Primeri dobre prakse demokratske kulture u školama

Projekat „Podsticanje demokratske kulture u školama“  realizuje se u okviru Programa „Horizontalna pomoć za Zapadni Balkan i Tursku“ Evropske unije i Saveta Evrope, a koju sprovodi Odelјenje za obrazovanje Saveta Evrope u saradnji  sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Za učešće u projektu odabrano je 12 osnovnih škola, 4 srednje stručne škole i 4 gimnazije  iz Srbije koje su pokazale spremnost da u potpunosti promovišu koncept demokratske kulture u školi kroz obrazovanje, obuku, podizanje svesti, informisanje, praksu i različite aktivnosti.

Realizacija projekta predstavlјa unapređivanje  kvaliteta obrazovanja podsticanjem demokratske kulture u formalnom sistemu obrazovanja, kroz primenu antidiskriminatorskih pristupa koji se zasnivaju na standardima i praksi Saveta Evrope. Cilј je, između ostalog, da  se učenici osposobe da ostvaruju i brane svoja demokratska prava i odgovornosti u društvu, da vrednuju različitost i da imaju aktivnu ulogu u demokratskom životu, kao i promovisanje i zaštita demokratije i vladavine prava.

Škole su pokazale spremnost da rade na unapređivanju inkluzivnosti i proširenju mera za uklanjanje predrasuda i diskriminatorskih pristupa prema  ugroženim grupama, kao i da se bave rešavanjem slučajeva nasilјa putem strateških planova i politika koji sadrže posebne mere za borbu protiv diskriminacije i mehanizme za praćenje tih mera.  Koristeći Model kompetencija za demokratsku kulturu (CDC), razvijen od strane Odelјenja  za obrazovanje Saveta Evrope, timovi odabranih škola sastavlјeni od nastavnika, pedagoga, psihologa, direktora razvijali su primere dobre prakse i pilotirali ih kroz nastavu i vannastavne aktivnosti, uklјučujući i širu lokalnu zajednicu.

Kroz okvir od dvadeset kompetencija iz Modela kompetencija (iz grupe vrednosti, grupe stavova, grupe veština i grupe znanja i kritičkog razumevanja) škole su organizovale  brojne aktivnosti, sa pedagoškim pristupima primerenim za razvoj kompetencija za demokratsku kulturu i stvaranje  prijatnijeg, zanimlјivijeg i bezbednijeg školskog ambijenta, osnažujući istovremeno svoje kapacitete za otklanjanje nasilnih, diskriminatornih i antidemokratskih struktura u školi i školskom okruženju,  unapređujući etos u školi i pružajući podršku učenicima.

U publikaciji  su predstavlјeni primeri primene tih kompetencija u: oblasti nastavnih aktivnosti, oblasti vannastavnih aktivnosti i oblasti saradnje sa lokalnom zajednicom

Publikacija će pružiti podršku svim školama da slični  primeri postanu kontinuirana praksa, a da proces unapređivanja demokratske kulture u školama postaje obaveza svih koje se škola tiče. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastavlјa da pruža podršku školama zajedno sa Savetom Evrope kroz drugu fazu projekta koja počinje u maju 2019. u kojoj će uz ove škole učešće imati i novih 40 škola, a sve kako učinili obrazovni sistem kvalitetnijim, a društvo bolјim. Partneri na projektu „Podsticanje demokratske kulture u školama“  su  Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i Centar za  obrazovne politike,  lokalne zajednice, mediji, nevladine organizacije, stručnjaci, i drugi. http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/03/priru%C4%8Dnik-primera-dobre-prakseDemokratska-kultura-u-%C5%A1kolama.pdf

U Evropskom kvizu novca učestvovalo 460 učenika iz Srbije

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prisustvovao je u sredu 27. marta u OŠ „Nikola Tesla“ u Novom Sadu početku Evropskog kviza novca čiji je cilј popularizacija i podizanje nivoa finansijske pismenosti mladih. Na današnjem takmičenju iz Srbije je učestvovalo 460 učenika iz 170 škola. Ministar prosvete pozdravio je oko 80 učenika OŠ „Nikola Tesla“ i OŠ „Vasa Stajić“ iz Novog Sada koji su danas testirali svoje znanje iz ove oblasti. On je ukazao na značaj finansijske pismenosti i preduzetništva u obrazovanju, ali i na to da je važno da profesori i nastavnici budu obučeni iz oblasti finansija, kako bi učenicima mogli da prenesu ova znanja. Trenutno obuku iz oblasti finansijske pismenosti pohađa dve hilјade nastavnika, a još tri hilјade je na obuci za kompetencije o preduzetništvu, rekao je Šarčević.

