Đaci u klupama, škole same planiraju nadoknadu

Đaci su se sa produženog zimskog raspusta u školske klupe vratili juče, kada je i počelo drugo polugodište, a škole same treba da naprave plan nadoknade časova i dostave ga Ministarstvu prosvete. Škole treba da nadoknade pet radnih dana. Izvesno je samo da produžetka školske godine neće biti, jer osmaci mali maturu polažu 17,18,19. juna. Zimski raspust produžen je zbog gripa. https://www.youtube.com/watch?v=xS_XljTeuIQ

Vodič za osnivanje učeničkih zadruga

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je Vodič za učeničke zadruge, autora dr Gordane Stepić, koji je praktični putokaz školama za osnivanje učeničkih zadruga kao i razumevanje oblasti preduzetništva i razvoja preduzetničkih kompetencija nastavnika i učenika. Preduzetništvo je tokom poslednje decenije postalo važna tema u Republici Srbiji i na različite načine je integrisano u strateški i zakonodavni okvir različitih sektora, kao što su ekonomija, omladina, obrazovanje i slično. Na osnovu aktuelnih obrazovnih dokumenata i obrazovne politike Evropske Unije, a na temelјima naše obrazovne i kulturne tradicije, u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja  definisano je osam klјučnih kompetencija za celoživotno učenje. Među njima se našao i osećaj za inicijativu i preduzetništvo: sposobnost da se ideje pretvore u akciju kroz kreativnost, inovativnost i preuzimanje rizika, kao i sposobnost za planiranje i upravlјanje projektima. Publikacija je nastala u okviru Projekta Program stručnog usavršavanja: Obuke nastavnika u oblasti razvijanja preduzetničkih kompetencija kod nastavnika i učenika i stvaranju uslova za realizaciju preduzetništva u osnovnim školama, koji sprovodi Udruženje poslovnih žena Srbije.

Milica Đurić-Jovičić – direktorka Fonda za nauku

Vlada Srbije imenovala je Milicu Đurić-Jovičić za v.d. direktorku Fonda za nauku, saopštilo je u petak Ministarstvo prosvete. Milica Đurić-Jovičić je doktor nauka elektrotehnike i računarstva, a poslednje četiri godine je bila direktorka Inovacionog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Đurić-Jovičić ima više od deset godina iskustva naučno-istraživačkog rada u oblastima biomedicinskog inženjerstva i informacionih tehnologija. Učestvovala je u koordinaciji domaćih i međunarodnih naučno-istraživačkih projekata, kao i saradnju sa privredom u Srbiji i širom sveta.

Tokom mandata u Inovacionom centru, Đurić-Jovičić je realizovala multidisciplinarne projekte koji povezuju nauku i privredu i doprinose razvoju društva kroz inovacije i nova tehnološka rešenja. Autor je velikog broja naučnih radova u vrhunskim međunarodnim časopisima, kao i recenzent međunarodnih časopisa i projekata.

Zakon o Fondu za nauku donet je u decembru prošle godine, a cilj osnivanja Fonda je finansiranje naučno-istraživačkih projekata zasnovano na izvrsnosti i kvalitetu. Na taj način pruža se podrška razvoju naše nauke i podiže se nivo njene konkurentnosti na globalnom nivou, dodaje se u saopštenju. Jedan od ciljeva Fonda biće i povezivanje nauke i privrede i podrška transferu tehnologije. Poseban program Fonda odnosiće se na podršku zaposlenima u nauci, sa posebnim osvrtom na mlade istraživače, dodaje se u saopštenju.

Mladi matematičari osvojili pet medalja u Bukureštu

Na velikom međunarodnom takmičenju u Bukureštu, učenici Matematičke gimnazije iz Beograda osvojili su jednu zlatnu, dve srebrne, dve bronzane medalje i pohvalu, saopštila je danas Matematička gimnazija. Na takmičenju Romanian Master of Mathematics, koje je održano od 20. do 25. februara, Pavle Martinović je osvojio zlatnu medalju, srebrna odličja pripala su Aleksi Milojeviću i Jeleni Ivančić, dok su bronzane medalje osvojili Miloš Milićev i Jovana Toromanović. Pohvalu je dobio Vukašin Mihajlović. U ekipnom plasmanu, od 24 ekipa, Srbija je sa Korejom zauzela drugo mesto iza SAD, a ispred Izraela, Rusije i Kine.

