Vesti – 14.03.2019.

Region: Milion učenika u programu “Škole za 21. vek”

Trogodišnji program “Škole za 21. vek”, tokom kojeg će milion učenika od petog do osmog razreda u regionu naučiti veštine programiranja, kritičkog razmišljanja i rešavanja problema koje zahteva savremeno tržište rada, počeo je 12. marta u Srbiji, na tridesetogodišnjicu nastanka interneta. Program realizuje Britanski savet zahvaljujući investiciji britanske vlade od 10 miliona funti, a u Srbiji će obuhvatiti 1.150 osnovnih škola u svim gradovima, koje će biti opremljene micro:bit uređajima, dzepnim računarima pomoću kojih će učenici naučiti nove digitalne veštine i osnove programiranja na zabavan i interaktivan način.

Predsednica Vlade Ana Brnabić rekla je da je reforma obrazovanja najvažnija reforma koju sprovodi Vlada Srbije, a da se projekat “Škole za 21. vek” savršeno uklapa u tu viziju reforme i da je samo jedan važan elemenat onoga što Srbija radi na tom polju.

Prosečna stopa nezaposlenosti mladih u zemljama Zapadnog Balkana od 31,5 odsto jedna je od najviših u Evropi, a loš kvalitet i irelevantnost obrazovanja za tržište rada neki su od ključnih razloga. https://www.youtube.com/watch?v=I_uaUkKCXog

Nagrađeni najbolji studеnti Univеrzitеta u Novom Sadu

Svеčana dodеla Izuzеtnih nagrada studеntima Univеrzitеta u Novom Sadu za uspеh u toku studija u školskoj 2017/2018, održana jе 12. marta u Rеktoratu Univеrzitеta u Novom Sadu. Sеnat Univеrzitеta u Novom Sadu jе na osnovu prеdloga nastavno-naučnih vеća fakultеta, donеo odluku o dodеli ukupno 1349 nagrada u različitim katеgorijama. Izuzеtna nagrada dodеljujе sе studеntima koji su u prеthodnoj školskoj godini iz svih položеnih ispita ostvarili ukupnu prosеčnu ocеnu 10,00. Ovе godinе ukupno 154 studеnata su laurеati ovе prеstižnе nagradе. Zahvaljujući podršci Pokrajinskog sеkrеtarijata za visoko obrazovanjе i naučnoistraživačku dеlatnost i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo “NS sеmе”, najbolji studеnti imali su priliku da uvеčе u Pozorištu na Tеrazijama, u Bеogradu odglеdaju prеdstavu “Mama mia”.

Prеma rеčima pokrajinskog sеkrеtara prof. dr Zorana Milošеvića znanjе bеz lеpotе i еstеtikе nеma vеliko značеnjе. “Ako nistе plеmеniti, ako nеmatе osеćaj univеrzalnosti – lеpotе, dobrotе, istinе i pravdе, možеtе biti i slobodni i nеzavisni, ali moratе imati odgovornost. Vašim uspеhom pokazali stе da stе vrlo odgovorni prеma svojim roditеljima, ali i prеma državi”, naglasio jе sеkrеtar Milošеvić i dodao da ćе Sеkrеtarijat i nadaljе podržavati ovakvе projеktе i najavio da ćе u nеdеlju 17. marta 125 najboljе rangiranih studеnata po uspеhu otići na skijanjе, porеd podrškе kroz kulturno-sportskе vaučеrе, koji su dodеljеni studеntima. Studеntе su pozdravili i rеktor Univеrzitеta u Novom Sadu prof. dr Dеjan Jakšić, prorеktorka za nastavu prof. dr Sanja Podunavac Kuzmanović i dirеktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Svеtlana Balеšеvić Tubić.  https://www.youtube.com/watch?v=23teC7Kh-w4

Sajam poslovnih mogućnosti KONTEH 13. i 14. marta na FTN-u

Član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević prisustvovao je konferenciji za novinare u Gradskoj kući, na kojoj je najavljen 13. Sajam poslovnih mogućnosti i stručnih praksi – KONTEH u organizaciji Udruženja studenata elektrotehnike Evrope-Lokalni komitet Novi Sad (EESTEC LS). Konferenciji su prisustvovale i predstavnica kompanije Vega IT, koja je generalni pokrovitelj sajma, Maja Božić kao i glavna organizatorka KONTEH-a Andrijana Nedeljković. Ove godine, 13. i 14. marta, na Fakultetu tehničkih nauka biće održan Sajam poslovnih mogućnosti i stručnih praksi – KONTEH. Cilj projekta je da se studentima i diplomcima Univerziteta u Novom Sadu predstavi program stručnih praksi i zapošljavanja kompanija učesnica Sajma.

