Vučić i Renold o dualnom obrazovanju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u četvrtak  sa šefom Odeljenja za istraživanje obrazovnih sistema Švajcarskog ekonomskog instituta dr Ursulom Renold, sa kojom je razgovarao o dosadašnjoj primeni dualnog obrazovanja u Srbiji. Tema razgovora bila je implementacija Master plana za sprovođenje kvalitetnog procesa reforme, koji je izradio tim predvođen dr Ursulom Renold sa saradnicima Ministarstva prosvete Republike Srbije i Privredne komore Srbije. Vučić je zahvalio dr Ursuli Renold i Vladi Švajcarske na kontinuiranoj podršci i pomoći tokom procesa uvođenja dualnog obrazovanja, istakavši da je ovo jedna od najvažnijih reformi obrazovnog sistema, koju smo sproveli u poslednjih nekoliko decenija.

U pilot projektima uvođenja i sistemske primene novog Zakona o dualnom obrazovanju, koji su realizovani u saradnji sa privrednim komorama Srbije Nemačke i Austrije, kao i Vladom Švajcarske, učestvuje 4.500 učenika, koji se školuju za 33 obrazovna profila u više od 600 kompanija. Probnim projektima obuhvaćeno je 80 škola u 52 grada i opština Srbije. Od 312 učenika, koliko je do sada završilo školovanje po sistemu dualnog obrazovanja, njih 204 zaposlilo se u kompanijama u kojima su učili kroz rad, dok ostali nastavljaju svoje obrazovanje. Dualno obrazovanje biće strukturno uvedeno u obrazovni sistem Srbije od školske 2019/2020 godine, kao integralni deo sveobuhvatne reforme obrazovanja u Srbiji, navodi se u saopštenju predsednika Republike.

Renold je zahvalila Vučiću na podršci od samog početka uvođenja dualnog obrazovanja, pozitivno ocenivši rad Ministarstva prosvete i Privredne komore Srbije, čije je predstavnike pozvala da rezultate ostvarene u Srbiji predstave na redovnom godišnjem skupu Svetske laboratorije za reformu obrazovanja, koji će biti održan ovog leta u Cirihu. Sastanku su prisustvovali i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, kao i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Kasni sa predlog mreže osnovnih škola

Samo 20 lokalnih samouprava dostavilo je Ministarstvu prosvete predlog nove mreže osnovnih škola u Srbiji u predviđenom roku koji je istekao početkom nedelje, kažu u Ministarstvu prosvete. Ministar prosvete Mladen Šarčević za Tanjug kaže da je očekivao da će lokalne samouprave kasniti sa dostavljanjem plana mreže škola, ali da će ih sve ovih dana ponovo podsetiti na tu obavezu. “Moramo da vidimo šta je sagledala lokalna samouprava šta je, recimo, u Vojvodini specifično jer tamo se pita Skupština Vojvodine”, istakao je on. Šarčević pojašnjava da nije cilj da se centralistički naloži i da jedini kriterijum za novu mrežu škola bude broj đaka, već će se uzeti u obzir brojne specifičnosti, kao što su udaljenost škola, vodiće se računa o manjinama, specifičnostima enklava na KiM… “Vrlo sofisticirano će se prići svakom kraju u Srbiji. Interes učenika je na prvom mestu, zatim nastavnika i na kraju briga o prostoru kao resursu”, rekao je ministar.

Pohvalio je predlog nove mreže osnovnih škola u Nišu. Podseća da su, razvojem grada, isturena odeljenja vremenom dobila status pravnog lica, a da se sada vraćaju u okvir matične škole. “Te škole se neće gasiti, ali neće imati status pravnog lica. One će formalno – pravno ponovo biti u okviru svojim bivšim matica. racionalizacija je u tome što nećemo više imati dva direktora”, zaključio je on.

Đorđević: Više od četiri miliona evra za mlade u Srbiji

Cilj projekta “Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih”, u vrednosti od 4,7 miliona evra, nova je mogućnost za zapošljavanje mladih u Srbiji, izjavio je 20. marta prilikom uručivanja sertifikata organizacijama iz cele Srbije ministar za rad, zapošljavanja i boračka pitanja Zoran Đorđević. “Projekat će u naredne dve godine biti sproveden u više od 35 opština i gradova, a bespovratna sredstva (grantovi) biće dodeljena organizacijama na nacionalnom i lokalnom nivou kako bi se mladima omogućilo da se aktivnije uključe u tržište rada ili da pokrenu samostalan posao”, rekao je Đorđević.