Veće školarine na fakultetima BU

Senat Beogradskog univerziteta usvojio je juče na sednici plan upisa studenata za sledeću godinu, ali je odobrio i povećanje školarina za pet fakulteta. Fakulteti Univerziteta u Beogradu za školsku 2019/2020. godinu predložili su upis 29.875 studenata. Od tog broja, 15.117 mesta je za osnovne studije, od čega je 9.587 budžetskih mesta, a od toga bi 5.530 plaćalo svoje studije. Visina školarina za studijske programe na svim nivoima povećana je na Ekonomskom, Pravnom, Saobraćajnom, Mašinskom i Učiteljskom. – Planiramo da upišemo 29.875 studenata, a od toga 15.117 na osnovne integrisane studije. Na budžetu će biti 9.587 studenata, a na master akademskim studijama 9.451, a od toga će biti na budžetu 4.090 studenata, dok će na specijalističkim akademskim biti na budžetu 52 od ukupno 916 studenata. Na doktorskim od ukupno 1.901 studenata na budžetu će biti 718 studenata. Brojevi se nisu značajno promenili od prošle godine – objašnjava prorektor Petar Bulat. Školarina je poskupela uz vrlo male korekcije, a najviše je skočila na Saobraćajnom fakultetu, za čak 18.000 dinara.

– Od javnog interesa je da cene školarina ne skaču i u ovih deset godina koliko se nisu drastično menjale, minimalno su korigovane. Na Ekonomskom fakultetu cena je prošle godine bila 85.000 dinara, a sada je 90.000 dinara, Pravni fakultet je cenu povisio sa 95.000 na 99.000 dinara, dok je na Učiteljskom cena spram prošle godine od 99.000 skočila na 102.000. Najveće povećanje školarine je na Saobraćajnom fakultetu i dok su studenti trebali prošle godine da izdvoje 90.000 dinara, sada će morati 108.000 dinara. Na Mašinskom je takođe poskupela školarina, ali je korekcija cene minimalna, sa 66.000 dinara na 72.000 dinara. Mašinski ima cenu od 66.000 dinara od 2014. godine i treba uzeti u obzir da su i ostale školarine na drugim fakultetima za ceo ovaj period minimalno bile povišene. Navedeno je i  da je na fakultetima struja poskupela 20 odsto, Učiteljski fakultet je poskupeo u skladu sa cenama na malo, i oni poskupljuju na svakih nekoliko godina tri procenta. Mnogi fakulteti, kao što je na primer Arhitektonski, imaju istu visinu školarina već deset godina – istakao je za “Blic” prorektor Petar Bulat.

Senat BU: Školujemo za zanimanja koja više ne postoje

Prodekani su na sednici senata Univerziteta ukazali i na problem toga što svršeni srednjoškolci i dalje upisuju Fakultete za zanimanja koja ne postoje. – Školujemo ljude za zanimanja koja više ne postoje, i onda imamo situaciju da ti mladi obrazovani ljudi odlaze iz ove zemlje. Rektorat mora da napravi plan, posvetićemo se pronalasku izlaska iz tog problema, ne treba “Beogradska hronika” da ukazuje na ove probleme koje Univerzitet treba da rešava – istakla je rektorka Ivanka Popović. Rektorat mora da napravi plan da ne školujemo ljude za zanimanja koja ne postoje, rekla je rektorka Ivanka Popović Sa njom su se složili većina prodekana fakulteta koja se zatekla na sednici i istakli da je to mnogo veći problem nego što mu se posvećuje pažnje i da time treba da se bavi posebna Agencija za zvanja.

