Vesti – 26.03.2019.

Vučićevi studenti organizovali kontramiting

Studenti više fakulteta u Beogradu okupili su se  “spontano” u nedelju 24. marta ispred zgrade RTS-a gde su osudili nasilje i upad u tu zgradu tokom protesta prošlog vikenda i ukazali da postoje i drugi mladi koji nisu politički aktivisti, a koji takođe imaju pravo na prostor u programima javnog servisa u kojima bi govorili o problemima i očekivanjima svoje generacije. Na skupu “Hoćemo i mi naše vreme na RTS-u”, koji je počeo minutom ćutanja za sve stradale tokom bombardovanja 1999. godine, naveli su da bi na javnom servisu, ako bi dobili priliku, ukazali na probleme mladih u Srbiji.

Nikola Vlajnić koji studira informatiku kaže da nisu došli ispred RTS-a da bi se tukli sa policijom i razbijali stakla. “Ne želimo da budemo kao Boško Obradović, Dragan Đilas i njihovi sledbenici i ulazimo u RTS sa motornim testerama. Mi smo se okupili kako bi promovisali mlade i tražili da i oni imaju svoje vreme na javnom servisu”, rekao je on. Dodao je da bi na toj televiziji pričao o razvoju IT sektora u Srbiji i šansama koje imaju mladi koji se bave novim tehnologijama.

Student Učiteljskog fakulteta Dušanka Andrejević je istakla da studenti ne trpe nasilje i upade u javni servis “sa kojekakvim alatom” i dodala da se školovala da deci pruži vaspitanje i obrazovanje, ljubav, pažnju i razumevanje. Ona bi na RTS-u ukazivala na to kako da deca odrastu u poštene i savesne građane, a ne nasilnike, dok bi njen kolega sa Visoke elektrotehničke škole Nikola Vasiljević govorio o preduzetništvu, odnosno svojoj farmi japanskih prepelica koju je otvorio pre četiri godine.

Student poslovne ekonomije Sandra Lazarević je poručila da nasilje nije dobro i da bi naši preci bili postiđeni kada bi videli šta rade današnji naraštaji i kako uništavaju Beograd. “Beograd nikada nije bio grad koji je dozvoljavao da se vandalizam dešava na ulicama. Kako sejemo, tako ćemo sutra i da žanjemo. Ljudi kao što su Đilas i njegova ekipa odlučili su da poseju mržnju i netrpeljivost među ljudima, a mi to ne želimo da tolerišemo”, rekla je ona.

Student Pravnog fakulteta Ognjen Kočović, koji studira i Rudarsko-geološki fakultet, smatra da je sramno da neko uđe u zgradu javnog servisa “vitlajući” motornom testerom, a da dva nakon toga dobije medijski prostor na istom. “Mi, kao budućnost ove države, susrećemo se sa ogromnim problemom odliva mozgova”, ukazao je on i istakao da nije član i ne podržava ni jednu političku stranku, ali da “nasilje nikada nije rešenje”. “Niko od nas ne želi da se ponovi 5. oktobar. Ne želimo da ovu zgradu vidimo u plamenu i da se dešavaju svakodnevna ubistva”, rekao je on i, ilustrujući svoje stavove, pocepao papir na kojem je bila nacrtana motorna testera.

Arsić: Plate i penzije ne povećavati

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je da plate i penzije u Srbiji ne bi trebalo povećavati u trenutku kada privredni rast slabi, odnosno da bi Vlada Srbije trebalo da odustane od te ideje. “Ne bi trebalo razmišljati o povećanju plata i penzija. Niko kad počinje kriza ne povećava plate i penzije. Aktualna vlast je žestoko kritikovala kada je vlada 2008. povećala penzije uoči krize, a sad se najavljuju slične mere”, kazao je on na predstavljanju ekonomskog biltena “Kvartalni monitor” na Ekonomskom fakultetu. Arsić je naveo da je privredna aktivnost u Srbiji na kraju prošle i početkom ove godine značajno usporila, dok je spoljnotrgovinski deficit porastao. “U situaciji kada privreda usporava, ostvarivanje fiskalnog suficita nije najadekvatnija fiskalna politika. Smatram da bi Srbiji u ovim okolnostima bio primereniji deficit do jedan odsto BDP-a”, rekao je Arsić.