Sajam knjiga u Novom Sadu posetilo 35.000 ljudi

Međunarodni sajam knjiga, izložbu umetnosti “Art ekspo” i Sajam obrazovanja “Putokazi”, na kojima je nastupilo više od 150 izlagača iz 13 zemalja, videlo je 35.000 posetilaca, što je 17 posto više u odnosu na 2018, saopštili su organizatori.

FON: Briga o napredovanju zaposlenih majki princip fakulteta

Fakultet organizacionih nauka naveo je u saopštenju da je u slučaju profesorke Vesne Todorčević raspisao i podržao konkurs za izbor u zvanje redovnog profesora, ali da je on doveden u pitanje kada je dopis stigao do Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je imao negativan odgovor, kao i Veće prirodno matematičkih nauka BU. Fakultet je naveo da je “nepravedno i neosnovano uveden u negativnu medijsku kampanju, na osnovu paušalnih i neproverenih tvrdnji”. “Kao visokoškolska ustanova, članica Univerziteta u Beogradu, sa tradicijom dugom 50 godina, FON i posluje društveno odgovorno u svakom segmentu. Društveno odgovorno se odnosi i kada je u pitanju napredovanje zaposlenih – i u profesionalnoj i u privatnoj sferi. Napominjemo da FON godišnje izdvaja značajna sredstva za stimulaciju i podršku zaposlenih koji se ostvare kao roditelji, stupe u brak i steknu više naučno zvanje, a ta praksa je višedecenijski zastupljena”, navodi se u saopštenju tog fakulteta.

Konkretno na primeru profesorke Vesne Todorčević, FON je raspisao i podržao konkurs za izbor u zvanje redovnog profesora, ali je on doveden u pitanje kada je dopis stigao do Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je imao negativan odgovor, navodi se i dodaje da je nakon toga, usledio i negativan odgovor Veća prirodno matematičkih nauka Univerziteta u Beogradu. FON, tvrdi ta ustanova, svoje zaposlene u nastavi, koji ne uspeju da ispune kriterijume za izbor u više zvanje, raspoređuje na poslove u stručnim centrima i laboratorijama Fakulteta, i tako im obezbeđuje uslove za ispunjenje potrebnih zakonskih kriterijuma za dalje napredovanje.

“Najbolji primer koji pokazuje da FON vodi brigu o svojim zaposlenima jeste upravo još jedna koleginica sa Katedre za matematiku, koja ima devetoro dece i neometano radi, uz svesrdnu podršku svojih kolega i Uprave fakulteta. U međuvremenu, svoje vreme za odgoj dece, provela je u svom porodičnom okruženju. Takođe, uvažavanje rodne ravnopravnosti i briga o profesionalnom napredovanju zaposlenih majki, jedan je od osnovnih principa organizacione kulture FON-a”, navodi fakultet.

FON je napomenuo i da Univerzitet u Beogradu ima svog ombudsmana, u čijoj je nadležnosti da zahteva od Veća prirodno matematičkih nauka i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu obrazloženje na negativan odgovor za napredak prof. dr Vesne Todorčević.

Prethodno je Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović osudila postupak kojim se nad profesorkom Fakulteta organizacionih naukaVesnom Todorčević vrši diskriminacija “samo zato što se ostvarila kao majka i iskoristila svoje zakonsko pravo na porodiljsko odsustvo”. Gotovo godinu dana profesorka Todorčević čeka da postane redovni profesor, ali joj redovni angažman, kako kaže, koče kolege kojima, između ostalog, smeta to što je izostajala sa nastave zbog porodiljskog odsustva.

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković saopštila je da bi trebalo sprovesti postupak u ovom slučaju kako bi se ustanovilo da li je reč o diskriminicaji.

