korvin. Tokom vladavine od 1458. uspešno je ratovao protiv Turaka i Habzburga, zauzevši 1486. i Beč (gde je i umro 1490). Obnovio je mađarsku državu posle decenija anarhičnog stanja. Uspešno je reorganizovao zemlju – finansije, vojsku, pravosuđe i administraciju. U periodu njegove vlade značajan procenat pripadnika vojnih formacija pod njegovom komandom, činili su Srbi. Pomagao je razvoj gradova, u Požunu (sada Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet a 1472. i prvu štampariju. Korvin je od latinskog “Corvus” – gavran, pošto se predstava gavrana nalazila na njegovom ličnom grbu. Posedovao je jednu od najvećih privatnih biblioteka svoga doba.

Vremeplov: Rođen Karl Jaspers

Nemački filozof Karl Teodor Jaspers rođen je na  današnji dan 23. februara  1883. godine. Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije dok ga 1937. nisu otpustili nacisti. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. Dela: “Opšta psihopatologija”, “Psihologija pogleda na svet”, “Filozofija”, “Um i egzistencija”, “O istini”, “O izvoru i cilju istorije”, “Filozofska vera”.

Vremeplov: Verski rat francuskih katolika i protestanata

Na  današnji dan 23. februara 1574. godine  izbio je verski rat francuskih katolika i protestanata (hugenota) – peti po redu. Hugenotski ratovi vođeni su od 1562. do 1598. g. a verski sukobi potresali su Francusku sve do 18. veka.

Vremeplov: Umro Džon Kits

  Engleski pisac Džon Kits, jedan od najvećih pesnika engleske književnosti, čije stihove odlikuju izuzetna melodičnost i sažet a izražajan pesnički jezik umro je na današnji dan  23. februara  1821. godine Bio je nadahnut antičkom kulturom. Njegovi soneti, spev “Endimion”, pesme “Oda slavuju”, “Oda grčkoj urni”, “Oda jeseni” smatraju se vrhunskim poetskim delima napisanim na engleskom jeziku. Njegova “Pisma” su važan prilog razvitku teorije estetike.

Vremeplov: Rođen Georg Hendl

            Na današnji dan  23. februara 1685. godine rođen je nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha najistaknutiji predstavnik baroka u muzici. Veći deo života proveo je u Londonu kao direktor Kraljevske muzičke akademije (od 1719). Stvarao je opere izrazite dramatike i bogate melodike, u žanru italijanskih opera-serija. Dela: opere “Rinaldo”, “Julije Cezar”, “Aleksandar”, “Kserks”, oratorijumi “Mesija”, “Izrael u Egiptu”, “Juda Makabejac”, Samson”, “Saul”, orkestarske svite “Muzika na vodi”, “Muzika za vatromet”.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u ponedeljak 24. februara 1997. godine i pored brojnih  pritisaka jedan broj škola ostaje u štrajku – deo u obustavi, deo sa časovima od 30 minuta.  Javnost je podeljena, kao i podrška roditelja i medija.

Prosvetari Zrenjanina su se pre tog  vikenda dogovorili da smire strasti i da ubuduće, do okončanja štrajka, budu civilizovani u ponašanju. Ko je u štrajku neće uznemiravati one koji su odlučili da rade. Jedino je ostalo nerešeno kako ispuniti praznine u školama u kojima jedni rade, a drugi ne rade. Događa se da se u srednjoj školi održavaju časovi fizičkog i matematike, a drugi časovi preskaču jer su nastavnici u štrajku. Predsednik IO SO Zrenjanin, Voja Bačvanski očekuje da se do tog ponedeljka štrajk okonča.

Pred mnogim novosadskim školama u nedelju su se mogli zateći zbunjeni učenici, koji iščitavaju naredbe direktora škola po kojima se u ponedeljak počinje s nastavom. U isto vreme Štrajkački odbor prosvetnih radnika Vojvodine i dalje ostaje pri tome da zahtevi prosvetnih radnika nisu ispunjeni i da se štrajk nastavlja. Zbunjeni učenici odgovaraju kako će se danas naći pred školama, ali nisu sigurni da  li će biti nastave. “Oštro osuđujemo načelnike okruga i načelnike okruga nadležne za prosvetu, te direktore škola, koji po njihovim usmenim nalozima vrše pritiske na zaposlene koji štrajkuju: sazivanjem sednica nastavničkog veća, iako za to u vreme štrajka nisu ovlašćeni. To su činili čak i subotom i nedeljom, te prisiljavali prosvetne radnike da se pismeno izjasne da će početi da rade. Pretili su pojedincima i otkazima, te lažno informisali javnost da njihove škole počinju nastavu dana, uprkos tome što su nastavnici i dalje u štrajku”, rekao je Dragan Karlavaris, predsednik ŠO prosvetnih radnika Vojvodine.

