Vesti – 08.03.2019.

Srećan Dan žena

U svetu se danas obeležava 8. mart – Međunarodni dan žena.  Prvi put Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike. Ideja za obeležavanjem  Međunarodnog dana žena pojavila se početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u Njujorku zbog loših uslova rada i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija, a žene su dva meseca kasnije osnovale sindikat. Osmomartovski protesti postali su narednih godina tradicija, a najmasovniji su bili 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.                             

Prva međunarodna ženska konferencija bila je održana 1910. godine u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke internacionale, kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog Klare Cetkin, koja je bila član Nemačke socijalističke partije. Sledeće godine Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Kod nas je ovaj praznik prvi put proslavljen 1914. godine u Narodnom domu u Beogradu.

Početak istorije ovog praznika primer je internacionalne borbe koja je pre jednog veka počela da menja izgled tadašnjeg industrijskog sveta. Žene su postale važan politički subjekat i ubrzo je bilo jasno da bez njihovog učešća neće biti moguće dostići ideal društva egalitarnosti i socijalne pravde.

Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije. Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Vladimira Iliča Lenjina da 8. mart postane državni praznik i tokom sovjetskog razdoblja koristio se za obeležavanje “herojstva radnica”. Međutim, u mnogim komunističkim državama taj je praznik izgubio svoju ideološku osnovu i postao je prilika muškarcima da iskažu ljubav i poštovanje prema ženama.

Na Zapadu se Međunarodni dan žena uglavnom prestao obeležavati 30-ih godina prošlog veka, ali su ga feministkinje 60-tih godina ponovno počele obeležavati. Godine 1975, koja je bila proglašena Međunarodnom godinom žene, UN su zvanično počele da obeležavaju ovaj praznik.

Svim čitateljkama našeg sajta želimo srećan praznik!

Osmomartovska izložba dečijih radova “Moja mama”

Od 4. do 8. marta na prvom spratu Spensa povodom 8. marta – Dana žena od 8 do 20 časova svakodnevno su izložene tezge sa raznovrsnom ponudom: cveća, slika, suvenira, meda i proizvoda od meda, kozmetikom, bižuterijom i ostalim proizvodima ručne radinosti. U istom prostoru postavljena je Izložba najboljih radova dece iz Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo” uzrasta od dve do šest godina, na temu “Moja mama”. Tokom posebno organizovanog programa danas u 11 časova biće uručene nagrade i pokloni deci, čiji su radovi prilikom žiriranja proglašeni najboljim.

Fabrici hvali rodnu ravnopravnost u Srbiji

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je u četvrtak  da je Srbija prva zemlja van Evropske unije koja je uvela indeks rodne ravnopravnost, a da su njegovi rezultati, koji su prezentovani prošlog decembra, pokazali da je uključenost žena u političkom životi svrstava u jednu od najuspešnijih zemalja na tom polju. Na međunarodnoj konferenciji “Za povezanu Evropu: Rodna ravnopravnost i prava žena”, u organizaciji Ambasade Rumunije, predsedavajuće EU, i gradske opštine Savski venac, on je istakao da je Evropska unija pionir u ravnopravnosti polova, ali da treba još mnogo toga da se uradi. “Evropska komisija ima pet prioritetnih oblasti, a to su kako povećati ulogu žena na tržištu rada i povećati njihovu ekonomsku nezavisnost, smanjiti razlike u zaradama između muškaraca i žena, povećati jednakost rodova u procesu odlučivanja, kao i zaštitu od rodnog nasilja i promocija prava žena na međunarodnom nivou”, istakao je Fabrici.

On je rekao da je EU zajedno sa Srbijom prošle godine pokrenula trogodišnji projekat posvećen jačanju upravnog kapaciteta za rodnu ravnopravnost u javnoj upravu, dok je, kako ističe, druga komponenta projekta borba protiv rodno uslovljene diskriminacije i nasilje nad ženama. “Na evropskom nivou zaposlenost žena je 60,6 odsto, dok je taj prosek kod muškaraca 71,1 odsto. Žene u proseku zarađuju manje po satu u odnosu na muškarce na istom radnom mestu. One čine samo četvrtinu članstva u upravnim odborima velikih korporacija. Što se tiče politike, to zavisi od zemlje do zemlje. Negde je uključenost žena viša od 40 odsto, dok je u nekim državama ta brojka ispod 20 odsto”, naveo je šef Evropske delegacije u Srbiji.