Od 1. septembra prvaci uče iz digitalnih udžbenika

Svi prvaci u zemlji koji od 1. septembra sednu u đačke klupe učiće iz digitalnih udžbenika, u “pametnim učionicama”, sa učiteljima posebno obučenim za taj vid nastave, piše današnja “Politika”. U okviru trogodišnjeg projekta, digitalna nastava će od početka školske 2021/2022. godine biti sprovedena u svim razredima osmoletki i gimnazija, kao i u većini srednjih i stručnih škola, najavljeno je iz kabineta premijerke Ane Brnabić. Za uvođenje digitalizacije biće utrošeno sto miliona evra, a novac će biti, kako su pojasnili u premijerkinom kabinetu, obezbeđen iz budžeta ministarstava prosvete i trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i kredita Evropske investicione banke. List dalje navodi da će biti obučeno više od 10.000 učitelja i nastavnika za planiranih 10.000 učionica. S digitalnom nastavom nastaviće i đaci koji trenutno idu u prvi i peti razred, a u okviru pilot-projekta “Dve hiljade digitalnih učionica”. Kako je rečeno u kabinetu premijerke, najverovatnije će od 1. septembra 2020. godine digitalna nastava biti uvedena u sva četiri razreda gimnazija u Srbiji, prenosi “Politika”.

Janjić: Značajna izdvajanja Zrenjanina za obrazovanje

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš boravio je 5. marta u poseti Gradu Zrenjaninu, gde je imao je sastanak sa gradonačelnikom Zrenjanina Čedomirom Janjićem i njegovim saradnicima. Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić ukazao je na značajna izdvajanja Grada Zrenjanina u oblasti obrazovanja, i kontinuirano finansiranje svih troškova, osim plata. U te svrhe, kako je naveo, usmerava se skoro 20 procenata od ukupnih budzetskih sredstava. “Mislim da to nije malo i da značajan novac ulažemo, pre svega, u infrastrukturu osnovnih i srednjih škola. Zajedno sa pokrajinskim sekretarijatom realizujemo značajne projekte, verujem da će ta saradnja biti još bolja i uspešnija. Današnja poseta dobra je prilika i da se razgovara sa rukovodiocima škola i da se oni upute kako da još više sredstava povučemo u naš grad”, kazao je Janjić i dodao da je sekretara Njilaša informisao i o nekim planovima iz oblasti obrazovanja, posebno o nameri Grada da izgradi novu, veliku srednju školu. “U njoj bi bile smeštene dve ili možda i tri škole koje sada rade i želimo da imamo lep, reprezentativan objekat, atraktivan i za učenike i za roditelje, a pre svega da on bude u funkciji obrazovanja i obuke naše omladine da bude spremna da se odmah prihvati posla u različitim ustanovama i fabrikama u našem gradu”, istakao je gradonačelnik.

U obilasku tri zrenjaninske škole, Mihalj Njilaš se uverio da su potrebna i značajnija ulaganja u obnovu pojedinih školskih objekata, koje prevazilaze mogućnosti lokalne samouprave. Prilaz elektrotehničkoj i građevinskoj školi “Nikola Tesla” onemogućen je sa tri strane, zbog različitih problema na samom objektu. Na zgradi muzičke škole sanirana su veća oštećena na fasadi, a u slučaju osnovne škole “Sonja Marinković”, gde je nedavno obnovljena krovna konstrukcija, problem predstavlja ulična fasada, kao i nedostatak prostora za odvijanje nastave fizičkog vaspitanja. Prilikom posete toj školi, potpredsedniku Pokrajinske vlade predočeno je da postoji projekat za izgradnju sportske sale, da su potrebe za njom velike, ali da trenutno nedostaju finansijska sredstva za tako veliku investiciju.

Književni konkurs za najbolju bajku ili priču za decu

Nakon prošlogodišnjeg prvog po redu književnog konkursa za najbolju bajku ili priču za decu i mlade, kada su svoje radove dostavila čak 43 autora, štampana je knjiga prvonagrađenom autoru, Aleksandri Ljubisavljević iz Smedereva, pod nazivom “Carstvo vilinskog srca”. Književna zajednica “Fruška Gora” iz Rume raspisuje drugi po redu književni konkurs za najbolju bajku ili priču za decu i mlade.

Propozicije konkursa: 1. Konkurs je otvoren od 1.2.2019. do 1.4.2019. godine; 2. Konkurisati mogu svi autori koji pišu na srpskom jeziku, bez obzira gde žive; 3. Radovi otkucani u wordu, fonta 12, dostavljaju se u tri primerka (tri bajke ili priče, dužine najviše do 5-6 strana), potpisuju se šifrom, sa rešenjem u posebnoj, zatvorenoj koverti; 4. Radove će ocenjivati i najbolju bajku-priču izabrati renomirani stručni žiri koji će rezultate saopštiti najkasnije do 1.6.2019. godine; 5. Autoru čija bajka ili priča bude proglašena za najbolju biće u toku godine štampana i objavljena zbirka bajki; 6. Autor prvonagrađene bajke dužan je da kompletan tekst zbirke dostavi organizatoru konkursa najkasnije do 1.9.2019. godine; 7. Radovi se ne vraćaju autorima i organizator konkursa zadržava pravo da evenutalno objavi zbornik bajki ili priča od kvalitetnih a nenagrađenih radova; 8. Radovi se dostavljaju na: Književna zajednica “Fruška Gora” Ruma, ul. Pavlovačka br. 27, 22400 Ruma, uz naznaku “Za književni konkurs”.