On je kazao da je prošlogodišnji rekordni rast BDP-a Srbije od 4,3 odsto, bio u proseku zemalja centralne i istočne Evrope, a dodao je da je loše što je bio zasnovan na jednokratnom faktoru, odnosno visokom rastu poljoprivredne proizvodnje od blizu 16 odsto, nakon izrazito sušne 2017. godine. Kako je istakao, Vlada Srbije bi za podsticanje rasta mogla da primeni standardne antirecesivne mere fiskalne politike kojima bi ublažila negativna kretanja, ali kako je dodao, ne bi svako povećanje rashoda države jednako uticalo na kretanje privredne aktivnosti. On je naveo da je potrebno sačekati podatke za prvi kvartal i za evropske zemlje, kako bi se videlo o kojoj vrsti recesije se radi, kao i rešavanje problema u EPS-u i da se vidi šta će biti sa taksama koje je uvela Priština, kako će se na rad železare u Smederevu odraziti uvođenje kvota za čelik, a treba videti i da li vlada namerava da poveća investicije javnih preduzeća, odnosno da li će biti povećanji plata i penzija.

Poziv za izbor članova stručne komisije za ekspertizu udžbenika

Nacionalni prosvetni savet objavio je javni poziv za izbor članova stručne komisije za ekspertizu rukopisa udžbenika i udžbeničkih kompleta  za obavezne nastavne predmete i izborne programe u osnovnoj i srednjoj školi. Javni poziv je raspisan za ekspertizu  rukopisa udžbenika i udžbeničkih kompleta  u osnovnoj i srednjoj školi za sledeće obavezne nastavne predmete i izborne programe: Srpski jezik i književnost, Srpski kao nematernji jezik, Maternji jezik/Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture, Strani jezik (engleski, francuski, nemački, ruski, španski i italijanski jezik), Matematika, Fizika, Hemija, Biologija, Geografija, Istorija, Tehnika i tehnologija, Računarstvo i informatika, Svet oko nas /Priroda i društvo, Muzička kultura, Likovna kultura, Fizičko i zdravstveno vaspitanje, Sociologija sa pravima građana i Filozofija.

Prijave u pisanoj formi i prateća dokumentacija podnose se u zatvorenoj koverti, Nacionalnom prosvetnom savetu, Bulevar Mihajla Pupina 2, 11070 Novi Beograd, sa naznakom: Za javni poziv za izbor članova stručne komisije. Rok za prijave je 10. april 2019. godine. Tekst poziva na  http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/03/NPS-javni-poziv.pdf 

Srbija 23. zemlja članica CERN-a

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) saopštila je u nedelju   24. marta da je primila Srbiju kao svoju 23. državu članicu nakon što je primila formalnu potvrdu UNESCO da je Srbija pristupila CERN-ovoj konvenciji. Kao a članica CERN-a, Srbija će imati pravo glasanja u Savetu, CERN-ovom telu koje donosi najvažnije odluke, i doprinosiće budžetu ustanove.

Predsednica Vlade Ana Brnabić kazala je da je ulaganje u naučna istraživanja „važno za razvoj srpske ekonomije i da je CERN jedna od najvažnijih naučnih institucija danas“. „Neizmerno sam ponosna što je Srbija postala punopravna članica CERN-a. To će doneti nove mogućnosti za saradnju naših naučnika i industrije sa CERN-om i zemljama članicama CERN-a“, rekla je Brnabić.

Predsednica Saveta CERN-a Ursula Basler kazala je da Srbija „ima dugogodišnju saradnju sa CERN-om, a srpski naučnici su kontinuirano uključeni u CERN-ove najveće eksperimente“. „Veoma sam srećna što je zahtev Srbije za članstvom u CERN-u doveo do toga da sada možemo da poželimo dobrodošlicu Srbiji kao državi članici“, rekla je Basler.

Generalna direktorka CERN-a Fabiola Djijanoti navela je da „srpska naučna zajednica tokom dugog niza godina dala značajan doprinos CERN-ovim projektima“. „Članstvo će osnažiti dugogodišnju saradnju izmedju CERN-a i Srbije, stvarajući prilike za povećanje saradnje u naučnim istraživanjima, treningu, obrazovanju, inovacijama i deljenju znanja“, rekla je Djijanoti.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević naveo je da je Srbija, kao država članica CERN-a, spremna da nastavi sa razvojem nauke i obrazovanja, dok će srpski naučnici, istraživači, instituti i industrija imati „mogućnost da se priključe donosiocima važnih naučnih i tehnoloških odluka“.

Koja zanimanja će biti najtraženija u budućnosti?