On je podsetio i da se sutra obeležava 110 godina od dana kada je ustanovljen međunarodni dan žena, 8. mart, da su postignuta brojna dostignuća, ali da istovremeno treba da se razmišlja o pitanjima koja još nisu rešena, poput ekonomske nezavisnosti žena, razlike u zaradama, kao i rodnog nasilja. “Ovaj događaj je priča o koheziji o pravima žena i ravnopravnosti koji su važan elemenat u izgradnji kohezivnog društva i kohezivni Evrope”, zaključio je Fabrici.

Izložba „Osmi mart u Srbiji, Srbija jе dеo svеta“

Ministar za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđеvić i gradonačеlnik Grada Bеograda prof. dr Zoran Radojčić, na Mеđunarodni dan žеna, u pеtak, 8. marta, sa počеtkom u 10 časova, otvorićе izložbu „Osmi mart u Srbiji, Srbija jе dеo svеta“ u Svеčanoj sali Skupštinе Grada Bеograda. Na izložbi ćе biti prеdstavljеno 20 žеna Srbijе, čiji sе profili nalazе na portalu Vikipеdijе, a kojе su dalе doprinos u UNESCO oblastima, u obrazovanju, nauci, kulturi, umеtnosti, informisanju i komunikacijama.

Nakon toga, u 11 časova u Srpsko – korеjskom Informatičkom pristupnom cеntru, koji jе u sastavu Ministarstva državnе upravе i lokalnе samoupravе, volontеri Vikimеdijе Srbijе i zaposlеni u Ministarstvu za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja unosićе novе profilе znamеnitih žеna Srbijе, kojе nisu prеdstavljеnе na Vikipеdiji.

Gojković: U Srbiji i dalje postoje otpori i diskriminacija žena

Srbija se, prema istraživanju Svetske banke “Žene, biznis i pravo”, nalazi na 18. mestu u konkurenciji 188 zemalja sveta, kao najbolje rangirana država u regionu i ispred mnogih zemalja članica EU, izjavila je juče predsednica parlamenta Maja Gojković. Istraživanje, koje konstatuje da ženama širom sveta pripada samo tri četvrtine prava koje dobijaju muškarci, pozicionira Srbiju na dobro mesto, rekla je Gojković na skupu “Ka ujedinjenoj Evropi: Rodna ravnopravnost i ženska prava”, ali je istakla da to nije razlog da se ne čini još više na tom polju. Ona je navela da u Srbiji, kao i u mnogim delovima Evrope i sveta, i dalje postoji rodna diskriminacija i otpori da se žene u punoj meri uključe u sve društvene, ekonomske i političke tokove. Istakla je da Srbija i parlament veliki značaj pridaju postizanju pune ravnopravnosti i osnaživanju žena i devojčica i da je država preuzela obavezu da u potpunosti usvoji pravne tekovine EU. Navela je da su izazovi u Srbiji slični poteškoćama na koje žene svakodnevno nailaze i u državama EU i šire, te da je neophodno aktivno raditi na suzbijanju diskriminacije na tržištu rada i stvaranju uslova za ekonomsku nezavisnost žena, smanjenju platnog jaza, borbi protiv nasilja nad ženama, kao i promovisanju jednakosti žena i muškaraca u oblasti donošenja odluka. “Kada pogledamo zakonski okvir i sve ono što smo uradili u proteklom periodu, u poređenju sa zemljama EU, verujem da možemo da budemo zadovoljni ostvarenim napretkom u brojnim segmentima”, dodala je Maja Gojković.

Ona je istakla da je Srbija najviše postigla po pitanju zastupljenosti žena na mestima gde se donose odluke, pa je tako u parlamentu 37 odsto žena, žene su na najvažnijim mestima u vladi, na čelu Narodne banke Srbije, Ustavnog suda Srbije, Republičkog javnog tužilaštva, Tužilaštva za ratne zločine, ali ih, međutim, nema dovoljno na čelu lokalnih samouprava i velikih javnih sistema. Gojkovićeva je navela da se žene susreću s brojnim teškoćama na tržištu rada i u oblasti preduzetništva, a da su u posebno teškom položaju, pored žena s malom decom, one starije od 45 godina koje su izgubile posao, kao i da je na rukovodećim pozicijama dvostruko više muškaraca nego žena. “I ono što je još uvek veliki problem, prosečna zarada muškaraca je veća od prosečne zarade žena”, istakla je predsednica Skupštine Srbije.