U Novom Sadu održana Evropska škola debate

Takmičenje za srednjoškolce i studente u veštini debatovanja „Evropska škola debate“ održano je u četvrtak u Plavoj sali Skupštine grada Novog Sada.  “Evropska škola debate” održana je peti put, a ove godine mladi su debatovali na temu „Da li bi Evropska unija trebalo da ima jednog predsednika“. Na debati su učestvovali Angelina Gavrilović, studentkinja Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, Đorđe Jockov student Univerziteta „Union-Nikola Tesla“, Ivana Jović, učenica Medicinske škole „7.april“, Miloš Ilić, student Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, Velimir Milošević, student Fakulteta za evropske pravno-političke studije i Dunja Grubor, studentkinja Pravnog fakulteta.

Žiri je radio u sastavu: Norbert Šinković, asistent na predmetu Debata, na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Jovana Zdjelarević, predstavnica novosadskog EU info kutka, i Teodora Rešetar, trenerica debatnih veština.

Evropska škola debate je projekat koji organizuju Informacioni centar Evropske unije, EU info kutak Novi Sad i debatna akademska mreža Otvorena komunikacija uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji. Cilј ovog projekta je edukacija srednjoškolaca i studenata o Evropskoj uniji, procesu evropskih integracija i veštini debatovanja. Školu debate je u prethodnih pet godina pohađalo više od 300 srednjoškolaca i studenata iz više od 30 gradova širom Srbije, a organizovano je više od 20 javnih debata. Završna debata i ceremonija dodele diploma održaće se u maju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u sklopu obeležavanja Dana Evrope.

Produžen konkurs za učitelje i đake „Zaštita za sve“

            Zbog produženja raspusta za osnovce, rok za prijavu i konkurs „Zaštita za sve“ produžen je do 08. marta 2019. godine. Konkurs je raspisan 21. januara 2019. godine, a prvobitni rok za predaju konkursnog materijala bio je 28. februar 2019. godine. „Zaštita za sve“ je program edukacije o odgovornom ponašanju na suncu. Namenjen je deci predškolskog i ranog školskog uzrasta, roditeljima, vaspitačima, učiteljima, kao i pedijatrima i lekarima opšte prakse. Ovaj program pokriva vaspitno-obrazovne ustanove i domove zdravlja na teritoriji Republike Srbije. Cilj kampanje je da promoviše odgovorno ponašanje na suncu i podigne svest o značenju zaštite od štetnog UV zračenja, te prvenstveno pomogne unapređenju rada sa predškolskom i decom od 1. do 4. razreda osnovnih škola kada je zaštita od sunca u pitanju.

Organizatori konkursa, koji se sprovodi u okviru istoimene kampanje “Zaštita za sve” – Eucerin Srbija i Fond B92, uz podršku Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije – pozivaju učitelje i đake svih osnovnih škola na teritoriji Republike Srbije da iskoriste produženje roka, pokažu svoju kreativnost i osvoje vredne nagrade.

Na konkursu mogu da učestvuju učitelji prvog, drugog, trećeg i četvrtog razreda koji prođu online edukaciju, koja je takođe produžena i dostupna do 4. marta 2019. godine na zvaničnoj stranici kampanje www.zastitazasve.rs. Po završenoj edukaciji učitelji će dobiti sertifikat o stručnom usavršavanju.

Podsećamo da je konkursni zadatak za učitelje da, na osnovu znanja, materijala za rad sa đacima i formulara koje dobiju kroz online edukaciju, osmisle kreativni čas ili aktivnost sa svojim đacima, kao i da edukuju svoje đake i animiraju ih da pripreme radove na temu „Dva lica sunca“. Od svih prijavljenih osnovnih škola, učesnica konkursa, najboljih dvadeset biće nagrađeno UV indikatorom, specijalnim meračem intenziteta sunčevog zračenja, koji će biti postavljen na vidno mesto na ulazu u školu. Najboljih pet učitelja na konkursu će biti nagrađeno jednodnevnim izletom za svoje odeljenje, na kome će biti organizovano takmičenje koje će, dodatno, najboljem odeljenju doneti nagradu za opremanje učionice. Detaljne informacije o konkursu dostupne su na sajtu www.zastitazasve.rs.