            Koristeći projekcije zaposlenosti i podatke o platama iz američkog Zavoda za statistiku rada, Biznis insajder je napravio spisak 30 dobro plaćenih radnih mesta koja će biti tražena sledećih deset godina. Na popisu dominiraju ekonomska, IT i medicinska zanimanja, prenosi Poslovni dnevnik. Kako se navodi, budućnost rada izgleda prilicno svetlo, bar za poslovne analitičare, menadžere, lekare, medicinske sestre i programere. Američki Zavod za statistiku rada kroz program ‘Projekcije zapošljavanja’ objavljuje procene rasta radnih mesta za stotine zanimanja. Najnovije izdanje uporedilo je podatke iz 2016. godine (koliko je ljudi radilo u odredenim profesijama) s projekcijama za 2026. godinu. Te projekcije rasta zaposlenosti kombinovane su s prosecnom godišnjom zaradom (osoba iz pojedinih profesija) iz 2017. godine. Među tih 30 poslova koji ce biti traženi i dobro plaćeni u sledećoj dekadi su lekari, posebno hirurzi, zubari, vodoinstalateri, medicinske sestre, upravitelji gradnje, agenti prodaje, nastavnici, vozači teških kamiona i traktora. Takođe su navedeni i IT stručnjaci, fizioterapeuti, advokati, menadžeri, marketinški stručnjaci, računovođe i revizori.

Od izbegličke kolone do jednog od najmlađih doktora nauka

Svetislav Mijatović je pre 24 godine, u maju 1995., bio samo četvorogodišnjak u izbegličkoj koloni koja je iz Slavonije krenula za Srbiju. Danas je on jedan od najmlađih doktora nauka u istoriji Fizičkog fakulteta u Beogradu. Svetislav Mijatović, drugi najmlađi doktor nauka na Fizičkom fakultetu u istoriji navodi da je put do te pozicije uz dobru organizaciju, njemu išao relativno lako. “Nije bilo teško jer sam imao sreće da odaberem da radim ono što volim i što mi ide, tako da mogu da kažem da su uz dobru organizaciju svega, stvari tekle relativno lako”, navodi Mijatović.

Matematatičku gimnaziju završio je pre vremena. “To je bilo više iz praktičnih razloga pošto sam ja iz Barajeva, a stanovao sam u učeničkom domu, a Barajevo je tih godina trebalo da postane gradska, umesto prigradska opština, što je bilo. Bilo je putanja da li ću imati pravo na dom ukoliko postane gradska, meni se iskreno nije putovalo a znao sam da mogu da budem u domu i onda sam zamolio nastavničko veće da da mi odobre polaganje i oni su mi odobrili i ja sam položio i otišao direktno u studentski dom”, objašnjava Mijatović.

Navodi da je nakon završene srednje škole imao tešku dilemu šta dalje, gde nastaviti školovanje. “Bila je dosta teška dok u srednjoj školi nije došla profesorka fizike koja me je ustvari i usmerila i zbog koje sam na kraju krajeva i završio na fizici, mada i na fizici ima dosta matematike, tako da je to neka kombinacija jednog i drugog”, objašnjava Mijatović. 

Navodi da se kao četvorogodišnjak slabo seća kada je u izbegličkoj koloni iz Slavonije sa porodicom krenuo za Srbiju, ali da mu je u sećanju ostalo to da mu je rođendan bio tih dana. “Iskreno, bio sam mali, imam neke fleševe, ponešto je ostalo u sećanju. Meni je par dana nakon toga bio rođendan, toga se sećam. Moji roditelji nisu dozvolili da moja sestra i ja ijednog trenutka osetimo da je nešto teško, da ima nemaštine ili nekih sličnih stvari. Shvatali su to ovako – bilo je šta je bilo, idemo sada dalje, gledamo da napravimo najbolje od onoga kako je sada i gledali su to da prenesu na sestru i mene. Jeste to strašno i tužno što je bilo ali prosto kažeš sebi – ok, bilo je ali nastavljamo dalje. Naravno, ne smemo zaboraviti, ne iz nekih prkosnih razloga, već ja bih rekao iz razloga da naučimo da se tako nešto slično nikada više ne ponovi nijednom pojedincu a kamoli gomili ljudi”, navodi Mijatović.  

Pre četiri godine je sa dvojicom drugova dobio posao u Budimpešti, ali se nakon šest meseci vratio u Srbiju. “Dva su razloga za moj povratak. Prvi je lični, volim atmosveru u Srbiji, posebno Beograd, falili su mi prijatelji, porodica, falio mi je na kraju i taj moj istraživački posao. Iako sam mislio da ću moći da se zadovoljim poslom u biznis delu ipak mi je veoma falio istraživački posao. Drugi razlog je taj što bi zaista voleo da se bavim, kao što se bavim obrazovnim i naučnim sistemom u zemlji i da pomognem koliko god mogu da se on unapredi što je više moguće”, objašnjava Mijatović. 

