Vesti – 07.03.2019.

Od 1. septembra 10.000 digitalnih učionica u Srbiji

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je na privrednom forumu na Kopaoniku da će od naredne školske godine, od 1. septembra, u 500 škola biti opremljeno 10.000 digitalnih učionica. To je zajednički projekat na kome radi kabinet premijerke Ane Brnabić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo prosvete. Šarčević kaže da je posao Ministarstva telekomunikacija da uradi internet mrežu do škola i unutar kabineta, dok je Ministarstvo prosvete zaduženo za opremu i obuke zaposlenih. “Važno je da uporedo sa opremanjem kabineta ide i obuka nastavnika koji će da rade u tim digitalnim učionicama. Sve to mora da prate i digitalni udžbenici”, rekao je Šarčević za Tanjug.

Ćekić Marković: Uspeh učenika najviše zavisi od nastavnika

Uspeh učenika u školi u najvećoj meri zavisi od nastavnika, talenat ima važnu ulogu, ali procentualno gledano to je oko 40 odsto uspeha, a ostalih 60 odsto zavisi od učitelja i nastavnika.

To su pokazala istraživanja u Srbiji, ali i u svetu, istaknuto je u utorak na panelu “Ljudski kapital – ograničenje ili šansa za snažan rast” u okviru Kopaonik biznis foruma.

Direktorka Centra za obrazovne politike Jasminka Ćekić Marković kaže da nastavni planovi i programi, udžbenici, školska infrastruktura imaju zanemarljiv uticaj na postignuće učenika. “Od svih unutar školskih faktora koji utiču na postignuća učenika najvažniji faktor je nastavnik. To bi značilo da je ljudski faktor taj koji je dominantan. Imamo udžbenike, nastavne planove i programe, školska infrastrukturu koja je bolja ili lošija, ali od nastavnika zavisi to kako će i šta će raditi sa učenicima”, rekla je Ćekić Marković za Tanjug nakon panela. Ukoliko je nastavnik fokusiran na predmet a ne na učenika, ukoliko đacima prenosi informacije a ne razvija kod njih kritičko mišljenje, onda iz škola izlazi kadar koji kasnije nije adekvatan za tržište rada.”Pristupom gde se insistira na informacijama mi sprečavamo inovativnost i kreativnost kod učenika, a to su stvari koje će tržište rada da traži u narednom periodu”, pojasnila je ona.

Obrazovni sistem u Srbiji, kako kaže, ima dobar sistem licenciranja nastavnika i stručnog usavršavanja, ali da treba insistirati na tome da nastavnici primenjuju u praksi ono što su naučili na seminarima.Manjka i to, smatra ona, što nastavnici koji predaju stručne predmete nikada nisu imali u inicijalnom obrazovanju – psihološko-pedagoške predmete, metodičko- didaktičke veštine, nikada nisu ušli u školu i uzeli dnevnik pre nego što su dobili posao.Osim primene naučenog na seminarima, Ćekić Marković ističe da je važno razmotriti mogućnost povećanja plata i uslova rada za nastavnike kako bi se privukla “najkvalitetnija radna snaga” u škole.

Šarčević: Nastavnici prihvatili reforme

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da su nastavnici prihvatili svoju ulogu u reformama i da je prošle godine preko Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obuku prošlo oko 22.000 ljudi.”Nastavnici su krenuli sa obukom. Važni su i direktori jer ako direktor nije kompetentan na koji način će on sprovoditi kvalitet rada u školi zajedno sa timom za kvalitet”, rekao je ministar. Druga vrsta problema, da nastavnicima koji predaju stručne predmete nedostaju metodičko-didaktičke veštine, kako kaže rešava se sa fakultetima koji obrazu kadar za stručne predmete.