Istakla je da je jedan od ključnih izazova i suzbijanje nasilja nad ženama i borba protiv seksizma i mizoginije, koje nisu retke pojave u našoj javnosti. “Borba protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici ostaje jedan od prioritetnih ciljeva”, istakla je Maja Gojković i podsetila da je parlament usvojio Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Dodala je da veruje da Srbija može da napravi još jedan korak napred i nakon deset godina usvoji novi zakon o rodnoj ravnopravnosti. “Novi zakon o rodnoj ravnopravnosti vidim i kao priliku da se napravi još jedan korak napred u sprečavanju diskriminacije prilikom zapošljavanja, ostvarivanja prava na zaradu, socijalne i zdravstvene zaštite”, istakla je Maja Gojković.

Potpisan Program dostojanstvеnog rada

Ministar za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđеvić, u čеtvrtak, 7. marta 2019. godinе u 11 časova potpisao jе novi Program dostojanstvеnog rada za pеriod od 2019. do 2022. godinе sa prеdstavnicima Mеđunarodnе organizacijе rada i prеdstavnicima rеprеzеntativnih organizacija radnika i poslodavaca u Rеpublici Srbiji (Savеzom samostalnih sindikata Srbijе, UGS „Nеzavisnost“ i Unijom poslodavaca Srbijе) u Palati Srbija. Program dostojanstvеnog rada Rеpublikе Srbijе za pеriod od 2019. do 2022. godinе, prеdviđa zajеdničkе akcijе Vladе Rеpublikе Srbijе,  socijalnih partnеra i Mеđunarodnе organizacijе rada na ostvarivanju najviših radnih standarda i standarda socijalnе zaštitе.

Vlada Vojvodine: Novac za tehničku školu u Subotici

Pokrajinska vlada jе 6. marta, na sеdnici kojom jе prеdsеdavao Igor Mirović, dala saglasnost na programе rada i finansijskе planovе kojе ćе u 2019. godini rеalizovati Kulturni cеntar Vojvodinе “Miloš Crnjanski”, Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna i Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara. Na sеdnici jе odobrеn iznos od 4,37 miliona dinara za finansiranjе izradе tеhničkе dokumеntacijе za izgradnju novog objеkta za praktičnu nastavu u Tеhničkoj školi “Ivan Sarić” u Subotici. To jе počеtni korak u rеšavanju problеma nеdostatka adеkvatnog prostora za praktičnu nastavu koji ima ova škola sa višе od 1.300 učеnika u 52 odеljеnja, u kojoj sе nastava izvodi na dva jеzika.

Ova srеdnja stručna škola jе, inačе, obuhvaćеna projеktom obnovе objеkata javnе namеnе koji sprovodi Kancеlarija za upravljanjе javnim ulaganjima Vladе Srbijе. Pokrajinska vlada izdvojila jе 1,5 miliona dinara za finansiranjе troškova rеalizacijе projеkta “Društvеna intеgracija kroz parasport – PARAINSPIRISANI!” koji jе odobrеn iz prеkograničnog programa Srbija – Bosna i Hеrcеgovina 2014-2020. (IPA II). Ukupan budžеt projеkta jе 263 hiljadе еvra, od čеga EU učеstvujе sa 224 hiljadе еvra i projеkat ćе sе sprovoditi 15 mеsеci. Pokrajinski sеkrеtarijat za sport i omladinu jе vodеći partnеr na ovom projеktu. Ostali partnеri su Olimpijski komitеt Bosnе i Hеrcеgovinе, Opština Inđija i Fond “Evropski poslovi” AP Vojvodinе.