Dodaje da je taj posao pun izazova, da stalno donosi neke nove inovacije. “Taj trenutak kada nešto shvatite, nešto otkrijete i to se ispostavi kao tačno, zaista je neverovatan osećaj. Jednako je neverovatan osećaj i kada nekome prenesete svoje znanje, pa vidite da je taj neko to shvatio. Tako da između ta dva osećaja ne mogu da odlučim, jednako se angažujemi na jednom i na drugom”, ističe Mijatović. Navodi da je njegova želja da ostane na fakultetu ali da su ulaganje u istraživački rad na veoma niskom nivou.

“Istraživači na fakultetima u neravnopravnom položaju”

Po mišljenu dr Svetislava Mijatovića Nacrt zakona o nauci i istraživanjima istraživače na fakultetima stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na kolege u drugim institucijama, čime se, kako kaže – dugoročno u potpunosti degradiraju visokoškolske ustanove.  “Nacrt zakona o nauci i istraživanjima koji je izašao u decembru 2018. predviđa da su istraživači, zaposleni na fakultetima u veoma diskrimisanom položaju u odnosu na istraživače zaposlene po drugim institucijama, što u nekom daljem roku znači da budući mladi doktori ili doktoranti neće odabrati fakultet kao ustanovu na koju će raditi doktorat i baviti se istraživanjem kasnije, nego će  izabrati neke druge institucije”, objašnjava Mijatović. Dodaje da se njime predviđa institucionalno finansiranje istraživača koji nisu na fakultetima, dok bi, kako kaže, na fakultetima bilo finansiranje po projektu, i tu je, kako kaže – “pitanje da li ćete dobiti projekat ili ne”.  “I zašto bi sada neko izabrao da dođe na nesigurno mesto umesto da ode tamo gde će imati sigurna primanja i baviti se onim što voli. Time se i istraživački i visoko obrazovani rad izmešta sa fakulteta koji bi trebalo da budu centralne institucije tako nekog rada u bilo kojoj državi”, ocenjuje Mijatović.

Dodaje da se sa par kolega sa različitih fakulteta sastajao i gledao šta ne valja u tom Nacrtu zakonu i nakon toga su, kako kaže, pokušali da ukažu na to onima koji su za to odgovorni.  “Postoje neke indicije da će se tu nešto promeniti, mada, po meni problem je što je takav nacrt uopšte izašao u javnost. Imamo situaciju da bi on prošao da se niko nije žalio”, ocenjuje Mijatović.

Ističe da bi za mlade postojala šansa da ostanu u Srbiji ako bi se Nacrt zakona o nauci i istraživanjima popravio. “Ukoliko bi se nacrt popravio kako treba, obezbedilo institucionalno finansiranje i ljudi, mladih istraživača na fakultetima svakako da. Čovek koji bi se zaposlio tu imao bi donekle siguran posao. Taj Nacrt zakona se dotiče i finansiranja istraživačkog rada i ukoliko bi se i to dovelo u neku razumnu normu ljudi bi bili voljni da ostanu u zemlji. Jer ako nemate oruđa da se bavite nečim, onda je sve besmisleno “, zaključio je Mijatović.

Za bolje uslove za učenje najmlađih migranata 16,5 miliona dinara

U svakom od 18 centara za smeštaj izbeglica i migranata u Srbiji opremljen je kutak za decu, a 22 vaspitne grupe u 16 predškolskih ustanova širom Srbije opremljene su savremenim sredstvima potrebnim za rad, čime su deci predškolskog uzrasta obezbeđene bolja podrška i bolji uslovi za učenje i igru. Organizacija Save the Children donirala je odgovarajući nameštaj, didaktičke materijale, kompjutersku opremu i ostala sredstva potrebna za rad uz ulaganje od 9,5 miliona dinara za vrtiće i 7 miliona dinara u kutke za decu u centrima za prihvat izbeglica. Oprema je donirana vrtićima u opštinama čije su potrebe bile najveće, dok je cilj opremanja kutaka u centrima za izbeglice bio da se obezbede bolji uslovi za decu predškolskog uzrasta, ali su prostori i materijali takođe stavljeni na raspolaganje svoj deci koja izraze interesovanje da borave u kutku. Vođenje kutaka za decu u centrima za prihvat izbeglica postepeno preuzima Komesarijat za izbeglice i migracije, čime je obezbeđena održivost usluga za decu izbeglice i migrante.