Načelnici okruga, pa tako i načelnik Zapadnobačkog okruga Mile Đapić , dobili su jasna i precizna uputstva šta treba da čine. Naredba je u petak preneta direktorima škola, kojima nije preostalo drugo nego da postupe po naređenju. Obavestili su svoje đake i radnike da u ponedeljak počinje nastava. Da to neće moći baš tako pokazalo se, naravno, već u ponedeljak. U međuvremenu, Izvršni odbor SPRV za opštinu Sombor, doneo je odluku da se štrajk nastavlja do srede 26. februara, ostavljajući Vladi još jednu (vremensku) mogućnost da se izjasni o zajedničkim zahtevima pregovaračkog tima prosvetnih radnika. U pojedinim školama u taj ponedeljak se nije znalo ko pije, a ko plaća, ko radi, a ko štrajkuje. U šest škola učenici su vraćeni kućama, u pet škola štrajk je nastavljen u zakonskim okvirima, a u 10 škola nastava je kako-tako normalizovana. Najveća pometnja bila je u onim školama koje su podvedene pod kategoriju delimičnog rada. A pod ovu kategoriju podvođene su čak i one škole u kojima je na posao došlo dvoje-troje ljudi, pa direktori jednostavno nisu znali šta sa njima da organizuju. Pribegavalo se i grupnoj nastavi, blok-časovima jednog istog predmeta, a pred đacima su se pojavili čak i penzionisani radnici.

Vremeplov: Rođen Kapetan Miša

Na današnji dan  24. februara  1803. godine rođen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević. Za “kapetana dunavskog” 1833. postavio ga je knjaz Miloš Obrenović, s kojim je bio u poslovnom ortakluku. Od tog vremena on je poznat kao “Kapetan Miša”. Posedovao je čak 74 broda, solane u Vlaškoj i Mađarskoj kao i velika imanja u rumunskoj žitnici Vlaškoj. Veliku zgradu na Studentskom trgu u Beogradu, u kojoj se sada nalazi rektorat Univerziteta u Beogradu, poznatu kao Kapetan-Mišino zdanje, poklonio je 1863. “svom otečestvu”.

Vremeplov: Ukaz o primeni gregorijanskog kalendara

Papa Grgur XIII izdao je na današnji dan 24. februara  1582 godine bulu o primeni gregorijanskog kalendara. Reforma julijanskog kalendara i uvođenje gregorijanskog, sprovedena je iz praktičnih razloga, julijanski kalendar je astronomski neprecizan, dok je kod gregorijanskog odstupanje neuporedivo manje.

Vremeplov: Rođen Vilhelm Grim

  Nemački pisac Vilhelm Grim, sakupljač i obrađivač narodnih bajki, koje je, kao i većinu drugih dela, objavio u saradnji sa starijim bratom Jakobom rođen je na današnji dan 24. februara 1786. Izdavao je i nemačke srednjovekovne književne spomenike i proučavao mitologiju.

Vremeplov: Rođen Ljubomir Ivanović

  Srpski  slikar Ljubomir Ivanović, pionir srpske grafike rođen je na današnji dan  24. februara 1882 godine. Posle studija na Državnoj akademiji u Minhenu, bio je profesor Umetničke škole u Beogradu. U srpskom slikarstvu razvio je crtež od pomoćne slikarske discipline do samostalnog umetničkog dela. Njegovi izvanredni realistički crteži, s motivima iz raznih krajeva naše zemlje imaju, uz umetničku, i izuzetnu dokumentarnu vrednost. Izradio je dve mape linoreza: “Stari Pariz” i “Iz naših krajeva” i tri albuma crteža olovkom: “Iz Južne Srbije”, “Predeli Šumadije i Južne Srbije” i “Jugoslovenski predeli”.

Vremeplov: Program nacističke partije Nemačke

Prvi politički program Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke, koju je 1919. u Minhenu osnovao (preuzeo) Adolf Hitler, objavljen je u 25 tačaka na  današnji dan 24. februara  1920  godine. Program koji je sačinio Hitler kasnije je razrađen u njegovoj knjizi “Majn kampf”. Već u njoj je jasno nagoveštena njegova politička vizija (rasizam, posebno prema Jevrejima).