Stipendije za 64 darovita studenta

Znanje, trud i želja za obrazovanjem, neće ostati neprimećeni, poruka je Fonda za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata, mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu. Ove školske godine, Fond stipendira 64 najbolja novosadska studenta. Investicija u znanje donosi najbolje kamate, u svakom smislu, a za stipendiste Fonda, ta investicija donela je ne samo stipendiju, već i lični razvoj i zadovoljstvo postignutim. Ova stipendija svakako znači, ne mogu da kažem da mi je ona podsticaj za dalji uspeh, zbog toga što mi novac nikad nije bio motivacija za uspeh, ali je svkako jako lepo znati da postoji neko ko zna da nagradi uspeh rekao je za RTV jedan od onih koji će dobijati pomoć. Mesečni iznos stipendije je 17. 000 dinara, a jedan od uslova za dobijanje, bio je da svi učesnici u konkursu imaju prosek iznad 9.

Poruka ovog Fonda je da se trud isplati, da se rad vrednuje i da jednostavno svakom mladom čoveku studentu ili naučnom radniku to bude podsrtek za dalje i da jednostavno svako od njih dobije poruku da je to nešto što niko ne može da im oduzme.  Naš cilj je da negujemo radoznalost, njihovu odvažnost, da imaju neiscrpnu želju za sticanjem znanja i da razvijamo tu jednu zdravu ambiciju, jer zdrava ambicija razvija ličnost, gradi duh, i pomaže tim mladim ljudima da istraju u svemu onome što žele da postignu, poručuju iz fonda. Od osnivanja, 1992. , Fond je dodelio ukupno 1. 224 stipendije. Iako je ovaj finansijski podstrek uvek dobrodošao, za razvoj darovitih, neophodan je i onaj nematerijalni, na svakoj lestvici u obrazovanju. https://www.youtube.com/watch?v=Du-7tuYkkxA

Nekada deca želela da budu astronauti, sada jutjuberi

Istraživanje o tome šta deca žele da postanu kada odrastu, pokazalo je promenu pejzaža radnog sveta. Nekada su deca želela da budu astronauti, reli vozači ili veterinari, sada žele da prave video snimke za YouTube. I to žele više dečaci nego devojčice. Istraživanje je pokazalo, da su devojčice zainteresovanije za naučnu karijeru. Anketirano je 1.000 dece mlađe od 16 godina i rezultati su pokazali da devojčice posle naučne karijere žele da budu medicinske sestre, a dečacima su na vrhu liste želja da budu fubaleri i policajci. Mek Dženings, koji se bavio istraživanjem, rekao je da je sjajno što devojčice žele da se bave naukom. “Karijerni uticaji potiču iz više izvora i očigledno je da je škola imala uticaj kad govorimo o nauci”, kazao je on. Bez obzira na izbor karijere, prethodna istraživanja su pokazala da kada deca postanu tinejdžeri imaju zdrava očekivanja od onoga što žele da rade. Kada je reč o njihovim karijerama, skoro polovina, 45 odsto, mladih misli da će dobiti posao iz snova do svoje 30-e godine. Svaki peti (21 odsto) veruje da će voditi svoj privatan posao. Jedan od deset odnosno 11 odsto ispitanih želi da se bavi razvojem video igrica, da budu blogeri i Instagram zvezde, a najtraženije karijere su zapravo još uvek tradicionalne profesije.

Studentsko takmičenje za programere i ekonomiste prečica do posla

Još dva dana ostala su studentima Ekonomskog fakulteta iz Subotice i Visoke tehničke škole strukovnih studija da se prijave za četvrti Bizkod – studentsko takmičenje za programere i ekonomiste. Četvoročlani timovi učestvovaće u dvadesetčetvoročasovnom hakatonu sa zadatkom da ponude rešenje, odnosno softver za postavljeni zadatak, odnosno problem. Pored takmičenja, Bizkod je i svojevrsni hedhanting, pošto najbolji često bivaju “nagrađeni” zaposlenjem u kompanijama poput Infostuda, koji je i organizator ovog takmičenja.  Timski rad, inovativnost, kreativnost neophodni su preduslovi za učešće na Bizkodu. Hakaton će biti podeljen u dva dela, gde će studenti informatike raditi na razvoju softvera, dok će studenti poslovne informatike raditi na razradi biznis ideje i tako u praksi sprovesti sve ono što su u teoriji učili na fakultetima. “Tokom školovanja stičemo dosta teorijskog znanja i vrlo često se pitamo kako to u praksi da primenimo i gde je to zapravo primenjivo. Kroz ovo takmičenje mi nudimo studentima da oni primene to svoje stečeno znanje”, kaže projekt menadžerka Bizkod-a Andrijana Mazinjanin.