Učenici od 13 do 15 godina iz 30 zemalјa odgovaraju na zajednička pitanja iz oblasti finansija, koja su prethodno vežbali na sajtovima nacionalnih udruženja banaka, rekao je on.

Direktor Osnovne škole „Nikola Tesla“, iz Novog Sada Igor Milićević rekao je da se na takmičenje prijavlјeno 77 učenika iz te škole i još desetoro učenika iz Osnovne škole „Vasa Stajić“.Takmičiće se iz finansijske pismenosti, primeniće sva svoja znanja koja su stekli i nadamo se da će osvojiti jedna od dva prva mesta, rekao je Milićević. Dodao je da učenici koji osvoje prvo i drugo mesto ulaze u drugi krug takmičenja, a to je evropsko finale.

Evropski kviz novca organizovalo je Udruženja banaka Srbije u saradnji sa još 30 drugih nacionalnih udruženja banaka i Evropskom bankarskom federacijom na kojem učenici uzrasta od 13 do 15 godina iz 30 zemalјa odgovaraju putem e-platforme Kahoot!  na zajednička pitanja iz oblasti finansija. Finale takmičenja je u Briselu 7. maja, a Udruženje banaka će finansirati putne troškove pobednika i njihovog pratioca, koji će u Belgiji predstavlјati Srbiju.

Srpski učenici na Instagramu: Znanje je najveće bogatstvo

Kao odgovor na desetine Instagram profila bogate dece širom planete, grupa učenika iz Srbije otvorila je stranicu Deca bogata znanjem (Richkidsofknowlegde) na kojoj promovišu obrazovanje, rad i nematerijalne vrednosti. Smatraju da mladi ljudi radom na sebi stiču neprocenjivo bogatstvo, te da obrazovanje, kao ključni element društva, stvara širinu i pruža novi način gledanja na prave vrednosti, a cilj im je da učenike i studente podstaknu da budu još uspešniji.

Učenica trećeg razreda Valjevske gimnazije Lenka Živanović među prvima se pridružila projektu, a u razgovoru za Tanjug kaže da je Instagram stranica zamišljena kao platforma za promociju mladih i uspešnih ljudi, koji su u kratkom periodu uspeli da se afirmišu u Srbiji i svetu. “Naš cilj je da takve ljude izvedemo iz medijskog mraka i izvedemo na svetlo. Želimo da im pružimo različite prilike, ne samo kad je reč o obrazovanju, već i da ih povežemo sa firmama, različitim institucijama, da omogućimo stipendije”, kaže ova mlada Valjevka.

Počeli su iz Srbije, ali žele da se povežu i sa regionom i sa, zašto da ne, celim svetom. “Odlično nam ide za sada”, kroz smeh kaže gimnazijalka i dodaje da su već uspostavili saradnju sa kolegama iz Crne Gore i BiH, a da imaju ponude da se povežu i sa mrežom Evropskog parlamenta mladih, koji pokriva celu Evropu.

Na instagram stranici “Rich kids of knowlegde” predstavljene su biografije i profili mladih, uspešnih ljudi.

Projekat je nastao kao odgovor na desetine svetskih profila koji predstavljaju prebogatu decu širom planete. “Uzeli smo tu decu za primer kako bismo privukli medijsku paznju, ali sada želimo da se osvrnemo na druge delove priče, da promovišemo znanje i da se ne bavimo takvim temama”, ističe Lenka. Lenka je učenica trećeg razreda filološkog odeljenja Valjevske gimnazije, za čijeg direktora i profesore ima samo reči hvale, jer je, navodi, izuzetno podržavaju. Već pet godina se takmiči na republičkoj smotri istraživačkih radova talenata Srbije, a prošle godine je učestvovala na Geteovom kampu jezika za mlade u Nemačkoj. Član je Evropskog parlamenta mladih Srbije, a planira da se bavi međunarodnim odnosima. Voli engleski i nemački jezik, bavi se i glumom na nemačkom jeziku, zalaže za multikulturalnost.

Jedna od članova tima koji je osnovao Instagram profil Viktorija Ćosić Petrović kaže za Tanjug da je cilj projekta da se mladi međusobno povežu i da imaju mogućnost da stupe u kontakt sa predstavnicima stranih i domaćih fakulteta, kompanija i institucija, koje bi im mogle pomoći u daljem radu.  Projekat će biti promovisan širom Srbije i učenici će biti pozvani da se prijave.