U prihvatnom centru u Somboru u kreativnoj radionici kojom su započele aktivnosti u kutku učestvovala su skoro sva deca, kako predškolci i predškolke, tako i deca koja pohađaju školu i najmlađi članovi porodica koje borave u centru. “Dopada mi se kada se svi zajedno igramo i kada imamo ovoliko bojica, šarenog papira i igračaka”, bili su utisci petogodišnje Amine iz Iraka. “Važno je da postoji mesto za decu u centru, gde se osećaju dobro i gde im još neko, osim roditelja, posvećuje pažnju i brine o njima. Takva podrška znači i roditeljima”, rekao je Muhamed iz Sirije, otac trogodišnje devojčice, koji, prevodeći sa arapskog na engleski i obrnuto, sa zadovoljstvom pomaže osoblju prihvatnog centra u razgovoru sa ostalim korisnicima centra. “Ponosni smo na naše programe u regionu koji podržavaju kvalitetno školsko i predškolsko obrazovanje za svu decu, posebnu onu iz ranjivih grupa, u okviru kojih smo radili i na uključivanju dece izbeglica u redovno obrazovanje. Važno je obezbediti podršku za decu i školskog i predškolskog uzrasta, jer im tako pomažemo da u potpunosti razvijaju svoje sposobnosti i pripreme se za formalno obrazovanje. Za decu izbeglica i migrante, kojima je bezbedno detinjstvo prekinuto odlaskom iz zemlje porekla i teškim putovanjem, ova podrška je posebno dragocena”, rekla je direktorka organizacije Save the Children za severozapadni Balkan Andrea Žeravčić.

Una Vitasović, koordinatorka za obrazovanje u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije, podsetila je da je izuzetno važno pružiti deci ono što je u njihovom najboljem interesu, i podsticati dečiju igru, sigurnost, mentalno i fizičko zdravlje, kao i emocionalni razvoj. “Zahvaljujući donaciji organizacije Save the Children, ovu mogućnost pružili smo deci migrantima u svim našim azilnim i prihvatnim centrima. Dečiji kutak je sada siguran prostor u okviru kog deca, koristeći knjižni fond, didaktički materijal, sportske rekvizite i ostalo mogu neometano da razvijaju svoju maštu i kreativnost”, rekla je Vitasović.

Učenici iz Pančeva u Japanu

Učenici i profesori mašinske škole iz Pančeva boravili su Japanu. Bili su gosti nacionalnog tehničkog koledža Kisarazu, nedaleko od Tokija. Reč je o uzvratnoj poseti, jer su đaci iz Japana sa svojim profesorima prošle godine boravili u Pančevu, kao gosti te škole. Kakve utiske nose Pančevci iz Japana, i kako će se odvijati dalja saradnja?      https://www.youtube.com/watch?v=PFMVDo8Gbp8

Brižni očevi nisu “papučari”

Najvažnija i nimalo laka – uloga roditelja zahtevna je i za majke i za očeve. Svakodnevna briga o deci nekada je bila rezervisana samo za žene, dok je osnovni zadatak muškaraca bio da ekonomski obezbede porodicu. Od polovine 20. veka to se menja i vremenom nastaje pojam novog očinstva. Nekada je važila izreka “Otac – kolac”. Ako je verovati statistici, do danas se nije mnogo toga promenilo, jer je tek svaki dvadeseti otac u Srbiji kompletno uključen u podizanje dece. Samo jedna četvrtina muškaraca, prema istraživanju, hrani, oblači ili povija dete.

Oni koje je ekipa RTS-a srela u parku tvrde suprotno. Jedan od očeva kaže da dete ne samo da šeta, već i presvlači i hrani.

I majke potvrđuju angažovanost očeva. “Noću se on diže da ga nahrani, ja se ne dižem, ja spavam”, rekla je jedna od majki sa kojima je reporterka RTS-a razgovarala. Neki pomažu i više od brige o detetu, pa tako i spremaju ručak, peru sudove. Ipak, ni spremanje ručka često ne može da očuva brak, pa se, kako objašnjavaju sociolozi, zbog nestabilnih partnerskih odnosa, očevi sve više trude da uspostave što prisniji odnos sa detetom. “Biološki oni ne mogu da rode dete i ne mogu da ga doje. Ukoliko pogledamo sve ostale aspekte roditeljstva, očevi mogu da budu uključeni u njih. U tom smislu, pre možemo da govorimo o kulturnim modelima koji definišu šta je to što treba da rade očevi, a šta treba da rade majke”, istakao je sociolog Dragan Stanojević.

