Obeležen  28. februar – Dan digitalnog učenja

Dan digitalnog učenja – Digital Learning Day, održan je 28. februara širom sveta, najviše u Sjedinjenim Državama, kroz mnoštvo manifestacija.  Kao i prethodnih, i ove godine u kampanji su uzeli učešća učenici kovinske Osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj” realizujući projekat istraživanja i upoznavanja tehničkih materijala u predmetu Tehnika i tehnologija. “Široki spektar IKT alata koji su im na rapolaganju i koji kvalitetno koriste omogućio je đacima zanimljiv rad samim didaktičkim prožimanjem oblika i formi, što pruža veliko zadovoljstvo učenicima”, kaže profesor Dejan Kreculj.

Dan digitalnog učenja, začet 2012. godine, obezbedio je značajno mesto liderima u obrazovanju da istaknu svoju sjajnu nastavnu praksu i prikažu inovativne nastavnike, lidere i nastavnim programima tehnologije koje poboljšavaju učeničke rezultate. Pri tome se pod digitalnim učenjem podrazumeva svaka nastavna praksa koja efektivno koristi tehnologiju za jačanje učeničkog iskustva u učenju. Ona naglašava kvalitetnu nastavu i obezbeđuje pristup izazovnom sadržaju, povratne informacije kroz formativno ocenjivanje, mogućnosti za učenje uvek i svuda i individualizovanu nastavu koja će osigurati da svi učenici dostignu svoj puni potencijal za uspeh u školovanju i profesionalnoj karijeri.

Vlada: Novo preduzeće će organizovati Univerzitetske igre

Vlada Srbije osnovala je preduzeće koje će organizovati Evropske univerzitetske igre koje će biti održane 2020. godine u srpskoj prestonici, izjavila je 27. februara  rektor Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović. Na sednici Saveta, rektorka je ukazala da je preduzeće evidentirano u Agenciji za privredne registre, imenovan direktor i zamenik direktora. “Finalizovana je i organizaciona shema u okviru koje će Univerzitet u Beogradu koordinisati dve aktivnosti, jedno je organizacija Rektorske konferencije o univerzitetskom sportu, koja će se održati dan pred igre, a drugo je projekat izgradnje Univerzitetskog sportskog centra u Beogradu”, rekla je Popović.

Najavila je da će predlog budućeg sportskog centra biti prikazan na sledećoj sednici Saveta Univerziteta u Beogradu i ukazala da će taj objekat biti manjeg obima nego što je ranije planirano. “Radimo na jednom alternativnom planu, koji bi zadovoljio ono što nam treba, a i prilagodio vremenskom ograničenju koje imamo”, objasnila je Popović. Realizacijom tog projekta, kaže ona, Univerzitet u Beogradu imaće kapitalni objekat u svom vlasništvu i moći će da se poredi sa drugim univerzitetima u svetu. “Po meni je bolje da novac koji teško sakupljamo za izgradnju Univerzitetskog centra ne dajemo za zakup sala, već da unapređujemo sopstveni prostor”, podvukla je Popović.

Đorđević u Temerinu i Žablju posetio dnevni centar za decu i roditelje

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević posetio je u četvrtak Temerin i Žabalj, gde je razgovarao sa čelnicima opštinama i predstavnicima socijalnih ustanova. Đorđević je prvo boravio u Temerinu, gde je razgovarao sa predsednikom opštine, a nakon toga je posetio dnevni centar za decu i roditelje i upoznao se sa planovioma centra za socijalni rad. Nakon toga, Đorđević se uputio u Žabalj gde se prvo sastao sa predstavnicima lokalne samouprave i socijalnih ustanova. Posle opštine, Đorđević je obišao Udruženje roditelja i hranitelja dece i omladine sa smetnjama u razvoju „Altruist”. Gledaćemo da pomognemo i centrima za socijalni rad, kaže Đorđević, dodajući da od njih očekuje da apliciraju za sredstva kod pokrajine, u kom slučaju će i Republika biti spremna da nadopuni nedostajuća sredstva. https://www.youtube.com/watch?v=nwEcyJd5L10

Da li je sporan nacrt novog zakona o nauci?

