Vesti – 21.03.2019.

Hrnjaz: Blokade računa škola sve izvesnije

“Neodogovornim postupcima Ministarstva prosvete veliki broj škola se našao ili tek će se naći u blokadi računa, pošto je pravosnažnom presudom Vrhovnog kasacionog suda nedvosmisleno potvrđeno da su zaposleni u prosveti dobijali nezakonito umanjene naknade za korišćenje godišnjih odmora u periodu od 2008 – 2015. godine, a žalbe Državnog pravobranilaštva, na visinu troškova spora, dovele advokate sindikata pred svršen čin –  da prinudno naplaćuju svoja potraživanja,  što automatski znači i blokadu računa škole”, kaže Ranko Hrnjaz, predsednika IO NSPRV.

“Naime, ovih dana, pošto je spor okončan, sudovi, kako je to i propisano, potražuju od tužioca da, u roku od 8 dana, uplate sudske takse za okončan spor, a nakon tog roka predmete predaju izvršiteljima na prinudnu naplatu uz troškove izvršenja koji daleko premašuju presuđeni iznos. U isto vreme zaposleni i njihovi advokati nisu u mogućnosti da naplate svoja potraživanja i troškove od tužene strane zbog besmislene žalbe Državnog pravobranilaštva”, kaže prof Hrnjaz.

“Ovom žalbom (na visinu troškova spora) u pravobranilaštvu neko očigledno želi da “opere” svoju savest zbog izgubljenog spora, jer upravo su oni, kao državna institucija, morali upozoriti Ministarstvo prosvete da je besmisleno i ulaziti u spor oko toga može li se mišljenjem ili zaključkom suspendovati zakon. U žalbi pravobranilaštva se spori jedno ročište koje je navodno bilo bespotrebno, a koje bi i da se prihvati umanjilo troškove za oko 7.000,00 dinara. Podnesak žalbe košta 12.000,00 dinara i automatski znači da će škole umesto jednog obračuna veštaka morati da plate bar dva, a sada je već izvesno da će platiti i troškove prinudne naplate”, kaže Ranko Hrnjaz.

“Ukoliko do kraja današnjeg dana (sreda, 20.03.2019. godine) ne dobijemo potvrdu da je Ministarstvo prosvete povuklo punomoć Državnom pravobranilaštvu i ne pristupi isplati potraživanja po presudama, NSPRV će dati nalog svojim advokatima da izvrše prinudnu naplatu svojih potraživanja iz kojih će izmiriti i svoje obaveze (plaćanje taksi prema državi). U suprotnom milionske sume za prinudnu naplatu za sudske takse bi pale na teret sindikata i zaposlenih što ne možemo dozvoliti”, kaže predsednik NSPRV. (→Saopštenja)

Paunović: Prava manjina najviše unapređenja u obrazovanju

U ostvarivanju prava nacionalnih manjina najviše napretka učinjeno je u obrazovanju, a dosta rada predstoji na polju informisanja na jezicima manjina, izjavila je u utorak  Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović. Paunović je izjavila da je Analiza sprovođenja Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina pokazala napredak države na polju manjinske politike i ostvarivanju prava manjina koje žive u Srbiji, ali i ukazala na probleme. Imamo veoma koristan dokument koji nam daje dobre smernice, rekla je Paunović novinarima na predstavljanju Analize u Palati Srbija. Prema njenim rečima, najviše napretka je ostvareno u oblasti obrazovanja. Želimo bolji rezultat na polju informisanja i tu nas očekuje dosta rada, rekla je Paunović, napominjući da je iz budžeta opredeljen dodatni novac da se informisanje na jezicima manjina unapredi na celoj teritoriji Srbije, kao i zastupljenost manjina u državnim institucijama.

Analiza je izrađena u okviru projekta “Jačanje zaštite nacionalnih manjina u Srbiji”, uz podršku eksperata Saveta Evrope. Paunović je navela da više od 80 institucija na svaka tri meseca dostavlja Kancelariji za ljudska i manjinska prava izveštaje o sprovođenju Akcionog plana, a da su želeli da dobiju i pogled nezavisnih eksperata šta je i kako urađeno. Ona je napomenula da je Akcioni plan donet pre usvajanja manjinskih zakona krajem prošle godine, koji bi trebalo da pomognu da se prepreke na koje je analiza ukazala prevaziđu.