Rektorka Popović: Ljudski resurs najvažniji

Rektorka Univerziteta u Beogradu prof. Ivanka Popović kaže da nastavnici imaju i ogroman uticaj na profesionalna i lična opredeljenja mladih ljudi, te da je na UB ljudski resurs najvažniji.”Većina naših nastavnika su posvećeni pozivu i unapredili su sadržaj svojih predmeta. Prepreku predstavlja douniverzitetsko obrazovanje, jer smo suočeni sa situacijom da nam dolazi veliki broj brucoša sa nedovoljno iskustva u radnim navikama, ne umeju da uče, ne znaju da raspodele prioritete i vreme”, naglasila je ona.To predstavlja, kako je rekla, veliku prepreku na početku studiranja. Problem pokušavaju da prevaziđu prilagođavanjem predmeta na prvoj godini, ali to nije uvek moguće.”Za nas je od značaja da dođe do promena u osnovnom i srednjem obrazovanju tako da mi možemo da prihvatimo brucoše koji mogu sa letećim startom da uđu u studije”, pojasnila je ona.Što se tiče samih studija kaže da je potrebna bolja interakcija sa poslodavcima, da se vidi koje su njihove konkretne potrebe, tako da prelaz iz statusa studenta u status zaposlenog bude brži i da firme mogu od tog kadra brže da osete korist.

Brnabićeva sa nastavnicima: Dosta stvari se promenilo

Premijerka Ana Brnabić nastavila je praksu da zajedno sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem razgovara sa najboljim nastavnicima i profesorima kako bi se unapredilo obrazovanje u Srbiji, a krajem feebruara je najavila da će od septembra ove godine 500 škola biti povezane na brzi internet. Brnabić je na konferenciji posle sastanka sa radnicima u prosveti kazala da će Ministarstvo trgovine i telekomunikacija sutra objaviti tender za prvu fazu projekta “povezane škole”. “Tako da ćemo u septembru ove godine imati 500 škola u Srbiji koji su povezani na brzi internet. Ne jedna učionica, ne kabinet, već cela škola kako bi se projekat “dve hiljade digitalnih učionica od septembra proširio i na 10.000 digitalnih učionica”, rekla je Brnabić. Ona je istakla da se na taj način uvodi jedan potpuno novi standard u obrazovanju.

Navodeći da je 27. februara održan četvrti sastanak sa nekima od najboljih profesora osnovnih i srednjih škola, Brnabić je rekla da joj je izuzetno drago da su svi oni pozdravili pozitivna iskustva sa e-dnevnikom. Razgovarali smo, kaže Brnabić, sa oko sto najboljih nastavnika do sada o tome kako vide reformu obrazovanja koju smo pokrenuli. “Dosta stvari se promenilo uvođenjem izbornih predmeta, modernizacijom, elektronskim dnevnicima. Nama je važno da čujemo kako možemo da unapredimo stvari na terenu. Najpametnija je ona vlada koja sluša, a ne koja misli da sve zna. Svaki put posle ovakvih sastanaka imamo nove predloge koji nam pomažu da dalje unapredimo reformu”, rekla je ona.

Šarčević: Najbolji nastavnici deo svih timova

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da vlada ima više od 200 saradnika koji učestvuju u raznim procedurama i rade na unapređenju obrazovnog sistema u Srbiji. “Naši najbolji nastavnici su deo svih timova. S obzirom da su reformski procesi u toku, njihova uloga je jako značajna. Susreti imaju za cilj da čujemo od njih šta treba da korigujemo, a šta ide u dobrom smeru”, rekao je Šarčević.

Stručni saradnik u OŠ Bata Bulić iz Petrovca na Mlavi Milena Vasić rekla je novinarima da se na sastanku razgovaralo o opremljenosti škola, obrazovanjem nastavnika, inkluzivnim obrazovanjem, obrazovanjem migranata, nasiljem u školama…

Premijerka: Na tenderu za uvođenje e-dnevnika nije bilo žalbi

Premijerka Ana Brnabić je izjavila da je na tenderu za uvođenje e-dnevnika u škole u Srbiji pobedila firma Telekom Srbija i dodala da na taj tender nije bilo žalbi. Brnabić je tako odgovorila na pitanje novinara Krik-a kako objašnjava to “što su elektronski dnevnici uvedeni na tenderu na kojem je mogla da pobedi samo firma saradnika ministra prosvete Mladena Šarčevića”. “Taj posao je dobila firma Telekom Srbija, a ne firma koja je u vlasništvu ministrovog nečeg ili nekog. Niste u pravu. Tendenciozno objavljujete informacije. Budite iskreni i dajte ljudima istinitu informaciju da je pobedio Telekom”, rekla je Brnabić.