Piše: Zoran V. Popović*

Moglo bi se smatrati da postoji opšti konsenzus za promene dosadašnjeg načina organizacije i finansiranja nauke u Republici Srbiji (RS). On se bazira na važećoj Strategiji naučno-tehnološkog razvoja RS i Akcionom planu za njeno sprovođenje. Navedenim dokumentima se, pored ostalog, predviđa da se dosadašnji projektni način finansiranja istraživanja zameni institucionalno-projektnim modelom.

Prvi korak u ovoj reformi načinjen je usvajanjem Zakona o naučnom fondu, početkom decembra 2018. godine. Jedan od najvažnijih zadataka Fonda je sprovođenje kompetitivnog konkursa za finansiranje novog ciklusa naučnoistraživačkih projekata. da bi se pristupilo ovom poslu, neophodno je ozakoniti institucionalno finansiranje, što je zadatak novog zakona o nauci, čiji je nacrt objavlјen početkom decembra prošle godine. Javna rasprava, koja je trajala do polovine januara 2019. godine, ukazala je i na nedostatke koji se lako mogu otkloniti.

Najviše pažnje izazvao je član 126. u poglavlјu Prelaznih i završnih odredbi Nacrta zakona, kojim se sankcioniše trenutno stanje na univerzitetima u Srbiji. Reč je o sledećem: tokom projektnog ciklusa započetog 2011. godine, koji još traje, na pojedinim fakultetima većine univerziteta u RS došlo je do angažovanja novih istraživača za rad isklјučivo na naučnoistraživačkim projektima. Nјihov rad (plate plus direktni materijalni troškovi, DMT1 i DMT2) u potpunosti se finansira (100 odsto), iz nauke, preko Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR). Trenutno imamo 1.431 ovako finansiranog istraživača na svim univerzitetima u RS. Prednjači Beogradski univerzitete sa 768, zatim Univerzitet u Novom Sadu sa 333 i univerziteti u Kragujevcu (157) i Nišu (154). Najviše ih je angažovano na Filozofskom fakultetu u Beogradu (131), na PMF-u (102) i TF-u (90) u Novom Sadu, kao i na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (po 83). Pored navedenih istraživača, iz projekata nauke potpuno se finansira još 287 istraživača koji su zaposleni u inovacionim centrima (IC). Najbrojniji je IC Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu sa 103 finansirana istraživača, a slede IC Mašinskog fakulteta (62) i Hemijskog fakulteta (54). Ukupan broj finansiranih istraživača na fakultetima i u inovacionim centrima je 1.718, što je gotovo polovina broja finansiranih istraživača u svim naučnim institutima u RS (3.736) i oko 25 odsto od ukupnog broja univerzitetskih nastavnika i saradnika (7.074) čiji se istraživački rad finansira preko projekata MPNTR.

Ovakvo stanje je neodrživo iz dva razloga. Prvi, inovacioni centri su formirani prema Zakonu o inovacionoj delatnosti za rad na inovacionim projektima, a ne za rad na projektima osnovnih istraživanja i tehnološkog razvoja, za koje oblasti nisu ni akreditovani. drugi, svetska univerzitetska zajednica ne poznaje praksu koja je kod nas, nadam se, privremeno uvedena. naime, univerzitetski nastavnici i saradnici bave se i nastavom i naukom. svi ostali (doktorandi, postdoktorandi, gosti i drugi istraživači) zapošlјavaju se na univerzitetu samo u vremenski organičenom periodu, koliko traju projekti i programi na kojima su angažovani. Upravo to i predlagač zakona MPNTR hoće da uredi, predlažući u okviru člana 126. stav: “Od dana stupanja na snagu ovog zakona, fakulteti i inovacioni centri ne mogu angažovati istraživače u istraživačkim i naučnim zvanjima, osim istraživača angažovanih preko projekata Fonda za nauku Republike Srbije, međunarodnih projekata i svih drugih budžetskih sredstava izvan Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovo angažovanje je vremenski ograničeno na period trajanja predmetnih projekata”. Za prevazilaženje postojećeg stanja u okviru istog člana nudi se čak šest mogućnosti i vremenski period za prilagođavanje od pet godina. Nekima je i ovo nedovolјno i hteli bi da svi koji su sada zaposleni pređu na institucionalno finansiranje uz dalјe povećanje broja saradnika putem novih projekata, praveći tako institute u okviru fakulteta, i to često u oblastima u kojima već postoje naučni instituti, neki od nacionalnog značaja. Za ovakvo ponašanje postoji i materijalni interes, jer su DMT1 troškovi po istraživaču u nauci dvostruko veći od istih u prosveti. Taj problem treba rešavati promenom Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, koja nije menjana od 2007. godine. Konkurs za kompetitivne projekte više niko i ne pominje.