Edukacija đaka o zaštiti divljih vrsta

Povodom Međunarodnog dana zaštite divljih životinja, 3. marta kada je 1973.godine u Vašingtonu potpisana CITES konvencija u Zoološkom vrtu na Paliću održana je nedelja posvećеna zaštiti divljih zaštićenih životinja. Oko 500 đaka imamo je priliku da se upozna sa značajem očuvanja divlje flore i faune. Subotički đaci imali su priliku da se upoznaju sa značajem “CITES” konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune. Kažu da su naučili da šta treba da urade ukoliko primete povređenu životinju u prirodi. Tokom protekle nedelje svaki dan su bile organizovane edukativne radionice sa decom u Zoološkom vrtu Palić. Ilija Mirković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode objašnjava da je to prilika da se pokaže deci da neko brine o ugroženim vrstama životinja. On je istakao da su ove godine ukupno imali 268 aktivnosti posvećenih zaštiti divljih vrsta. Mirković je podsetio je krivično delo pucati za zaštićene divlje vrste. Izložba radova likovnog konkursa “Mladunče lav”a biće održana 23. marta u Zoološkom vrtu na Paliću. Tom prilikom će se uručiti nagrade, diplome i zahvalnice svim učesnicima. https://www.youtube.com/watch?v=97OZeAB95ec

Mladi migrant: Nigde nisam upoznao bolje ljude od Srba

“U Srbiji se osećam sjajno, iako sam izbeglica. Nigde na svetu nisam upoznao ljude bolje od vas”, rekao je Karoks Pištevan, koji je izbegao iz Iraka 2015. godine, na u utorak 12. marta održanom okruglom stolu “Ka daljem unapređenju položaja i zaštita dece izbeglice bez pratnje – poziv na akciju”. On je podelio svoje iskustvo kroz šta je sve morao da prođe kako bi dobio azil u Srbiji i pronašao svoj dom.

Pištevan kaže da je zbog porodičnih problema morao da napusti Irak sa samo 15 godina. Pokušao je da se snađe u Turskoj, Bugarskoj i Rumuniji, ali nigde nije mogao da ostane, sve dok nije došao u Srbiju. “Na početku mi je bilo jako teško, nisam znao ni jezik, ni ljude. Ali ubrzo sam dobio staratelja i advokata i krenuo sam u školu. Osnovnu školu sam završio ovde, nakon čega sam upisao srednju i dobio azil”, govori ovaj mladić na tečnom srpskom jeziku koji je u međuvremenu savladao.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od početka migranstke krize bilo je podrška izbeglicama, kaže ministar rada i socijalne zaštite  Zoran Đorđević. “Možemo da budemo ponosni na činjenicu da smo kao država pokazali odgovornost da izađemo kao pobednici i da pokažemo kako možemo da radimo i u najtežim uslovima”, rekao je Đorđević. On objašnjava da, kako se migranstka kriza širila, sve veći broj maloletnih migranata se zadržavao u Srbiji, i doneta je odluka da se nađe način da ova deca budu na pravi način zbinuta. “Srbija je od početka krize pokazala jednu veliku odgovornost. Mi treba da budemo ponosni na činjenicu da, kada su drugi zatvarali granice, mi smo širokih ruku prihvatili sve migrante znajući prvenstveno da njihov dolazak ovde nije bio njihov izbor, već moranje. Ponosni smo na to što svoj toj deci pružamo mogućnost na detinjstvo”, dodao je Đorđević.

Ambasador Evropske unije u Srbije, Sem Fabrico, rekao je jako važno što se o ovom problemu razgovara i da je Evropska unija od početka krize bila spremna da pomogne Srbiji u rešavanju ovog problema. “Mi smo bili u prvim redovima za prihvatne centre. Od samog početka smo usmerili energiju na najugroženiju grupu migranata, maloletnike bez pratnje. Deca i mladi treba da budu na prvom mestu i da imaju bezbrižno detinjstvo”, kaže Fabrico. Srbija je zemlja sa jakom empatijom, sa velikim osećajem za gostoprimstvo i jako smo ponosni što možemo da sarađujemo sa srpskim vlastma, dodaje Fabricio.