Stipendije studenatima romske nacionalnosti

 U sklopu projekta „Romaversitas“ trideset studenata romske nacionalnosti iz cele Srbije, potpisalo je 22. marta u Pokrajinskoj vladi ugovore o stipendiranju. Romaversitas Srbija nastoji da bude u kontaktu i da podrži romske studente u kontinuitetu tokom njihovih studija. To znači da će Romaversitas Srbija pomoći romskim studentima u procesu koji vodi do njihovog diplomiranja i pokušati da ih osnaži da nakon studija pronađu posao. Potpisivanju ugovora prisustvovala je zamenica pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Dušica Rakić koja je tom prilikom pozdravila prisutne studente i kazala da su oni svojim trudom i zalaganjem učinili da budu ponos ne samo svojih roditelјa, već i cele romske zajednice.

Učenjem i radom, kao i sticanjem akademskog znanja možete obezbediti sebi bolјi kvalitet i bolјe uslove života. S tim u vezi Pokrajinski sekretarijat je prepoznao značaj visokog obrazovanja nacionalnih manjina-nacionalnih zajednica i prvi put u svom mandatu 2017. otvorio konkurs koji je namenjen podršci naučnoistraživačkih projekata nacionalnih manjina-nacionalnih zajednica u AP Vojvodini, naglasila je zamenica Rakić i dodala da osim tog programa Sekretarijat ima još programa na koje mogu konkurisati pripadnici nacionalnih manjina-nacionalnih zajednica, kao što su: regresiranje prevoza studenata, učešće na naučnim skupovima i usavršavanjima u inostranstvu naučno-istraživačkih radnika i studenata koji su pokazali posebne rezultate.

Takođe, mladi nezaposleni doktori nauka, imaju mogućnost da učestvuju u akciji “Pravo na prvu šansu“ i tako dobiju šansu da se, na godinu dana, zaposle na nekoj od visokoobrazovnih institucija u AP Vojvodini. Potpisivanje ugovora organizovala je Kancelarija za inkluziju Roma u saradnji s Romskim obrazovnim fondom iz Budimpešte i Vojvođanskim romskim centrom za demokratiju.

„Urbani povrtari” u OŠ „Petefi Šandor”

Društvo “Raspustilište” organizovalo je nedavno promotivnu radionicu na kojoj je predstavlјen projekat “Urbani povrtari” u novosadskoj OŠ “Petefi Šandor”. Članovi društva su, zajedno s volonterima, učenicima održali kratku prezentaciu o projektu. Potom su se zajedno uputili u dvorište škole gde su đaci u plastične čaše sadili seme raznog povrća. Ivana Ružić iz Društva “Raspustilište” podsetila je tom prilikom da se projekat “Urbani povrtari” realizuje drugu godinu za redom. – Ponosni smo na to što se OŠ “Petefi Šandor” ove godine priklјučila projektu, a kako ujedno obeležava i 63 godine postojanja, ovo je bila sjajna prilika da učenicima predstavimo ideju urbanog baštovanstva – kazala je Ivana Ružić. – Naši volonteri su deci predočili koje aktivnosti i obaveze ih očekuju u okviru projekta. Nadamo se da ćemo na ovaj način uspeti da podignemo svest o značaju zdrave ishrane, ali i da ih naučimo kako se uzgajaju bilјke u domaćinstvu.

Ivana Ružić istakla je da su ovakvi projekti važni tokom obrazovanja mladih. Prema njenim rečima Društvo ima zadatak da mlade usmeri na zdrav način ishrane i stil života, ali i da probudi preduzetnički duh. Takođe, treba im pokazati da paradajz može da raste i u urbanim sredinama, u malim prostorima, dvorištima škola i kuća, pa i na terasama stanova.

Deca su s nestrplјenjem isčekivala odlazak u dvorište i sejanje semena povrća. Složila  su se da baštovanstvo pričinjava zadovolјstvo i da je odlična metoda za opuštanje, a većina učenika s kojima smo razgovarali prvu bilјku je zasadila s bakama i dekama. – Volim da učim o bilјkama, i da ih sadim, pa se svakako radujem ovom projektu – kazao je Mihailo, dodavši da se za baštovanstvo zainteresovao u petom razredu kada su na času biologije sadili pasulј u providne posude i posmatrali kako se vremenom razvija. Nјegov školski drug Danilo rekao je da se zdravo hrani u odnosu na današnje navike mla­dih. Kaže da se mnogo priča o zagađenju i hemijskom tretmanu hrane, pa je bitno da se unosi povrće iz domaćeg uzgoja.