EU i Vlada Srbije bespovratno su dodelile 4,1 milion evra za 24 ugovora koji se odnose na projekte za mlade, dok je dodatnih 600.000 evra obezbeđeno za tehničku pomoć resornim ministarstvima. “Svakako aktivna mera politike naše vlade jeste briga o mladima. Veliki problem su ekonomske migracije. Srbija želi da se sa tim suoči i da zajednički probamo da zaustavimo odliv ljudi”, rekao je Đorđević i dodao da ovakvi projekti pomažu u rešavanju tog problema. On je još rekao da je pitanje zapošljavanja mladih pitanje budućnosti zemlje. “Budućnost naše zemlje je da imamo jasnu strategiju kako da uključimo mlade u sve pore društva, da im damo pravo da imaju svoj posao i da rade i to je osnova svega”, istakao je Đorđević.

Pored ministra Đorđevića, projekat su udruženjima iz cele Srbije predstavili i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i državni sekretar Ministarstva omladine i sporta Predrag Peruničić.Fabrici je istakao da prioritet svih treba da bude da se u Srbiji osigura mesto svim mladim ljudima da napreduju i ostvare svoj potencijal. “Ovaj projekat je veoma dobar primer, jer ima za cilj da osigura veću socijalnu inkluziju mladih kroz povećanje zaposlenih, omladinskih aktivnosti, radnog iskustva i preduzetničke prakse među mladima”, rekao je Fabrici.

Peruničić je istakao da su ovakvi projekti veoma bitni i da će mladi u Srbiji uz ovakve projekte imati još bolje uslove za ostanak u zemlji. Uz pomoć ovog projekta, više od 3.500 mladih širom Srbije će dobiti sansu da se aktivnije uključi u tržište rada. Poseban fokus je na mladima bez kvalifikacija, bez zaposlenja i posebno osetljivih grupa.Ova 24 projekta će sprovoditi republičke i pokrajinske institucije socijalne zaštite, opštine i gradovi, udruženja građana, fondacije i obrazovne ustanove.

Inkluzivno obrazovanje – manjak defektologa

Najveći problem inkluzivnog obrazovanja u Srbiji je manjak kadrova i nedovoljna opremljenost škola. Na to ukazuju defektolozi, kojih nema dovoljno i koji nisu zadovoljni svojim položajem u društvu. Defektolozi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije okupili su se ovih dana na međunarodnom srtučnom skupu u Subotici, kako bi razmenili iskustva u oblastima specijalne edukacije i rehabilitacije, i pokušali da pronađu rešenja za probleme, koji su isti ili veoma slični u svim državama regiona.

Fondacija Đoković i Nole dobitnici nagrade za humanitarni rad

Najbolji teniser sveta Novak Đoković osvojio je nagradu za humanitarnost koju dodeljuje magazin Diplomacy & Comerce, dok je fondacija koja nosi njegovo ime dobitnik nagrade za fondaciju godine. Đoković je u pismu zahvalnice, koje je u sredu uveče prilikom ceremonije dodele priznanja pročitala direktorka Fondacije, Maja Kremić, naveo da uticaj koji ima u svetu koristi da pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija, a to su deca. Ovu nagradu posvetio je svom timu u Fondaciji na čelu sa suprugom Jelenom, kao i svim partnerima i učesnicima programa koji svakodnevno menjaju statistiku.

Odluku o pobednicima za svaku od ukupno devet kategorija doneo je devetočlani žiri. Za tri godine koliko se dodeljuje nagrada magazina, prvi put je u kategoriji “Humanitarnost” dodeljena pojednicu. “Od malena sam puno toga sanjao i želeo i veliki broj tih snova i želja sam ostvario na terenu. Osvajanje trofeja je preraslo u drugu strast. Moje pobede nisu više samo moje. Sredstva, glas i uticaj koji imam koristim za one kojima je pomoć najpotrebnija, a to su deca koja treba da se ostvare i postanu uspešni pojedinci”, navodi u pismu Novak Đoković, koji je trenutno na pripremama za masters u Majamiju. “Iako sam na terenu singl igrač, na polju života i humanitarnih dela nikako nisam usamljen. Voleo bih da se osvrnem i simbolično na ovu nagradu i posvetim je onima koji svakodnevno igraju mečeve na terenu humanosti – mom timu u fondaciji na čelu sa mojoj suprugom, našim partnerima, organizacijama, svim divnim nastavnicima i učiteljima, roditeljima. Drago mi je da ste moj tim prepoznali kao tim od poverenja i radujem se da vas pozovem da nam se pridružite u našim projektima i podržite aktivno naš rad.”

Nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković, Maja Kremić, primila je u sredu uveče u Narodnom pozorištu nagradu za Fondaciju godine. Ona je tom prilikom istakla da iza ove nagrade danas stoje 43 vrtića širom Srbije, više od 22.000 dece, blizu stotinu nastavnika, nekoliko hiljada roditelja i na desetine programa koje realizuje Fondacija.

Senta: Gimnazija „Bolјai” proslavila 15 godina postojanja

Gimnazija za talentovane učenike „Bolјai” prošle godine je proslavila 15 godina postojanja i uspešnog rada i od njenog osnivanja ima matematički smer, umetnički smer za likovne tehničare postoji deset godina, a u ovoj školskoj godini prvi put je upisano odelјenje za talentovane učenike iz računarstva i informatike. Škola u ovoj školskoj godini ima ukupno 167 đaka, a direktorka Gizela Čikoš Pajor naglašava da se u svako odelјenje uvek upisuje maksimalan broj talentovanih svršenih osnovaca, jer do sada je uvek bilo veliko interesovanje, očekujući da će tako i ostati. – Naši talentovani đaci učestvuju na mnogim takmičenjima u Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj i Rumuniji i dobre rezultate postižu đaci trećeg i četvrtog razreda, koji su na matematičkom smeru u prvoj i drugoj godini stekli jako dobru osnovu, pa uspešno povezuju znanje iz matematike, fizike, elektronike, računarstva i informatike, sposobni su da istrajno rade duže vreme na pojedinim projektima.

Prvi klub učenika u istoriji Zrenjaninske gimnazije

U Zrenjaninskoj gimnaziji, prvi put u istoriji ove škole, osnovan je i otvoren Klub učenika, koji je dobio naziv “Pikaso”, po slavnom španskom umetniku. Klub je otvoren u okviru istoimenog omladinskog volonterskog projekta, čiji su nosioci i idejni tvorci učenici Zrenjaninske gimnazije i Hemijsko – prehrambene i tekstilne škole „Uroš Predić”. Grupa učenika – osnivača, inače, udružena je u neformalnu učeničku grupu „Umetnost i dizajn”, što je i novi izborni predmet za prvi razred gimnazije, a mentor je Dušanka Đorđević, profesorka likovne kulture.

Na otvaranju 2. marta su govorili direktor Milan Radaković i učenici Zrenjaninske gimnazije: liderka i koordinatorka projekta Anastasija Kotarica, koordinatorka Nevena Jovčić i mentorka Dušanka Đorđević, koja je i otvorila Klub. Projektni tim čine koordinator i grafički dizajner projekta Branislav Holić, muzički urednik Aleksa Torbica, kao i višečlani tim za renoviranje prostora. Radionice u HPTŠ „Uroš Predić” realizovali su učenici obrazovnog profila Modelar odeće, dok će radionice u Zrenjaninskoj gimnaziji biti realizovane u martu.

U dosadašnjim aktivnostima uspostavlјanja rada Kluba učestvovalo je 130 učenika i sedam nastavnika. “Cilј projekta je da se osposobi novi prostor, za različite oblike nastavnih i vannastavnih aktivnosti, kao i za zajednički rad i druženje učenika. Realizacija projekta je počela u decembru, organizacijom niza slikarskih radionica, radionica šivenja, izrade nakita, ručnog veza, a završava se krajem marta”, kaže promoterka Katarina Banjanin. Projekat podržavaju Centar za razvoj demokratskog društva “Europolis” i Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, u okviru projekta „Mladi su zakon”.