Iz UNICEF-a kažu da je Srbija od samog početka migracionih kriza decu stavljala na prvo mesto i da je velika stvar što u Srbiji postoji pet socijalnih institucija koje ovoj deci daju svu pomoć. U ovom trenutku u Srbiji boravi 500 maloletnih migranata, rečeno je na ovom skupu. Cilj Srbije je da se sve ustanove koje su u mogućnosti stave u funkciju da bi se maloletnim izbeglim licima pružile osnovne stvari, hrana, odeća, školovanje, zdravstveno osiguranje, a onima koji žele da ostanu ovde pruži mogućnost da ostanu u Srbiji, zaključili su učesnici skupa.

Prolećni “Brankovi dani” od 15. do 28. marta

Prolećni “Brankovi dani” biće održani od 15. do 28. marta u Sremskim karlovcima i Novom Sadu, a tom prilikom biće obeležen 195. rođendan Aleksija (Branka) Radičevića po julijanskom i gregorijanskom kalendaru. Na svečanom otvaranju u Karlovačkoj gimnaziji biće uručena prestižna nagrada Brankovog kola “Pečat varoši sremskokarlovačke” Bošku Suvajdžiću, Ivanu Laloviću, Jasni Milenović i Saši Nišaviću, a na zatvaranju 28. marta “Velika povelja  Brankovog kola” Kseniji Maricki Gađanski, koja je pre šest decenija završila najstariju srpsku, Karlovačku gimnaziju. U okviru festivala, 21. marta, na Svetski dan poezije, biće promovisane dve pesničke knjige talentovanih mladih pesnikinja, Aleksandre Batinić (“Antikitera”) i Suzane Rudić (“Druga strana ogledala”). Pored ostalog, biće izvedena i monodrama “Ima neka tajna veza” mladog dramskog umetnika Milana Dimića uz Banjaluke, posvećena pesniku Dušku Trifunoviću, čiji zemni ostaci leže podno Stražilova, u Sremskim Karlovcima.

Premijerno će biti predstavljen kultni “Spomenar Mine Karadžić” (priredila Mina Đurić – na srpskom, ruskom i nemačkom jeziku), uz slovo Miodraga Matickog i Boška Suvajdžića. Tu se nalazi pesnikovim rukopisom upisana čuvena Brankova pesma, posvećena Mini, koja započinje stihovima: “Pevam, danju, pevam noću,/ pevam sele što god hoću”. Po tradiciji biće promovisan novi broj (113) lista karlovačkih đaka “Branko”, na čijem čelu je profesor Srđan Damnjanović. Iz dana u dan, uslediće brojni kvalitetni pesnički, umetnički i kulturni sadržaji u poznatim rubrikama i programima Brankovog kola, sa pesnicima i umetnicima u geografskom rasponu od Herceg Novog do Banjaluke. U čuvenoj rubrici “Tako govore pesnici” nastupiće pesnici Slobodan Zubanović i Jelena Aleksić, zatim mlade glumice Teodora Kušić i Danica Petrović, te Hor Karlovačke gimnazije, mlada operska pevačica Jovana Kojić, pijanistkinja Kaja Mandić, etno-pevačica Katarina Popović i drugi.

U serijalu “Nematerijalno kulturno nasleđe Srba”, biće predstavljeno pevanje uz gusle, nedavno upisano na Reprezentativnu listu Uneska kao baština čovečanstva. U interaktivnim programima, zajedno sa istaknutim gostima Brankovog kola, biće organizovani nastupi talentovanih đaka, mladih pesnika, glumaca i muzičara Karlovačke, te novosadskih gimnazija “J. J. Zmaj”, “Laza Kostić” i “Isidora Sekulić”. Na Brankovoj prolećnoj manifestaciji, pojaviće se i mlada recitatorsko-muzička družina “Među nama”, te laureati “Stražilova” i autori Brankovog kola, pesnici raznih generacija. Pored pomenutih gimnazija, programi će biti priređeni i u Gradskoj biblioteci Novog Sada i Muzeju Vojvodine.

Socijalna podrška Romima

Evropska unija poklonila je 11. marta 30 automobila opštinama i gradovima u Srbiji u kojima rade mobilni timovi za socijalnu podršku Romima, a osnovni cilj programa je uključenje romskih porodica u društvo. Mobilni timovi u opštinama i gradovima, poput Zrenjanina, Vršca, Bora i Niša, imaju koordinatora za romska pitanja, socijalnog i medicinskog radnika i pedagoga, radi pomoći romskim porodicama.