Tim Društva “Raspustilište” pozvao je zainteresovane da se putem društvih mreža i sajta www.urbanipovrtari.rs prijave na konkurse koji će biti raspisani. Projekat “Urbani povrtari” realizuje se s cilјem podizanja svesti kod mladih o potrebi očuvanja pri­ro­de, uz razvijanje zdravih stilova života i obučavanje o proizvo­dnji i pripremi zdrave hrane.

Proslavlјen 63. rođendan OŠ „Petefi Šandor”

Osnovna škola “Petefi Šandor” iz Novog Sada proslavila je 63. rođendan. Prema rečima direktora škole Zoltana Arđelana, kako Dan škole “pada” na prvi dan proleća, centralna tema je zaštita i obnova prirode i ptice. – Potrudili smo se da uklјučimo svih 1.500 učenika u aktivnosti povodom Dana škole, koje se organizuju tokom cele nedelјe – pojasnio je Arđelan. – U holu škole je otvarena izložba slika ptica, a svako odelјenje je dobilo po kućicu za ptice izrađene na časovima tehničkog obrazovanja. OŠ “Petefi Šandor” spada među najpopularnije novosadske škole, a broj đaka i nagrada koje osvajaju govore u prilog tome.

Program za obrazovanje odraslih u Somboru

Škola za osnovno obrazovanje odraslih u Somboru sprovodi program funkcionalnog obrazovanja odraslih namenjen licima starijim od 15 godina koji su iz bilo kojih razloga prekinuli šklovanje. Polaznici, njih 550, su organizovani u 33 odeljenja na teritoriji opština Sombor, Apatin, Odžaci i Bač, a nastava se izvodi na osam lokacija. Osim primarne delatnosti – opismenjavanja, škola vrši i obuke za veći broj zanatskih zanimanja. Ostvarenje prava socijalne pomoći, zdravstvenog osiguranja, mogućnost zapošljavanja pa i daljeg školovanja samo su neki od motiva zbog kojih u školske klupe sedaju i pedesetogodišnjaci a razlozi prekida školovanja su razni – od ličnih, socijalnih do emotivnih životnih prekretnica.

“Bio sam u školi do petog, šestog razreda, onda sam prekinuo, nisam imao mogućnosti da se školujem. Diploma o završenoj osnovnoj školi mi znači za biro i ako ima nekog posla za koji treba završen osmi razred”, ispričao je četrdesetosmogodišnji Branko Nikolić iz Apatina. Tanji Petrović je porodica i rani brak uskratio školovanje te je odlučila u petoj deceniji da nastavi školovanje. “Udala sam se i zato nisam završila osnovnu školu. Sad mi se pružila prilika da završim školu, da imam obrazovanje jer na birou to traže.”

Za tri godine, moguće završiti je osnovnu školu jer je reč o programu osnovnog funkcionalnog obrazovanja organizovanog i prilagođenog i osobama koji se bave privremenim i povremenim poslovima. “Imamo udžbenike koji su posebno štampani za funkcionalno obrazovanje odraslih. Suština tog funkicionalnog osnovnog obrazovanja je da oni nauče one stvari u životu koje im trebaju. Da nauče kako se popunjavaju uplatnice, molbe, zahtevi…” objasnila je Marija Babić, nastavnica biologije u Školi za osnovno obrazovanje odraslih. “Sve to što se trudimo da organizujemo i radimo sa polaznicima, oni mogu da upotrebe ili da, ukoliko su vešti i preduzetnički raspoloženi, mogu da prodaju”, kaže Tatjana Dugandžić, nastavnica srpskog jezika i voditeljka kreativnih radionica.

Škola za osnovno obrazovanje odraslih nudi i mogućnost obuke za pedesetak zanimanja, uglavnom zanatskih. “Želim da idem u frizersku školu, da otvorim svoj salon i da nastavim dalje”, ispričala je Maja Mišković. “Upisao sam se ovde i kad završim osnovnu školu planiram da upišem srednju za vozača motornih vozila”, rekao je Bojan Oršoš. 

