Vesti – 06.03.2019.

Ministarstvo član CESSDA ERIC

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije postalo je član  Evropskog konzorcijuma arhiva podataka u društvenim naukama – CESSDA ERIC čime će srpskoj istraživačkoj zajednici biti olakšan pristup podacima i rezultatima istraživanja u oblasti društvenih nauka. Reč je o arhivi integrisanih podataka velikih razmera u oblasti društvenih nauka. Cilј CESSDA ERIC je da pruži sveobuhvatane, organizovane i integrisane podatke iz oblasti društvenih nauka, čime će olakšati i podržati najkvalitetnija istraživanja, nastavu i učenje u oblasti društvenih nauka u Evropskom istraživačkom prostoru i povećati uticaj aktivnosti svojih članova. Članstvo u CESSDA ERIC dovodi do saradnje i doprinosi razvoju panevropske i međunarodne infrastrukture u oblasti društvenih nauka, a srpskoj istraživačkoj zajednici obezbeđuje pristup podacima i rezultatima istraživanja. Podaci iz Republike Srbije će biti  dostupniji, i to kao deo podataka na kojima će biti bazirane nove evropske i međunarodne analize, dok će evropski podaci biti lakše dostupni za srpske istraživače. Pridruživanjem konzorcijumu povećava se i verovatnoća uklјučivanja podataka izRepublike Srbije u evropske komparativne studije.

Članstvom u CESSDA ERIC, srpski servis provajder (Service Provider) može da razvije svoju strukturu i servis za srpske i evropske istraživače. Svi CESSDA ERIC servis provajderi rade zajedno, razmenjuju dobijene rezultate istraživanja i doprinose razvoju CESSDA ERIC i zajedničkog CESSDA servisa, tako što su prilagođeni potrebama i zahtevima evropske istraživačke zajednice. Srpski servis provajder može da se razvija paralelno sa drugim servisima kroz učešće u projektima, koje, između ostalih, finansiraju i Evropska komisija i inovativni CESSDA ERIC fondovi. Nacionalni pružalac usluga (Service Provider) je Data centar podataka Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.

Završen „Projekat podrške istraživanju, inovacijama i transferu tehnologije u Srbiji“

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Fond za inovacionu delatnost, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Svetska banka obeležili su 26. februara završetak „Projekta podrške istraživanju, inovacijama i transferu tehnologije u Srbiji“, koji je finansiran sa 2,5 miliona evra iz Pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA) za 2013. godinu, a realizovan u saradnji sa Svetskom bankom. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je na svečanostiu Naučno tehnološkom parku da je cilј projekta bio je da se nauka i privreda bolјe povežu i da se kapaciteti bolјe koriste u svrhu komercijalizacije naučnih istraživanja i unapređenja transfera tehnologije.

Srbija se u tom smeru zaista menja. Država podstiče razvoj Fonda za inovacije. Cilј nam je da kroz Fond za nauku stvorimo sredstva koja neće biti samo budžetska, nego će se slivati i iz privrede, rekao je Šarčević. On je rekao da će donošenjem novih zakona biti promenjen način finansiranja i da očekuje da će se Zakon o nauci i istraživanjima uskoro naći u Skupštini Srbije. Najavio je i da će do kraja godine biti završen Naučno tehnološki park u Novom Sadu. Šarčević je zahvalio predstavnicima Svetske banke i Evropske unije, jer su prepoznali kapacitete Srbije i uložili sredstva koja su iskorišćena, između ostalog, kroz inovativne vaučere i druge modele na najbolјi mogući način.

Direktor Fonda za inovacionu delatnost Ivan Rakonjac zahvalio je, takođe, EU i Svetskoj banci, ali i Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja na moralnoj i materijalnoj podršci. On je rekao da je kroz ovaj projekat osmišlјen program saradnje nauke i privrede i da kroz njega konzorcijumi privatnih preduzeća i naučno istraživačkih ustanova mogu da dobiju podršku od oko 300.000 evra bespovratnih sredstava. Ovaj projekat, između ostalog, iznedrio je Kancelariju za transfer tehnologija koja zajedno sa Centrima za transfer tehnologija na fakultetima u univerziteta u Srbiji ima zadatak da pomogne istraživanjima koja su dovolјno zrela da ugledaju svetlost tržišta. U okviru ove kancelarije uspostavlјen je i mehanizam vaučera, rekao je on i najavio da će novi poziv za inovacione vaučere biti objavlјen u drugoj polovini marta.

Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Sem Fabrici kazao je da je znanje potrebno biznisu i da su nauka i privreda do sada u Srbiji vodile „odvojene živote“ i da ih je trebalo povezati. Trebalo je napraviti most između znanja i poslovnog sektora i u tome smo uspeli, rekao je Fabrici. Prema njegovim rečima, neki akademski krugovi bili skeptični na početku projekta, ali  su predrasude razbijene potpisivanjem prvih ugovora, koji su danas na tržištu. On je zaklјučio da „Srbija postiže odlične rezultate“ i da su inovatori dobili šansu u Srbiji.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva ocenio je da je projekat bio veoma uspešan i najavio da će Svetska banka nastaviti da pomaže Srbiju. Program transfera tehnologije podržao je 19 projekata naučno-istraživačkih institucija u iznosu od 360 hilјada evra, među kojima su tri pronašla patnera u privredi i sklopila licencni ugovor za plasman proizvoda na tržište. Nakon svoje pilot faze postaje stalni program Fonda, a poziv je otvoren tokom cele godine. Razvijeno je 11 usluga, a među njima najznačajnija su inovacioni vaučeri. Finansijsku pomoć kroz 220 inovacionih vaučera dobilo je 180 malih i srednjih preduzeća, u ukupnom iznosu od 1,17 miliona evra. Programom saradnje nauke i privrede podržano je 14 inovativnih projekata konzorcijuma koji se sastoje od preduzeća i javnih naučno-istraživačkih organizacija, u ukupnoj vrednosti od 4,4 miliona evra.

Kroz Projekat je takođe pružena kontinuirana tehnička podrška Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u izradi Strategije razvoja naučnoistraživačkog i inovacionog sektora i Platforme za razvoj naučnoistraživačke infrastrukture, sa pratećim akcionim planovima. U okviru svečanosti održan je i panel „Primenjena naučna istraživanja, inovacije i njihovo finansiranje u Srbiji“ na kome je, između ostalih,  govorio i državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Vladimir Popović.

NIS pomogao u opremanju novog kabineta za ruski jezik

Na Filološkom fakultetu u Beogradu svečano je otvoren kabinet za ruski jezik, čiju adaptaciju i osavremenjivanje je podržala Kompanija “NIS”, u okviru programa “Energija znanja” i to u prisustvu predstavnika Kompanije “NIS”, Ruske škole u Beogradu, rukovodstva Filološkog fakulteta, profesora i studenata. NIS i Filološki fakultet godinama unazad sarađuju na poljima kulture, nauke, obrazovanja, programa stručnog usavršavanja, digitalizacije bibliotečkog fonda fakulteta i istraživačkih projekata. Dekan fakulteta, Ljiljana Marković, izrazila je zahvalnost NIS-u zbog donacije novca potrebnog za adaptaciju kabineta. “Da kažem da smo ponosni što smo deo ovog NIS-ovog programa “Energija znanja” I da ćemo učiniti sve da opravdamo poverenje koje je dato našem fakultetu u razvoju znanja o ruskom jeziku, ruskoj književnosti I ruskoj kulturi” rekla je Marković

Siguran sam da mi ćemo i dalje nastaviti tu saradnju, ne samo u Beogradu, ne samo na Filološkom fakultetu, ruski jezik i mi smo ponosni na to je sve popularniji širom Srbije i za nas je mnogo bitno da stignemo i do nekih malih gradića i malih sela i tamo se fokusiramo u skladu sa našim mogućnostima,”potvrdio je Vadim Smirnov zamenik generalnog direktora NIS.