Proglašeni pobednici mts app konkursa

Kompanija Telekom Srbija dodelila je nedavno nagrade, vredne mobilne telefone, timovima srednjoškolaca koji su izradili najbolje aplikacije za mobilne uređaje u okviru 8. mts app konkursa. Prezentacija aplikacija održana je u beogradskom Startit centru, a žiri je kao najbolje izabrao aplikacije Cipher, tima “Hemičar i robotičar” iz Matematičke gimnazije iz Beograda, Collector koju je napravio „kollTeam” iz gimnazije „Boljai” iz Sente, zatim aplikaciju H-Work tima „MAP” iz gimnazije „Bora Stanković” iz Niša, i aplikacije virSpeak i Flux timova “SouthSerbia Džiberi” i “Baltazar” iz Gimnazije “Svetozar Marković” iz Niša.

Pet timova iz Srbije koji su izradili najbolje aplikacije naći će se u konkurenciji sa pobedničkim timovima iz BiH i Crne Gore u okviru “Regionalnog app izazova” koji se ove godine u februaru održava u Podgorici, a čije pobednike očekuje poseta jednoj od vodećih IoT konferencija u Berlinu. “Izuzetno smo ponosni na đake koji su i ove godine uložili veliki trud da uz svoje školske obaveze izrade kvalitetne i vredne aplikacije. I ovoga puta pokazalo se da imamo generaciju spremnu da ozbiljno odgovori na zahteve konkursa, pokazujući pri tom veliku kreativnost i maštovitost u stvaranju aplikacija koje imaju praktičnu primenu i predstavljaju gotov proizvod. Na ovaj način podstičemo novu generaciju Telekomovih pokretača”, izjavila je direktorka Sektora za odnose s javnošću Telekoma Srbija Marija Bošković. Navela je da je mts app konkurs jedan od vodećih projekata u okviru kampanje “Pokrećemo pokretače” kojim Telekom Srbija nastoji da osnaži institucije i pojedince da u svom okruženju iniciraju pozitivne promene i motivišu druge da krenu tim putem. Telekom Srbija od 2011. organizuje mts app konkurs namenjen učenicima gimnazija koje rade prema programu za talente na polju matematike, informatike i računarstva. Broj učesnika i kvalitetnih aplikacija povećava se svake godine, tako da je ovog puta 28 timova iz gimnazija u Senti, Novom Sadu, Beogradu i Nišu predstavilo 29 aplikacija. Sa idejom mts app konkursa do sada je upoznato 2.000 učenika, a 135 timova prezentovalo je 141 aplikaciju. Konkurs je uvršten u selekciju prestižne evropske organizacije CSR Europe, a podržava ga i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Svečana akademija “Gimnazijalci svojoj Crkvi”

U Hramu Svetog Save u Beogradu u sredu uveče je održana svečana akademija u čast osam vekova postojanja Srpske pravoslavne crkve. Hor učenika gimnazija, kome je data mogućnost da doprinese obeležavanju ovog značajnog jubileja, izveo je duhovne i rodoljubive pesme, a kroz dramske delove programa u režiji Božidara Đurovića podsetili su na najznačajnije ličnosti i najvažnije istorijske događaje kroz istoriju SPC.

U okviru svečane duhovne akademije “Gimnazijalci svojoj Crkvi” nagrađeni su i najbolji radovi učenika na literarnom i likovnom konkursu na temu “8 vekova autokefalnosti Srpske Pravoslavne Crkve”. “Ovo je bio svojevrstan čas crkvene i nacionalne istorije na koju su nas podsetili beogradski gimnazijalci. Ovo je samo prva u nizu manifestacija koju Televizija ‘Hram’ Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke organizuje u godini kada proslavljamo 8 vekova postojanja Srpske Pravoslavne Crkve”, izjavio je protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović.

Simić: Srbi neće dozvoliti ugrožavanje Univerziteta

Potpredsednik Srpske liste Igor Simić izjavio je  21. marta povodom namera Prištine da zakonom o visokom obrazovanju srpski Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici integriše u kosovski sistem da je to još jedan u nizu pritisaka vlasti u Prištini na kosovske Srbe. On je istakao i da sa pravne tačke gledišta bez glasova srpskih poslanika u parlamentu taj zakon neće proći. “Oni vrlo dobro znaju da je Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici jedan od glavnih stubova opstanka srpskog naroda na ovim prostorima i kao jedna od najznačajnijih institucija Republike Srbije na ovim prostorima predstavlja trn u oku svima onima koji ovo žele da zauzmu, pre svega sever pokrajine”, rekao je Simić za RTS. Simić je istakao da pravno gledano nacrt zakona o visokom obrazovanju bez glasova četiri srpska poslanika u parlamentu ne može da prođe. “Međutim, nas ništa ne može iznenaditi sa njihove strane. Od strane srpske liste i od strane srpskog naroda mi nećemo dozvoliti da bilo ko ugrozi funkcionisanje univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici”, rekao je Simić. Srbi to, kako je naglasio, nikako neće dozvoliti, niti će ijedan srpski poslanik pružiti podršku takvom scenariju.