Navodeći da je, prema njenim saznanjima, na skoro svaki tender bila uložena žalba, premijerka je rekla da sada to nije bio slučaj. “Ako niko nije podneo zalbu onda niko nije imao razlog da podnosi zalbu. Na skoro sve tendere se podnose zalbe. Evo, imali smo tender za elektronske identifikacije na koji je podneta žalba Komisiji koja je reagovala. Ne vidim koja ste vi referentna organizacija da kažete da li je tender pravljen za jedu firmu ili ne”, odgovorila je Brnabić i dodala da joj je drago što je na tom tender pobedio Telekom Srbija.

Njilaš u Zrenjaninu: U planu izgradnja nove velike srednje škole

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš boravio je 5. marta u poseti Gradu Zrenjaninu, gde je imao je sastanak sa gradonačelnikom Zrenjanina Čedomirom Janjićem i njegovim saradnicima, potom je razgovarao sa direktorima zrenjaninskih osnovnih i srednjih škola, a obišao je i elektrotehničku i građevinsku školu “Nikola Tesla”, muzičku školu “Josif Marinković” i osnovnu školu “Sonja Marinković”. Njilaš je rekao da je delegacija Pokrajinskog sekretarijata posetila Zrenjanin kako bi se napravio bilans rada tokom prethodne tri godine i sagledala situacija kada je reč o obrazovanju, trenutnom stanju i unapređenju prava nacionalnih manjina. “Saradnja je bila izuzetna i veoma uspešna i u tom bilansu najpre smo utvrdili cifru 68,7 miliona dinara, što je iznos koji je AP Vojvodina dala u ovim oblastima gradu, ustanovama i školama, kao i nevladinim organizacijama i udruženjima koja se bave oblastima obrazovanja i zaštite prava manjina. Obrazovanje nam je najviše u fokusu i najviše sredstva je za to potrebno, kao i za obnavljanje objekata naših škola. Videli smo u osam uspešnih projekata u osnovnim i srednjim školama da smo u najviše slučajeva finansirali obnovu krova, ali i ostale potrebe, kao što su zamene prozora, grejanje i slično”, kazao je Njilaš. Naveo je da će takva praksa biti nastavljena, a da će današnji sastanci sa čelnicima grada i direktorima zrenjaninskih škola doprineti da se bolje sagledaju problemi.”Prošle godine naš sekretarijat je uspeo da obiđe sve ustanove prosvete u Vojvodini i tako smo se i ovde u Zrenjaninu uverili koje su to potrebe, a naši konkursi koji su prošle nedelje raspisani, otvoreni su za rešavanje ovih problema. Ukupan iznos je nešto više od 410 miliona dinara i sada smo ušli u detalje oko mogućnosti za Grad Zrenjanin, koji su prioriteti, kao i ko bi mogao podneti aplikacije na konkurs”, rekao je Njilaš. Izrazio je i čvrst stav Pokrajinske vlade za poboljšanje uslova u obrazovanju, a tako i u sferi unapređenja prava manjina i istakao da će uspešna saradnja sa Gradom Zrenjaninom biti nastavljena.

Zajedno s potpredsednikom Pokrajinske vlade i pokrajinskim sekretarom Njilašem u Zrenjaninu su boravili i zamenik sekretara Milan Kovačević, načelnica Odeljenja za ostvarivanje prava nacionalnih manjina Žužana Macko i pomoćnica sekretara za obrazovanje Biljana Kašerić. Ispred Grada Zrenjanina, sastanku u kabinetu gradonačelnika su, uz Čedomira Janjića, prisustvovali i njegov zamenik Saša Santovac, pomoćnici Duško Radišić i Simo Salapura, član Gradskog veća Jožef Stojko, načelnica Školske uprave za Banat Snežana Oluški Vlačić i pokrajinski poslanik Aleksandar Farkaš.

Novi Sad: “Pametna farma” pobedila na takmičenju u programiranju

Svečano zatvaranje EESTech Challenge lokalne runde i proglašenje pobednika ovog takmičenja u programiranju, održano je  04. marta u svečanoj sali Fakulteta tehničkih nauka, a za pobednički tim, koji će se u maju u Minhenu takmičiti sa još 19 najboljih iz Evrope, proglašen je “Insekticid”. Svečanom zatvaranju EESTech Challenge lokalne runde prisustvovali su predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević i dekan FTN-a prof. dr Rade Doroslovački.