Popunjene konkursne formulare, ideje za kreativni čas ili aktivnost sa đacima i radove učenika na temu “Dva lica sunca”, potrebno je, prema novim konkursnim rokovima, poslati do 8. marta 2019. godine na adresu konkurs@zastitazasve.rs

Gak: Nisu ukinute odbijenice za vrtiće

Poslednja kontrola privatnih vrtića pokazala je da je bilo mnogo zloupotreba. Zbog toga su uvedene novine u načinu izdavanja odbijenica. Gradski sekretar za obrazovanje Slavko Gak rekao je da je zbog zloupotreba budžet Grada oštećen. “Problem je što je fingirana dolaznost kada je u pitanju broj dece koja borave u određenom vremenskom periodu. Zbog toga mi sada roditeljima refundiramo novac na osnovu toga koliko je dete bilo u predškolskoj ustanovi tog meseca”, rekao je Gak i podsetio da je tada sumnjano da se podaci ne poklapaju, što je kontrola i potvrdila. Precizirao je da su pre svega roditelji oštećeni od strane vlasnika privatnih ustanova tako što ove ustanove nisu obračunavale tačan broj dana boravka dece u ustanovi. “Mi ne želimo da zatvaramo predškolske ustanove i vrtiće, već da zaštitimo roditelje i da ove ustanove učinimo što kvalitetnijim. Takođe, nećemo tolerisati ni neadekvatne prostore”, rekao je Gak.

Napomenuo je da je bilo problema i sa odbijenicama u predškolskim državnim ustanovama koje su se izdavale bez određenih kriterijuma. “Sekretarijat je preuzeo odgovornost za odbijenice koje donosi komisija. Trenutno u Beogradu 17.000 dece dobija subvencije od Grada zbog boravka u privatnim predškolskim ustanovama. U javnosti se pre nekoliko dana pojavila zabluda da je Grad ukinuo odbijenice, što apsolutno nije tačno”, tvrdi Gak i poseća da 17.000 dece redovno dobija refundaciju, ali i da će svako dete preko ovog broja istu dobiti kada bude bilo novca.

Sekretar za obrazovanje i socijalnu zaštitu je precizirao da je Grad Beograd za ovu godinu obezbedio tri milijarde dinara za subvencije, a da je od 2015. godine do danas isplaćeno 6,5 milijardi dinara subvencije roditeljima. On je izjavio da svakog 25. dana u mesecu državne predškolske ustanove dostavljaju zahteve roditelja sekretarijatu, gde se razmatraju uzimajući u obzir finansijske kapacitete. “Od januara ove godine na račun subvencija roditeljima Grad je isplatio 320 miliona dinara što je više od 2,5 miliona evra. Za nove odbijenice vidiće se time ukoliko se neko dete ispiše ili dolaznost u nekim ustanovama bude manja pa bude finansijskih kapaciteta”, istakao je Gak.  Naveo je da Grad ne može da kontroliše cenu privatnih vrtića, kojih je u gradu više od 340, kao i da ona skoro nigde nije manja od 250 evra.

Gak je govorio i o 201 novom radnom mestu u vrtićima i predškolskim ustanovama za koje će biti otvoren javni konkurs. “Konkurs ne sprovodi Grad Beograd, ali trudićemo se da sve predškolske ustanove konkurs otvore u istom vremenskom periodu tako da nema mogućnosti zloupotrebe i on će biti u narednih mesec ili dva”, rekao je Gak i podsetio na odluku da Grad poveća dnevnice nastavnicima u produženom boravku za 100 odsto.