Godina Velikog štrajka: Štrajk učenika u Somboru

Nakon što su otkazi kolegama iz novosadske škole „Pinki“ povučeni 03.03.1997. među poslednjima u Srbiji, osnovne i srednje škole Novog Sada su donele odluku o prekidu štrajka i početku nastave od 05.03.1997. godine. Međutim jedan broj škola u Pančevu i Beogradu je istrajavao u štrajku još nekoliko dana.  Međutim, ni tu nije bio baš  kraj. Barem ne kraj Velikog štrajka. Iskra nezadovoljstva je i dalje  bila prisutna i dovela je do nezadovoljstva najpre somborskih đaka, a zatim i njihovih nastavnika. Tako, 22.03.1997. godine beležimo i štrajk  somborskih učenika.

Elem, na taj dan 22. marta 1997. godine, kao posledica  pritisaka na đake i nastavnike oko nadoknade propuštenog gradiva za vreme Velikog štrajka,  štrajk  su ogranizovali učenici somborskih  škola. Štrajk su inicirali gimnazijalci, a podržali srednjoškolci dela somborskih srednjih škola. Nezadovoljni srednjoškolc okupili su se u centru grada i prošetali do Poljoprivredene škole, gde su  pozvali njene đake da im se pridruže.

Vremeplov: Rođen Laplas

            Na današnji dan 23. marta 1749 godine rođen je francuski astronom, matematičar i fizičar Pjer Simon Laplas, koji je dokazao nepromenljivost srednjih udaljenosti planeta od Sunca, izučavao poreklo velikih nejednakosti Jupitera i Saturna, Sunčev sistem, oblik Zemlje, eliptičnost putanja planeta, plimu i oseku. Takođe je dokazao (Kant-Laplasova teorija) da je Sunčev sistem nastao od rotirajuće usijane gasovite mase od koje su se odvojili delovi formirajući planete. Značajni su i njegovi radovi na temu diferencijalnih jednačina (Laplasova jednačina) i teoriji grešaka, algebri, analizi. Razvio je teoriju verovatnoće (Laplas-Moavrova formula). Bavio se i politikom i kratko je bio ministar unutrašnjih poslova, zatim senator. Dela: “Nebeska mehanika”, “Prikaz sistema sveta”, “Analitička teorija verovatnoće”, “Pregled istorije astronomije”.

Vremeplov: Demonstracije protiv kralja Aleksandra

U demonstracijama na današnji dan 23. marta 1903 oko 5.000 studenata, đaka i radnika protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića, u kojima su se istakli socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Keclerović, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranta, protiv 27 podignuta je optužnica, a Tucović i Keclerović su pobegli u Austrougrasku.

Vremeplov: Rođen Svetolik Radovanović

Na današnji dan  23. marta 1863. godine rođen je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, ministar. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao je Srpsko geološko društvo. Kao ministar je doneo prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: “Uvod u geologiju istočne Srbije”, “O trusu”, “Podzemne vode”, “Lijas kod Rgotine”, “Lijas kod Dobre”, “Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger”, “Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke”, “Kelovej kod Vrške Čuke”, “Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije”, “O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji”.

Vremeplov: Rođen Erih From

Nemački  filozof Erih From rođen je na današnji dan  23. marta  1900. Kritički je tumačio Sigmunda Frojda, sa marksističkih pozicija. Emigrirao je iz Nemačke pred nacizmom. Dela: “Bekstvo od slobode”, “Čovek za sebe”, “Zdravo društvo”, “Veština voleti”, “Zen-budizam i psihoanaliza”, “Anatomija ljudske destruktivnosti”, “Misija Zigmunda Frojda”, “Marksova koncepcija čoveka”, “Čovekovo srce”, “Bićete kao bogovi”.