Kostić izložio predlog plana rada SANU

Na konferenciji članova SANU, održanoj 19. marta, razmatrani su predlozi za kandidate za izbor časnika SANU – predsednika, dva potpredsednika i generalnog sekretara. Do 13. marta 2019. stigli su sledeći predlozi: za predsednika SANU predložen je akademik Vladimir S. Kostić; za potpredsednika SANU, od reda članova Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke, Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, Odeljenja tehničkih nauka i Odeljenja medicinskih nauka, predložen je akademik Zoran V. Popović; za potpredsednika SANU od reda članova Odeljenja jezika i književnosti, Odeljenja društvenih nauka, Odeljenja istorijskih nauka i Odeljenja likovne i muzičke umetnosti predložen je akademik Ljubomir Maksimović; za generalnog sekretara SANU predložen je akademik Marko Anđelković. Tom prilikom, akademik Nebojša Lalić obrazložio je predloge, podsetivši na visoka naučna dostignuća predloženih akademika i na njihov dosadašnji rad na čelu Akademije.

Akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU, izložio je predlog plana rada SANU za naredni četvorogodišnji period (2019 – 2023), istakavši da ga svesno započinje ponavljanjem rečenice kojom je otvoren i prethodni predlog: „Srpska akademija nauka i umetnosti u velikoj meri je određena definicijom ‘najviša naučna i umetnička ustanova u Srbiji’, što je kao svoju odrednicu u periodu za nama, radom svojih članova, uveren sam, uspela da sačuva”. Istakao je da Akademija treba da nastavi da nesmanjenim intenzitetom deluje u nizu identitetskih projekata, kao i da će aktivnosti SANU i dalje uključivati dugoročan rad na ključnim nacionalnim projektima, uz kritično praćenje aktuelnog stanja prevashodno u obrazovanju, nauci i umetnosti. Poseban naglasak biće na produbljivanju već postojeće saradnje sa međunarodnim i domaćim institucijama, ali i dijalogu sa mlađim generacijama.

Stari Slankamen: Obnova kuće Đorđa Natoševića

Višedecenijski problem obnove kuće Đorđa Natoševića u Starom Slankamenu, sve je bliže realizaciji. Opština Inđija je obezbedila projekat i sredstva za rekonstrukciju. Podršku je najavila Pokrajinska vlada. Rekonstrukcija će biti rađena u skladu sa zahtevima Zavoda za zaštitu spomenika kulture. https://www.youtube.com/watch?v=2zhdBBkdRF0

Otvorena laboratorija za veštačku inteligenciju i robotiku

U Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu 18. marta je otvorena prva laboratorija za veštačku inteligenciju i robotiku.  Zahvaljujući laboratoriji studenti će moći da idu u korak sa inovacijama i da plasiraju svoje ideje. Studentu Draganu Tepavcu, koji budućnost vidi u sektoru informatike, nova laboratorija odlična je osnova za unapređenje znanja i odskočna daska za karijeru. Njemu i ostalim studentima od ogromne pomoći biće i bogato iskustvo profesora Jovana Njegića i softverskih kompanija. Nove tehnologije su od velikog značaja kako bi se ekonomija i privreda pokrenule i bile konkurentije na sve zahtevnijem tržištu. Prvu laboratoriju za veštačku inteligenciju i robotiku podržale su republička i pokrajinska vlada kao i brojne softverske kompanije. https://www.youtube.com/watch?v=nX8x_rVsB0Q

Konkurs Međunarodnog bijenala umetničkog dečjeg izraza: “Ono što te čini srećnim!”

BUDI (Bijenale umetničkog dečjeg izraza) je međunarodni festival posvećen dečjem stvaralaštvu i stvaralaštvu za decu. BUDI poziva sve obrazovne i kulturne institucije, organizacije i decu do 15 godina da pošalju svoje radove i pokažu šta ih čini srećnim. Konkurs je  otvoren do 20. aprila.  Glavni ciljevi BUDI-ja su približavanje umetnosti i kulture deci, prevazilaženje barijera staromodnih institucija, ohrabrivanje kreativnosti kod najmlađih, promocija i razvoj talenata kod dece u različitim oblastima kreativnosti, povezivanje i upoznavanje dece s drugim kulturama, kao i podrška inkluziji marginalizovanih grupa dece.

Konkurs za decu do 15 godina otvoren je do 20. aprila 2019. godine u nekoliko kategorija:

– Vizuelna umetnost/Ilustracija: Srećni trenuci (pas koji maše repom, zrak sunca, osmeh, topao zagrljaj…) Ilustruj ono što tebe čini srećnim.  Vizuelna umetnost/Maketa: Sreću čine male stvari (tvoja soba za inspiraciju) Napravi model, panoramu, dioramu ili cilindričnu maketu sobe iz tvojih snova i Vizuelna umetnost/Dizajn: Leti, leti, leti, leteće vozilo! Dizajniraj ekološko vozilo koje će se brinuti o prirodi i odvesti te u pravcu ispunjenja tvojih snova.

