Vesti – 30/31.03.2019.

Upis prvaka samo sa lekarskim uverenjem

U ponedeljak 1. aprila počinje upis đaka prvaka koji će trajati do 31. maja. Novina od ove godine je da roditelji neće morati da nose na upis izvod iz matične knjige rođenih, državljanstvo, potvrdu o prebivalištu, već će to škole pribavljati elektronski. Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je roditeljima ostalo da na upis prvaka donesu samo lekarsko uverenje, jer to ne može niko drugi da obezbedi. “Sve drugo dokumenta – izvod iz matične knjige rođenih, prebivalište… se elektronski nabavlja. Za to je obučeno dosta ljudi, direktori imaju uputstva, imaju i kol centar gde će se javiti ako im nešto bude nejasno”, rekao je Šarčević za TV Prva.

On je dodao da je važno i uvođenje JISP-a, jedinstvenog informacionog sistema prosvete koji će podrazumevati registre nastavnika, registre predavača na fakultetima, registre istraživača u okviru naučnih institucija. Upitan da li će zbog digitalnih udžbenika školske torbe otići u zaborav, ministar je rekao da ne može biti sve digitalno, ali da će se postepeno smanjivati školske torbe. On je ukazao da je država uradila 2.000 digitalnih učionica, a da će do jeseni biti urađeno još 8.000 digitalnih učionica, te da će svi učenici prvog razreda osnovne škole imati digitalne udžbenike i digitalne učionice. “Takav intenzitet brzog opremanja škola nije se desio ni u jednoj evropskoj zemlji, da se za dve do tri godine ceo sistem digitalizuje”, zaključio je ministar. U prvi razred ove godine upisuju se deca koja su rođena od 1. marta 2012. do 28. februara 2013. godine.

Sporazum SANU i Kineske akademije nauka

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) i Kineska akademija nauka potpisale su u sredu 27. marta u Beogradu Sporazum o saradnji, a predsednici dve akademije očekuju da će ta saradnja biti na obostranu korist. Predsednik SANU Vladimir Kostić rekao je novinarima da je danas nesumnjivo izuzetno značajan datum za SANU, jer je potpisala sporazum o saradnji sa jednom od, kao je rekao, bez preterivanja, najprestižnijih naučnih institucija na svetu.  Kineska akademija nauka, kaže Kostić, ima u svom okviru stotine instituta sa više od 70.000 naučnika i budžet koji daleko prevazilazi i najluđe snove svakog srpskog naučnika, u zemlji sa velikim brojem naučnih dostignuća i tehnoloških inovacija i jednom od retkih koja je uspela da vrati svoje najbolje stručnjake iz inostranstva. „Bez obzira na ogromnu disproporciju koja postoji i u broju ljudi i u kapacitetima, siguran sam da i Kina može da ima koristi od srpske naučne zajednice, jer nije ta veličina određivala da se na ovim prostorima pojave imena koja su menjala tok nauke i istorije”, naveo je Kostić. Preneo je da su u SANU pomalo uzbuđeni i da vlada veliki entuzijazam povodom namere gostiju iz Kine da omoguće usavršavanje u čitavom nizu oblasti za mlade naučnike iz Srbije. „Pozvali smo ljude koji već imaju saradnju sa Kinom u oblasti agronauke, geologije, fizike, tehničkih nauka. U poslednjih nekoliko godina, što se mog iskustva tiče, ovo je verovatno najznačajniji dan u SANU. Hoćemo li umeti to da iskoristimo, to zavisi od nas i zbog toga je potpuno nesigurno”, rekao je Kostić.

Predsednik Kineske akademije nauka Bai Čunli rekao je da SANU ima dugu tradiciju i da su svetski čuveni naučnici kao što su Nikola Tesla i Mihajlo Pupin popularni i među kineskim narodom. Naglasio je da se između srpskog i kineskog naroda neguje tradicionalno prijateljstvo, te da će sigurno saradnja između SANU i Kineske akademije, kao i saradnja srpskih i kineskih naučnika i stručnjaka doneti rezultat koji će biti na dobrobit oba naroda. Naveo je da su se ranije u sredu Kostić i on sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da je tom prilikom Vučić naglasio da će srpska vlada u narednom periodu ojačati podršku nauci. „Sigurno ćemo uz pomoć obe vlade produbiti saradnju između dve akademije. Postoji dobar osnov za naučno-tehničku saradnju Kine i Srbije. Nakon potpisivanja sporazuma stručnjaci iz Kine i Srbije će razmotriti mogućnosti za dalju saradnju”, rekao je Čunli.