Vremeplov: Umro Pavle Julinac

Na  današnji dan 25. februara 1785 godine umro je Pavle Julinac, srpski istoričar i prevodilac, autor prve objavljene istorije Srba na srpskom jeziku. Poreklom je bio iz plemićke graničarske porodice, najverovatnije iz Segedina. Završio je licej u Požunu (danas Bratislava). Od 1753. boravio je u Rusiji, gde je započeo karijeru vojnika i diplomate. od 1762. radi pri ruskom poslanstvu u Budimu pa u Beču, a od 1783. nalazi se na mestu ruskog generalonog konzula u Napulju. “Kratkoje vedenije v istoriju proishoždenija slaveno-serbskago naroda” objavio je u Veneciji 1765. pod uticajem njegovog požunskog profesora Jana Tomke-Saskog. Preveo je sa francuskog i u Beču 1776. objavio Marmontelovog “Velizarija”, roman opšte popularan širom tadašnje Evrope.

Vremeplov: Umro Kristofer Ren

             Engleski  arhitekta Kristofer Ren, osnivač Kraljevskog društva u Londonu (akademija nauka) i njegov prvi predsednik od 1680. do 1682 umro je na današnji dan  25. februara  1723 godine. Zaslužan je za usvajanje renesansnih arhitektonskih uzora i napuštanje duge tradicije zidanja u kasnogotičkom maniru. Posle požara koji je opustošio London 1666, uključujući 53 crkve, projektovao je niz zdanja, među kojima i monumentalnu katedralu Svetog Pavla.

Vremeplov: Ubijen Stanoje Glavaš

Na današnji dan 25. februara  1815  godine ubijen je srpski vojvoda Stanoje Glavaš, jedan od čelnika Prvog srpskog ustanka. Pravo ime bilo mu je Stanoje Stamatović. Ubijen je prema nalogu Sulejman paše, posle propasti Hadži-Prodanove bune. Na zboru u Orašcu, na Stretenje 1804. odbio je da predvodi Prvi srpski ustanak i na njegov predlog za vožda je izabran Karađorđe. Njegovo herojstvo u boju na Deligradu, u oslobađanju Prokuplja, opsadi Beograda i drugim bitkama opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je napisao i istorijsku dramu “Stanoje Glavaš”.

 Vremeplov: Rođen Renoar

Francuski slikar Pjer Ogist Renoar, jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19. veka rođen je na današnji dan 25. februara  1841. Radio je portrete, aktove, kompozicije iz savremenog života, mrtvu prirodu, pejsaže, s neuporedivim osećanjem za ljupka lica, životnu radost i prefinjen kolorit i razvio je izraz karakterističan po svetloružičastim i modrim tonovima. U starosti je radio i skulpture, pretežno aktove jedre forme.

Vremeplov: Rođen Karl Maj

Na današnji dan 25. februara 1842 rođen je Karl Maj, nemački književnik. Plodan i popularan autor, pisao je laku literaturu zabavnog karaktera. Bio je najtiražniji nemački autor. Dela: “Vinetu”, “Blago u srebrnom jezeru”, “Sin lovca na medvede”, “Od Bagdada do stambola”, “U balkanskim gudurama”.

Vremeplov: Umro fon Rojter

    Osnivač britanske novinske agencije Rojter – Paul Julijus fon Rojter umro je na današnji dan  25. februara 1899. Po rođenju bio je nemački Jevrejin, pravo ime bilo mu je Izrael Bir Josafat. Izvesno vreme radio je u novinskoj agenciji Avas u Parizu, a zatim je osnovao novinsku agenciju Rojter, koja se i danas zove po njemu. Rojter je posle francuskog Avasa (danas Frans pres) druga najstarija novinska agencija na svetu.

Vremeplov: Posmrtni ostaci Stankovića preneti iz Budimpešte

Na današnji dan 25. februara  1949 godine posmrtni ostaci Kornelija Stankovića svečano su sahranjeni u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, nakon što su preneti iz Budimpešte, gde je Stanković umro 1865. Stanković je osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici. Zapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je 1831. u drevnoj porodici budimskih Srba. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima proučavao je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući Čajkovskog (“Srpski marš”, danas poznat kao “Slovenski”) i Nikolaja Rimskog-Korsakova (“Fantazija na srpske teme”). Dela: “Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda”, šest svezaka “Srpskih narodnih pesama”, koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir.

Vremeplov: Rođen Enriko Karuzo

  Italijanski  operski pevač Enriko Karuzo, jedan od najvećih tenora u istoriji opera rođen je na današnji dan 25. februara 1873. Bio je posebno cenjen kao izvođač rola u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i interpretator kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonske ploče. Dela: “Uspomene”, “Metodi pevanja”.