I ne samo to. Osim mentorstva, studenti dobijaju i priliku da postanu deo Infostuda, ili neke druge kompanije, odnosno da dođu i do stipendija. “To su praktično neke stvari koje će ih čekati nakon završetka studija, kada će oni da rade na projektima od velikog izazova i svaki novi njihov radni dan će biti jedan izazov”, smatra pomoćnik direktora Visoke tehničke škole dr Zlatko Čović.

“Naši studenti su još više oskudevali u tome i kroz jedno partnerstvo sa Infostudom mi upravo pokušavamo, ne samo onim studentima koji su vezani kod nas za poslovnu informatiku, nego i drugim studentima, da omogućimo određenu praksu”, dodaje prof dr Pere Tumbas sa Ekonomskog fakulteta. Bizkod se organizuje po četvrti put, a početak takmičenja zakazan je za trideseti mart u osam časova, a dan kasnije biće proglašeni pobednici za koje su obezbeđene nagrade.

Radionica za školarce “Šta znaš o saobraćaju”

Deca kikindskih osnovnih škola i školarci iz Prihvatnog centra nadomak Kikinde prikazala su svoja znanja o saobraćaju kroz radionicu, koja je bila organizovana u OŠ “Đura Jakšić”. Osim učenja, cilj je bio da se osnovci zbliže i nauče nešto novo o drugim kulturama. Radionica “Šta znaš o saobraćaju” obuhvatila je teorijsko i praktično znanje dece osnovnoškolskog uzrasta. Podeljeni u tri tima, đaci kikindskih osnovnih škola „Bratstvo jedinstvo”, „Sveti Sava” i „Đura Jakšić” i deca iz Prihvatnog centra Kikinda, prvo su se okušali u kvizu. Iako su oni ciljna grupa o kojoj se u saobraćaju posebno vodi računa, pokazali su da to mogu i sami. Nakon kviza, prešlo se i na praktični i mnogo zabavniji deo radionice, gde su osnovci prikazali veštine voženja bicikla. Tako je sala za fizičko OŠ „Đura Jakšić” pretvorena u pravi poligon, a bicikli koji su korišćeni i dalje će biti na usluzi đacima. „Zahvaljujući podršci Evropske unije, donirane su biciklistička i zaštitna oprema, koja će pripasti trima školama u Kikindi i Prihvatnom centru, kako bi deca i dalje mogla da uživaju u novom hobiju”, istajka je Jelena Marić Luković iz Programa EU za upravljanje migracijama. Radionicom „Šta znaš o saobraćaju” poslata je poruka druženja, zajedništa i odgovornog ponašanja u saobraćaju. Realizovana je pod okriljem Programa EU za upravljanje migracijama, uz podršku Policijske uprave i Povereništva za izbeglice i migracije Grada Kikinde.

Do uverenja o plaćenim obavezama elektronskim putem

Svi korisnici portala E-porezi mogu da dobiju poreska uverenja elektronskim putem, a direktorka Poreske uprave Dragana Marković kaže da je to važan reformski korak i put kojim će Srbija kreirati poresku administraciju budućnosti. Poreska uprava je saopštila da je omogućila izdavanje elektronskih uverenja o plaćenim obavezama na svim uplatnim računima javnih prihoda, uverenja o plaćenim doprinosima za zdravstveno osiguranje, uverenja o plaćenom porezu na dodatu vrednost i uverenja o plaćenim porezima i doprinosima po odbitku bez potrebe odlaska u filijale Poreske uprave.

Za potrebe ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite, sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, zasnivanja radnog odnosa, upisa dece u vrtić, ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava iz oblasti finansijske podrške porodici sa decom, oslobađanja od plaćanja sudskih troškova i dokazivanja u postupku vezanom za predškolsko i školsko vaspitanje i obrazovanje, studentska i učenička pitanja, stručno usavršavanje i prekvalifikaciju – neće se, u skladu sa odredbama Zakona o republičkim administrativnim taksama, zahtevati uplata takse za izdato uverenje. Uputstvo za korišćenje usluge izdavanja elektronskog uverenja nalazi se na internet prezentaciji Poreske uprave www.purs.gov.rs, a sve ostale informacije mogu se dobiti pozivom na brojeve kontakt centra 011-33 10 111 i 0700-700-007.