“Nalazimo se u hramu znanja kada su tehničke nauke u pitanju i ono što ohrabruje jeste da imamo mlade ljude koji su na ovom takmičenju pokazali da će sigurno biti rame uz rame sa svojim vršnjacima širom sveta kada je u pitanju oblast “internet stvari”, daljinskih upravljivih sistema”, poručio je Jelušić. On je dodao da Novi Sad sa ponosom nosi titule Omladinske prestonice Evrope i Evropske prestonice kulture, ali i “da smo silicijumska dolina regiona”. “Fakultet tehničkih nauka prepoznat je u celom svetu kao rasadnik vrsnih inženjera, pa tako i u oblasti informacionih tehnologija”, zaključio je on.

Milošević je kazao da u nedelji “Putokaza”, Sajma obrazovanja, ovo takmičenje predstavlja “važan putokaz, gde mladi i kreativni ljudi, naoružani znanjem, predstavljaju snagu privrednog preporoda”. “Ovi mladi ljudi pokazuju da su ne samo talentovani, nego i vrlo odgovorni prema svojoj budućnosti. Samo digitalizovana, samo kreativna i inovativna Srbija je partner sa svim u okruženju”, istakao je Milošević.

Doroslovački je poručio studentima da su ovakva takmičenja podstrek za mlade ljude da postanu naučnici. On je svim takmičarima poželeo uspeh u daljem radu, dok je predsednik studenata elektrotehnike Evrope, lokalni komitet Novi Sad Nikola Milić objasnio da takmičenje iz godinu u godinu ima sve više timova, te da je na ovom, trećem po redu takmičenju, učestvovalo osam timova. “Za nas studente takmičenje pruža priliku da steknemo nova znanja i nova iskustva” , precizirao je Milić.

Finalna runda ove godine održava se u Minhenu i na njoj će učestvovati 20 najboljih timova Evrope. Takmičenje će se održati u maju, a predstavnik pobedničkog tima “Insekticid” Vukašin Janković pojasnio je da se ekipa bavila proizvodnjom rešenja za takozvanu “pametnu farmu”. “To je oblast IT industrije koji se naziva “internet stvari”. To je široka oblast koja se bavi povezivanjem više manjih uređaja u jedan veliki sistem kako bi se oni mogli sa daljine skladno kontrolisati”, kazao je Janković.

Zbog čega dugo traje izdavanje diplome UNS?

Da biste nastavili školovanje u inostranstvu, neophodan vam je dokument koji potvrđuje završene osnovne studije. Međutim, iako ste položili sve ispite, odbranili diplomski rad i sve svoje obaveze završili na vreme, ono što uglavnom kasni je vaša diploma. Upravo to je svakodnevna slika studenata Novosadskog univerziteta. Odgovor na pitanje “zašto to sve toliko dugo traje”, pored Vladimira Bijelića, traži mnogi svršeni studenti novosadskog Univerziteta. On je uverenje o diplomiranju na Filozofskom fakultetu dobio posle dva dana od podnošenja zahteva, a diplomu nakon godinu dana. Za to vreme uspeo je da odsluša i master studije. „Malo sam istraživao i ispitivao ceo taj slučaj i zapravo sam shvatio da nema nekog posebnog pravila, da neko dobije diplomu već posle nekoliko meseci, a čak sam čuo da sam ja možda imao sreće, jer neki studenti čekaju i po dve godine”, kaže Vladimir Bijelić, bivši student Filozofskog fakulteta. Osim na Filozofskom, slična praksa je i na ostalim fakultetima, a iskustva studenata kažu da se na diplomu najkraće čeka na Fakultetu tehničkih nauka.

Šef studentske službe te ustanove, Bratislav Radumilo, kaže da oni sa izradom dokumenta počinju onog momenta, kad student diplomira. „Što se tiče diplome, u proseku se čeka u periodu od oko tri meseca, najduže šest meseci, u roku od šest meseci se izdaju diplome”, kaže Radumilo.