*Naučni saradnik Instituta za fiziku Beograd

Laura za godinu dana pročitala 250 dela

Laura Ljutaj, učenica sedmog razreda OŠ „Laza Kostić” iz Novog Beograda, nedavno je bila gost ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića. Kako se navodi u saopštenju ovog ministarstva, povod posete ove trinaestogodišnjakinje bio je nesvakidašnji podvig, koji je veoma redak i među starijima od nje: tokom jedne godine pročitala je više od 250 knjiga. Time je postala dobitnik priznanja „Čitalac godine”, koje Biblioteka grada Beograda treći put dodeljuje čitaocima mlađim od 14 godina. – Volim sve knjige da čitam, a najviše Gradimira Stojkovića. Dopada mi se njegov serijal „Hajduk”. Volim i serijal „Štreberka” Holi Smejl – rekla je Laura. Ljubav prema knjizi usadila joj je majka Ana, čitajući joj bajke i kupujući knjige. Laura je prvu knjigu od korice do korice pročitala pre polaska u školu, kada je imala šest godina. To je bio „Mali princ” Antoana de Sent Egziperija, jedna od retkih knjiga kojoj se redovno vraća. – U mom odeljenju samo jedna drugarica i ja redovno čitamo, ostale to ne zanima. Imamo i Čitalačku značku i literarnu sekciju, ali ne dolazi nas mnogo na to. Volim i da pišem, ali sam prestala jer mi se više sviđa čitanje – objasnila je Laura i dodala da je naučila veštinu brzog čitanja, zbog čega joj je bilo lako da dostigne brojku od 250 pročitanih knjiga tokom jedne godine. Kao što se i očekuje, Laura ima mnogo knjiga kod kuće, ali ne čuje se svaki dan da neko poklanja knjige i onima koji su manje srećni. “Imam dosta knjiga kod kuće, ali najviše volim da skupim knjige i da ih odnesem u Crveni krst da i deca iz svratišta mogu da čitaju”,  istakla je Laura.

Ministar prosvete Mladen Šarčević objasnio je da je Lauru i direktorku Biblioteke grada Beograda Jasminu Ninkov pozvao u goste, jer takođe voli da čita i jer je Laurinoj velikoj želji da se druži sa knjigom prepoznao sebe u tim godinama. “Knjige oplemenjuju. Za početak, u najmlađem uzrastu, samo je važno čitati. Čak i kada naiđeš na knjigu koja ti se ne sviđa, pročitaš do kraja. Na taj način izgrađuješ kriterijume. I treba da znaš da ćeš neke knjige čitati ponovo, više puta, u zavisnosti koliko ti je godina”, posavetovao je ministar Šarčević Lauru, kojoj je na jučerašnjem susretu poklonio i nekoliko knjiga. Šarčević je dodao da Ministarstvo prosvete u poslednje dve godine obezbeđuje sredstva za obnovu školskih biblioteka, što nije rađeno 25 godina. “Dali smo i novac i sugerisali da se iskoristi i za kupovinu rečnika i enciklopedija, a sada smo novac opredelili za stručne i ostale časopise, koje treba da ima svaka škola”, rekao je ministar.

Bečej: Uručena 82 ugovora o stipendiranju

Od uvođenja stipendiranja uspešnih studenata, pre 12 godine, broj bečejskih stipendista je stalno rastao. Počelo se sa 40, a za ovu godinu na skromnoj svečanosti u Gradskoj kući uručena su 82 stipendijska ugovora. Mesečna stipendija iznosi 8.000 dinara, a lokalna samouprava se obavezuje da isplati deset stipendija tokom akademske godine, to će uspešni studeniti uvećati svoj budžet za ukupno 80.000 dinara. Prvobitno je planirano da se uruči 60 stipendija i da prednost imaju studenti koji se školuju za deficitarna zanimanja na osnovu liste koju je dostavila bečejska ispostava Nacionalne službe za zapošlјavanje.