Studentima će adaptirani kabinet značajno podići kvalitet nastave. Metodici nastave mislim da će mnogo da pomogne jer u predavanju ruskog jezika potrebno je da se čuje jezik, potrebno je jednostavno da upoznate ljude i sa književnošću i sa kulturom, tako da vizuleno značaj je mnogo bitniji od samog predavanja, izjavio je Rudić Petar student 4. godine ruskog jezika i književnosti. Tokom sedam godina, koliko se realizuje program “Energija znanja”, pomognuto je obrazovanje desetine hiljada učenika i studenata, ostvarena saradnja sa preko 30 fakulteta i naučnih institucija, otvoreno preko 50 rekonstruisanih učionica i laboratorija. NIS je podržao šest Olimpijada iz ruskog jezika, otvorio više kabineta za ruski jezik i u tri škole u Srbiji podržao realizaciju dvojezične nastave. U oblasti nauke i obrazovanja ta kompanija je do sada uložila preko 600 miliona dinara. https://www.youtube.com/watch?v=e6ulwtK0eo0

Najbolji na bilbordima: Jovan Dragićević

Jovan Dragićević, učenik Osnovne škole „Prva vojvođanska brigada”, u 2018. godini s Republičkog takmičenja iz tehničkog i informatičkog obrazovanja u disciplini Auto-modelarstvo vratio se s osvojenom prvom nagradom. „Mene auto-modelarstvo nikada nije preterano zanimalo, ali nastavnik me je pozvao i rekao da takvi kao ja često uspevaju na tim takmičenjima i ja sam prihvatio“, kaže Jovan Dragićević. „Svidelo mi se i što sam bio sa svojim drugarima pa nije bilo toliko naporno što se tiče učenja.“

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i 2018. godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Vrbas: Novi program otvorenog vrtića

Novi program otvorenog vrtića, koji Ministarstvo prosvete namerava da u predškolske ustanove postepeno uvede od 2021, već je počeo da se primenjuje u Predškolskoj ustanovi “Boško Buha” u Vrbasu. U vrtiću “Zvezdica”, koji je prvi počeo sa novim načinom rada, kažu da je kod dece već sada primetan napredak u slobodi izražavanja, kretanja i kreativnosti. https://www.youtube.com/watch?v=L3wgrl6JpUM 

Sombor ponovo u programu „Srbija u ritmu Evrope“

Jedna od manifestacija koja je Sombor promovisala na nacionalnom, pa i regionalnom nivou je takmičenje „Srbija u ritmu Evrope“. Uspeh mladih predstavnika Sombora, na takmičenju na kome svi učesnici predstavlјaju jednu od zemalјa, članica Evropske unije, Somboru je doneo 2017. godine i domaćinstvo ovom takmičenju na kojem su pobedili predstavnici Niša.  Ovih dana je Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice u ime grada potpisao ugovor sa Igorom Karadarevićem, o učešću Sombora u ovogodišnjem programu koji će prenositi Prva televizija.

– Drago nam je što danas imamo priliku da potpišemo ugovor i da nastavimo saradnju sa manifestacijom. Grad Sombor je 2017. godine bio domaćin, s obzirom na to da su prethodne upravo naša deca bili pobednici – kazao je Ratković i naglasio da će ove godine Sombor na takmičenju predstavlјati Republiku Hrvatsku.- Kao lokalna samouprava rado smo se pridružili ovoj manifestaciji i animiraćemo našu decu u osnovnim i srednjim školama da se prijave na audiciju koja će se održati 12. februara u našem Kulturnom centru „Laza Kostić“.

Ovim se nastavlјa petogodišnja praksa učešća u takmičenju „Srbija u ritmu Evrope”, a finalno nadmetanje održaće se ove godine u Vrnjačkoj Banji. Novitet je da će voditelјka biti Goca Tržan koja će pokušati da svojim autoritetom, umetničkim radom i pesmama podrži učesnike. – Cilј nam je da najmanje desetoro dece predstavlјa grad Sombor. Trudićemo se da na audiciji 12. februara pronađemo najtalentovaniju decu, koja žele da nastupe na televiziji – rekao je Igor Karadarević. U velikom takmičarsko-pevačkom programu učestvuje preko 20 gradova i opština Srbije, Sombor predstavlјa prekodunavske komšije, Hrvatsku, pa će posao pripreme za učešće u takmičenju  biti znatno olakšan, s obzirom na to da učesnici programa pevaju na jeziku zemlјe Evropske unije koju predstavlјaju.