“Od danas ta uverenja Poreska uprava izdaje i elektronski, tako da ćete još manje vremena provoditi na šalterima, već ćete moći odmah elektronski to da obavite”, rekao je ministar finansija Siniša Mali na promociji Jedinstvenog informacionog sistema lokalne poreske administracije. To je doprinos digitalizaciji i daljem razvoju naše ekonomije, naglasio je Mali.

Studentska izložba na Građevinskom fakultetu u Subotici

Na Građevinskom fakultetu u Subotici otvorena je Četvrta izložba studentskih radova. Izložba daje uvid u to kako studenti razmišljaju o modernom dizajnu i o rešavanju aktuelnih arhitektonsko-građevinskih problema. Miljan Vezman, student treće godine Građevinskog fakulteta, na smeru Arhitektonsko inženjerstvo, na izložbi je predstavio svoj rad koji se odnosi na projektovanje jedne porodične kuće. Svojim modernim dizajnom i savremenim arhitektonskim rešenjima, kuća nudi luksuz i svu komociju življenja u takvom objektu. “Težio sam ka savremenijoj arhitekturi, jer mislim da treba pratiti savremenije trendove i ono što se u svetu radi. Takođe sam težio ka tome dag a predstavim na malo drugačiji način, na plakatima, jer mislim da je ta vizualizacija veoma značajna kada su u pitanju sami projekti”, objašnjava Miljan Vezmar.

Četvrta izložba studentskih radova predstavlja izbor najboljih projektnih rešenja, koji se mogu primeniti u praksi. Teme su se odnosile na rešavanje aktuelnih arhitektonsko-građevinskih problema, ali i savremeni pogled na unutrašnje uređenje objekata, dizajniranjem modernog enterijera. “Studenti su radove pripremali za svoje predmete, a mi smo odabrali najbolje radove. To je sve u cilju podsticanja njihovog zalaganja. Ovo je svečani način da se predstavi njihov rad, ali istovremeno da se predstavi i rad profesora koji su uključeni u sve to”, kaže Viktorija Aladžić, šef katedre modula Arhitektonsko inženjerstvo.  “Želimo da studente uvedemo u takmičarski duh, pobednički duh, da bi se sutra mnogo lakše snašli u životu, u praksi. Ove izložbe njima mnogo pomažu za njihove reference i sazrevanje, kao budući mladi inženjeri sa Građevinskog fakulteta u celoj ovoj državi, ali i van nje, gde se na žalost zapošljavaju, od Aljaske do severa Rusije”, ističe Miroslav Bešević, dekan Građevinskog fakulteta Subotica.

Četvrtu izložbu studentskih radova na Građevinskom fakultetu u Subotici, svi zainteresovani mogu da pogledaju u narednih godinu dana.           https://www.youtube.com/watch?v=LxRDkzO-QfA

Vremeplov: Umro Josif Pančić

Na današnji dan 08. marta 1888. godine  umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA. Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao “Pančićeva omorika” (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889. ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan (Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: “Flora Kraljevine Srbije”, “Ptice Srbije”, “Ribe Srbije”.

Vremeplov: Rođen Sima Lozanić

Na današnji dan 08. marta 1847. godine rođen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član, izvesno vreme i predsednik, Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

Vremeplov: Rođen Mihailo Milovanović

  Srpski slikar, vajar i pisac Mihailo Milovanović, rođen je na današnji dan 08. marta 1879.  Bio je  jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I i regenta Aleksandra Karađorđevića. Diplomirao je 1909. na Likovnoj akademiji u Minhenu, odakle je 1912. došao u Srbiju kao dobrovoljac. Njegovo slikarstvo karakteriše preplitanje realizma, simbolizma i impresionizma, uz oslon na nacionalnu tradiciju. Izložbe Milovanovićevih slika u međuratnom periodu bile su prvorazredan kulturni događaj. Njegova izložba 1938. u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić” bila je najposećenija postavka u dotadašnjoj istoriji te Kuće. Izradio je spomenike arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije Hadži-Melentiju u manastiru Rača, komandantu Zlatiborskog četničkog odreda majoru Kosti Todoroviću u Srebrenici (uništile ustaše u Drugom svetskom ratu), srpskim ratnicima u Mladenovcu (1947. uklonjen grb Srbije), spomenik na Krfu poginulim vojnicima Drinske divizije, mermerni ikonostas u crkvi u Mladenovcu. Iako nosilac Albanske spomenice i Ordena Svetog Save, streljan je u Užicu novembra 1941, od strane partizana (Užička republika) pod optužbom da je “engleski špijun”. Napisao je roman “Lendina vodenica”, prvi put objavljen 1997. godine.