– Pozorište: Priprema, POZORište, sad! Osmisli i snimi pozorišnu predstavu, plesnu tačku ili performans (u trajanju od maksimum 20 minuta), postavi snimak na „YouTube” i pošalji link. (Konkurs je otvoren za individualce, neformalne grupe, dramske školske sekcije i dramske studije. Odabrane predstave i performansi biće uvršteni u glavni program 8. BUDI festivala.)

– Književnost: BUDI Reč, Napiši pesmu, bajku, strip ili priču.

– Muzika: Muzička kutija Pošalji snimak svoje autorske muzike, svog benda, hora, plesne grupe… (Konkurs je otvoren za svu talentovanu decu. Odabrani izvođači biće uvršteni u glavni program 8. BUDI festivala.)

– Ekologija/Inovacija/Eksperiment: BUDI Kreativac; Osmisli naučnofantastični eksperiment ili izum i pošalji nam njegov crtež/video/maketu.

Svi konkursi su otvoreni do 20. aprila 2019. godine. Autorski i/ili grupni radovi mogu se dostavljati poštom ili lično na adresu: Kulturni centar Pančeva, Vojvode Živojina Mišića 4, 26000 Pančevo, Srbija ili elektronskom poštom na adresu: budikonkurs@gmail.com, s naznakom: „Za 8. BUDI konkurs”. Uz svaki rad neophodno je dostaviti: ime i prezime autora, godinu rođenja, naziv škole ili organizacije, poštansku i e-mail adresu, kao i kontakt telefon. Autor/ka i/ili podnosilac prijave na Konkurs 8. BUDI može učestvovati s više radova i u okviru različitih konkursa. Radovi moraju biti propisno upakovani i zaštićeni ukoliko su lomljivi. Ne smeju se savijati ili uramljivati. Oštećene ili neuredno realizovane radove žiri neće uzimati u obzir prilikom nagrađivanja, niti izlagati publici. Radovi se ne vraćaju! Učešćem na Konkursu autori su saglasni da se njihovi radovi mogu reprodukovati i koristiti za promociju festivala. O kvalitetu radova odlučivaće stručni žiri, a najbolji radovi biće uvršteni u zvaničnu selekciju 8. Međunarodnog bijenala umetničkog dečjeg izraza. Dodela nagrada i priznanja učesnicima i mentorima biće upriličena na specijalnoj svečanosti tokom BUDI festivala, koji će biti održan od 15. maja do 15. juna u Pančevu. BUDI organizuju Kulturni centar Pančeva i UG BUDI.

Izrael – zemlja kreativne inspiracije

Ove godine gost-domaćin je Ambasada Izraela, zemlja kreativne inspiracije. Savremeno stvaralaštvo za decu u Izraelu je puno mašte, igre i zabave. Deca se odgajaju da budu samostalna i da sama biraju aktivnosti, kao i da organizuju vreme prema svojim potrebama. Izraelci veruju da je deci neophodna sloboda kako bi razvila svoje veštine. Balagan, kreativni haos, pojam koji koriste, inspirisao je temu za ovu godinu pod nazivom – Ono što te čini srećnim!

Vršac: Doniranje hrane socijalno ugroženim učenicima

Porodica Smerdov iz Vršca započela je akciju svakodnevnog doniranja hrane socijalno ugroženim učenicima. Za sada je to tek petnaestak đaka, ali je broj ugrožene dece znatno veći, a Smerdovi nisu u mogućnosti da za sve njih obezbede užine. Zato su se obratili potencijalnim donatorima, kako bi se akcija uspešno nastavila i proširila. U vršačkoj Poljoprivrednoj školi i ŠC Nikola Tesla, odnedavno posluju objekti brze hrane. Porodica koja ih vodi odlučila je da svakodnevno donira obrok deci koja ne mogu sebi da ga priušte, a korisnici koje određuju škole, mesečno dobijaju bonove koje mogu zameniti za besplatan obrok. Smerdovi su se na ovako nešto odlučili, jer su shvatili da, nažalost, takve dece nije malo. “Tada sam ja sa sinom odlučio da “pokrijemo” tri učenika u Poljoprivrednoj školi, i to je startovalo negde od septembra. Ovde smo počeli da radimo u januaru, i u dogovoru sa direktorom, krenuli smo i ovde sa tri učenika”, počinje priču Danilo Smerdov.