Uvođenje video-nadzora i panik-tastera u vrtićima

Grad Beograd je izdvojio određenu sumu novca iz budžeta za uvođenje video-nadzora i panik tastera kako bi osigurao najbolju bezbednosnu meru u državnim predškolskim ustanovama i vrtićima, rekao je Slavko Gak. “Trenutno je više od 60.000 dece prijavljeno u državnim vrtićima u Beogradu, od čega u proseku oko 48.000 dece svakodnevno boravi u vrtićima i cilj nam je da njihova bezbednost bude na višem nivou. Međutim, veliki problem stvaraju vandali koji uništavaju imovinu vrtića što možemo da otkrijemo i utvrdimo kvalitetnim video-nadzorom i alarm sistemima”, rekao je Gak.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u sredu 26. februara 1997. godine sve škole i u Somboru nakon 6 punih nedelja  počinju da rade, pošto  što su izdržale nečuvene pritiske u ponedeljak i utorak. Naime, načelnik okruga Mile Đapić je pozvao decu u ponedeljak u škole i poslao autobuse „Severtransa“  po njih, a Štrajkački odbor je tvrdio da nastave neće biti, bar  taj Odbor ne prekine štrajk. Autobusi su se u grad vratili prazni, a učenici su pošli u školu tek u sredu –  kad je sindikat pozvao i decu i kolege da se ponovo vrate u svoje škole. Bila je to poslednja pobeda prosvetnih radnika.

Tako je i završen Veliki štrajk, tamo gde je i počeo – 15. januara u Somboru,  ali ne i  Godina štrajka –  kako problemi nisu bili rešeni, protesti će se nastaviti i u toku tog drugog polugodišta te škol. 1996/97. godine, šta više nastavna godina će biti okončana “zakonskim” štrajkom,  a protesti će se nastaviti  i 1. septembra sa početkom nove 1997/98. školske godine.

Vremeplov: Umro Stefan Nemanja

Na današnji dan  26. februara  1199. godine u Hilandaru je umro Stefan Nemanja (monaško ime bilo mu je Simeon), osnivač dinastije Nemanjić koja je vladala srpskim zemljama više od dva veka. Pre nego što se 1196. zamonašio, vladao je Srbijom kao veliki župan. Vlast je  preuzeo 1166. kad je zbacio brata Tihomira, velikog župana, štićenika dvora u Carigradu. Ubrzo po preuzimanju vlasti pokušao je da se odupre suprematiji Vizantije, protiv čije je vojske ratovao u savezu sa Mletačkom republikom, ali je to uspeo tek posle smrti vizantijskog cara Manojla Komnina 1180. U savezu sa Ugarskom napao je i Srbiji priključio zetsko primorje (staru srpsku Kraljevinu Duklju), Trebinje, Zahumlje, oblast oko Južne i Velike Morave kao i prostor Kosova i Metohije (bez Prizrena). Nemački car i jedan od vođa Trećeg krstaškog rata Fridrih I Barbarosa, koji je s vojskom na osnovu sporazuma s Nemanjom prošao kroz Srbiju, 1189. nije prihvatio njegovu ponudu za zajedničku borbu protiv Vizantije. Kad su krstaši prešli u Malu Aziju, Vizantija je napala Srbiju 1190. ali je Nemanja uspeo da očuva samostalnost države. Pošto je presto ustupio srednjem sinu, docnije prvom kralju iz dinastije Nemanjića – Stefanu Prvovenčanom, a ne najstarijem Vukanu, zamonašio se usvojoj zadužbini manastiru Studenica. Sa najmlađim sinom Rastkom, čije je monaško ime bilo Sava, podigao je na Svetoj Gori manastir Hilandar, koji je ubrzo postao najznačajniji srpski duhovni i književni centar. Podigao je i crkve i manastire Đurđeve Stupove, Bogorodičin manastir i Svetog Nikolu kod Kuršumlije. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog u nizu svetitelja iz loze Nemanjića.

Vremeplov: Rođen prota Mateja

Na današnji dan 26. februara  1777. godine rođen je srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadović, koji je sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Bio je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta – prve srpske vlade. Njegovi “Memoari”, pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

Vremeplov: Umro deda Avram

Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994. godine kojim je suzbio hiperinflaciju u SR Jugoslaviji umro je na današnji dan 26. februara 2001.  godine. Avramović, srpski ekonomski stručnjak, bio je dopisni član SANU. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956. Bio  je i savetnik NBJ –  od 1951. Potom radi u Svetskoj banci, gde je od šefa Odeljenja za opšte studije dospeo je do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva 1980-1984), kao i ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj (Vašington 1984-1988). Bio je centralna ličnost Saveza za promene.