Škola u Beški, na zahtev roditelјa, otvorila produženi boravak

 U Osnovnoj školi „Braća Grulović” u Beški uveden je produženi boravak za učenike prvog i drugog razreda, koji ova ustanova nikad do sada nije imala. Produženi boravak za sada koristi 25 đaka, a veruju da će ih biti i više, jer ova usluga mnogo znači zaposlenim  roditelјima.

Direktorka škole Nada Džamić-Šepa kaže za „Dnevnik” da njihova škola nikada do sada nije imala produženi boravak, za kojim je postojala velika potreba, i koji su roditelјi tražili da se otvori. Tri godine smo pokušavali da otvorimo i konačno uspeli, jer je sve više zaposlenih očeva i majki u inđijskim fabrikama, te im boravak puno znači, jer znaju da su njihova deca na sigurnom, ističe direktorka škole. Ranije je bilo planirano da se boravak otvori u septembru, ali je otvaranje odloženo iz materijalnih i tehničkih razloga, potvrđuje direktorka i dodaje da je projekat završen uz pomoć Opštine Inđija.

Imamo sređenu jednu učionicu u kojoj deca borave posle časova, i što je jako važno, otvorili smo još jedno radno mesto i zaposlili učitelјicu iz Beške, koja sa decom radi domaći, te nakon nastave deca imaju više slobodnog vremena u kom mogu da uživaju sa roditelјima, ističe direktorka Nada Džamić – Šepa. Deca imaju i topli obrok, koji finansiraju roditelјi, a u boravku se osim domaćeg, uče i pesmice, te deca provode vreme na koristan način. Produženi boravak otvoren je na osnovu saglasnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja krajem januara. Prednosti produženog boravka su višestruke, jer deca uz pomoć učitelјa rade domaći, druže se sa vršnjacima, usvajaju radne navike, uče se odgovornosti, a česti su i boravci u prirodi, kao i fizičke aktivnosti. Produženi boravak je podrška kako deci, tako i roditelјima, koji zbog posla, ne mogu da stignu na vreme po decu nakon škole, ali sada o tome više ne moraju da brinu, kaže Nada Džamić-Šepa.

Senta: Internatu treba proširenje

Pošto se u Gimnaziju za talentovane učenike „Bolјai” upisuju učenici ne samo iz Sente i okoline nego i iz iz mnogih vojvođanskih mesta, koji nastavlјaju školovanje na mađarskom maternjem jeziku, škola ima internat za smeštaj 150 đaka. – Radimo na principu – puno dobrih lјudi na malo mesta, potvrđujemo da to može da funkcioniše. Navikli smo se da delimo naš prostor sa ostalim ustanovama u Senti, što naši đaci automatski prihvataju. Čim dođu u našu školu vide da u istom dvorištu nismo sami, nego su tu Gradska biblioteka, Kulturno obrazovni centar „Lajoš Turzo”, Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara i Dom stvaralaca, što ne predstavlјa nikakvu poteškoću za naš rad. Do sada smo u internatu mogli da smestimo sve naše učenike koji su želeli smeštaj, a nekoliko poslednjih godina imali smo i mesta za smeštaj srednjoškolaca iz drugih senćanskih škola. Za dve-tri godine kada poraste i broj učenika na računarsko informatičkom smeru, ne znam da li ćemo moći obezbediti domski smeštaj i drugim srednjoškolcima, pa bi bilo dobro da nam se kapacitet poveća na 180 ili 200 mesta, čime bi podmirili potrebe  – kaže direktorka Gizela Čikoš Pajor. 