“Nakon završene osnovne škole, kad polože malu maturu odnosno završni ispit, mogu da se uključe u neke od obuka za jednostavna zanimanja, i to im se upisuje odnosno priznaje kao stručna osposobljenost na kraju osnovne škole” objasnio je Vladimir Popović, direktor Škole za osnovno obrazovanje odraslih u Somboru. U Zapadnobačkom okrugu ima preko 39000 lica starijih od 15 godina bez završene osnovne škole a preko 90 odsto su romske nacionalnosti koji uspešno završavaju osnovno obrazovanje. https://www.youtube.com/watch?v=X4nFvCo2KbE

Brnabićeva odbacila zahteve za smenu

Premijerka Ana Brnabić izjavila je u sredu  da neće uzeti u razmatranje zahtev učesnika protesta „Jedan od pet miliona” da do 13. aprila podnese ostavku zato što, kako je rekla, to traže ljudi „koji demokratiju žele da ospore nasiljem na ulicama, vešalima i motornim testerama”, prenosi Beta. Ona je u Kragujevcu, gde je prisustvovala uručenju ključeva stanova za mlade naučnike, rekla da zahtev za smenu smatra „ultimatumom”. „Nisam se uplašila ni vešala, ni pretnji, ni motornih testera. Mi poštujemo demokratiju. Srbija je društvo pristojnih i normalnih ljudi i nikada nećemo pristati na ultimatume nasilnika i fašista. Moj odgovor na taj zahtev je – ne. Ne moraju da čekaju do 13. aprila već mogu koliko danas popodne da nastave da nam prete, da će da blokiraju zgradu Vlade Srbije ili moju kuću zato što ni na kakve ultimatume nećemo pristati”, kazala je premijerka novinarima. Učesnici protesta „Jedan od pet miliona” održanog u subotu u Beogradu zatražili su ostavke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić i predsednice Skupštine Maje Gojković navodeći da će se, ukoliko ti zahtevi ne budu ispunjeni, ponovo okupiti u subotu 13. aprila i poručiti šta imaju „uzurpatorskom režimu”.

Brojevi i formule nisu bauk: Nagrađeni i za fiziku

 Sa državnog takmičenja srednjoškolaca iz matematike, održanog nedavno u Novom Sadu, đaci istog odeljenja prvog razreda Užičke gimnazije vratili su se sa tri osvojene nagrade: Anđela Prodanović osvojila je prvu (među četvoro prvonagrađenih), Jovana Smiljanić drugu (sedmoro s drugom nagradom) i Petar Popović treću (jedanaestoro trećenagrađenih). Njih troje su učenici novoformiranog računarskog odeljenja ove gimnazije. Ujedno, pohvale na tom takmičenju osvojila su još dvojica užičkih gimnazijalaca: Petar Damjanović, učenik drugog (posebno je već bio uspešan iz fizike i hemije), i Vukašin Krsmanović, đak trećeg razreda ove škole. Sveukupno lep uspeh za tu srednjoškolsku ustanovu duge tradicije, ponos za roditelje, nastavno osoblje, za grad u kome ovi mladi žive. A nagrađene matematičare posvećeno su učili i za takmičenja spremali profesori ove gimnazije Milena Jelisavčić, Slobodan Subotić i Marija Stanković.

Na put ih uvek isprati direktor Užičke gimnazije Vukadin Simović. On nam je objasnio da je novo računarsko odeljenje u ovoj školi otvoreno u septembru prošle godine, i to sa 20 talentovanih učenika koji su, da bi se tu upisali, polagali poseban prijemni iz matematike. Sve su to odlični đaci, već nagrađivani na takmičenjima tokom osnovne škole. – Ovim rezultatima i nagradama, na ponos našoj školi i gradu, oni uz podršku profesora uspešno nastavljaju ono što su tokom prethodnog školovanja započeli. Čast nam je što je Užička gimnazija bila jedina škola sa osvojenom prvom, drugom i trećom nagradom na državnom takmičenju iz matematike među prvim razredima srednjih škola.– rekao je direktor Simović.

Uspehu na državnom takmičenju iz matematike u Novom Sadu talentovani užički gimnazijalci pridružili su minulog vikenda još jedan – vratili su se s nagradama i sa državnog takmičenja iz fizike održanog u Subotici. Troje najboljih matematičara učenika računarskog odeljenja, Anđela Prodanović, Jovana Smiljanić i Petar Popović, pokazali su se i kao odlični fizičari osvojivši treće nagrade, dok je visoke domete iz tog predmeta potvrdio učenik drugog razreda Užičke gimnazije Petar Damjanović kome je pripala druga nagrada iz fizike. Sada oni počinju s pripremama i za predstojeće državno takmičenje iz hemije.

Vremeplov: Prva srpska zemljoradničko-kreditna zadruga

              Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mihailo Avramović osnovao je na današnji dan 29. marta 1894. godine u Vranovu kod Smedereva prvu srpsku zemljoradničko-kreditnu zadrugu. Ubrzo je pokret osnivanja zadruga u Srbiji uzeo maha i 1895. stvoren je Glavni savez zemljoradničkih zadruga.