Šira javnost je za slučaj saznala i za njega se zainteresovala, nakon što je, krajem februara, “Priču sa dušom iz Vršca!” na društvenim mrežama podelila Ambasada Danske, a zatim, sredinom marta, i Fondacija Ana i Vlade Divac. Tako je polako počeo da raste broj donatora i obezbeđenih obroka. “Trenutno mi finansiramo sedam đaka, i Studio Pingvin sedam đaka. Lepa vest je da su se projektu priključili naše komunalno preduzeće Drugi oktobar, i kompanije Minaqua, Carnex, i Swisslion”, objašnjava Danilov sin, Aleksandar. “Mi imamo sada još tri užine, i očekujemo da se u narednom periodu ova zaista humana priča proširi. Mislim da je to super, da neko uopšte ima ideju da na ovaj način pomogne našim učenicima”, kaže direktor Poljoprivredne škole Srđan Kliska.

“Želja nam je da pokrijemo sve škole u Vršcu, i osnovne i srednje. E sad, to će zavisiti od broja donatora koji nam se jave”, poručuje Aleksandar. Projekat je podržalo i Vrščanima već poznato Humanitarnu udruženje Dobro delo, na čijem sajtu će biti objavljivano koliko je sredstava i obroka obezbeđeno, a porodica Smerdov se nada da će svojim gestom podstaći i preduzetnike u drugim gradovima, da se odluče na nešto slično. “Da li možemo da rešimo sve problem? Ne. I mislim da je to čak neizvodljivo. Ali hajde da krenemo sa po jednim. Jedan slučaj manje, jedno gladno dete manje, i da pomognemo koliko možemo”, zaključuje Danilo Smerdov. https://www.youtube.com/watch?v=V8UjuXbZMRM

Elektronske interaktivne table i e-udžbenici u Somboru

Osnovne i srednje škole u Somboru sve više primenjuju elektronske bele table ili, kako ih zovu, pametne table. U nekim školama, kao što je OŠ “Dositej Obradović”, otišli su i dalje pa su već u primeni i e-udžbenici. Donacijom iz Mađarske, i somborska srednja medicinska škola pridružuje se savremenoj obrazovnoj nastavi. Sunđer, kreda i zelene table u učionicama odnosno tradicionalna predavačko-reproduktivna nastava u somborskim školama sve više ustupa mesto elektonskim interaktivnim tablama i e-udžbenicima koji odgovaraju obrazovnim potrebama savremenog učenika i u skladu su sa zahtevima modernog društva. “Mnogo se radujem što će biti mnogo lakške razumeti lekcije. Stoga je i zanimljivije i nije toliko dosadno kao što su na običnoj tabli”, rekla je Ivona Sunarić, učenica Srednja medicinske škole u Somboru. “Mislim da je ovo mnogo efikasnije za rad i da deca brze shate lekcije”, smatra je Miloš Bukalov, učenik petog razreda OŠ “Dositej Obradović” iz Sombora. “Meni je to super. Sviđa mi se jer je mnogo lakše i sviđa mi se i to što deca a od kuće mogu da pristupe udžbenici da lakše shvate i razumeju”, ističe Aljoša Vuković.

Uvođenje interaktivne elektronske table u nastavu čini predavanja i proces učenja atraktivnijim, dinamičnijim i sadržajnijim a nastavnicima omogućava veću kreativnost u sastavljanju nastavnih materijala. “Smatram da su dobre zbog toga što možemo unapred da pripremimo čas. Možemo da napravimo prezentaciju pogotovo kada se radi o gramatici i nekim tzv. dosadnim sadržajima. Lakše deca shvataju, vole savremenu tehniku”, objasnila je Teodora Turner, profesor engleskog jezika u Srednjoj medicinskoj školi. “To znači da nastavnik u skladu sa pravilima struke dozira primenu digitalnih sadržaja u nastavi, naravno, kad vidi da nešto ne ide, staće i objasniće. Ali sami ti digitalni sadržaji su naišli kod dece na dobar odgovor, oni se prirodno osećaju u tom digitalnom okruženju, a lično doživljavam digitalne sadržaje kao veliku pomoć !” objasnila je Irina Periškić Curnović, profesor nemačkog jezika u OŠ Dositej Obradović u Somboru. Većina somborskih škola ima interaktivne multimedijalne table ali tradicionalne table i dalje imaju svoje mesto u učionicam jer primena u nastavi zavisi i od obučenosti nastavničkog kadra. “Mi smo sad uspeli da dobijemo iz donacije dve interaktivne table, koje smo dobili zajedno sa kratkom obukom koja nije dovoljna jer i nastavnici su na različitim nivoima informatičke pismenosti tako da planiramo još jednu detaljniju obuku!”. Prednosti korišćenja interaktivnih tabli u nastavi su mnogobrojne- od veće aktivnost učenika u nastavnom procesu do razvoja kreativnosti i veće motivacije za učenje. https://www.youtube.com/watch?v=Psw0G-2Ro8o