Vremeplov: Rođen Kurosava

Na današnji dan  23. marta 1910. godine rođen je japanski filmski režiser Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju, jedini režiser dobitnik dva Oskara za najbolji inostrani film. Uspešno je spojio japansku tradiciju i kulturu s evropskim senzibilitetom, a kritičari su ga nazvali “teno (car) japanske kinematografije”. Filmovi: “Rašomon”, “Sedam samuraja”, “Krvavi presto”, “Idiot”, “Živeti”, “Na dnu”, “Dodeskaden”, “Dersu Uzala”, “Kagemuša”, “Ran”, “Madadajo”.

Vremeplov: Rođen fon Braun

Nemački inženjer Verner fon Braun, konstruktor nacističkih raketnih projektila “Fau-1” i “Fau-2”, kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija rođen je na današnji dan 23. marta 1912. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodnjom raketnih projektila “Redstoun” i “Jupiter C”, kojim je 1958. lansiran prvi američki veštački satelit “Eksplorer-1”.

Vremeplov: Svetski dan meteorologije

Na današnji dan, 23. marta 1950. godine, stupila je na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, zbog čega danas obeležavamo Svetski dan meteorologije. Svetska meteorološka organizacija je specijalizovana agencija koja se bavi pitanjima atmosfere, klime i voda, a ima 188 zemalja članica.

Vremeplov: Umro Stendal

  Francuski pisac, oficir i diplomata Anri Stendal, začetnik velike epohe francuskog realizma i jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana, umro je na današnji dan 23. marta 1842 godine. Hroničar, analitičar i kritičar francuskog društva iz vremena restauracije. Privlačile su ga jake ličnosti poput Napoleona, ali je bio republikanac, iako je živeo u vreme Prvog carstva, Restauracije i Julske monarhije. Kao oduševljeni pristalica Francuske revolucije, borio se protiv rojalista, crkve, ali i građanskog morala. Na osnovu starih rukopisa, pri kraju života napisao je nekoliko novela iz italijanske prošlosti. Ostavio je u rukopisu dnevnike i uspomene, dosta je pisao o slikarstvu i muzici. Dela: romani “Crveno i crno”, “Parmski kartuzijanski manastir”, “Lisjen Leven”, “Armansa”, studije “Rasin i Šekspir”, “Život Hajdnov”, “Istorija slikarstva u Italiji”, “Rim, Napulj i Firenca”.

Vremeplov: Umro Tvrtko I

Na današnji dan, 23. marta 1391. godine, umro je Tvrtko I Kotromanić, bosanski ban (1353-1377), kralj Srbije i Bosne (1377-1390) i kralj Srbije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja od 1390. godine.

Prisajedinjenje jednog dela Nemanjićkih zemalja Bosni i njegovo srodstvo sa srpskim kraljem Dragutinom, dalo mu je za pravo da se posle odumiranja dinastije Nemanjića 1371. godine legitimno kruniše za kralja Srbije i Bosne. Do njegovog krunisanja za kralja Srbije i Bosne došlo je 1377. godine u manastiru Mileševi. Svi bosanski vladari do pada Bosne pod tursku vlast 1463, nazivali su se kako bosanskim, tako i srpskim vladarima. Tu titulu im nisu osporavli ni Lazarevići ni Brankovići.

Nakon smrti mađarskog kralja Lajoša I Anžujskog, u Mađarskoj izbijaju veliki unutrašnji nemiri, kada se Bosna oslobađa snažnog političkog pritiska sa severa zemlje. Kralj Tvrtko to iskorišćava i svojoj teritoriji vraća zapadnu Hercegovinu i nastoji da svoju državu proširi u pravcu dalmatinskog primorja. U to doba nastupa i period turskih provala na teritoriju Balkana i Bosne. Međutim, turski prvi prodori u Bosnu suzbijen je kod Bileće 1388. godine, pre svega zaslugom Tvrtkovog vojvode Vlatka Vukovića. Godinu dana kasnije, 28. juna 1389. godine Bosanci aktivno pomažu srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića da se na Kosovu polju suprostavi turskoj najezdi. Ali i pored poraza Srba, bosanska vojska se povukla sa Kosova bez većih gubitaka. Godinu dana pre svoje smrti 1390, kako je zauzeo sve dalmatinske gradove osim Zadra, Tvrtko je uzeo za svoju kraljevsku titulu kralja Srbije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja.  