“Roditelj”: Bez podrške okoline

Stručnjaci navode da su brižni očevi neretko usamljeni u svom iskustvu i da nemaju podršku okoline. “Ako je tata i suprug u kući, on je odmah neki papučar i to je nekako i u društvu i u sredini, kod rodbine. To njega ponekad sputava. Mislim da je važno da ih uključimo”, kaže predsednica udruženja “Roditelj” Gordana Plemić. Promena svesti i podrška, pre svega supruga, važna je za veće uključivanje očeva u roditeljstvo. Prema važećem zakonu, porodiljsko odsustvo očevi mogu da koriste samo ako su oba roditelja zaposlena. U Beogradu je prošle godine tek 131 mušakarac iskoristio tu mogućnost.

“Muškarci danas zaista žele da se uključe u roditeljstvo ravnopravno kao i žene. Ako ne skroz ravnopravno, onda bar u velikoj meri. Ali imaju problem, jer su na neki način u sukobu sa sistemom koji im ne omogućava da imaju više vremena za decu i porodicu. Znamo svi da i muškarci i žene imaju po dva-tri posla”, izjavio je psiholog i novinar Miša Stojiljković. Roditeljstvo je maraton koji se trči čitavog života, bez pauze i prava na odmor. Da bi ta trka bila uspešna, važno je da partneri međusobno dele obaveze. Kada naiđe kamen spoticanja, samohranim roditeljima je teže, pa je pomoć šire porodice i društva neprocenjiva.

Enkaustika za kreativce

Ako ste se ikada zapitali kako se zove tehnika slikanja vrućim voskom, u pitanju je enkaustika. To je antička tehnika, namenjena najtalentovanijim, ali i najstrpljivijim kreativcima. Tajne enkaustike otrila je i jedna nastavnica srpskog jezika iz Sombora.    https://www.youtube.com/watch?v=T7XDeM4YtoI

U Somboru održan 10. Dečiji festival “Šareni vokali”

Pod pokroviteljstvom grada Sombora, u Narodnom pozorištu u Somboru, s u organizaciji Somborskog pevačkog društa, održan je jubilarni 10. Dečji festival “Šareni vokali”. O detinjstvu i ljubavi pevao je Danilo Milosavljević iz Banja Luke i osvojio srca publike i Gran-pri 10. Festivala “Šareni vokali” u Somboru. “Planiram da se dalje nastavim baviti pevanjem i da i dalje idem na festive! Jako lepi utisci, upoznao sam puno drugara. Ima drugara koje već poznajem sa drugih festivala, družimo se, super je!”, ispričao je pobednik festivala, Danilo Milosavljević.

Festival je okupio je talentovane mlade pevače iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Republike Srpske i Srbije. “Trudićemo se da održimo jedan duh podređen deci, da se sve to deci sviđa, da predstava bude prijemčiva deci, da preovladavaju pesme koje uključuju hor, koje prate teme prilagođene dečijem uzrastu”, naglasila je direktorka festivala Šareni vokali Marija Hajnal Stošić.

“Festival ima pedagoški pristup, celokupnoj svojoj priči jer na festivalu sa decom i u ocenjivanju dece, kao članovi žirija, učestvuju pedagozi koji se u svom radu, mimo slobodnih aktivnosti pevačkih kao što je festival , kao što je hor… bave decom!” kaže članica žirija, Milijana Protić, direktor Međunarodnog festivala “Raspjevane pahuljice” u Mrkonjić Gradu.

“Utisci su divni. Ja sam pre 14 godina položila audiciju kod Marije Hajnal i bila u istom horu. Meni se sve jako svidelo. Oni su toliko slatki, užive se u melodiji , samom tekstu i pesmi…”, ocenila je Zorana Iđuški, solista RTV, članica žirija.

Po prvi put dodeljena je i nagrada za dečiju kompoziciju – Slavku Milovanoviću. Tema ovogodišnjeg festivala bio je Maskembal a numere pratio hor domaćin, Šareni vokali uz koreografije somborskih plesnih klubova, Ronda, Ravangrad Dance i Figura. https://www.youtube.com/watch?v=jT_bbs4doms

Palić: Izložba dečijih radova na temu “Mladunče lava”

U Zoološkom vrtu na Paliću upriličena je izložba nagrađenih i najzanimljivijih radova likovnog konkursa “Mladunče lava”. Ukupno je stiglo oko 400 crteža iz različitih gradova Srbije, a najviše iz AP Vojvodine. Da je dečija mašta neiscrpna vidi se na izloženim radovima. Svi su sa oduševljenjem slikali malu lavicu u različitim tehnikama. Anketirana deca kažu da, čim su čula za konkurs, odlučila su da učestvuju. Početkom oktobra prošle godine, u Zoološkom vrtu na Paliću porodica lavova je dobila prinovu nakon deset godina.