Konkursna komisija je ustanovila da kriterijume ispunjavaju 82 studenata i, posle molbe onih koji su ostali „ispod crte“, predsednik opštine Dragan Tošić sa saradnicima doneo je odluku da se stipendije dodele svima koji su ispunili kriterijume. Tako će opštinska kasa dodatno da se optereti sa 1,7 miliona dinara, a ukupan fond za stipendiranje studenata zaokruži na 6,5 miliona dinara. U obrazloženju odluke koju su svi pozdravili, lakonski se ističe da nema bolјeg ulaganja u budućnost jedne sredine, od ulaganja u obrazovanje.- Još kada bismo uspeli da stvorimo uslove za mlade kadrove da po završetku studiranja stečeno znanje stave u službu neke od bečejskih firmi, onda bi naša misija dobila na značaju – dodaje predsednik bečejske opštine Dragan Tošić.

Većina budućih akademskih građana ne kriju da bi po sticanju diplome želeli da se ostvare u nekoj od ovdašnjih kompanija, a stipendija će im olakšati da do diplome bezbrižnije dođu. Znajući da je jedan od prvih uslova bio da studenti imaju prosečnu ocenu – osam, onda je to još jedna potvrda da se trud isplati.

Mediji retko o mladima, mahom senzacionalistički

Medijski sadržaji za mlade u Srbiji su veoma oskudni i mahom senzacionalistički, a umesto analitičkog pristupa, dominira senzacionalističko izveštavanje u kojem se mladi veličaju kao heroji ili su kritikovani i predstavlјeni kao lenji i nekulturni, pokazao je izveštaj “Mladi u medijskom ogledalu 2018” koji je predstavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Istraživanje koje je sprovedeno od februara do aprila 2018. pokazalo je da je veoma mali broj tekstova o mladima u dnevnoj štampi (1,9 odsto), u centralnim informativnim televizijskim emisijama (2,9 odsto) i na onlajn portalima (4,6 odsto). Takođe, anketa sprovedena u aprilu i maju 2018. u devet gradova u Srbiji, u kojoj su studenti i učenici srednjih škola navodili medije koji se obraćaju mlađoj populaciji, pokazala je da su to uglavnom portali (Vice, Infostud, Buka, Portal Mladi), dok se na listi nisu našle nijedne dnevne novine.

Istraživanje “Mladi u medijskom ogledalu” sprovodi se drugu godinu za redom, a prema rečima Bobana Stojanovića iz KOMS-a, cilј je da se ispita u kojoj meri su mladi prisutni i na koji način predstavlјeni u medijima – štampanim, elektronskim i onlajn medijima. Analiziraju se različite uređivačke politike i publika kojima se mediji obraćaju, a izveštaj pokazuje da je zastuplјenost mladih u medijima veoma niska u odnosu na ostatak populacije, kao i da nema mnogo izveštaja i priloga posvećenoj toj populaciji. Teme su uglavnom na vrednosti, a primetno je da mediji pokušavaju da “satanizuju” mlade, a posebno kada se dese određeni događaji koji su, u stvari, povod za izveštavanje. Veoma je mali broj istraživačkih, analitičkih i afirmativnih tekstova o mladima, navodi Stojanović.

Istraživanje pokazuje i da mladi najviše govore o sebi, ali da to veoma često rade i političari, odnosno donosioci odluka, koji koriste spominju mlade u temama koje njima odgovaraju, kao što je nezaposlenost. Mediji bi trebalo da se mnogo više bave mladima, posebno javni servis čija je to zakonska obaveza, ali i komercijalni mediji treba da prilagode svoje sadržaje toj populaciji budući da mladi čine petinu stanovništva i da su ozbilјna publika, zaklјučuje Stojanović.

Sa deset godina planinari kao veliki

Jovan Malešević, dečak iz Rume, samo je jedan od mnogobrojnih članova Planinarskog kluba ”Borkovac”, ali ipak najmlađi. On je dobar primer toga da je volja pokretač svega, a svojim vršnjacima može dati dobru sliku kako steći zdrave životne navike i biti ispunjen i zadovoljan. Godišnje provede više vremena u prirodi nego u kući jer je strastveni zaljubljenik u planinu. Baveći se raznim sportovima, a sada aktivno košarkom, stekao je teorijska i praktična znanja koja su mu pomogla u održavanju dobre kondicije koja mu je preko potrebna za bavljenje planinarstvom. Uskladiti školu, sport, hobi, i ceo dan biti aktivan sigurno da nije lako, ali uz dobru organizaciju sve je moguće, kaže nam Jovan. On pre svega ističe da je najvažnije da se živi zdravo i što više vremena provodi u prirodi, jer koliko je priroda dragocena govori i činjenica da čovek bez prirode ne može a ona može sama, pa joj zato treba postati najbolji prijatelj. A to je samo moguće upoznavanjem sa njom.