Zapošljavao rodbinu, profesore oterao, saradnik sa lažnim doktoratom

Grupa zaposlenih u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Valjevu optužila je direktora Mlađena Vićentića za nepotizam i dovela pod sumnju kapacitet škole da organizuje i održava master studije. Oni tvrde da je zbog direktora Vićentića ova ustanova postala servis za zbrinjavanje nestručnih kadrova, zbog čega škola navodno gubi kredibilitet da pruži kvalitetnu nastavu. Ova škola je akreditaciju za master studije dobila 2017. godine, a delom je finansira država. I baš je taj master program sporan jer, kako tvrdi grupa zaposlenih, od oktobra prošle godine odlaskom tri profesora, zahvaljujući kojima je i dobijena akreditacija, škola ne ispunjava zakonski minimum kvalifikacija definisanih akreditacionim pravilima. Zbog toga, ali i zbog proglašavanja u akademska zvanja ljudi sa neadekvatnim, pa i nepriznatim diplomama, čak i postavljenjem zeta za svog asistenta, što je uradio direktor Vićentić, oni traže od Ministarstva prosvete da uradi vanrednu kontrolu. – Direktor Vićentić je svojom kadrovskom politikom oterao ugledne profesore sa doktorskim diplomama sa državnih fakulteta i naučnim radovima predstavljenim u međunarodnim časopisima, a na njihova mesta doveo je svoje rođake i ljude koji imaju sumnjive doktorate na privatnim fakultetima. Čak su i magistri u funkciji profesora, što po zakonu nije moguće – tvrdi grupa zaposlenih.

Oni dodaju da su od oktobra prošle godine školu napustila tri profesora na osnovu čijih je kvalifikacija dobijena akreditacija za master studije. – Zato ovaj program nema više uslova da postoji jer po zakonu magistar ne može biti profesor, niti može držati nastavu na master studijama. To rade nekadašnja direktorka Vesna Marković i Jelica Božanić, koje su magistri. U isto vreme na predmetu Poslovna analiza saradnik je osoba koja ima zvanje mastera. I to nije kraj, jer je direktor Vićentić zaposlio svog zeta, ćerkinog muža, Nikolu Stojanovića kao asistenta i to na svom predmetu i bio mu je potpisnik referata za izbor. Tu je i sestrić koji radi kao domar, ali su mu date kompetencije koje prevazilaze to mesto. Pored toga, njegov najbliži saradnik i pomoćnik za nastavu je Ilja Stanišević, čovek koji je doktorat stekao na fakultetu koji nije bio akreditovan za doktorske studije. Sve to dovelo je do pada kvaliteta nastave, što dovodi do smanjivanja broja upisanih studenata, a oni koji se upisuju su jako lošeg uspeha – tvrdi grupa radnika škole.

Direktor Vićentić ne negira navode!

S druge strane, direktor škole Mlađen Vićentić ne negira tačnost nekih navoda zaposlenih, ali kaže da su oni tendenciozno prikazani. – Tačno je da su tri profesora tokom 2018. podnela zahtev za sporazumni prekid radnog odnosa iz različitih ličnih razloga. Tačno je i da je akreditacija za master studije dobijena na osnovu njihovih kvalifikacija, ali u smislu potrebnog broja nastavnika, a ne lično, imenom i prezimenom. Da bi se realizovao nastavni proces, angažovani su drugi profesori sa odgovarajućim stručnim kompetencijama, a deo nastave je poveren i nastavnicima već zaposlenima u školi, tako da ispunjenost standarda za akreditaciju ni na koji način nije dovedena u pitanje – tvrdi Vićentić. Vićentić kaže da nije suprotno Zakonu o obrazovanju da na predmetu Poslovna analiza nastavu izvodi profesor strukovnih studija koji ima akademsko zvanje magistra. – Članom 122 propisano je da se smatra da profesor koji na dan stupanja zakona ima najmanje 15 godina radnog staža kao nastavnik ima zvanje profesora strukovnih studija. Saradnik na ovom predmetu ima master diplomu, ali mu je Nastavno-stručno veće poverilo nastavu u skladu sa ovom odredbom zakona.

Za zeta tražio mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije

Što se tiče njegovog zeta Nikole Stojanovića, direktor Vićentić kaže da je primljen na javnom konkursu na kom je bio jedini kandidat. “Stojanović jeste moj zet, ali on je na konkursu na kojem je bio jedini kandidat odlukom Nastavno-stručnog veća izabran u zvanje asistenta za oblast Menadžment i organizacija, dok ja kao profesor predajem na predmetima koji pripadaju drugoj naučnoj oblasti. Ja sam od Agencije za borbu protiv korupcije zatražio mišljenje o sukobu interesa i Agencija je donela rešenje kojim mi je izrekla meru upozorenja. Tim rešenjem Agencija nije izrekla preporuku za moje razrešenje jer se očigledno nisu stekli uslovi koji su propisani Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije” – rekao je Vićentić.

About the Author

admin