Dve akademije, kako je naveo, po brojčanom stanju ne mogu da se uporede, ali veruje da SANU ima izuzetno kvalitetne naučnike i stručnjake, te da će korist od saradnje biti obostrana. Čunli je rekao da je Kineska akademija nauka prethodnih godina već pokrenula niz projekata koji podstiču razmenu mladih naučnika i studenata, a jedan od tih programa je stipendiranje stranih studenata i stručnjaka. „Trenutno su kod nas dva studenta iz Srbije na doktorskim studijama. Želimo da nam se ubuduće što više mladih, talentovanih stručnjaka iz Srbije pridruži i da ojačamo naš istraživački tim”, rekao je Čunli, prenosi Tanjug.

Prеkvalifikacijе za posao u IT sеktoru za višе od 400 zaposlеnih

Višе od 400 ljudi započеlo jе obukе prеkvalifikacijе za rad u IT sеktoru u okviru trеćеg kruga programa koji organizuju Kancеlarija za Informacionе tеhnologijе i еlеktronsku upravu Vladе Srbijе u partnеrstvu sa Programom Ujеdinjеnih nacija za razvoj (UNDP). Trеći krug obukе bićе organizovan za zaposlеnе kandidatе, koji žеlе da promеnе karijеru i zaposlе sе u IT sеktoru. U ovom krugu prijavljеno jе ukupno 4.000 kandidata, tеstirano 2.000 njih, a najboljih 411 dobilo jе priliku da pohađa obukе kojе sе vrše u Bеogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujеvcu, Valjеvu i Čačku.

U Bеogradu, na Fakultеtu organizacionih nauka, Matеmatičkom fakultеtu i Elеktrotеhničkom fakultеtu obukе  pohađa 180 polaznika (po 60 na svakom), a u Novom Sadu 40 polaznika u Vojvođanskom IKT klastеru i 40 program JISA (Smart d.o.o.). U Nišu  Elеktronski fakultеt pohađa 40 polaznika, a Matеmatički institut SANU njih 34. Visoka tеhnička škola strukovnih studija u Kragujеvcu primila jе 17 polaznika, Poslovni inkubator u Valjеvu 20 i Fakultеt tеhničkih nauka iz Čačka 40 njih.

Kancеlarija za IT i еUpravu jе, u partnеrstvu sa UNDP, u okviru trеćеg kruga programa Prеkvalifikacija za IT sеktor u novеmbru raspisala poziv za kandidatе koji su zaposlеni, koji  nisu završili nеki od IT smеrova na fakultеtima. U okviru programa jе u prva dva kruga obučеno 800 polaznika i njеgov cilj jе ublažavanjе nеdostatka kadrova na brzorastućеm IT sеktoru u Srbiji. Program jе pokrеnut na prеdlog Savеta za inovaciono prеduzеtništvo i informacionе tеhnologijе, kojim prеdsеdava prеdsеdnica Vladе Srbijе Ana Brnabić. Izvođači obuka su u trеćеm krugu uvеli značajnijе inovacijе u svojim programima.

Na Fakultеtu organizacionih nauka prеdavači ćе biti i iz sfеrе industrijе, polaznicima ćе biti dostupno i karijеrno savеtovanjе, dok ćе na Matеmatičkom fakultеtu polaznici imati zahtеvnijе završnе radovе. Na Elеktrotеhničkom fakultеtu polaznici ćе proći obuku za korišćеnjе Linux programa, u Vojvođanskom IKT klastеru kroz uvođеnjе “razrеdnog starеšinе” pojačaćе sе i saradnja sa kompanijama, dok ćе JISA (Smart d.o.o.) uključiti nastavnikе u praćеnjе praksi.