Planinarenjem Jovan pronalazi svoj mir. Jovan je član Planinarskog kluba “Borkovac”. Iako je učestvovao u mnogim avanturističkim akcijama u Srbiji i osvajao mnoga priznanja i nagrade, to mu nije bilo od presudnog značaja, nego mu je podstrek utemeljen stav da je čovek gospodar svog vremena i da ga zato treba koristiti na prave stvari. Mladi rumski planinar kaže da se vrhovi ne osvajaju već dopuštaju da se popnete na njih, a on, iako je još daleko od velikih vrhova, smatra da nisu nedostižni ako postoji volja i strpljenje. A Jovanu je tek deset godina.

Gujon: Za desetak dana biće obnovljene tri srpske škole

Francuski humanitarac Arno Gujon rekao je u četvrtak da prvi put posle 14 godina rada duže od šest meseci nije posetio Kosovo i Metohiju. “Ovo je prvi put da ne boravim tamo, da ne mogu da vidim svoje prijatelje, kumove, da ne mogu da pratim razvoj naših humanitarnih projekata i da razgovaram sa ljudima kako bih mogao da napravim nove humanitarne projekte”, rekao je Gujon za RTS. Organizacija “Solidarnost za Kosovo” donirala je dva nova medicinska aparata zdravstvenim ustanovama u Gračanici i Pasjanu, u vrednosti od 30.000 evra. “Aparati je trebalo da stignu pre nekoliko meseci, a kada su uvedene takse morali smo da nađemo drugo rešenje. Dok smo smislili neki način da izbegnemo to…”, rekao je Gujon i objasnio da ova pomoć mnogo znači za meštane koji su ranije na preglede morali u Vranje, Niš, Leskovac. On je dodao da se trenutno na Kosovu i Metohiji renoviraju tri škole i da je u te projekte uloženo 100.000 evra. “To bi trebalo da bude gotovo u oktobru, kada su me proterali trebalo je da obiđem te škole, i onda smo sve to pomerili”, rekao je Gujon te naveo da će taj posao biti završen u narednih 10 dana. Ovaj humanitarac navodi i da njegova organizacija ulaže u poljoprivredne projekte, kako bi se omogućilo ljudima da rade i kako bi se ekonomski osnažila srpska mesta na KiM. On nema informaciju o tome da li će mu biti dozvoljeno da uđe na Kosmet, ali se nada da će moći da bude tamo za otvaranje renoviranih škola. “Za mene je bitno da budem na licu mesta. Ako ne mogu da posetim mesta gde pomažemo ljudima, to je kao da lekaru zabranite ulazak u bolnicu”, rekao je Gujon.

Razmatra i mogućnost da traži dozvolu kosovskih vlasti za ulazak, iako nije zvaničnik ni Srbije, ni Francuske. “Svakako da je sve politika, i moja zabrana i takse… Sa kojim ciljem? E, to je veliko pitanje”, rekao je Gujon. Poručuje da svoju energiju crpe od srpskog naroda na KiM, koji decenijama prolazi kroz teška vremena. “Nikad nisu odustali i nisu napustili svoju zemlju, ne smemo ni mi. Moramo da im pružamo bratsku podršku”, zaključio je Gujon.

Vremeplov: Rođen Stanislav Vinaver

Na današnji dan 01. marta 1891. godine rođen je srpski pisac i prevodilac Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a između dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom svetskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nemačkom zarobljeništvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac, jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika. Dela: zbirke pesama “Mjeća”, “Varoš zlih volšebnika”, “Čuvari sveta”, “Evropska noć”, “Pantologija novije srpske pelengirike”, “Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike”, proza “Priče koje su izgubile ravnotežu”, “Godine poniženja i borbe, život u nemačkim ‘oflazima’”, “Ratni drugovi”, “Šabac i njegove tradicije”, eseji “Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija”, “Živi okviri”, “Jezik naš nasušni”, “Nadgramatika”, “Zanosi i prkosi Laze Kostića”, “Momčilo Nastasijević”, “Gromobran svemira”, “Nemačka u vrenju”.