Mladi novosađani rado učestvuju u pab kvizovima

Od 2013. godine, po ugledu na veće evropske gradove i Novosađani imaju priliku da učestvuju u pab kvizovima, koji su danas jedan od popularnijih načina zabave u kafićima. Timovi imaju uglavnom od 3 do 5 takmičara koji se nadmeću u znanju o nekim opštim ili specijalizovanim temama. https://www.youtube.com/watch?v=6QTMAijLVqY

Beringer aparat za bečejsku specijalnu školu

Specijalna škola Bratstvo u Bečeju je dobila nov logopedski aparat, za rad sa decom. Bečejska škola pored svoje učenike radi i sa decom sa specijalnim poteškoćama, koji dolaze iz drugih opština. Nov aparat će u mnogome doprineti u razvoju govora kod dece. Beringer aparat koju je škola dobila, je jedinstvena u regionu. Ovaj logopedski aparat pedagozima pruža pomoć u radu sa decom koji imaju govorni ili slušni poremećaj. Ovaj digitalni logopedski aparat vrednosti od tri hiljada evra je za školu donirao Nacionalni savet mađarske nacionalne zajednice.

Subotica: Muzička škola slavi tri jubileja

Muzička škola slavi tri jubileja, te 2019. prolazi u znaku 150 godina postojanja, 25 godina Katedre za srednju školu i 65 godina tambure u ovoj obrazovnoj ustanovi, a jubilej posvećen tamburi nedavno je obeležen u Velikoj većnici Gradske kuće. Inače, ova škola među prvima je u nastavu uvela ovaj instrument, koji se danas izučava u 16 škola širom Vojvodine. Više od 1.000 učenika svoje tamburaško znanje steklo je u Muzičkoj školi. Danas se odsek za tamburu može pohvaliti trećim mestom po interesovanju učenika, odmah iza klavira i gitare. Istorijat otkriva da je školu tambure u okviru Odseka za narodnu muziku vodio jedan od najpoznatijih tamburaša ovih prostora Pere Tumbas Hajo. Nasledio ga je njegov učenik Lazar Malagurski, a danas Odsekom rukovodi Mira Temunović. “Kao prvi akademski obrazovani tamburaš, na mesto Lazara Malagurskog došla sam 1994. godine i od tada sam u Muzičkoj školi. Još tri profesora rade sa mnom i to su Sonja Berta, Vojislav Temunović i Milan Pridraški, a imamo ukupno 60 učenika. Pre 25 godina otvorili smo i Katedru za srednju školu”, rekla je tom prilikom Mira Temunović.

Prvi profesor Odseka za tamburu bio je Lazar Malagurski, a školski dnevnik otkriva da je prvi učenik bio Stevan Nemet. “Tambura je zvanično uvedena u Muzičku školu 1968. godine. Moj brat i ja smo bili prvi učenici. Čika Lazo je u samom početku, šesdesetih godina, puno truda uložio da tambura i zvanično bude uvedena u Muzičku školu. Pisao je udžbenike, koji su kasnije i zvanično izdati, a neki od njih i danas se koriste”, podseća Nemet. Tokom koncerta predstavljeni su svi segmenti rada, od solista, preko kamernog ansambla, dečijeg orkestra do velikog orkestra, kog su upotpunili bivši učenici, danas studenti i profesori. Bila je to prilika za ponovni susret i na sceni. “Muzičku školu sam završio 2010. godine i trenutno sam na doktorskim studijama kompozicije, a posle toga sebe vidim na Akademiji za tamburu. Želim da naučim da sviram i violu, želja za vežbanjem me tera da što više tog postignem, a nadam se da će tako i biti”, otkriva Marko Dulić.

“Za Suboticu su uvek pričali da je najbolji izbor što se tambure tiče. Tako sam i došao ovde i u klasi Mire Temunović završio školu. Trenutno sam na Akademiji i profesori zaista imaju samo reči hvale za način rada Muzičke škole u Subotici”,  objašnjava Marko Parčetić, rodom iz Sombora. Kraći film o istorijatu Odseka za tamburu koji je prikazan tokom koncerta govori i o velikom i zapaženom uspehu po pitanju takmičenja, festivala, prvih nagrada i laureauta, kako na republičkom, tako i međunarodnom nivou. Danas ovaj odsek uživa plodove mukotrpnog rada i ravnopravan je instrument koji može nastupiti solo, u kamernim sastavima, orkestru i uz druge instrumente.