Iz Rektorata se pak, ograđuju od kašnjenja dodele diploma i kako ističu, ta odluka i obaveza nije na njima. „Sve diplome o završenim studijama na svim nivoima počev od osnovnih, master, specijalističkih i doktorskih pripremaju fakulteti, tako da Univerzitet nema niti uvida, niti kontrolu nad dinamikom izdavanja diploma na fakultetima”, kaže Sanja Podunavac Kuzmanović, prorektorka za nastavu. Nakon završenih osnovnih studija, uz plaćanje diplome, studenti plaćaju i potvrdu o diplomiranju, koja bi trebalo da im posluži dok ne dobiju zvanični dokument. Međutim, prilikom zapošljavanja i nastavka studija u inostranstvu, u nekim slučajevima, ta potvrda nije važeća. https://www.youtube.com/watch?v=n-_APlm64MY

Udovičić titelskim osnovcima donirao sportsku opremu

Obilazak lokalnih samouprava po Srbiji, ministar omladine i sporta, Vanja Udovičić, nastavio je 5. marta u opštini Titel, gde je osnovcima uručio novu sportsku opremu. U osnovnoj školi “Svetozar Miletić” ponosni su na uspehe svojih košarkašica, a ubuduće će nastavnici fizičkog vaspitanja u tom vojvođanskom mestu imati priliku da decu usmeravaju i na druge sportove. Ministarstvo omladine i sporta obezbedilo je sportsku opremu i rekvizite koji će poslužiti da se još više dece uključi u sistem školskog sporta. “Prvenstveno želimo da motivišemo nastavnike fizičkog vaspitanja, da imaju bolje uslove za realizaciju časova, da mogu kvalitetnije da rade sa decom, ali i da sama deca zavole sport”, naglasio je Udovičić.

“U školi imamo 647 učenika i to zajedno sa izdvojenim odeljenjima Gornji Titel, Lok, Vilovo i Gardinovci i od svih nadležnih imamo veliku podršku, pošto su shvatili da smo mi jedna od retkih škola koja je toliko razuđena, ali smo svoj deci obezbedili sve potrebne uslove za školovanje i bavljenje sportom”, sa ponosom ističe direktor Osnovne škole “Svetozar Miletić”, Petar Kojić.

U razgovoru ministra Udovičića sa čelnicima opštine Titel, dogovoreno je kompletiranje projekta izgradnje sportske hale, koja bi trebalo da počne do kraja godine. Posetu toj vojvođanskoj opštini, ministar omladine i sporta završio je u Šajkašu, gde se uverio da lokalni fudbalski klub “Borac” na pravi način radi sa najmlađima, a posebno je istakao činjenicu da u klubu trenira i puno devojčica. https://www.youtube.com/watch?v=BV2ZTS2Dimo

Pančevo: Mašinska škola dobila savremen kabinet za mehatroniku

Mašinska škola u Pančevu dobila je savremen kabinet za mehatroniku što će značajno doprineti boljem kvalitetu nastave u ovoj srednjoj školi. Opremanje kabineta za mehatroniku finansirala je kompanija NIS Gasprom njeft u okviru programa “Energija znanja”. Novi kabinet za mehatroniku u Mašinskoj školi u Pančevu dobio je savremenu didaktičku opremu za koju je kompanija NIS izdvojila milion dinara. Smer “Mehatronika” postoji u ovoj školi 12 godina i jedan je od najtraženijih jer prati potrebe tržišta. Od 2012. te godine kada je pokrenut projekat “Energija znanja” NIS je opremio više od 50 učionica i laboratorija. Veće ulaganje u obrazovanje i zdravstvo strateški su ciljevi u ovoj godini, naglasio je Milan Kovačević zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje. U opremanje učionica i laboratorija u okviru projekta “Energija znanja” kompanija NIS Gasprom njeft do sada je izdvojila više od 5 miliona evra. https://www.youtube.com/watch?v=oZCUCClGIrw

Mladi zainteresovani za rad gradskih uprava

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević primio je 28. februara učesnike projekta OPENS-a “Gradonačelnik otvara vrata – Uključimo se” koji implementira Udruženje “Čepom do osmeha”. Cilj projekta je upoznavanje mladih grada Novog Sada sa radom gradskih uprava i gradonačelnika i njihovo uključivanje u taj proces. “Danas ću razgovarati sa sugrađanima mlađeg životnog doba o svim temama koje su njima interesantne i uvek mi znači da čujem šta je u fokusu njihove pažnje, na šta imaju zamerke, šta možemo poboljšati, tako da se radujem ovakvim susretima. Dakle, nema tabu tema, mogu da postave sva pitanja koja žele, komunikacija je potpuno otvorena. Ovaj oblik saradnje definisali smo i u samoj aplikaciji za Omladinsku prestonicu Evrope, ali to činimo, ne zbog titule, nego zbog mladih ljudi i benefita koje imamo od zajedničkog pristupa rešavanju važnih pitanja”, naglasio je Vučević.