Povodom rođenja male lavice Kjare raspisan je likovni konkurs, koji nosi naziv “Mladunče lava”. U okviru programa održana su i dva predavanja na temu “Zašto se drže lavovi u Zološkom vrtu” i „Uloga muzeja u zaštiti prirode”. Cilj predavanja je bio da se deca upoznaju sa velikim zverima iz Srbije poput, vuka, risa, šakala i medveda. Otvorena je sezona u Zoološkom vrtu na Paliću i nadležni kažu da su već počele i pripreme predstojeće uskršnje i prvomajske praznike.

Predstava za srpsku decu sa KiM u Predsedništvu

Više od 140 učenika sa Kosova i Metohije bili su u subotu  gosti u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike. Za njih je Pozorište “Prkos” iz Beograda izvelo predstavu “Jazavac pred sudom”. Gimnazijalce i gimnazijalke sa KiM je u ime predsednika Republike pozdravio njegov generalni sekretar, Nikola Selaković. On je srpskoj deci koja su došla iz Kosovske Mitrovice, Kosovskog pomoravlja, Šilova, Kosovske Kamenice, Lapljeg sela i drugih mesta južne srpske pokrajine, poželeo dobrodošlicu. “Pretpostavljam da je ovo vaš prvi susret sa ovom divnom zgradom koja je službeno sedište predsednika Republike. Uveren sam da će predstava ostati u vašem dubokom sećanju, a naročito jer prvi put u zgradi Predsedništva organizujemo jedan ovakav događaj, i to radimo za vas”, rekao je Selaković srednjoškolcima sa KiM. Selaković im je poželeo da uživaju u predstavi koju izvodi grupa mladih glumaca. Ti glumci su, kaže, verni srpskim dramskim tekstovima koje žele što više da približe našoj publici.

Predstavu izvode glumci Jakov Jevtović, Mihalo Laptošević, Dejan Stojaković i Danijel Kovačević. Kovačević je izrazio zadovoljstvo što predstavu izvodi za srpsku decu sa KiM.  “Meni je puno srce i jedva čekam da predstava počne. Ne postoji ‘ne’ za takvu stvar i srećan sam zbog toga”, rekao je Kovačević. Upitan zašto baš predstava “Jazavac pred sudom”, Kovačević kaže da to veličanstveno delo Petra Kočića je svevremeno, a čije rečenice imaju identičan smisao kao i danas. Srednjoškolci srpskih škola sa KiM su u dvodnevnoj poseti Beogradu, a njihov boravak je organizovala Kancelarija za KiM. Deca su obišla i druge institucije kulture glavnog grada, a jedna od njih bila je i Narodni muzej.

Rektor Prištinskog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici podneo ostavku

            Rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Rade Grbić podneo je 22. marta ostavku. Grbić je u obrazloženju je naveo da ostavku podnosi “zbog pododičnih razloga” i da ostavku podnose i članovi “njegovog tima”.”Poštujući moju odluku, pored mene ostavku na funkcije podnose i članovi mog tima, ali ćemo svoj doprinos nastaviti da pružamo kao profesori našeg Univerziteta i obrazujemo intelektualnu elitu u našoj Srbiji. Univerzitet će na čelu sa novim rukovodstvom nastaviti ; da sprovodi plan obrazovanja u skladu sa odlukama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije “, naveo je Grbić u ostavci.

Novo privremeno rukovodstvo Univerziteta u Prištini

Odlukom Saveta Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, 23. marta je, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju Republike Srbije i Statutom Univerziteta, izabrano novo privremeno rukovodstvo te visokoškolske ustanove. Kako se navodi u saopštenju, Savet je za vršioca dužnosti rektora imenovao prof. dr Zdravka Vitoševića, a postupak izbora novog rektora biće sproveden u skladu sa zakonom. Univerzitet će nastaviti sa započetim projektima Vlade Republike Srbije u cilju unapređenja organizacionih, materijalnih i kadrovskih kapaciteta na svih 10 fakulteta.

Realizacija projekta izgradnje zgrade Univerziteta će biti jedan od glavnih prioriteta u narednom periodu. Svestan svog značaja za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, Univerzitet će nastaviti da, kao ravnopravan član Konferencije univerziteta Republike Srbije, i neupitni deo obrazovnog sistema naše države usavršava, obrazuje i unapređuje buduće lidere i elitu našeg društva, ističe se u saopštenju.