Vremeplov: Počela Februarska revolucija

U Petrogradu (danas Sankt-Petersburg) je na današnji dan 08. marta 1917. godine nemirima i štrajkovima počela Februarska revolucija (događaj se zbio 23. februara prema Julijanskom kalendaru, tada na snazi u Rusiji).

Vremeplov: Rođena Huana de Ibarbourou

Na današnji dan 08. marta 1895. godine rođena je urugvajska književnica Huanita Fernandes Morales, poznata kao Huana Fernandes de Ibarbourou. Jedna je od najistaknutijih liričarki Južne Amerike, poznata i kao “Huana Amerike”. Dela: zbirke stihova “Dijamantski jezici”, “Divlji koren”, “Ruža vetrova”, “Izgubljena”, “Romanse sudbine”.

Vremeplov: Rođen  Pjotr Lebedev

Ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev, profesor Moskovskog univerziteta rođen je na  današnji dan 08. marta 1866. Proučavao je pritisak svetlosti, dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: “Sila pritiska svetlosti na gasove”, “Magnetometrijsko proučavanje obrtnih tela”.

Vremeplov: Umro  Hektor Berlioz

Na  današnji dan 08. marta 1869. godine  umro je francuski kompozitor i muzički pisac Hektor Berlioz, tvorac romantičarske programske muzike i začetnik moderne orkestracije. Znatno je uticao na evropsku muziku svog doba. Napisao je “Nauku o instrumentaciji”. Dela: “Fantastična simfonija”, “Harold u Italiji”, “Romeo i Julija”, “Faustovo prokletstvo”, “Rekvijem”, opere “Benvenuto Čelini”, “Trojanci”.

Poverenica: Institucije da reaguju povodom vršnjačkog nasilja

U Bačkoj Topoli 13-godišnji dečak nedavno je bio žrtva vršnjačkog nasilja, a tim povodom poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković apelovala je danas na sve nadležne institucije da odmah preduzmu sve raspoložive mere. Jankovićeva je povodom nasilja nad dečakom, ali i problemima sa kojima se susreće cela njegova porodica, koju čine samohrana majka i troje maloletne dece od kojih jedno živi sa Daunovim sindromom, apelovala na sve institucije, od ministarstava do lokalne samouprave, da odmah preduzmu sve raspoložive mere kako bi njenim članovima pružile zaštitu i obezbedile adekvatne uslove za život. “Ne ulazeći u odluku tužilaštva povodom nasilja koje je dečak pretrpeo od učenika škole koju pohađa, prema raspoloživim podacima u ovom slučaju je očigledno da je reč o diskriminaciji na osnovu imovnog stanja. Stigmatizacija i isključivanje dece zbog njihovog imovnog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva može dovesti do ozbiljnog problema u njihovom daljem odrastanju, razvoju i socijalizaciji”, navodi poverenica Janković. Kako se navodi u saopštenju poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Janković je istakla da su pritužbe zbog diskriminacije na osnovu imovnog stanja vrlo retke i da u takvim slučajevima naročito treba podržati one koji je prijavljuju.

Poverenica upozorava da se može zaključiti da su i drugi članovi porodice izloženi diskriminaciji, jer majka dečaka, koja je i sama godinama bila u invalidskim kolicima, navodi da je sprečena da radi zato što brine o devetogodišnjem sinu koji živi sa Daunovim sindromom. Kako kaže majka, on ne može sam da hoda, a ne ide u školu jer opština nije u mogućnosti da mu obezbedi prevoz do Subotice gde se nalazi škole za decu sa smetnjama u razvoju, iako je po zakonu obavezna da to uradi, dodaje se u saopštenju. Ocenjujući da je nedopustivo da pojedinci i porodice, poput ove nezaposlene samohrane majke i njeno troje dece, nemaju adekvatnu podršku, Janković naglašava da je u ovom slučaju sistem zakazao i da kao društvo moramo mnogo više uraditi kako bi se popravio položaj najugroženijih, jer siromaštvo ne sme biti osnov za diskriminaciju.