Vremeplov: Umro Toma Rosandić

Srpski  vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član  Srpske kraljevske akademije umro je na današnji dan 01. marta 1958. godine. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu “Igrali se konji vrani” ispred zdanja doma Skupštine Srbije (tada Jugoslavije) u Beogradu kao i skulpturu “Umorni borac” na Kalemegdanu. 

Vremeplov: Umro Gabrijele Danuncio

  Italijanski pisac i političar Gabrijele Danuncio, izraziti esteta umro je na današnji dan 01. marta 1938. Najdublji trag u literaturi ostavio pesničkim zbirkama “Rajska poema” i “Alkiona”. U politici, bio je izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, pa i fašizma. Direktno je učestvovao u zaposedanju Rijeke. Tokom Prvog svetskog rata napisao je i jednu poemu posvećenu Srbiji i njenom herojstvu, pod naslovom “Oda narodu srpskom”. Ostala dela: romani “Slast”, “Uljez”, “Oganj”, drame “Mrtvi grad”, “Frančeska da Rimini”, “Joriova kći”, “Đokonda”.

Vremeplov: Vasko da Gama se iskrcao u Mozambik

Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama kao prvi Evropljanin iskrcao se na današnji dan 01. marta 1498. godina na obale sadašnje afričke države Mozambik.

Vremeplov: Rođen Frederik Šopen

Na današnji dan 01. marta 1810. godine  rođen je poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen, nazvan “pesnik klavira”, koji je u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku muziku. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske narodne muzike. Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne sluteći da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera.

Vremeplov: Kralj Karlos III proterao jezuite

Španski kralj Karlos III proterao je na  današnji dan 01. Marta 1767. godine iz svoje zemlje jezuitski red. Motivi su najverovatnije bili lukrativne prirode. Sličnu odluku donelo je je više evropskih vlada u tom periodu.

Vremeplov: Rođen Oskar Kokoška

Na  današnji dan 01. marta 1886. godine rođen je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva. U toku Drugog svetskog rata radio je velike kompozicije naglašeno humanističkog sadržaja. Književna dela: drame “Ubica, mada žena” i “Trnov žbun u plamenu”, pisane su ekspresionističkim stilom i kritika ih nije visoko ocenila.

Vremeplov: Rimokatolici pobili oko 1.200 hugenota

Francuski rimokatolici su, na današnji dan 01. marta 1562. s blagoslovom Vatikana, najbrutalnije pobili oko 1.200 hugenota (francuski protestanti kalvinisti), izazvavši religiozni rat koji je trajao do 1598.

Vremeplov: Privremeno predstavništvo Kraljevine SHS

            Na  današnji dan 01. marta 1919. godine u Beogradu se sastalo Privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem se nalazilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su većinom bili iz ranijih saziva narodnih predstavništava zemalja koje su ušle u sastav Kraljevine SHS, izabranih pre Prvog svetskog rata.

Internet poguban za najmlađe – tablet nije dadilja

Oko 75 roditelja u jednom od dva staropazovačka vrtića dopušta svojim mališanima uzrasta pod jedne do dve i po godine da bez ograničenja koristi internet, a do kakvih posledica prekomerne upotreba može dovesti govori podatak da preko 30 odsto dece ne izgovara smislene rečenice, a oko 15 odsto dece uopšte ne govori. Deca i mladi uzrasta od 10 do 19 godina svoje slobodne vreme provodi slušajući muziku i koristiće internet, dok svega tri odsto od oko 1.200 učenika obuhvaćenih istraživanjem u okviru projekta staropazovačkog Crvenog krsta “Odaberi mudro – odmeri pametno” čita knjige.

Tokom prošle godine sproveden je pomenuti projekat zbog alarmantnog podatka da svaki šesti osnovac i svaki treći srednjoškolac problematično koristi internet. Zahvaljujući ovom projektom, obučeno je preko 350 stručnih radnika u obrazovnim ustanovama i edukovano je oko 5.000 roditelja.Iskustvo stečeno u projektu biće predstavljeni u Sremu kao primer dobre prakse ističu u staropazovčkom Crvenom krstu i ističu da je ovim projektom poslata jasna poruka: tablet nije dadilja.