Vremeplov: Umrla Mira Alečković

Na današnji dan 26. februara  2008. godine umrla je srpska pesnikinja Mira Alečković jedna od najplodnijih književnica srpske (i južnoslovenske) dečje literature. Diplomirala je u Beogradu književost i lingvistiku, a potom Fušeovu školu u Parizu. Autor je preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac. Dugogodišnja je predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije. Bila je učesnik NOP-a. Na muziku Nikole Hercigonje ispevala je pesmu “Jugoslavijo”, jednu od svečanih pesama negdašnje SFRJ. Nosilac je niza odlikovanja i priznanja među kojima su i dve Legije časti. 

Vremeplov: Ukinuta smrtna kazna u Srbiji

Skupština Srbije usvojila je 26. februara 2002 godine izmene Krivičnog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna. 

Vremeplov: Umro lingvista Belić

Srpski lingvista Aleksandar Belić umro je na današnji dan 26. februara 1960. godine. Bio je profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. 

Vremeplov: Rođen Viktor Igo

   Francuski pisac Viktor Igo, član Francuske akademije, najveći pesnik Francuske 19. veka i rodonačelnik francuskog realizma rođen je na današnji dan 26. februara 1802. Bio je veoma angažovan u političkom životu, isprva kao monarhista, potom kao republikanac. Pod Lujem Filipom postao je per Francuske i akademik, a 1848. poslanik u Ustavotvornoj skupštini. Posle državnog udara Napoleona III 1851. je proteran i živeo je u izgnanstvu u Belgiji i Engleskoj, a kad je 1870. palo Drugo carstvo trijumfalno je dočekan u Parizu, gde je do smrti 1885. neumorno stvarao. Napisao je 1876. vatreni članak “Za Srbiju”. Pisao je pesme, drame, romane, eseje, pamflete. Dela: romani “Jadnici”, “Bogorodičina crkva u Parizu”, “Rabotnici na moru”, drame “Ernani”, “Lukrecija Bordžija”, “Rij Blaz”, političko-satirična zbirka pesama protiv Napoleona III “Kazne”, pamflet “Napoleon Mali”.

Vremeplov: Javno predstavljen radar

Škotski fizičar Robert Votson Vat prvi put je na današnji dan 26. februara 1935.  javno demonstrirao uređaj nazvan radar (otkrivanje i određivanje položaja pomoću radio talasa).

Vremeplov: Proglašena Druga republika

Na današnji dan  26. februara 1848  u  Francuskoj je proglašena Druga republika, dva dana posle abdikacije kralja Luja Filipa.

Vremeplov: Turska priznala aneksiju BiH

Na  današnji dan 26. februara 1909. godine   Osmansko carstvo je priznalo austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.

Vremeplov: Umro Karl Jaspers

Nemački filozof Karl Teodor Jaspers, tvorac filozofije egzistencije umro je na današnji dan  26. februara 1969. Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije, dok ga 1937. nisu otpustili nacisti. Smatrao je da filozofija mora da se bavi smislom celine stvarnosti, totalitetom, koji se ne otkriva proučavanjem empirijskog sveta, nego je stvara pojedinac (egzistencija), težnjom da sebe ostvari kao autentičnu ličnost. Takva ličnost ne izgrađuje smisao celine u obliku pojmova, već intuitivnog unutrašnjeg doživljaja koji je nazvao filozofskom verom kojom čovek dolazi u kontakt sa onostranim. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. Dela: “Opšta psihopatologija”, “Psihologija pogleda na svet”, “Filozofija”, “Um i egzistencija”, “O istini”, “O izvoru i cilju istorije”, “Filozofska vera”.

Vremeplov: Nemci bombardovali Veneciju

Na današnji dan 26. februara 1918. godine nemački avioni su u Prvom svetskom ratu bombardovali italijanski grad Veneciju.

Antivakcinašica u promotivnom spotu DSS-a!