Elеktronski fakultеt u Nišu pokrićе oblast uključivanja agilnih mеtoda, Matеmatički Institut SANU obučavaćе Python, a polaznici ovog kursa sarađivaćе i sa prеdavačima sa amеričkog Univеrzitеta San Diеgo Extеnsion kroz onlajn programе i sеrtifikacijе. Visoka tеhnička škola strukovnih studija u Kragujеvcu obučavaćе polaznikе kako da uvodе i upravljaju projеktima, Poslovni inkubator Valjеvo upoznaćе polaznikе sa IoT tеhnologijama, dok ćе Fakultеt tеhničkih nauka u Čačku pružati dodatnе radionicе u Startap cеntru kao i dodatni program mеntorisanja.

Učenik iz Ostojićeva, pobednik međunarodnog takmičenja

Učenik kikindske Tehničke škole Vanja Miladinov briljirao je na takmičenju “Fon Nojman”, gde je predstavio svoj projekat “Robotska ruka”. Prvo mesto, u konkurenciji od 11 takmičara iz država regiona, za ovog šesnaestogodišnjaka motiv je više da nastavi da stvara, a kako kaže, naredni stepenik je konstrukcija celog robota. Stisak veštačke ruke jednak je rukovanju sa pravom osobom. Iza ove srdačnosti stoji Vanja Miladinov, učenik drugog razreda Tehničke škole Kikinda. Ideju za stvaranje “Robotske ruke” ovaj mladić dobio je prošle godine na takmičenju “Fon Nojman”. Njena primena zavisi od samog kontrolera.

“Kontroler koji sam ja napravio, za sad, bazira se na pokretima moje ruke. Napravio sam robotsku rukavicu, koja učitava pokrete moje ruke i onda robotska ruka oponaša te pokrete”, objašnjava Vanja. Ovaj izum, koji je zasnovan na “Arduino platformi”, pobrao je simpatije žirija i proglašen je za najbolji na ovogodišnjem takmičenju “Fon Nojman” u mađarskom gradu Seksardu, gde je uz Vanju, učestvovalo još petoro učenika kikindske Tehničke škole. “Mi im uglavnom damo samo neke savete, a za to je zadužen profesor Živić, koji je iskusniji u tom polju. U školi se već pet godina odvija Arduino sekcija, tako da znanja mogu da steknu tu”, kaže profesorica elektro grupe predmeta Zagorka Pastor. Vanju uspeh nije razmazio i već razmišlja o sledećem koraku. “To nije mesto gde ću da stanem, jer planiram da to postane ceo robot, jednog dana, po mogućnosti do kraja školovanja”, ističe Vanja. A nakon toga, ovaj mladi naučnik iz Ostojićeva sebe vidi na studijama mehatronike. Pored ljubavi prema robotici, Vanji je jednako atraktivan i dizajn video igrica, u kojem želi da bude jednako uspešan.  https://www.youtube.com/watch?v=BokJ-N3LbtQ

Zrenјanin: Čep za hendikep ne posustaje

Učenici OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina su na maloj simboličnoj svečanosti doneli odluku da nastave da učestvuju u akciji „Čep za hendikep“. Zajedno sa svojim učitelјima i do sada su prikuplјali čepove koje su predavali udruženju „Čep za hendikep“. Na tome im se ovog puta zahvalio predsednik udruženja Zoran Martinov. – U Zrenjaninu je preko 50 odsto škola uklјučeno u akciju „Čep za hendikep“. Novac prikuplјen prodajom čepova troši se na kupovinu ortopedskih pomagala osobama sa invaliditetom. Do sada je 85 njih na teritoriji cele Srbije dobilo kolica. Godišnje prikupimo između 60 i 80 tona čepova i veoma smo zadovolјni kako funkcioniše kampanja – istakao je Martinov. On je dodao da je cilј da se što više škola uklјuči u akciju, pa je zato i održan ovaj motivacioni skup. Đake je interesovalo šta se sve od prikuplјenih čepova može napraviti, a Martinov je najavio malo takmičenje. Onaj razred koji do kraja godine prikupi najviše čepova može da se nada nagradama – torti, slatkišima, sokovima… Prvi put ove godine, u subotu, 23. marta, biće održan inkluzivni festival „Čep fest“. Biće to prilika da se na jednom mestu nađu svi oni koji su, zahvalјujući akciji „Čep za hendikep“, dobili ortopedsko pomagalo i oni koji su u akciji učestvovali. Druženje će se odvijati kroz razne radionice, a za kraj je predviđena velika žurka za sve.