Najbolji: Studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Lazar Savović, Nikola Jovović, Miloš Kujović i Filip Mikanović osvojili su prvo mesto na lokalnom finalu najprestižnijeg takmičenja u finansijama u svetu, CFA research challenge-u. Case study tim Ekonomskog fakulteta odabran je da Srbiju predstavlja na svetskom finalu u Cirihu gde će znanje uporediti sa 40 finalista od ukupno 5.000 timova iz Evrope, Afrike i sa Bliskog Istoka. U takmičenju CFA research challenge, koje je ove godine po prvi put organizovano u našoj zemlji, pored pobedničke ekipe, učestvovali su studentski timovi Ekonomskog fakulteta u Nišu, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Fakulteta organizacionih nauka. Oni su rešavali poslovni problem koji je zahtevao procenu cene akcije kompanije Metalac i preporuku da li ove akcije treba kupiti, držati ili pak prodati. “Čestitam momcima na pobedi, svi sati rada su se višestruko isplatili. Zahvaljujem se CFA udruženju Srbije na odlično organizovanom takmičenju. Izuzetno mi je drago da smo pobedili na prvom CFA research challenge-u održanom u Srbiji. Ovo je još jedan pokazatelj odlične saradnje privrede i fakulteta koji imamo na Ekonomskom fakultetu”, izjavio je Nikola Marković, industrijski mentor ovog tima. Case Study tim Ekonomskog fakulteta postoji nekoliko godina, osvojio je brojne nagrade u rešavanju studija slučaja, a akademski mentor je profesor Ekonomskog fakulteta, prof. dr Dragan Lončar.

Učiteljica nagrađena za najplemenitiji podvig

Specijalnu plaketu za najplemenitiji podvig godine, koju dodeljuje kompanija „Večernje novosti“, ove godine dobila je Gorica Dimitrijević, učiteljica kragujevačke Osnovne škole „Svetozar Marković“. Gorici je odato priznanje jer je svojoj učenici Teodori Vranješević (11) iz Kragujevca, koja se od teške bolesti lečila dve godine u Nemačkoj i gde joj je transplantirana koštana srž, individualnu nastavu svakodnevno držala putem video-linka, odnosno „skajpa“. Kako se navodi u obrazloženju, to je radila potpuno dobrovoljno, bez ikakve naknade, samo da Teodora ne zaostane sa nastavom zbog lečenja. Svojim đacima u Osnovnoj školi `Svetozar Marković` u Kragujevcu, učiteljica Gorica Dimitrijević održala je najvažniju lekciju. Lekciju humanosti, drugarstva, poštovanja, navodi se u obrazloženju. Gorica je gotovo dve godine, bez trunke dvoumljenja, posvetila sve svoje slobodno vreme i održavala individualne časove Teodori, koja je uspešno završila razred, pobedila bolest i vratila se u svoj Kragujevac 11. jula.

U tradicionalnoj akciji „Večernjih novosti“ „Najplemenitiji podvig godine“ žiri je 56. put izabrao najbolje među humanim i nesebičnim ljudima koji su obeležili 2018.  U žiriju, kojem je po tradiciji predsedavao akademik Matija Bećković, bili su i akademik Dušan Kovačević, načelnik VMA pukovnik Miroslav Vukosavljević, glumice Rada Đuričin i Tanja Bošković, direktor kompanije „Komtrejd“ Veselin Jevrosimović, humanista Arno Gujon, modna kreatorka Verica Rakočević, novinar Branko Stanković i glavni i odgovorni urednik kompanije „Novosti“ Milorad Vučelić.

Vremeplov: Hatišerif  o autonomiji Srbije

Na  današnji dan 06. februara 1830. godine u Srbiji je objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan je izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.

Vremeplov: Srbija postala kraljevina

Knez Milan Obrenović proglasio je na današnji dan 06. februara 1882. godine Srbiju kraljevinom i sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva kneza Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika 1872. Kralj Milan ostaće upamćen kao prvi srpski kralj “posle Kosova”, kao i po uspešnim reformama koje će imati dugoročne posledice, poput vrlo uspešne reforme vojske, kao i opšte ubrzane evropeizacije Srbije, ali i potezima poput Tajne konvencije sa Austrougarskom ili gušenja Timočke bune.

Vremeplov: Umrla Milena Pavlović

Na današnji dan 06. februara  1945 godine umrla je srpska slikarka Milena Pavlović Barili, umetnik rafinirane kulture. Slikala je u nadrealističkom maniru. Završila je Umetničku školu u Beogradu, studirala u Minhenu, živela u Rimu i Parizu. U SAD je otišla 1939, gde je bila ilustrator modnog časopisa “Vog” i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Od posledica pada s konja umrla je u Njujorku u 36. godini života.