Vremeplov: Umro Giga Geršić

Srpski političar i pravnik Gligorije-Giga Geršić, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije umro je na današnji dan  21. marta  1918. Jedan je od osnivača Narodne Radikalne stranke, u čijim je vladama tri puta bio ministar pravde. Bio je plodan pravni pisac, naročito iz međunarodnog javnog prava. Dela: “Enciklopedija prava”, “Sistem rimskog privatnog prava”, “Priroda državine”, “Današnje ratno pravo”, “Današnje diplomatsko i konzularno pravo”, “Međunarodno-pravni bilans u posleratnoj balkanskoj krizi”.

Vremeplov: U Francuskoj legalizovani sindikati

U Francuskoj su na današnji dan 21. marta 1884. godine legalizovani sindikati.

Vremeplov: Spaljen Tomas Krenmer

  Kanterberijski nadbiskup Tomas Krenmer  spaljen je na današnji dan 21. marta 1556. godine na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice Meri I. Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo je liturgiju i sastavio “Opšti molitvenik” na maternjem, engleskom jeziku.

Vremeplov: Rođen Johan Bah

Na današnji dan  21. marta 1685. godine  rođen je Johan Sebastijan Bahna čijem delu se temelji nemačka muzička tradicija. Savremenici su ga cenili kao virtuoznog orguljaša, a vrednost njegovog muzičkog dela otkrivena je početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito posle Mendelsonovog  izvođenja Bahovog remek dela “Muke po Mateji” (1829). U njegovom velikom opusu izdvajaju se i “Branderbuški koncerti” i zbirka od 48 preludija i fuga za klavir.

Vremeplov: Proglašena Sovjetska Mađarska Republika

Na današnji dan 21. marta 1919. godine proglašena je Sovjetska Mađarska Republika, stvorena bez krvoprolića. Predsednik vlade je postao socijalista Šandor Garbai, a komesar za spoljne poslove vođa komunista Bela Kun. Vlada je nacionalizovala industrijska, rudarska i saobraćajna preduzeća, banke i trgovinu, uvela osmočasovno radno vreme i druge socijalne mere. Republika je pala avgusta 1919. nakon vojne intervencije Čehoslovačke i Rumunije. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca odbila je da učestvuje u intervenciji uprkos snažnom pritisku Pariza i Londona.

Vremeplov: Rođen Ivan Goran Kovačić

  Ivan Goran Kovačić, pesnik, hrvatski pisac i novinar, autor potresne poeme “Jama” o zločinima hrvatskih ustaša nad Srbima, kao i dela “Štrajk u fabrici štrebera”, “Humoreske i satire”, “Par nas s Parnasa” rođen je na današnji dan 21. marta 1913. Ubili su ga četnici u Drugom svetskom ratu tokom bitke na Sutjesci, kod sela Vrbnice nedaleko od Foče.

Samoubistva najčešća u Subotici, mladi sve češće dižu ruku ne sebe

Najviša stopa samoubistava u Srbiji je u Subotici, gde se decenijama unazad beleži oko 300 pokušaja suicida na 100.000 stanovnika. Uprkos tome što je upravo razgovor tome lek, ova tema je kod nas još uvek tabu. Zato smo odlučili da progovorimo o ovom problemu koji sve više ubire mlade živote. Naime, samoubistvo je na drugom mestu smrtnosti kod mladih između 14 i 25 godina, odmah nakon saobraćajnih nesreća. U Panonskoj ravnici, pored žita, klija i depresija koja podstiče čoveka da sopstvenom rukom prekrati život. Polovina od ukupno 1.500 samoubistva, koliko ih se godišnje dogodi u celoj Srbiji, desi se u Vojvodini. Ovde se na svakih 17 sati tako okonča jedan život, a Subotica drži neslavni rekord. A žrtve suicida sve češće su mladi.

Centar za lični razvoj “Spektrum” jedini u Srbiji sprovodi psihoterapijski tretman samopovređivanja i suicidalnog ponašanja adolescenata. “Primetili smo da između 13 i 25 odsto učenika u svakom školskom odeljenju ima iskustva sa samopovređivanjem”, kaže Karolina Vereš, diplomirani psiholog i psihodramski psihoterapeut u Centru za lični razvoj “Spektrum” u Subotici. “Ti znaci mogu biti vidljivi. Najčešće su to opekotine, posekotine ili drugi tragovi po koži od oštrih predmeta, najčešće žileta. Nanose ih uglavnom po rukama, nogama i stomaku. Znakovi su i emocionalna i fizička distanciranost. Lek za to je razgovarati redovno sa decom”, dodaje Nina Racić, master psihologije i psihoterapeut u Centru za lični razvoj „Spektrum”.

“Disfunkcionalna porodica, razvodi ili vršnjačko nasilje, seksualna orijentacija mladih, emocionalno zlostavljanje ili posmatranje nasilja u porodici – sve to može da utiče na samopovređivanje i pojavu suicidalnih misli”, objašnjava psihoterapeut Karolina Vereš.