Vremeplov: Umro kalif Harun al-Rašid

 Bagdadski kalif Harun al-Rašid (Harun Pravedni) umro je na današnji dan, 23. marta 809. godine. Tokom vladavine od 786. do 809. godine  uspešno je ratovao protiv Vizantije i Hazara, razmenjivao je poslanice i darove s Karlom Velikim i održavao diplomatske odnose s Kinom. Njegov lik idealiziovan je u arapskoj narodnoj poeziji i „Pričama iz hiljadu i jedne noći“.

Vremeplov: Počelo bombardovanje SR Jugoslavije

Snage NATO počele su na današnji dan 24. marta 1999.  godine  u 20.00 časova napad iz vazduha na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je više od 1.000 ljudi, a nekoliko hiljada je ranjeno. Teško su oštećeni vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara. 

Vremeplov: Ubijen Pera Segedinac

            Na današnji dan 24. marta 1736 godine u Budimu je mučenjem na točku ubijen vođa srpskih ustanika Pera Segedinac koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Vojvođane protiv Austrije. Moriški komandant je opevan u narodnim pesmama, a Laza Kostić je napisao dramu “Pera Segedinac”.

Vremeplov: Koh izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu

Nemački bakteriolog Robert Koh objavio je na današnji dan 24. marta 1882. godine  da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu, kasnije nazvanu “Kohov bacil”.

Vremeplov: Umro Žil Vern

Na današnji dan  24. marta 1905. godine umro je francuski pisac Žil Vern koji je svojim naučno-fantastičnim romanima odigrao veliku ulogu u popularizaciji nauke i predvideo mnoga naučna dostignucga. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji (“Put oko sveta za 80 dana”, “Dvadeset hiljada milja pod morem”, “Put na Mesec”, “Put u središte Zemlje”, “Pet nedelja u balonu”).

Vremeplov: Umro Ogist Pikar

Švajcarski fizičar, balonista i istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu umro je na današnji dan  24. marta  1962 . Godine 1931. postao je prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.

Vremeplov: Crnim glumcima dodeljen Oskar

Na današnji dan  24. marta 2002. godine,  po prvi put u 74-godišnjoj istoriji Oskara, dvoje glumaca crnaca dobili su tu nagradu za najbolju mušku i žensku ulogu: Denzel Vošington za ulogu u filmu “Dan obuke” i Hale Beri za ulogu u filmu “Bal čudovišta”.

U Srbiji 700.000 ljudi nema nijedan zub

Svetski dan oralnog zdravlja obeležen je 20. marta, a Srbija ga je dočekala sa zabrinjavajućom statistikom da oko 700.000 ljudi nema nijedan zub u vilici i da samo polovina građana pere zube svaki dan. Podaci Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da svega 8,5 odsto odraslog stanovništva ima sve zube i da krezubost nije povezana sa životnom dobi, te da čak i mladi zbog loše oralne higijene i neodlaska kod zubara mogu ostati bez svojih zuba. Stomatolog Jovan Cabunac kaže da taj problem nije od juče i da je kod ljudi u Srbiji nedovoljno razvijena svest o važnosti zuba. Tome je doprinelo, smatra, i što su stomatološke usluge bile dostupne i besplatne, odnosno kod stomatologa se išlo uz overenu zdravstvenu knjižicu. “Dok su stomatološke intervencije bile potpuno besplatne, ljudi su smatrali da je lako zameniti zube, to se rešava”, kaže Cabunac. Podseća da loši zubi nisu samo estetski problem, već da infekcija iz usta ulazi u cirkulaciju i širi se po celom organizmu – srcu, bubrezima, očima i stvara druge probleme. “Loše navike utiču na stvaranje raznih oralnih problema – prekomerno unošenje šećera, konzumiranje alkohola, cigarete. Sve to utiče i stvara probleme na zubima”, naglasio je on i dodao da je karcinom usne duplje u azijskim zemljama treći po zastupljenosti svih karcinoma.