Ministar za rad Zoran Đorđević je, na svečanosti preuzimanja vozila, rekao da inkluzija Roma ne može da bude jednosmeran proces, već da je potrebna i saradnja druge strane. To je, kako je istakao, moguće ostvariti ako se Romima pokaže iskrena želja društva da im se pomogne u pogledu stanovanja, zdravstvene zaštite i školovanja dece.

Ambasador EU Sem Fabrici ocenio je da su Romi socijalno najugroženija populacija i da im je zato potrebno posvetiti posebnu pažnju. Kao važne oblasti za podršku Romima, Fabrici je nabrojao obrazovanje, stanovanje i zdravstvenu zaštitu.     https://www.youtube.com/watch?v=snZZzns5vt0

Beograd: Novi smerovi na Medicinskom fakultetu

Medicinske sestre, fizioterapeuti, sanitarno-ekološki inženjeri, anestetičari i medicinsko-laboratorijski tehnolozi deliće klupe od sledeće akademske godine, 2019/20, sa budućim doktorima na prestoničkom Medicinskom fakultetu. Tek, kako “Blic” saznaje, te master strukovne studije, koje će trajati dve godine, moći će da upišu kandidati koji su već završili tri godine visokih strukovnih studija i to na tim zdravstvenim smerovima, a njihovo ukupno obrazovanje tako će trajati pet godina. Kada ti diplomci budu napustili Medicinski fakultet, njihov posao podrazumevaće rukovodeće pozicije i organizaciju posla u oblastima za koje su se školovali, ali još se ne zna kako će to izgledati u praksi. Ovo nije sasvim jedinstvena novina u Srbiji jer takvih “ponuda smerova” ima na pojedinim privatnim fakultetima.

Školarina na Medicinskom 160.000 dinara

Dr Petar Bulat, prorektor Univerziteta u Beogradu i jedan od profesora na Medicinskom fakultetu, potvrđujući saznanja “Blica” dodaje da će master strukovne studije moći da upiše 20 studenata po smeru, a školarina će iznositi 160.000 dinara. – Master strukovne studije su u postupku akreditacije i očekuje se da će upis biti sledeće školske godine. Očekujemo, takođe, da će se proces akreditacije tih smerova završiti u maju, eventualno junu, ali je plan da u oktobru već imamo nove studente, koji će se opredeliti upravo za te smerove – kaže dr Bulat za “Blic”.

Prema njegovim rečima, svi ti ljudi kada budu završili dve godine studija na Medicinskom fakultetu biće bolje obučeni u odnosu na znanje koje su stekli u trogodišnjim visokim zdravstvenim školama, gde su pohađali studije za ta zanimanja. – Nije isto tri godine škole i pet godina. Imaće veću odgvornost, master zvanje, rukovodiće tim službama, imaće znanje iz upravljanja. Akreditacija je u toku i nadamo se da će ona biti uspešno završena. Možda će konkurs za prijem tih studenata izaći u junu. Očekujemo da sve startuje ove godine, ukoliko se nešto ne bude iskomplikovalo – objasnio je on. Da li je to poslednja nada da nam medicinari ostanu u Srbiji, a ne da odlaze u Nemačku ili druge zemlje ili nešto treće, ostaje da se vidi.

Vremeplov: Rođena Eustahija Arsić prva slavjanoserbska spisateljica

Na  današnji dan 14. marta 1776. godine rođena je srpska književnica Eustahija Arsić, “prva slavjanoserbska spisateljica”. Od najranijeg obrazovanja u rodnom Irigu vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica školovanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: “Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj” i “Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh”.

Bila je prva žena saradnik Letopisa Matice srpske i radila „na polju na kojem inače samo muške glave rade”. Pretpostavlja se da je pored srpskog govorila još šest jezika. Joakim Vujić bio joj je „blagodaran do poslednago dihanija”, a uvažavali su je svi viđeniji ljudi s početka 19. veka. Udavala se tri puta i ostalo je zabeleženo da je u „supružestvu bila veoma neščasna”. Imala je samo jednu želju – da je pesnici pomenu posle smrti, ali nije bilo nikoga ni da joj upiše ime na nadgrobnu ploču. (Više u našem Informatoru br. 114-115.)