Vremeplov: Kralj Aleksandar zabranio “Radničke novine”

Srpski kralj Aleksandar Obrenović zabranio je na današnji dan  29. marta 1903. godine  “Radničke novine”, glasilo Srpske socijaldemokratske partije. Povod su bile martovske demonstracije protiv vladavine Obrenovića, a list je u junu 1903. godine posle ubistva kralja i njegove supruge Drage i pada dinastije Obrenović, ponovo počeo da izlazi.

Vremeplov: Rođen Stanislav Krakov

Na današnji dan 29. marta 1895. godine rođen je Stanislav Krakov, srpski književnik, novinar, filmski stvaralac. Njegov otac, rodom Poljak, došao je u Srbiju kao vojni lekar. Stanislav je, kao gimnazijalac, po izbijanju Prvog balkanskog rata 1912. s nepunih 17 godina pokušao je da se priključi srpskoj vojsci, ali je, pošto je zbog mladosti odbijen, stupio u dobrovoljce Vojvode Vuka. Iz Balkanskih i I Svetskog rata izašao je s najvišim srpskim i savezničkim odlikovanjima. Apsolvirao je prava 1924. Spadao je među najuticajnija i najpopularnija “pera” u novinarstvu Kraljevine Jugoslavije. Uređivao je “Vreme” (1934-38), “Naša krila” (1924-39), “Telegram”. Bio je direktor Radio-Beograda (1940-41). Kao književnik postao je poznat dvadesetih ratnim romanom “Krila”. Bavio se i filmskim stvaralaštvom – autor je poznatog filma “Za čast otadžbine”. Svojim sredstvima osnovao je muzej čija su centralna tema bile starine Južne i Stare Srbije. Tokom Drugog svetskog rata podržavao je generala Milana Nedića, otuda je ostatak života proveo u bedi u Francuskoj. Književna kritika njegova dela smatra najvišim dometom srpske ratne proze. Dela: “Kroz buru”, “Krila”, “Kroz Južnu Srbiju”, “Naše poslednje pobede”, “Plamen četništva”, “Prestolonaslednik Petar”, “Crveni Pjero”, “General Milan Nedić”, “Život čoveka na Balkanu” (autobiografija).

Vremeplov: Umro Emanuel Svedenborg

  Švedski  mistik, filozof i prirodnjak Emanuel Svedenborg, autor specifičnog mističko-teozofskog učenja umro je na današnji dan  22. marta  1772. godine O njegovim vizijama pisao je Imanuel Kant u spisu “Snovi jednog duhovnika”. Ubrzo posle njegove smrti 1772. pojavila su se “Društva svedenborgijanaca”, iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima. Njegova dela veoma su čitana i danas. Dela: “Opera philosophica et mineralia”, “Arcana coelestica”, “De nova Hierosolyma”.

Vremeplov: Osnovano “Sterijino pozorje”

Na današnji dan  29. marta 1956. godine, odlukom Gradskog veća u Novom Sadu, je osnovano “Sterijino pozorje”, povodom 150 godina od rođenja i stogodišnjice smrti srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića. Svake godine u maju, u Novom Sadu, se organizuje “Sterijino pozorje” i ono je znatno doprinelo unapređenju pozorišne umetnosti kod Srba kao i razvitku dramske književnosti.

Vremeplov: Od zime i gladi umro Robert Skot

Na današnji dan 29. marta 1912. godine engleski polarni istraživač Robert Falkon Skot umro je od zime i gladi pri povratku s Južnog pola, gde je stigao 13. januara 1912, četiri sedmice posle Norvežanina Roalda Amundsena. Spasilačka ekipa je pronašla smrznuta tela članova njegove ekspedicije nadomak jedne od stanica za snabdevaje na Antarktiku, kao i njegov dnevnik u kojem je opisao agoniju svojih pratilaca.

Vremeplov: Jevreji izjednačeni sa ostalim građanima

U Danskoj su na današnji dan 29. marta 1814. godine Jevreji zakonom izjednačeni u pravima sa ostalim građanima.