“Često roditelji na njihov strah reaguju strahom ili zabranom impulsivnog ponašanja kojima mladi pribegavaju. Poricanje, strah i bežanje od problema prva je reakcija”, kaže psihoterapeut Nina Racić. “Signal da nešto nije u redu može biti tajnovito ponašanje deteta kod kuće ili u školi, ako je fizički ili emotivno distrancirano, ako se povlači u sebe, ako ne želi da komunicira”, upozorava psihoterapeut Karolina Vereš.

“Mislim da je jako važno da se govori o ovoj temi. Ovo je tema koja je uvek aktuelna, pogotovo u Subotici, gde je veoma veliki broj samoubistava”, poručuje Nina Racić, psihoterapeut u Centru za lični razvoj „Spektrum” u Subotici.  

“Definitivno se jako malo govori o problem velikog broja samoubistava kod nas. Postiji jako puno predrasuda, jako puno strahova, pa čak i među stručnjacima koji bi trebali da se bave njihovom prevencijom”, ističe Karolina Vereš, psihoterapeut u Centru za lični razvoj “Spektrum” u Subotici.

Samoubistvo, pa i sam pokušaj osobe da prekrati sebi život, uvek su tragični kako za onoga ko to učini tako i za celu porodicu. I upravo iz tog razloga ne treba da bude tabu tema jer je iskazivanje saosećanja i razumevanja put za pobedu života nad očajem.

Zbog NATO bombardovanja deca osetljivija na maligne bolesti

Naučno-medicinska studija koju je Komisija za utvrđivanje istraživanja posledica NATO bombardovanja uradila sa Institutom za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” je pokazala da kod dece u uzrasnoj grupi od 5 do 9 godina, a koja su rođena posle 1999. godine, postoji određena tendencija rasta oboljevanja od malignih bolesti. „Mi smo dobili podatke da postoje naznake statističke značajnosti vezano za tu grupu populacije, za maligne bolesti krvi. Možemo reći da je na tu grupu dece delovao određeni faktor da ona budu osetljivija na nastanak maligne bolesti”, rekao je predsednik Komisije Darko Laketić.  Laketić je rekao da je od suštinskog značaja da se identifikuje uzročnik.

Na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, on je objasnio da su za potrebe naučno-medicinskog istraživanja analizirali učestalost malignih oboljenja kod dece koja su rođena u centralnoj Srbiji, pre i posle NATO bombardovanja. Kako je objasnio, fokus istraživanja je bio na deci, jer kod odraslih postoji mnoštvo faktora rizika poput pušenja ili gojaznosti. Prema njegovim rečima, istraživači su koristili pristup koji se sastojao u tome da se analizira učestalost određenih malignih bolesti kod različitih generacija, ali u istom uzrastu. Za svaku generaciju se, kaže, određivao statistički rizik, odnosno sa kojim procentom verovatnoće jedna generacija ima rizik da oboli od određene maligne bolesti.

Kada su odredili rizik, analizirali su učestalost svih tumora u određenom generacijskom uzrastu i najčešći tumori koji se javljaju kod dece od 0 do 4 godine su neuroektodermalni, od 5 do 9 godine se javljaju maligne bolesti krvi, od 10 do 14 godine javljaju s tumori mozga, od 15 do 18 godine se najčešće javljaju solidni tumori. „Ukoliko primetimo da se podaci i ta stopa rizika i stopa oboljevanja za neku generaciju razlikuju mi sumnjamo da je ta generacija bila izložena nekom toksinu koji je uzrokovao da ta deca budu pojačano osetljiva na nastanak određenih malignih bolesti”, objasnio je Laketić. On kaže da su dobili podatke da se to dogodilo nekim generacijama koje su rođene u periodu 1999. godine u uzrasnoj grupi od 5 do 9 godine gde su ispitivali maligne bolesti krvi.

Značajan porast oboljevanja je postojao i u grupi od 15 do 18 godina ali rezultati, kada je reč o toj grupi, mogu biti poznati tek za nekoliko godina. Istraživanje, ističe Laketić, nedvosmisleno pokazuje da su više generacija u određenom osetljivom periodu bile izložene nekom faktoru koji ih je učinio osetljivijim za oboljevanje od određenih malignih bolesti u odnosu na neke druge generacije u istom uzrastu.