Subotica: Majka podvodila ćerku za 6.000 dinara

Protiv Subotičanke Eleonore R. (42) Više javno tužilaštvo vodi istragu zbog sumnje da je svoju četranaestogodišnju ćerku podvodila muškaracima i seksualne usluge sa njenim maloletnim detetom im naplaćivala 6.000 dinara, saznaje “Blic”. Prema pisanju ovog lista, majka monstrum je ove godine, od januara do polovine februara u svojoj kući u Subotici primala muškarce koji su imali seks sa njenom maloletnom čerkom i za to im je naplaćivala. Eleonora R. je ćerku podvodila u svojoj kući u širem centru Subotice. “Svoju maloletnu ćerku ona je predala drugim licima, starijim muškarcima, radi vršenja prostitucije. To je radila tako što je u više navrata mobilnim telefonom stupala u kontakt sa trojicom muškaraca iz Subotice i obližnjeg naselja. Dogovorila bi sa njima da dođu kod nje kući da bi imali seksualni odnos sa devojčicom”, kaže izvor “Blica”. “Osumnjičena je svaki put za podvođenje svoje maloletne ćerke dobijala 6.000 dinara. Svesno je sve radila”, kaže sagovornik. Eleonora R. je osumnjičena za krivično delo trgovine ljudima., a u Višem sudu u Subotici “Blicu” je potvrđeno da se osumnjičena nalazi u pritvoru i da je Više javno tužilaštvo pokrenulo istragu. Prema rečima Rajka Maravića, portparola Višeg suda za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora od pet do 20 godina.

Irak: Mučili  1.500 mališana zbog povezanosti sa islamistima

Oko 1.500 dece privedena su u akcijama federalnih i kurdskih vlasti u Iraku zbog navodnih veza sa grupom Islamska država, saopštila je organizacija “Hjumen rajts voč” (HRV). U novom izveštaju navodi se da su deca često nasumično hapšena i mučena da bi se od njih iznudila priznanja. HRV poziva iračke federalne i kurdske regionalne vlasti da promene zakon protiv terorizma i ukinu ovakva pritvaranja, uz napomenu da ona predstavljaju kršenje međunarodnog prava. Irački i kurdski zvaničnici za sada nisu komentarisali izveštaj. Kurdske vlasti ranije su odbacile drugi izveštaj HRV-a, u kojem je rečeno da su deca izložena mučenju da bi priznala povezanost sa Islamskom državom. U januaru je jedan zvaničnik izjavio da lokalne vlasti pokušavaju da “rehabilituju” takvu decu ali da je mučenje zabranjeno, te da deca imaju ista prava kao ostali zatvorenici. U novom izveštaju na 53 stranice navodi se da je krajem 2018. godine u pritvoru iračkih i kurdskih vlasti bilo oko 1.500 dece zbog navodnih veza sa islamistima. Najmanje 185 dece stranog porekla osuđeno je na zatvorske kazne prema optužbama za terorizam, navodi se u podacima iračkih vlasti koje je citirao HRV.

Profesor prerušen u Merkurija sa dečijim horom “zapalio” internet

Varaždinski profesor u muzičkoj školi Tomislav Cvrtila sa Dečjim horom srednjeg uzrasta izveo je “Bohemian Rhapsody” (Boemsku rapsodiju) na karnevalskom koncertu. Ali, to ne bi bilo ništa neobično da se pritom nije prerušio u legendarnog pevača grupe Kvin, Fredija Merkurija, čime je svoj oproštajni koncert učinio spektakularnim. Snimak njegovog nastupa postao je hit na društvenim mrežama. – Nadam se da me nisu snimili, ali ja sam plakala na ovo…..ima nade za našu decu – napisala je jedna korisnica Fejsbuka, dok je druga napisala da je nastup bio blago rečeno fenomenalan.

About the Author

admin