Strategija za mentalno zdravlje (II): Ne rešavajte i probleme deci

“Prezaštićujući vaspitni stil roditelja dodatno odmaže deci u razvoju mentalne otpornosti. Roditelji koji maze decu, boje se da ih frustriraju, da im postave granice, nedosledni su u insistiranju na poštovanju pravila ponašanja ne pripremaju decu za život. Otklanjanje problema od dece, postavljanje na pijedestal porodičnog života, zamena uloga roditelja i dece, nerazvijanje odgovornosti dece vode ka problemima u snalaženju dece u životu”,  ističe naša sagovornica. Deca se ne snalaze u školi, u vršnjačkom okruženju, postaju nezadovoljni, nepoverljivi i neprijateljski nastrojeni. Mladi koji nemaju adekvatnu podršku i oslonce u porodici, vršnjačkoj grupi i školi ostaju prepušteni sami sebi, medijima i uticaju različitih grupa. Tragajući za načinom prevazilaženja osećanja dosade ili krivice razvijaju sklonosti ka rizičnom ponašanju. Iz ovoga se vremenom razvijaju različiti mentalni poremećaji, najčešće depresije, zatim anksiozni poremećaji, fobije, najčešće socijalna, suicidalna i samopovređujuća ponašanja, adolescentne krize, poremećaji ponašanja.

Uz uvažavanje značaja svih faza odrastanja, po mišljenju stručnjaka, najdramatičnijom se smatra period odrastanja iz deteta u odraslu osobu, odnosno doba puberteta. – Tinejdžeri su posebno osetljivi u emocionalnom smislu, preradoznali i puni želje da se pokažu odrasli. Roditelji, nastavnici i svi koji na bilo koji način učestvuju u životu ovih divnih bića upravo u ovoj fazi njihovog odrastanja imaju odlučujuću ulogu posmatrača, čuvara, podrške i doslednog usmerivača na put zdravlja, pre svega. Životno iskustvo, moralne norme i zdravi stilovi života roditelja znatno doprinose odrastanju deteta u zrelu i uspešnu osobu. Zdravstveni sistem raspolaže resursima koji mogu mnogo da doprinesu naporima roditelja da sa decom na najbezbolniji način prođu ovu fazu, uz podsećanje da odgovornost za zdravlje dece deli sa svim segmentima društva u kojem živimo – pojašnjava dr Ivana Stašević Karličić. Mnogo je važno, dodaje ona, da roditelji osluškuju svoje dete, da učestvuju aktivno u njegovom odrastanju i da se na prvi signal da nešto ipak nije u redu obrate za stručnu pomoć.

“Pojava bilo kojeg oblika “teškog odrastanja” može biti uzrok lošeg postignuća u školi, maloletničke delinkvencije, rizičnog seksualnog ponašanja, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, što zahteva hitnu intervenciju stručnjaka iz domena mentalnog zdravlja, tim pre što su to sve značajni prediktori obolevanja u odraslom dobu” – savetuje dr Stašević Karličić.

Škole bez sluha

Kada je u pitanju obrazovni sistem naše zemlje, u prvom razredu gimnazijalci imaju 17 predmeta i nijedan se ne bavi razvojem socijalnih i komunikacionih veština i emocionalne inteligencije, koji su preduslovi mentalnog zdravlja. – Postoje neki nastavni predmeti čiji sadržaj dozvoljava bavljenje ovom problematikom, ali je to na teorijskom nivou i sporadično. Zapanjujuće je koliko nemamo sluha za ovu problematiku. Smatram da ima resursa, ali nisu iskorišćeni jer ne uviđamo važnost ovakvih aktivnosti. U prethodnoj sistematizaciji radnih mesta koje je Ministarstvo prosvete sprovelo, posao su izgubili mnogi psiholozi, koji bi svojom stručnošću trebalo da budu nosioci ovakvih projekata – upozorava psihološkinja Marina Nadejin Simić. Nastavni sadržaji su i dalje preobimni, deca i mladi uče gomile informacija koje mogu naći u drugim izvorima, a ne uče kako da upoznaju sebe.

“A upravo poznajući sebe, upoznajemo i druge i razvijamo socijalne i emocionalne veštine i socijalno poželjne stavove i vrednosti. Kad kažem socijalno poželjne, mislim na dobrobit i zdravlje i pojedinca i društva. U našem društvu se generalno nedovoljno promoviše mentalno zdravlje, deca i mladi se ne upoznaju sa relevantnim pojmovima i ne razvija se svest o značaju očuvanja mentalnog zdravlja”,  priča Nadejin Simić.

Šta je majndfulnes?