Vremeplov: Mikelanđelo

Italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika renesanse rođen je na današnji dan 06. februara 1475 godine. U kamenu je klesao savršene proporcije ljudskog tela. U Sikstinskoj kapeli u Vatikanu oslikao je prizore iz Starog zaveta, uključujući ogromni “Strašni sud”. Sagradio je Lorencovu biblioteku u Firenci, u Rimu je projektovao trg Kampodiljo, dovršio je palatu Farneze i radio na crkvi Svetog Petra. Pisao je stihove (“Soneti”, “Madrigali”). Skulpture: “David”, “Mojsije”, “Robovi”, “Jutro”, “Veče”, “Dan”, “Noć”, “Pijeta”.

Vremeplov: Umrla Perl Bak

Na današnji dan 06. februara 1973 godine umrla je američka književnica Perl Bak, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 1938. Autor je serije dela iz života Kine. Pisala je i knjige za decu kao i eseje. Kao ćerka misionara dugo je živela u Kini. Posle Drugog svetskog rata osnovala je fondaciju “Perl Bak” za pomoć deci američkih vojnika koji su služili u Aziji. Fondaciji je 1967. zaveštala najveći deo prihoda od knjiga – više od sedam miliona dolara. Dela: romani “Dobra zemlja”, “Sinovi”, “Zmajevo seme”, “Rastureni dom”, “Majka”, “Izgnanstvo”, “To ponosno srce”, “Obećanje”, “Paviljon žena”, “Božur”, “Skriveni cvet”.

Vremeplov: Umro Hans Bate

Na današnji dan 06. februara 2005 godine umro je američki naučnik Hans Bate, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (1967) i jedan od tvoraca atomske bombe.

Vremeplov: Osnovano Društvo Crvenog krsta

U Srbiji je na današnji dan 06. februara 1876. osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Akciju je pokrenuo mladi vojni lekar Vladan Đorđević, budući ugledni političar i književnik. Osnivački skup održan je u svečanoj sali beogradske opštine. Za prvog predsednika “Srpskog društva Crvenog krsta” – kako je glasio zvanični naziv, izabran je mitropolit Mihajlo (Jovanović). Prvi zadatak novoosnovanog društva bio je zbrinjavanje izbeglica u vreme i nakon Hercegovačkog ustanka. Dva meseca nakon osnivanja Društvo je postalo član Međunarodnog Crvenog krsta. Zakonskim odredbama iz 1896. Društvo je postalo autonomno od države. Temelji Doma srpskog Crvenog krsta postavljeni su juna 1879. u Siminoj ulici na Dorćolu, gde se nalazi i danas.

Vremeplov: Umro Džozef Pristli

Na današnji dan 06. februara 1804. godine umro je engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljendioksid i sumpornu kiselinu. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja – verovao je u besmrtnost duše. Dela: “Hartlijeva teorija o ljudskom duhu na principima asocijacije ideja”, “Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima”, “Sokrat i Isus”, “Istorija i sadašnje stanje elektriciteta”.

Vremeplov: Objavljen Vujaklijin “Leksikon”

U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Geca Kon na današnji dan  06. februara 1937. godine objavljen je “Leksikon stranih reči i izraza” Milana Vujaklije, delo koje će vremenom doživeti niz izdanja, klasičan naslov srpske leksikografije.

Vremeplov: Rođen Čarls Vitstoun

Na današnji dan 06. februara  1802. godine rođen je engleski fizičar Čarls Vitstoun, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.

Vremeplov: Umro Aldo Manucio

Venecijanski izdavač i štampar Aldo Manucio, poznat po tome što je prvi upotrebio kurzivna slova (italic) i uveo mali praktičan format umro je na  današnji dan 06. februara 1515. Njegova izdanja (aldine) danas su bibliofilske retkosti.

Rak grlića materice svakog dana ubije dve žene u Srbiji

Međunarodni dan borbe protiv Humanog Papiloma Virusa (HPV), koji je jedan od glavnih uzročnika raka grlića materice, obeležen je  juče 4. marta. Srbija je među vodećim zemljama u Evropi po broju obolelih i umrlih od tog karcinoma – godišnje oboli oko 1.500, a umre oko 600 žena, što je našu zemlju svrstalo na neslavno treće mesto, odmah posle Moldavije i Litvanije. Govoreći jezikom brojki, praktično svaki dan se rak grlića materice dijagnostikuje kod pet žena, a na žalost dve izgube bitku sa tom opakom bolešću.