Nezvanični vođa srpskih antivakcinaša, doktorka Jovana Stojković, kojoj između ostalog preti oduzimanje lekarske licence zbog širenja antivakcinaških stavova, našla se u promotivnom spotu DSS-a u kojem poziva ljude na skup koji organizuje ova stranka. U promotivnom spotu koji se nalazi na zvaničnom Tviter profilu DSS-a, ona poziva ljude na skup ove stranke pod parolom: “Dođite da zaustavimo veleizdaju”. Kako je došlo do toga da ova doktorka koja paradoksalno i suprotno zvaničnoj nauci uliva strah u kosti roditeljima o MMR vakcini, zbog čega su oni masovno odbijali da vakcinišu svoju decu, dospe u prvi plan promocije stavova DSS-a, pitali smo čelnike stranke.

– Njen stav o vakcinama nema veze sa DSS-om, ona nije član stranke – navode iz informativnog centra DSS-a i dodaju da je ona osoba koja je iskazala svoj stav o Kosovu i želela da ga javno prezentuje, pa budući da je javna ličnost, ne vide nikakav problem u vezi sa tim što se nalazi u promotivnom spotu. Oni dodaju da je to njen privatni stav u koji se oni ne mešaju i nema veze sa skupom koji organizuju, a budući da nije član stranke, ističu da DSS nije podržala njen stav, te da su oni za stav zvanične nauke.

Ipak, postavlja se pitanje zašto je baš ona ta koja iskazuje stavove bilo koje stranke, jer u javnost nije dospela po svojim pozitivnim zaslugama, već oštro promovišući laži. Podsećamo, posledice delovanja antivakcinaša, uključujući i dr Stojković bile su da smo u avgustu bili prvi u Evropi po broju umrlih od malih boginja, kako je saopštila Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, dosad je u Srbiji umrlo 15 osoba od malih boginja, a zaraženo blizu 6.000. Kako su ocenili epidemiolozi, opasna propaganda šarlatana, u koje spada i pomenuta lekarka, srušila je kolektivni imunitet i to je ključna posledica njihovog delovanja.

Posebno opasna jer je lekar

Zajedno sa ostalim antivakcinašima, psihijatar dr Stojković, širenjem suludih i opasnih teorija  dovela je do toga, kako tvrde epidemiolozi, da se u Srbiju na velika vrata vrati bolest, koja u 21. veku ne trebalo ni da postoji – male boginje (morbili). Ono što je čini jednim od najopasnijih antivakcinaša je upravo činjenica da je lekar, pa su ljudi skloni da njene stavove uzimaju ozbiljnije nego stavove pevačice Jelene Karleuše ili novinarke Mirjane Bobić-Mojsilović. Tim je njen uticaj štetniji i pogubniji po zdravlje nacije, a njene kolege bi mogle da joj oduzmu upravo to, najjače oružje – lekarsku licencu. Na njima je i najveća odgovornost – da razdvoje žito od toksičnog “kukolja”.

A dokaza da je ova žena širila antivakcinalne stavove ima pregršt, a izdvojila se najviše po jednom: Dr Jovana Stojković je, na primer, na tribini u Nišu, 25. novembra 2017. godine “Debata o (ne)obaveznoj vakcinaciji”, između ostalog, pričala o tome da vakcine mogu da izazovu razne bolesti, od multiple skleroze do autizma, ali i da vakcinisano dete može da oboli od morbila. Citirajući jednog od njih, Vibela, ona je navela:

On je posmatrao 48 vakcinisane dece monovalentnom vakcinom (onom koja sadrži samo jednog uzročnika bolesti) ili kombinacijom MMR (vakcina koja sadrži nekoliko izazivača bolesti u ovom slučaju – viruse morbila, zauški i crvenke), u razdoblju od 10 do 49 meseci. Osmoro dece je umrlo, a ostala su imala neurološke poremećaje, mentalnu retardaciju, epilepsiju, motorne i senzorne ispade. On je primetio da među vakcinisanima monovalnentnom vakcinom toga nije bilo – navela je ona i dodala da “u polivalentnim vakcinama ima žive”.