“Majndfulnes (mindfulness) čini skup tehnika koje su usmerene fokusiranju naše svesnosti, odnosno pažnje na sadašnjost. Cilj je življenje života u skladu sa realnošću koju prihvatamo. – Treniranjem naše svesnosti/pažnje uz pomoć majnndfulnesa mi učimo kako da budemo prisutni ovde i sada.  Usmeravanjem pažnje na unutrašnja i spoljašnja iskustva bez vrednovanja, prihvatanje tih iskustava, bez pokušaja da ih promenimo, potisnemo ili zaustavimo, utiče na naše bolje funkcionisanje”,  objašnjava psihološkinja Marina Nadejin Simić.U osnovi je proširivanje svesnosti o nama, našim mislima i osećanjima. Jedan od ciljeva je sticanje veština da se zaustavimo u našim preteranim razmišljanjima, brigama, mislima o prošlosti, budućnosti i svemu onome što i izaziva stres i neprijatna osećanja u nama. Programi zasnovani na majndfulnesu su se pokazali posebno uspešnim u oblastima smanjenja stresa i anksioznosti, i samim tim u poboljšanju mentalnog zdravlja.

“Naučna istraživanja su dokazala da primenjivanje tehnika majndfulnesa u svakodnevnom životu ima mnogo pozitivnih efekata na razvoj socijalnih veština, empatije i tolerancije, razvoj samopouzdanja, osećanja smirenosti i opuštanja, poboljšanje sposobnosti pažnje i pamćenja, sposobnosti samokontrole osećanja, samoumirivanja, smanjivanje anksioznosti i depresije i impulsivnog ponašanja. Sve nabrojano su komponente koje vode ka podizanju psihološke fleksibilnosti i otpornosti i lakšeg savladavanja životnih problema”, kaže Nadejin Simić, i dodaje da je ovo suština prevencije razvoja psihopatologije.

Brnabić: Nema važnijih tema

Premijerka Srbije Ana Brnabić pozvala je nedavno  novinarku An Mari Alves Ćurčić, čija je ćerka počinila samoubistvo, da razgovaraju o problemu mentalnog zdravlja o kome je Ćurčićeva govorila u otvorenom pismu na Tviteru. Prethodno je Ćurčićeva, majka voditeljke Marije Ćurčić (25) koja je u novembru prošle godine počinila samoubistvo, postavila nekoliko pitanja premijerki da bi ukazala na važnost usvajanja Nacionalne strategije za zaštitu mentalnog zdravlja i prevenciju samoubistava. „Molim vas, ukoliko imate vremena, da se vidimo da razgovaramo o tome šta sve možemo da uradimo. Mislim da ne postoji mnogo važnijih tema od ove. Ja vam apsolutno stojim na raspolaganju“, navela je Brnabićeva. Povod za obraćanje Ćurčićeve bio je samoubistvo 12-godišnjeg dečaka sa juga Srbije. Ona se premijerki obratila pismom koje je objavila na svom profilu na Tviteru, a u kojem je ukazala da u Srbiji godišnje ima oko 1.300 samoubistava, kao i da pet odsto populacije pati od depresije, drugog uzroka smrtnosti među mladima od 15 do 25 godina (WHO).

Prva pomoć

Prvi centar za mentalno zdravlje u “Beograđanki”, svakog radnog dana od 9 do 18 sati daje besplatno stručno savetovanje i potrebne terapijske intervencije u skladu sa svetskim stručnim standardom. Vrata su otvorena svima, a takođe nije potrebno zakazivati termin posete. – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva, na broj 011 7777 000, radi svakog dana tokom cele nedelje, i 24 časa je na raspolaganju svim građanima Srbije za pomoć u krizi. Takođe, Klinika “Dr Laza Lazarević”, 24 časa dnevno, 365 dana u godini pruža hitnu medicinsku pomoć iz domena mentalnog zdravlja – kaže dr Stašević. Javljanje psihijatru ili psihologu, traženje pomoći kada je teško – nije sramota. – Svakog od nas nekada boli i duša, to je znak da smo živi i da vredimo. Klinika “Dr Laza Lazarević” i Ministarstvo zdravlja kroz kampanju “Razumevanje je najbolji lek za dušu” od oktobra 2017. godine neprestano vodi borbu protiv tabuizacije ljudi koji traže pomoć obezbeđujući svakodnevnu i laku dostupnost stručne pomoći – zaključila je dr Ivana Stašević Karličić.

Od depresije se leči 5.000 ljudi

Depresija je bolest koju karakterišu tuga, gubitak interesovanja za događaje iz neposredne okoline, uz nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti u trajanju od najmanje dve nedelje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, depresija je glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom (uzrasta od 15 do 25 godina) i vodeći uzrok nesposobnosti (invaliditeta) u populaciji od 15 do 44 godine – rekli su za “Blic” iz “Batuta”. U Srbiji od depresije pate 419.302 osobe. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, broj bolnički lečenih osoba sa dijagnozom depresije u 2017. je bio 4.643, a prosečna dužina trajanja bolničkog lečenja bila je 36,9 dana.

By admin