Prema rečima predstavnice Udruženja “Čepom do osmeha” Vanje Petković, projekat ima za cilj da se što više mladih upozna sa funkcionisanjem gradskih uprava, sa njihovim nadležnostima i da im se omogući da razgovaraju sa gradonačelnikom o temama koje ih zanimaju. Učesnici projekta do sada su posetili Gradsku upravu za kulturu, GU za inspekcijske poslove, GU za imovinsko-pravne poslove, GU za investicije i građevinsko zemljište i GU za zaštitu životne sredine. “Plan je da ove godine posetimo još deset gradskih uprava. Zadovoljni smo dosadašnjim prijemom, mi smo svi na istoj strani i cilj nam je da, kroz razgovor, dođemo do što boljih rešenja”, istakla je ona.

Igor Stojilović iz Centra za omladinski rad ocenio je da projekat nudi odličan mehanizam da mladi direktno komuniciraju sa gradonačelnikom. Mladi zavise od gradskih odluka i važno je da imaju pristup donosiocima istih. Neke od tema o kojima želimo da razgovaramo su aktivno učešće mladih u društvenim procesima, nezaposlenost, bezbednost, konkursi za omladinske organizacije, a cilj nam je da svi zajedno doprinesemo boljoj politici za mlade”, zaključio je on. https://www.youtube.com/watch?v=SQcLNulxRQk

“Obično, a vrhunski”: Andrej Kukuruzar

U savršenom skladu nauke i muzike, upoznajte mladog somborca Andreja Kukuruzara, dvostrukog bronzanog svetskog Olimpijca iz hemije.  Andrej ima srednjoškolsko znanje violine i znanje gotovo diplomca Hemijskog fakulteta. “Obično, a vrhunski” emitovana je u  nedelju 03. mart, RTV 1, 9:40 časova (repriza sredom u 18:50 na RTV 1 i petkom u 13:40 na RTV 2)

 “Ja biram”: Nemački jezik

Nemački se izučava kao prvi ili drugi strani jezik, a svake godine Karlovačka gimnazija organizuje i pripremnu nastavu za polaganje prijemnog.  Rad u malim grupama, mogućnost rada sa lektorima i volonterima iz Nemačke, ali i posvećenost profesora odlična su preporuka za upis u jednu od najpoznatijih filoloških gimnazija. Tinejdžerke Mila, Sara i Katarina prvi sunčan dan provele su fotografišući se na tvrđavi, uživajući u smehu i dogodovštinama. U novom izdanju emisije (nedelja, 3. mart RTV1 9,25 časova) pitali smo Izabelu Popović, psihologa OŠ „Miloš Crnjanski” otkud tinejdžerima stres i kako ga najbolje prevazići… I ovoga puta spremili smo vam tri zadatka sa male mature, gledajte emisiju i vežbajte za prijemni-istovremeno.

“Akademac”: (Ne ) zanima me

Poslednje istraživanje koje je rađeno u Novom Sadu, pokazuje da je samo 60 odsto mladih informisano o pojedinim sadržajima, da 15 odsto njih učestvuje a da samo 1 odsto mladih kreira buduće sadržaje. Na pitanje koje teme su mladima interesantne, 1% njih je reklo da su to ljudska prava. “Šta je mladima, odnosno studentima danas u fokusu, koja su njihova interesovanja, šta ih zanima a šta ih ne dotiče? Šta mladi misle o angažovanju u vannastavnim aktivnostima? Zašto je pojedinim studentima od “interesuje me” važnije „ne mogu” i „ne znam”?