Vremeplov: Umro Karl Marks

  Nemački filozof Karl Marks, najveći teoretičar socijalističke misli i lider radničkog pokreta u 19. veku umro je na današnji dan 14. marta 1883. godine. Završio je studije filozofije u Berlinu, a u 23. godini doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Jeni sa izvanredno ocenjenom disertacijom “Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode”. Odustajući od univerzitetske karijere, posvetio se publicističkom radu u “Rajnskim novinama”, čiji je glavni urednik postao 1842. Pruske vlasti su 1843. zabranile list, posle čega je otišao u Francusku i otad je, s kraćim prekidima, ceo život proveo u emigraciji, najduže u Engleskoj, gde je i umro.

Od septembra 1844. do kraja života družio se i najtešnje sarađivao s nemačkim filozofom Fridrihom Engelsom. S njim je 1847. u Londonu osnovao Savez komunista, prvu revolucionarnu radničku organizaciju. Drugi kongres Saveza komunista zadužio ga je da napiše sažet program organizacije i u saradnji sa Engelsom 1848. izdao je brošuru “Manifest Komunističke partije”. Pod njegovim uticajem, 1864. osnovana je Prva internacionala. Napisao je niz dela iz ekonomije, filozofije, istorije i sociologije. Dela: “Prilog jevrejskom pitanju”, “Prilog kritici Hegelove filozofije prava”, “Kritika Hegelove filozofije državnog prava”, “Ekonomsko- filozofski rukopisi”, “Teze o Fojerbahu”, “Nemačka ideologija” (sa Engelsom), “Sveta porodica” (sa Engelsom), “Beda filozofije”, “Klasne borbe u Francuskoj 1848-1850”, “Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte”, “Građanski rat u Francuskoj”, “Kapital – kritika političke ekonomije”.

Vremeplov: Rođen Albert Ajnštajn

Na današnji dan  14. marta 1879. godine rođen je Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Studirao je matematiku i fiziku na Politehnici u Cirihu, gde je dobio švajcarsko državljanstvo i oženio se srpskom matematičarkom Milevom Marić. Vanredni profesor u Cirihu je postao 1909, a 1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i član Pruske akademije nauka, pa je ponovo primio nemačko državljanstvo. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Među velikim imenima nauke bio je jedan od najupornijih u osudi rata i nacizma. Objavio je 1905. specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativnosti. Objasnio je 1905. zakon fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju fizičkog polja, tražeći vezu među gravitacionim i elektromagnetnim poljima. Rasprave o osnovanosti teorije relativiteta još nisu zaključene, ali je nesumnjivo da je njegov naučni rad izmenio predstavu o svetu i vasioni i postavio temelj novih nauka. Dela: “Osnovi opšte teorije relativnosti”, “O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti”, “Značenje relativnosti”, “Teorija Braunovih kretanja”, “Elektrodinamika tela u kretanju”, “Evolucija fizike”, “Moja slika sveta”, “Ideje i mišljenja”.

Vremeplov: Rođen Johan Štraus Stariji

Austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji, otac popularnih kompozitora Johana Mlađeg, Jozefa i Eduarda, najzaslužniji za veliku rasprostranjenost bečkog lakog valcera rođen je na današnji dan  14. marta 1804 godine. Bio je najpre kapelnik više zabavnih orkestara, zatim dvorskog plesnog orkestra u Beču. Dela: veliki broj marševa, uključujući “Marš Radeckog”, valcera, kadrila, polki.

Vremeplov: Umro Matija Ban

Na današnji dan 14. marta 1903 godine umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa srpske vlade od 1861. do 1878. Deo Beograda na kojem se nalazilo njegovo imanje dobio je ime po njemu – Banovo brdo. Dela: drame “Smrt Uroša V”, “Kralj Vukašin”, “Osnove ratne”, (prva knjiga o modernoj vojnoj strategiji kod Srba), ” Moralne i političke iskrice”.

Vremeplov: Rođen Mika Antić

Na današnji dan 14. marta 1932. godine  rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika njegovih banaćana. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima “Sveti pesak”, “Doručak s đavolom”. Dela: zbirke pesama “Ispričano za proleća”, “Plavo nebo”, “Roždestvo tvoje”, “Psovke nežnosti”, “Garavi sokak”, “Koncert za 1001 bubanj”, “Kikinda”, pesme za decu “Plavi čuperak”, “Poslednja bajka”, Nasmejani svet”, “Šašava knjiga”, “Prva ljubav”, “Svašta umem”, radio drame “Otužni marš”, “Povečerje”.