Lekari podsećaju da postoje dva oblika prevencije te bolesti, jedan je vakcinacija dece školskog uzrasta, a drugi je redovni ginekološki pregledi. Imunizacija je prepoznata u našem zdravstvenom sistemu kao efikasna zaštita od HPV-a, i vakcina je uvrštena u Pravilnik o imunizaciji stanovništva, kao preporučena vakcina od aprila meseca ove godine.

Preporuka da se vakcinišu i dečaci i devojčice protiv HPV

Imunolog dr Srđa Janković iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj kaže da je vakcina delotvorna u sprečavanju pretkanceroznih promena i samim tim može da spreči nastanak raka grlića materice. “Rak grlića materice nastaje sporo i efekat na smanjenje učestalosti tog oboljenja nastaje tokom više godina i decenija nakon uvođenja vakcine, ali tamo gde je vakcina uvedena već je drastično smanjeno obolevanje”, kaže Janković za Tanjug.

Mnoge zemlje koje su uvele vakcinaciju protiv HPV imaju trend smanjenja obolevanja i umiranja od karcinoma grlića materice, a najbolja iskustva ima Australija, koja je proglasila da će do 2030. godine, zahvaljujuci sveobuhvatnoj imunizaciji devojčica i dečaka, iskoreniti rak grlića materice koji je uzrokovan određenim tipovima HPV-a. Janković pojašnjava da HPV, osim raka grlića materice, dovodi i do pojave karcinoma drugih reproduktivnih organa kako kod žena tako i kod muškaraca, ali i do malignih promena u usnoj duplji. “Preporuka je da se vakcinišu i dečaci i devojčice protiv Humanog papiloma virusa, jer izaziva neke oblike raka koji napadaju i muškarce. Osim toga, na taj način želimo da sprečimo da se virus prenosi sa osobe na osobu, a to me možemo ako vakcinišemo samo ženski deo populacije”, pojasnio je on. HPV ima mnogo tipova, ali su najopasniji tipovi 16 i 18., te vakcine koje su registrovane u Srbiji sadrže karaktiristične molekule (antigene) tih tipova virusa.

Naš sagovornik ističe da vakcina nije zamena za sve već postojeće mere prevencije, da su i dalje veoma važni redovni ginekološki pregledi – Papanikolau, kolposkopija, te da rano otkrivanje prekanceroznih promena omogućava da se one leče (i izleče) pre nego što postanu rak.

“Nacionalna Inicijativa STOP raku grlića materice”

Pre šest meseci na predlog udruženja “Roditelji”, osnovana je “Nacionalna Inicijativa STOP raku grlića materice” koju čine predstavnici tri ministarstva – zdravlja, obrazovanja, demografije i populacione politike, predstavnici Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, vodeći ginekolozi i imunolozi, predstavnici udruženja pacijenata. Cilj Inicijative je da se edukuje stanovništvo o značaju imunizacije i preventivnih pregleda kako bi se smanjila stopa smrtnosti od raka grlića materice.

Istraživanje o edukovanosti stanovništva o HPV-u

Nedavno su sproveli istraživanje o edukovanosti stanovništva o HPV-u i vakcini koja štiti od raka izazvanog tim virusom. U anketi je učestvovalo više od hiljadu ispitanika, a pokazalo se da postoji visok stepen informisanosti o HPV infekcijama i načinu prenošenja virusa, ali da uprkos tome ne postoji adekvatna prevencija. Ginekolog Mima Fazlagić kaže da najveći broj ispitanika nije čuo za mogućnost imunizacije i da ima predrasuda prema njoj, ali da bi verovali državi i lekarima ukoliko vakcinaciju preporuče. “Istraživanje je pokazalo, iako ljudi znaju šta je HPV, kako se prenosi i šta izaziva, da je loša prevencija i da samo devet odsto koristi prezervativ u seksualnim odnosima”, rekla je Fazlagić za Tanjug. Dodaje da danas sve više mladih žena, oko 30 godina, kod koji se dijagnostikuju prve promene, početne stadijume karcinoma grlića materice, ali da se oni uspešno leče manjim hirurškim intervencijama. Smatra se da je svaka seksualno aktivna osoba bar jednom u životu došla u kontakt sa HPV-om, da infekcija izazvana ovim vrstama virusa obično spontano prođe, jer odbrambene snage organizma uspešno spreče dalji razvoj bolesti. Međutim, problem nastaje kod oko trećine inficiranih gde imuni sistem nije uspeo da se odbrani od infekcije.