Mirović: Agencija za borbu protiv korupcije nije reagovala

Predsednik vlade Vojvodine Igor Mirović kaže da  “ima mnogo onih kojima bi Agencija za borbu protiv korupcije mogla da se obraća, kada je reč o korupciji”. Kaže i da “među njima ima onih kojima je nekad mesto bilo u Kliničkom centru Vojvodine”. On kaže da nekoliko primera korupcije ima samo u Vojvodini, gde je nabrojao dvorac Hertelendi, Kliniku za akušerstvo i ginekologiju, Kuhinju za Predškolsku ustanovu “Radosno detinjstvo”.”Sve te objekte ova vlada sada rekonstruiše, jer prethodne to nisu završile. Zašto tada Agencija za borbu protiv korupcije nije reagovala”, pita Mirović.

Predsednik Mirović kaže da su smene na čelu Dečje bolnice i KCV usledile zbog odlaska njihovih direktora u penziju, te dodaje da je reč o redovnoj proceduri i da ne postoji nikakav incident u vezi s tim. “To su vrhunski stručnjaci i nema ničega spornog u njihovom radu”, rekao je Mirović.

Predatorski časopisi vrebaju: Traže novac od naučnika, ne pridržavaju se recenzentskih procedura, otimaju identitet renomiranim publikacijama

Ponuda je naizgled zvučala idilično. „Veoma smo zainteresovani da objavimo vaš članak, molimo vas da nam pošaljete englesku verziju”, pisalo je, između ostalog, u podužem mejlu. Tim rečima, američki „Časopis za biznis i ekonomiju” (Journal of Business and Economics) samoinicijativno se i poimence obratio piscu ovog teksta, inače doktorandu sociologije. Ako se izuzme pitanje zašto bi američku stručnu javnost interesovao prevod članka o uticaju tranzicije na beogradske kafane, izvorno objavljen u zborniku s jedne naučne konferencije u Srbiji, sam tekst mejla je ostavljao utisak aljkavosti, zbog kombinovanja fontova različitih veličina. Pretenciozno je zvučala i usputna ponuda da se pošalje radna biografija zarad moguće saradnje u uređivačkom odboru ovog „naučnog glasila”. A povrh svega, kad se ode na sajt izdavača, gotovo da nema opcije koja radi.

Brza pretraga po internetu je pokazala da je reč o „predatorskom” časopisu. Ovi publicistički svaštojedi nastaju pod okriljem volšebnih izdavača sumnjivog kvaliteta, zarad sticanja lične koristi. Funkcionišu tako što „pecaju” potencijalne autore slanjem tipskih mejlova na hiljade adresa da bi im, posle njihovog pristanka, zatražili novac za objavljivanje članka. U slučaju „Journal of Business and Economics” „tarifa” je pedeset dolara po strani teksta, a sve zbog tobožnjeg pokrivanja troškova štampe. Izdavači ovakvih publikacija najčešće lažiraju podatke o sopstvenom kredibilitetu, a po pravilu se ne pridržavaju ni recenzentskih procedura. Neki ne prezaju ni od toga da falsifikuju internet prezentacije postojećih, pa i renomiranih naučnih časopisa, otimajući im identitet zarad lakše prohodnosti.

Upozorenje Rektorskog kolegijuma UB

Sve „metode” „predatorskih” časopisa su pobrojane i u upozorenju Rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu, u kojem se autorima skreće pažnja da objavljivanje u „predatorskim” časopisima može veoma negativno da utiče na karijeru mladih istraživača, odnosno na sistem vrednovanja naučnoistraživačkog rada. „U takvim časopisima se na isti način tretiraju i rezultat skrupulozno izvedenog istraživanja i kompilacija opštih znanja ili trivijalni nalazi, s obzirom na to da je jedini kriterijum za objavljivanje uplata predviđenog iznosa novca”, navodi se u upozorenju, dostupnom na sajtu Rektorata Univerziteta.

Zato se autorima preporučuje da najpre provere da li časopis kojem šalju rad ima ISSN (međunarodni serijski broj), od kada izlazi, koliko brojeva godišnje se izdaje, ko su članovi uredništva i kakva je politika recenziranja. Ti podaci su dostupni na platformi „COBISS” ili portalu „Kobson”. Nastavnici, istraživači, saradnici i studenti kojima je potrebna dodatna konsultacija, kako se navodi, mogu da se obrate i Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković”.