Laketić je rekao i da nije siguran da postoji jedinstvena nacionalna svest o stradanju Srbije u NATO agresiji 1999. godine i dodao da se to ne sme zaboraviti, niti umanjivati, niti prilagođavati potrebama velikih ili malih sila. „Mi smo zemlja žrtva, koja ne samo iz svojih, već i iz civilizacijskih razloga mora da sačuva istinu”, rekao je Laketić. Podsetio je da je Komisija za utvrđivanje posledica NATO bombradovanja po zdravlje stanovništva osnovala prošle godine Narodna skupština na predlog Maje Gojković. Kako je rekao, ova vlast je posle mnogo godina počela prvi put da govori o tome da je neophodno utvrditi posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu koju je izazvalo korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom.

Obimna dokumentacija je tim povodom stigla iz Italije, odnosno italijanskog parlamenta koji se bavio tom temom koja se ticala oboljevanja italijanskih vojnika na KiM. Laketić ističe da su paralelno sa tim prikupljali informacije putem iskaza građana i podataka iz zdravstvenih ustanova o oboljenjima koja mogu imati vezu sa toksinima koje komisija istražuje.

Dobojski đaci “ludi” za kineskim

Kineski jezik postao je apsolutni hit među dobojskim osnovcima, pa sve više njih želi da ga izučava, a trenutno više od 300 đaka pohađa fakultativnu nastavu u Osnovnoj školi “Sveti Sava”, navode banjalučke “Nezavisne novine”. “Sviđa mi se njihova kultura, jezik. Težak je. Naučila sam ‘caetjen’ što znači doviđenja, ‘njihao’ je zdravo, ‘baba’ je tata i ‘gaga’ je mama”, kazala je učenica sedmog razreda Anita Petković. Njena vršnjakinja Gabrijela Topić priča da to što dobro poznaje engleski jezik joj olakšava učenje kineskog zato što im učiteljica, koja je u Doboj došla iz Kine, sve lekcije objašnjava na engleskom jeziku. “Nastavnica je dobra, ali teško je. Bilo je interesantno na času. Objašnjava nam kako da izgovorimo neku reč i potom napiše nam na tabli kako se to piše na kineskom”, rekla je Topićeva.

Učiteljica kineskog jezika Min Gao poručila je novinaru na engleskom da su “učenici veoma prijatni, aktivni i vole kinesku kulturu i kineski jezik”. Navodi se da je fakultativna nastava kineskog jezika u OŠ “Sveti Sava” uvedena nakon anketiranja roditelja i đaka. “Prvobitno smo imali zamisao da učestvuju učenici od šestog do devetog razreda, međutim veliki je bio pritisak roditelja nižih razreda, tako da smo uspeli i njih da uključimo u kompletan program”, navela je Radmila Dakić, direktorka škole i dodala da se nastava odvija jednom sedmično u dva termina. Kineski jezik osnovci izučavaju u kabinetu koji je opremila Ambasada najmnogoljudnije zemlje u BiH, a koji je tokom nedavne posete Doboju otvorio kineski ambasador Đi Ping.

Eksperti traže bazu naučnika koji se bave promenama gena

Grupa eksperata zatražila je od Svetske zdravstvene organizacije da napravi bazu podataka naučnika koji se bave promenama ljudskih gena. Preporuka je objavljena je nakon dvodnevnog skupa u Ženevi, kako bi se ispitali naučni, etički, društveni i pravni izazovi takvih istraživanja, prenosi AP. “U ovom trenutku je neodgovorno da bilo ko nastavi sa istraživanjima na stvaranju beba sa izmenjenim genima, pošto bi DNK promene mogle biti prenete na buduće generacije”, navodi se u saopštenju sa skupa u Ženevi. Saopštenje SZO usledilo je nakon što je međunarodna grupa naučnika i etičara pozvala na privremenu zabranu stvaranja beba sa izmenjenim genima, a što je objavljeno u časopisu “Nejčer”, prošle nedelje. Kopredsedavajuća skupa Margaret En Hamburg i njene kolege odbile su da pozovu na takvu zabranu uz obrazloženje da ona nije odgovor na ono što treba učiniti. “Ono što pokušavamo da uradimo je da sagledamo širu sliku”, rekla je ona i dodala da su eksperti zamislili bazu SZO u kojoj bi izdavači časopisa i istraživači koji se bave “uređivanjem” gena zahtevali od naučnika da se prijave. Inače, na dvodnevnom skupu zaključeno je da bi bilo neodgovorno da naučnici koriste “uređivanje” gena u reproduktivne svrhe, ali su prestali da pozivaju na zabranu. Agencija podseća da je prošle godine kineski naučnik uzdrmao naučnu zajednicu saopštenjem da je pomogao da se naprave prve genski modifikovane bebe, tako što je devojčicama bliznakinjama promenjena DNK kako bi bile imune na HIV.

About the Author

admin