Decu vakcinisati pre stupanja u seksualne odnose

Suština je da bi deca trebalo da budu vakcinisana pre stupanja u seksualne odnose. Predstavnica Udruženja “Roditelj” Gordana Plemić kaže da to udruženje vodi kampanju o podizanju svesti kod ljudi o važnosti preventivnih pregleda, ali i značaju vakcinacije protiv HPV-a. Ona kaže da se poslednjih nekoliko godina, poljuljalo poverenje generalno u vakcinaciju, ali da oni pokušavaju da objasne roditeljima da internet nije pravo mesto za edukaciju o tome i da treba verovati lekarima i sistemu uopšte. “Važno da struka bude u prvom planu kada je reč o vakcinaciji, da vratimo poverenje u institucije, a ne da slušamo ljude koji propagiraju nešto drugo”, zaključila je ona.

Dečak koji je “nestao”  pronađen u – garaži porodične kuće

Desetogodišnji dečak iz Surčina, čiji je nestanak u ponedeljak uveče bio prijavljen policiji, pronađen je juče nepovređen u garaži porodične kuće, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. “Policijski službenici će obaviti razgovor sa dečakom i roditeljima u cilju utvrđivanja svih okolnosti koje su dovele do ovog slučaja”, navodi se u saopštenju. Dodaje se da će o događaju biti obavešten nadležni centar za socijalni rad.

Srbi u hrvatskim udžbenicima negativci, sami krivi za svoje žrtve

Hrvatski udžbenici istorije za osnovnu školu većinom i dalje prikazuju Srbe kroz negativne stereotipe stvorene 1992. godine, iako su primetni trendovi odmicanja od njih, navodi se u članku objavljenom u najnovijem broju naučnog časopisa “Historijski istorijski zbornik”. Tekstovi u udžbenicima istorije tradicionalno odražavaju osnovne zamisli o nacionalnoj kulturi i istoriji, te uz prenošenje znanja posreduju i slike o drugim narodima, objašnjava pozadinu analize autor članka Domagoj Švigir, a prenosi Hina. On uočava dve faze u nastanku stereotipa, od kojih prva počinje 1992., kad je stvorena ratnička slika o prošlosti odnosa Hrvata i Srba, a druga od 1996., kada se uvode paralelni udžbenici u nastavu. Švigirova analiza obuhvata osnovni tekst svih 36 udžbenika objavljenih i korišćenih u nastavi istorije u osnovnim školama od 1990. do 2012., kao i istorijske izvore koji su vezani za stvaranje predstava o Srbima.

Članak je objavljen u časopisu Društva za hrvatsku istoriografiju koje kontinuirano deluje od 1947. godine i najstarije je strukovno društvo istoričara u Hrvatskoj, prenosi Hina. Prva grupa udžbenika o Srbima stvara izrazito negativne stereotipe pomoću generalizacije, diskriminacije i sukobljavanja “nas” i “njih”. “Velikosrpska hegemonija”, kako se navodi, postaje ključan sintetski pojam u oblikovanju slike o Srbima. Čak i kad se govori o žrtvama Srbima, kaže se da su “sami za to krivi”. Hiljade učenika učile su etnocentričnu interpretaciju istorije koja podrazumeva mešanje obrazovnih i vaspitnih ciljeva, a očigledno i potčinjavanje prvih drugima, ocenjuje se u članku. Kako se dodaje, drugu grupu čine udžbenici koji Srbe pokušavaju da prikažu uravnoteženje, odmerenije i sa više uvažavanja. “Uprkos nastojanjima brojnih eksperata školski plan i program nije izmenjen, reforma školstva je zaustavljena, a najviše kopalja lomilo se na sadržajima istorije i hrvatskog jezika, onih predmeta koji su se pre dvadesetak godina nazivali “nacionalnim predmetima”, zaključuje autor teksta.

About the Author

admin