Sve do januara 2017. najdetaljnija svetska baza podataka o „predatorskim” časopisima i izdavačima je bio sajt scholarloay.com, koji je 2010. godine pokrenuo Džefri Bil, bibliotekar s Univerziteta Kolorado u Denveru. A onda je „Bilova lista” naprasno trajno nestala, navodno zbog pretnji tužbama pojedinih prozvanih izdavača. Prema drugoj verziji, sajt je ugašen jer je kompanija „Cabell’s International” iz Teksasa, u kojoj je Bil radio kao konsultant, nameravala da objavi svoju „crnu listu”, što je kasnije i učinila, ali uz naplatu pristupa. Ipak, na pojedinim portalima i dalje se može naći izvorni spisak, koji su mahom anonimni urednici nastavili da dopunjavaju.

Svetska ekspanzija spornih naučnih glasila

S druge strane, sumnja se da ima autora koji svesno šalju radove svaštojedima, ne bi li uknjižili bodove za napredovanje u naučnoj karijeri. Takve slutnje podgreva i statistika. Otkako je pre desetak godina krenula svetska ekspanzija spornih naučnih glasila, naučnici iz Srbije su u takvim časopisima samo do 2013. godine objavili 750 radova. Tako piše u publikaciji „Nauka u Srbiji 2010–2013” Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj. Nije, pri tom, poznato da li je iko od tih autora trpeo bilo kakve posledice, iako se sumnja da su pojedini među njima objavljivali i po desetak radova, a jedan naučnik je imao čak 17 spornih publikacija.

Šilja raskrinkao „Metalurgiju”

Najpoznatiji slučaj raskrinkavanja „predatorskih” časopisa se desio pre nekoliko godina, kada su profesori beogradskog Fakulteta organizacionih nauka Dragan Đurić i Boris Delibašić u „koautorstvu” sa saradnikom Stevicom Radišićem objavili „članak” u rumunskom glasilu „Metalurgija”. U lažnom radu, naslovljenom „Evaluacija transformativnih hermeneutičnih heuristika za procesiranje slučajnih podataka”, napisanom na „tarzan inglišu”, namerno su napravili zbrku od najrazličitijih pojmova – od informatičke terminologije, do EU i obrazovnog nivoa žena i religije. Od „referenci” su se pozivali na „najnovije” nalaze odavno preminulih naučnika, ali i na „Mikijev zabavnik”, odnosno na Diznijevog junaka Šilju. Autori su poslali i svoje fotografije s lažnim brkovima i perikama. I sve je to objavljeno, bez ijedne ispravke.

U Srbiji 96 osuđenih pedofila, 37 odslužilo kazne

U Srbiji postoji 96 registrovanih pedofila, a 37 ih je odležalo zatvorske kazne i trenutno se nalaze na slobodi pod posebnim režimom koji za cilj ima da spreči ponavljanje zločina, ukazuju podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde koji su dostavljeni “Politici”. “Uprava za izvršenje krivičnih sankcija vodi i posebnu evidenciju o osuđenicima po ovom zakonu. Pravilnik o vođenju registra donet je u septembru 2015. godine. Trenutno je 96 osoba upisano u registar, koji sadrži ime i prezime osuđenog, matični broj, adresu, podatke o zaposlenju, informacije od značaja za fizičko prepoznavanje osuđenog (urođene znake i tetovaže). Takođe, registar sadrži i fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, o pravnim posledicama osude, o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog”, navode u Upravi.

Podaci iz posebne evidencije vode se trajno i ne mogu se brisati, a za evidentirane ne postoji mogućnost ublažavanja kazne, niti uslovnog otpusta, a zločini ne zastarevaju, navodi “Politika”. Za osuđene pedofile važi obaveza javljanja policiji i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno povereničkoj kancelariji koja se bavi sprovođenjem i kontrolom posebnih mera iz Marijinog zakona koji je usvojen 2013. godine. Zakon je nazvan po devojčici Mariji Jovanović, žrtvi pedofila Mladena Ogulinca, koji je osmogodišnju devojčicu silovao i ubio 2010. godine. Pedofili, nakon što izdrže zatvorsku kaznu, dužni su da se javljaju policiji i povereniku svakog meseca, najkasnije do 15. u mesecu. Ukoliko to ne rade, poverenik obaveštava sud.

By admin