Dvanaest odsto mladih u Srbiji ima osećaj potpune bezvrednosti

“Dečak se ubio iz očevog pištolja”, “Devojčica se obesila u dvorištu”, samo su neki od naslova u novinama koji su uznemirili Srbiju, a koji su pokrenuli pitanje mentalnog zdravlja dece u Srbiji. Ministarstvo omladine i sporta i Centar za edukaciju, istraživanje i razvoj objavili su rezultate istraživanja koje je sprovedeno na 1.000 učenika uzrasta od 15 do 19 godina koje pokazuje da je kod više od 45 odsto dece u Srbiji prisutna briga o svakodnevnim problemima, 12 odsto ima osećaj potpune bezvrednosti, a sedam odsto je razmišljalo o samoubistvu.

Mentalni poremećaji kod tinejdžera nije samo problem Srbije. Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije na osnovu istraživanja otkrila je da jedno od osmoro dece pati od najmanje jednog mentalnog poremećaja. Vođena ovim poražavajućim statistikama britanska vlada je odlučila da se u škole uvede novi predmet, koji će đake učiti kako da poboljšaju svoje mentalno zdravlje. Kao stalni predmet i u našim školama sasvim sigurno bi doneo bi korist deci, kaže psihološkinja Tatjana Subotić. “Mislim da je to stvar koja treba da bude nacionalni projekat. Zdravlje nacije je nešto o čemu svi treba da vodimo računa, ne samo mi kao profesionalci već svako iz svog domena. Ti problemi moraju da postanu vidljivi i da shvatimo da to sve može da bude deo nas, da vidimo da je tu, da bi mogli da delujemo”, objašnjava ona.

Da se na rešavanju ovog problema radi potvrđuje i činjenica da je stručni tim Instituta “Dr Laza Lazarević” učestvovao u izradi Nacionalne strategije za mentalno zdravlje, čiji je integralni deo upravo plan za unapređenje mentalnog zdravlja dece, rekla je direktorka Ivana Stašević Karličić. Ona dodaje da je ključna tačka mentalnog zdravlja mladih edukacija. “Ključna tačka su mladi, jer se koncept prevencije zasniva na prosvećivanju od najranijih životnih perioda. Naše je da mlade ljude naučimo da kada imaju problem znaju kome da se jave i da rešenje postoji”, rekla je Stašević Karličićeva.

Tatjana Subotić objašnjava da ako se problem ne uoči na vreme i ne reaguje, može doći do tragičnog ishoda. “Neurološki problemi, od kojih uvek krećemo mogu biti uzrok, psihičke tegobe… Dete je možda naišlo na nerazumevanje u porodici. Neprepoznavanje okoline i roditelja i škole da je dete na neki način povučeno, izmenjeno i da su stvari drugačije, neki su od mogućih okidača”, objašnjava Subotićeva. Ona dodaje da je promena u ponašanju jedan od osnovnih pokazatelja da se dete bori s nekim problemom.”Svaki roditelj poznaje svoje dete, na koji način funkcioniše, radi. Problem često ide s nekom promenom u ponašanju, spavanju. Kod adolescenata je teže to uočiti, jer promene raspoloženja mogu da idu s njihovom dobom, tako da je teško razlučiti šta je to što je adolescentno i što može da se toleriše, a šta je konkretan problem”, ističe Subotićeva.

Najbolji pokazatelj je kvantitet tih promena, previše vremena na telefonu, poremećaj ponašanja, popuštanje u školi, sve to treba pratiti i nikako te stvari ne ostavljati po strani, dodaje Subotićeva i naglašava da je jako važno naravno razgovarati sa svojom decom. Prvi centar za mentalno zdravlje u otvoren je u “Beograđanki”, i radi svakog radnog dana od 9. do 18.00. U ovom centru besplatno je stručno savetovanje i potrebna terapijska intervencije u skladu sa svetskim stručnim standardom. Vrata su otvorena svima, a takođe nije potrebno zakazivati termin posete. Takođe u Klinici “Dr Laza Lazarević” otvorena je nacionalna SOS linija za prevenciju suicida, a uskoro će biti pokrenut i anoniman on-line chat za sve one koji se bore sa nekim problemom i pomišljaju na suicid.Na telefonski broj 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a s njima će razgovarati psihijatri, psiholozi i socijalni radnici. Statistike pokazuju da u Srbiji svake godine oko 1.500 ljudi izvrši samoubistvo, što je svrstava na 13. mesto u Evropi.

By admin