Zašto mlade ne privlači odlazak u male sredine, računajući i one koji bi nakon diplomiranja mogli doprineti povratkom kući -u te sredine ? Zašto se rad u omladinskim organizacijama pretvara u turizam? Zašto ne postoji dovoljno interesovanja za rad na neprofitnim aktivnostima?” Pokušala je odgovoriti poslednja emisija “Akademca”  emitovana u nedelju 3. marta, na RTV1 u 13,30 časova

Mladi su heterogena grupa sa različitim sferama interesovanja i sposobnosti, i to na koji način bi se najbolje mogli zainteresovati i animirati debatovali su  studenti UNS i Vukašin Grozdanović iz OPENS-a, a novinari su  posetili i docenta Tomasa Nemeša sa FTN-a, koji se u slobodno vreme bavi maketarstvom. Emisija se može pogledati i na odloženo na RTV1.

Vremeplov: Umro Vuk Karadžić

Na  današnji dan 07. februara 1864. godine umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova.  Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu i jeziku uopšte. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i “Pismenicu” (gramatika) a 1818. “Srpski rječnik”. Pisao je i istorijska svedočanstva (više sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku.  Njegovi odnosi sa knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze ali je sa vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje čitavu srpsku jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je tada kao skandalozan (pošto nije poznavao klasične jezike prevod je rađen sa nemačkog). Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle “Pesme” Branka Radičevića, pisane “Vukovim jezikom”, a Đura Daničić je tekstom “Rat za srpski jezik i pravopis” dokazivao opravdanost Vukove reforme.

Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u Srbiju i položeni su u portu Saborne crkve u Beogradu, nasuprot Dositeja Obradovića.

Vremeplov: Umro Mihajlo Marković

Na današnji dan 07. februara  2010  umro je akademik Mihajlo Marković. Bio  je jedan od najznačajnijih srpskih filozofa XX veka marksističko-humanističke orijentacije, akademik SANU. Napisao je više knjiga, od kojih neke kao što su Dijalektička teorija značenja (1961) i Filozofski osnovi nauke (1981), spadaju u svetsku filozofsku baštinu. Sarađivao je u najvećoj svetskoj enciklopediji filozofije koju je izdala izdavačka kuća MekMilan iz Njujorka 1969.

Mihailo Marković je predavao na više univerziteta u Evropi, Kanadi i SAD. Bio je predsednik Jugoslovenskog udruženja za filozofiju (1960—62), jedan od organizatora Korčulanske letnje škole u 1960-im, član Saveta znamenitog filozofskog časopisa „Praksis” i mnogih drugih stručnih časopisa. Postao je počasni doktor Univerziteta u Londonu 1985. godine. Dobitnik je Sedmojulske nagrade 1962. godine za delo „Dijalektička teorija značenja“. Oktobarsku nagradu grada Beograda dobio je 1989. godine. Osim toga dobitnik je Medalje za hrabrost, Ordena zasluga za narod 3. reda, Ordena bratstva i jedinstva 2. reda, Ordena rada 3. reda. Dobrica Ćosić mu je posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji. Njegov sin je poznati matematičar Zoran Marković, osim njega ima i vanbračnog sina Vladimira Jevtovića

Vremeplov: Rođen Tomas Mor

Na današnji dan 07. februara 1478 rođen je engleski humanista i državnik Tomas Mor (Thomas More), diplomata i lord-kancelar Henrija VIII (Henry) (1529-32). Pao je u nemilost kada je uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da prizna Henrija poglavarom engleske crkve. Nakon toga je osuđen na smrt i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu “Utopija” (1516) u kojem je dao viziju idealnog društva.

Vremeplov: Rođen Tomaš Masarik

Na današnji dan 1850. godine rođen je čehoslovački državnik Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, filozof. Bio je prvi predsednik Čehoslovačke od 1918. do 1935. Osnovao je  1900. Narodnu stranku, koja je 1905. preimenovana u Progresivnu partiju. Od 1907. bio je poslanik u skupštini (rajhsratu) Austrije u kojem se borio protiv režima Habzburške monarhije i za autonomiju Čeha. Protivio se agresivnoj austrougarskoj politici na Balkanu i aneksiji Bosne i Hercegovine i veoma je uticao na srpsku (i jugoslovensku uopšte) nacionalističku omladinu uoči Prvog svetskog rata. Rat je proveo u emigraciji, nastojeći da dobije saglasnost saveznika za nezavisnost Čehoslovačke. Dela: “Socijalno pitanje – filozofske i sociološke osnove marksizma” (marksizam je tretirao kao materijalizam i jednostrani kolektivizam), “Samoubistvo kao socijalna masovna pojava moderne civilizacije”, “Principi morala Dejvida Hjuma”, “Osnove konkretne logike”, “Ideali humaniteta”, “Najnovija filozofija religije”.