Istraživanje Batuta među školskom decom je pokazalo da naviku svakodnevnog pranja zuba češće od jednom dnevno ima oko dve trećine đaka, značajno više devojčica nego dečaka. Dečaci sedmog razreda osnovne škole najređe peru zube svakodnevno (55,8 odsto), a najčešće učenice prvog razreda srednje škole (85,2 odsto). Naš sagovornik ističe da je neophodna bolja preventiva kako bi se sprečili ozbiljniji problemi. Sa edukacijom dece treba početi od malih nogu. “Odlasci stomatologu na početku, kada su deca mala, treba da budu kroz igru, kroz neinvazivne intervencije da bi oni kasnije stekli poverenje i dolazili sa lakoćom. Ne treba ih plašiti stomatolozima”, istakao je on. Strah od stomatologa danas je neopravdan, jer je anestezija pomogla da popravka zuba ne mora da boli. Savremena medicina otišla je daleko, te ni bol od igle više nije opravdanje da se izbegava poseta stomatologu. Sada postoje anestezije bez igle, gde se pod pritiskom anestetik raspršuje, ubacuje u sluzokožu i kao takav deluje.  https://www.youtube.com/watch?v=Uc–KUG-1_k

Šarčević: Nije bilo seksualnog zlostavljanja u OŠ “Karađorđe”

Nije bilo seksualnog zlostavljanja dečaka P.M. od strane vršnjaka u Osnovnoj školi ”Karađorđe” na Voždovcu, izjavio je u četvrtak ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. On je naglasio da je reč o ”neslanoj šali” vršnjaka, ali da nikako nije bilo namere seksualnog zlostavljanja niti se to dogodilo. ”Međutim, nedopustivo je da bilo kom detetu bude neprijatno, a da mu se vršnjaci smeju. Oni će biti ukoreni zbog toga”, rekao je Šarčević novinarima u Beogradu. Ministar kaže i da je slučaj prijavljen policiji i da su to učinili i roditelji, ali i škola i da su timovi koje je poslalo Ministarstvo završili posao. ”Dobio sam kompletan izveštaj tima koji se bavi nasiljem i koji je bio u školi, i šta je škola preduzela pošto se radi o maloj deci”, rekao je Šarčević i dodao da će u toj školi biti pojačan pedagoški rad, kao i rad u grupama. Ministar je kazao i da se privatno raspitao o slučaju u OŠ ”Karađorđe” i da je saznao da se deca u tom odeljenju ”igraju” na taj način i da je u tome dečak, koji je ovog puta bio žrtva, ranije imao drugu ulogu. Prema nezvaničnim informacijama, dečaku P.M. su pukle pantalone, a onda su ga vršnjaci grančicama bockali kroz rupu na pantalonama i smejali mu se.

Penzionerka (75) iskasapila dete koje se vraćalo iz škole!

Dečak se vraćao kući iz škole “Gothelf” u Bazelu kada ga je u četvrtak oko 12 i 45, 200 metara od školskog dvorišta, nožem napala penzionerka (75). Nakon višestrukih uboda, dete se onesvestilo i palo na pločnik.  U trenutku napada, dečakova učiteljica vozila je bicikl nekoliko metara dalje. Ona je prva pritrčala u pomoć detu i pozvala hitne službe. Teško povređeni dečak odmah je odveden u Univerzitetsku bolnicu u Bazelu gde je hitno operisan, ali uprkos višečasovnoj borbi za život, doktori nisu uspeli da ga spasu. Lokalni listovi prenose izjave svedoka koji su rekli da je dete ubodeno u vrat i da je nakon napada leželo u lokvi krvi na trotoaru. Isti mediji navodi da su nekoliko minuta nakon hitne službe na lice mesta došli vatrogasci koji su odmah oprali krv sa trotoara, a da je policija odmah krenula od vrata do vrata. Nekoliko sati nakon napada, policiji se predala starija žena, švajcarski državljanin, koja je priznala da je ubila dete, ali nije želela da otkrije motive za ovaj monstruozni zločin. Nije poznato ni da li su ubica i žrtva bili u rodbinskim odnosima. Portparol policije Peter Gil izjavio je da je saslušanje u toku i da pre nego što se završi ne može ništa da kaže. Jedini detalj zločina koji je otkrio je da je ubica koristila “bodež”. Majka mališana obaveštena je o zločinu tek nakon nekoliko sati. Dečak ubijen u Bazelu  poreklom je sa Kosova.

By admin