Linta: Deca u Hrvatskoj kroz udžbenike uče da mrze Srbe

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenjuje da su udžbenici istorije u Hrvatskoj odavno postali jedno od oružja za širenje mržnje prema Srbima i Srbiji. To se jasno vidi iz korektno napisanog članka koji je objavljen u hrvatskom naučnom časopisu “Historijski zbornik”, a čiji autor Domagoj Vigir navodi da pojam “velikosrpska hegemonija” postaje ključni pojam u oblikovanju lažne slike o Srbima. Kako se navodi u saopštenju koje Linta dostavio medijima, u udžbenicima istorije ponavlja se besmislena laž da su Srbija i krajiški Srbi tobože izvršili agresiju na Hrvatsku, a da je Hrvatska tobože bila žrtva agresije i vodila oslobodilački rat. “Srbija se predstavlja kao nacistička Nemačka koja je tobože htela da stvori Veliku Srbiju. Nažalost, učenici u osnovnim i srednjim školama u Hrvatskoj nemaju mogućnost da saznaju nespornu istinu da je proustaški režim Franje Tuđmana izvršio agresiju na Jugoslaviju i na Srbe s ciljem stvaranja etnički čiste Velike Hrvatske”, navodi Linta. Kaže i da je u Hrvatskoj postalo sasvim normalno da se hrvatska deca uporno uče brutalnim lažima kako su Srbi devedesetih godina bili agresori, teroristi i ekstremisti a Hrvati žrtve, pravednici i oslobodioci. Takođe, kaže, u Hrvatskoj je postalo sasvim normalno da se hrvatska deca uče monstruoznoj laži da je NDH bila demokratska država koju su srušili partizani, da su ustaše bili borci za hrvatsku slobodu protiv beogradskog centralizma, da se poriču zločini genocida nad Srbima u NDH i da se kad se govori o žrtvama Srbima kaže da su oni sami za to krivi. “Posledica su ekstremni i proustaški stavovi kod većine mladih Hrvata koji se manifestuju na sportskim terenima, školama, društvenim mrežama i u svakodnevnom životu”, zaključuje Linta.

Nauka: Nema veze između MMR vakcine i autizma

Rezultati istraživanja sprovedenog u Danskoj pokazali su da veza između MMR vakcine i autizma ne postoji, što potvrđuje i epidemiolog Instituta za javno zdravlje “Batut”, profesorka dr Darija Kisić Tepavčević.Kisić Tepavčević kaže da su rezultati najnovijeg istraživanja apsolutno odbacili hipotezu bilo kakve povezanosti MMR vakcine i autizma.- Moram da napomenem i da nijedna studija sa naučnim istraživanjem nije potvrdila tu vrstu povezanosti i nadamo se da se u budućnosti neće ni pričati o ovoj teoriji za koju se pokazalo da je besmislena – rekla je dr Kisić Tepavčević za RTS.U Srbiji, od kraja oktobra 2017. godine, kada su zabeleženi prvi slučajevi malih boginja, do danas zabeleženo je gotovo 6.000 slučajeva, od čega je 15 slučajeva bilo sa smrtnim ishodom.- Nažalost, mi smo na taj način pokazali kako male boginje mogu da budu izuzetno ozbiljno oboljenje. Međutim, od tada do danas učinili smo mnogo, pre svega na imunizaciji gde je obuhvat ovom vakcinom značajno porastao – istakla je dr Kisić Tepavčević.Ona ističe da u poslednjih šest meseci nije bilo prijavljenih komplikacija, niti slučajeva sa smrtnim ishodom, što indirektno pokazuje da je stepen kolektivnog imuniteta sada veliki.- Početkom februara registrovan je poslednji oboleli. Ukoliko se u periodu dvostruke maksimalne inkubacije ne potvrdi nijedan slučaj ove bolesti možemo da odjavimo epidemiju – objasnila je Kisić Tepavčević.

Ona kaže da su vakcine dostupne ima ih u dovoljnim količinama i da se nada se da će u narednom periodu da se nastavi ovako visok obuhvat i da će da se “zadrži visok nivo kolektivnog imuniteta koji će da nas štiti od širenja ove bolesti”.Vakcina protiv boginja, zauški i rubeola (MMR) ne povećava rizik od autizma niti izaziva autizam kod dece koja su u ruiziku, pokazalo je najnovije istraživanje sprovedeno nad 650.000 dece.Istraživači su koristili registar stanovništva kako bi procenili da li je MMR vakcina povećala rizik od autizma kod dece rođene u Danskoj, između 1999. i 2010. godine.

Užice: Obesio se učenik sedmog razreda

Učenik sedmog razreda izvršio je samoubistvo u selu Ravni kod Užica, javili su beogradski mediji. Kako navode, M.S (14) se obesio u pomoćnom objektu u dvorištu porodične kuće.

About the Author

admin