Vremeplov: Rođen Čarls Dikens

Čarls Dikens (Charles Dickens), rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih, najuticajnijih i najčitanijih engleskih pisaca (“Dejvid Koperfild”, “Oliver Tvist”, “Pikvikov klub”, “Stara prodavnica retkosti”) rođen je  na današnji dan 07. februara 1812.

Vremeplov: Umro papa Pije IX

Na današnji dan 07. februara 1878 godine umro je papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji katoličke crkve. Za vreme njegovog pontifikata crkvena (papska) država izgubila je najveći deo svojih teritorija, a papa se povukao u Vatikan (1870). Proglasio je 1854. dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice, a 1870. godine o infabilitetu (nepogrešivosti) pape.

Vremeplov: Preokret u integraciji Evropske unije

Nemačka, Francuska, zemlje Beneluksa i Italija pokrenule su na današnji dan  07. februara 2017  temeljni preokret u budućoj integraciji Evropske unije predlažući dve kategorije članica i “čvrsto jezgro” oko evra koja će se temeljiti na tesnom usaglašavanju ekonomija, odbrane, zaštite spoljnih granica i suzbijanja terorizma i ilegalne imigracije.

MMR vakcina ne izaziva autizam

Vakcina protiv boginja, zauški i rubeola (MMR) ne povećava rizik od autizma niti izaziva autizam kod dece koja su pod ruizikom, pokazalo je najnovije istraživanje sprovedeno nad 650.000 dece. Istraživači su koristili registar stanovništva kako bi procenili da li je MMR vakcina povećala rizik od autizma kod dece rođene u Danskoj između 1999. i 2010. godine, prenosi CNN. Praćeno je ukupno 657.461 dece u avgustu 2013. godine, a dokumentovali su dijagnoze poremećaja iz autističnog spektra, kao i poznati faktori rizika, uključujući starost roditelja, dijagnozu autizma pri rođenju, prerano rođenje i malu težinu. Više od 95 odsto dece je vakcinisano MMR vakcinom, a kod 6.517 je dijagnostifikovan autizam, na osnovu čega su zaključili da vakcina ne povećava rizik od autizma kod dece koja nisu pod rizikom i nije izazvala autizam kod dece koja su pod rizikom.

Jutjub će zabraniti komentare na sve video snimke sa decom

Korisnici Jutjuba više neće moći da komentarišu video snimke na kojima su deca mlađa od 18 godina, saopšteno je 4. marta 2019. iz te kompanije. Na ovaj korak su se odlučili jer, kako kažu, žele da pokušaju da „više zaštite decu i porodice”. Ova odluka Jutjuba došla je pošto je nekoliko brendova prestalo da se oglašava na ovoj platformi jer su otkrili da pedofili ostavljaju uvredljive komentare na video snimcima na kojima su deca, prenosi BBC. Jutjub je prvobitno onemogućio komentare na video snimke koji privlače uvredljive i razvratne komentare, a sada će ukinuti i komentare na skoro sve snimke na kojima su maloletnici. Promena će, kako su najavili, stupiti na snagu za nekoliko meseci.

Na jesen dodela Nobela za književnost za 2018. i 2019. godinu

Švedskoj akademiji biće omogućeno da dodeli Nobelovu nagradu za književnost za 2018. i 2019. godinu, nakon što je prošlogodišnja dodela odložena zbog seks skandala, saopštila je juče Fondacija Nobel. “Biće ponovo moguće dodeliti Nobelovu nagradu za književnost i ove jeseni biće odabrani laureati za 2018. i 2019. godinu” navodi se u izjavi Fondacije, prenosi Rojters. Fondacija Nobel je prošle godina sprečila Akademiju da dodeli nagradu za književnost, nakon što je niz optužbi za seksualno uznemiravanje protiv muža jedne od članica efektivno paralisao rad žirija za književnost.

About the Author

admin