Vremeplov: Branko Ćopić izvršio samoubistvo

Jugoslovenski i srpski pisac Branko Ćopić samoubistvo izvršio je na današnji dan 26. marta 1984. godine. Bio je  jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca posle II svetskog rata. Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije smatra se nastavljačem tradicije seoske pripovetke srpskog realizma.

Vremeplov: Umro Betoven

Na današnji dan 26. marta 1827.  u Beču umro nemački kompozitor Ludvig van Betoven. Uz Baha i Mocarta se smatra najvećim genijem u istoriji muzike. Autor devet simfonija, 32 klavirske sonate, pet koncerata za klavir i orkestar, jedne opere, kamernih kompozicija, misa. Sahrani prisustvovalo 30.000 Bečlija.

Vremeplov: Rođen Toljati

Italijanski političar Palmiro Toljati, jedan od osnivača i dugogodišnji generalni sekretar Komunističke partije Italije rođen je na današnji dan 26. marta 1893. godine Bio je pobornik policentrizma u komunističkom pokretu i utemeljivač koncepcije italijanskog puta u socijalizam.

Vremeplov: Vakcina protiv dečije paralize

Na  današnji dan 26. marta 1953. godine američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk objavio da je izumeo vakcinu protiv dečije paralize.

Vremeplov: U požaru život izgubilo 58 učenika

U požaru u spavaonici jedne škole u Keniji na današnji dan  26. marta 2001. godine život izgubilo 58 učenika, tridesetak povređeno.

Vremeplov: Obeštećenja Kinezima na prisilnom radu u Japanu tokom rata

Na današnji dan  26. marta 2004. godine japanski sud doneo presudu kojom je Vladi i jednoj japanskoj firmi naloženo da isplate 88 miliona jena grupi Kineza primorani da rade u Japanu tokom II svetskog rata.

Grujičić: Utvrditi šta je zagađeno

Načelnica Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije ( KCS) Danica Grujičić izjavila je u nedelju da bombardovanjem 1999. godine nije cela Srbija zagađena i da mora da se napravi naučna studija koja će dokazati šta je u Srbiji zagađeno. Kako je rekla za RTS, moraju se gledati lokacije koje su bombardovane, a bombardovano je 70 odsto civilnih ciljeva. Ako pogledate stanovništvo Srbije, 7,2 miliona iz 2010. po popisu, moramo biti svesni činjenice da ne postoji porodica u zemlji koja nema nekog obolelog od malignih bolesti, rekla je Grujičićeva. “Ono što smo kao kliničari primetili, to je da se određene vrste tumora koje su se javljale isključivo kod ljudi od pedeset ili šezdeset godina – sada javljaju kod dece”, dodala je Danica Grujičić. Ona je rekla i da su se u jednom periodu, od 2008. do 2012. godine, drastično pogoršali rezultati lečenja dece.

U Britaniji će đaci učiti kako da se izbore sa depresijom

Kod više od 45 odsto učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji prisutno je stalno osećanje brige o svakodnevnim stvarima, 12 odsto ima doživljaj potpune bezvrednosti, dok je sedam odsto njih razmišljalo o prekidu života. Ovo su pokazali rezultati istraživanja sprovedenog na 1.000 učenika uzrasta od 15 do 19 godina koje je objavilo Ministarstvo omladine i sporta i Centar za edukaciju, istraživanje i razvoj. Mladi se danas sreću s učestalim životnim problemima, što rezultira strahovima, zabrinutošću, osećanjem krivice, neadekvatnosti, nesigurnosti. No, naša zemlja nije usamljena kada je u pitanju povećan procenat mentalnih poremećaja kod tinejdžera – anketa koju je sprovela Nacionalna zdravstvena služba Engleske otkrila je da je jedno od osmoro dece u dobi od pet do 19 godina patilo od najmanje jednog mentalnog poremećaja. Vođena tim rezultatima, britanska vlada saopštila je da će u 370 engleskih škola đaci učiti novi predmet – “majndfulnes”, koji će ih učiti kako da poboljšaju svoje mentalno zdravlje. Đaci će tamo raditi s ekspertima kako bi naučili tehnike opuštanja, vežbe disanja i druge metode koje će im pomoći da regulišu svoje emocije. Cilj programa je, rekle su tamošnje vlasti, da uoči koji pristupi su najbolji za prilagođavanje mladih ljudi svetu neverovatno brzih promena. Ova odluka naišla je na pozitivne reakcije širom Evrope, ali se neminovno nameće jedno pitanje – šta Srbija preduzima povodom ovog problema?

About the Author

admin