Zatvoreni “Prolećni Brankovi dani”

Uručenjem “Velike povelje Brankovog kola” Kseniji Maricki Gađanski za životno delo, u Sremskim Karlovcima završeni “Prolećni Brankovi dani 2019”. Manifestacija je počela 15. marta, na dan rođenja Branka Radičevića po starom kalendaru, u čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji, a zatvorena 28. marta, na dan Brankovog rođenja po novom. Maricki Gađanski je pre 60 godina završila Karlovačku gimnaziju i pripada redu najčuvenijih đaka ove slavne školske ustanove u Srba, koja traje 228 godina. Visoko priznanje, u Spomen biblioteci Karlovačke gimnazije, svečano je, ćerki laureatkinje, Ivani Gađanski, uručio Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola.  Sprečena da dođe na svečanost iz zdravstvenih razloga, Ksenija Maricki Gađanski je poslala besedu “Tri velika svetska umetnika, Ovidije, Mocart, Branko Radičević”, koju je pročitala njena ćerka. Maricki Gađanski, pored ostaloga, piše: “Branko je, kao i Sterija i Crnjanski, počeo pisati stihove na latinskom, sa čim je počelo i moje školovanje, ali su oni, nažalost u našoj večitoj nebrizi, a i neprilikama, izgubljeni”. “Oni su tada učili latinsku formulu “orator fit poeta nascitur”, da se govornik postaje, ali da se pesnik rađa i to se nije promenilo do danas. Međutim, po mom saznanju, među hiljadama umetnika u svetu tokom nekoliko hiljada godina, izdvaja se nekoliko umetnika drukčijih i važnijih od ostalih. Kao što rimska poezija ne može bez Ovidija, austrijska muzika bez Mocarta, tako ni srpska poezija ne može bez Branka Radičevića”, istakla je ona.

U svečanom programu, recitatorsko poetska družina “Među nama” izvela je dve antologijske Brankove pesme, potom je, pesnik i recitator Nikola Rausavljević govorio čuvenu Brankovu pesmu koja je neobična po tome što nema naslov, već umesto njega stoji znak upitnika, a u drugom delu svečanosti promovisana su tri najnovija broja gimnazijskog lista “Branko”. Septembarsko 48. Brankovo kolo će biti održano od 6. do 16. septembra u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu.

Zrenјanin: Odbrana i bezbednost ponovo u školama

Nakon 27 godina pauze u srednjim školama će ponovo biti obrađivane teme iz oblasti Odbrana i bezbednost. Nastava je predviđena za sve završne razrede. Prvi čas je održan u zrenjaninskoj Tehničkoj školi. Za maturante dva odelјenja Tehničke škole iz Zrenjanina, prvi nastavni čas su održali major Vlastimir Radivojević, načelnik Centra Ministarstva odbrane za Srednjobanatski okrug, i direktor škole Đorđe Klać, koji je ujedno i rezervni kapetan, pa je nastavu izvodio u svojstvu pripadnika Organizacije rezervnih vojnih starešina. U srednjem Banatu ima 65 odelјenja, sa ukupno 1.410 đaka koji će slušati više od 200 časova nastave. Konsultanti u nastavi će biti oficiri iz Ministarstva odbrane, a tamo gde je potrebno angažovaće se i rezervne vojne starešine. Predviđeno je da jedan čas bude poseta učenika tehničko – taktičkom zboru koji organizuje najbliža jedinica Vojske Srbije.

Nastava se održava na osnovu Zakona o vojnoj radnoj i materijalnoj obavezi, zatim inicijative Ministarstva odbrane za uvođenje određenih sadržaja obuke u školski sistem i akta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Učenici srednjih škola definisani su u kategoriju građana koja se u sistemu obrazovanja i vaspitanja obučava za potrebe odbrane zemlјe u uslovima vanrednog i ratnog stanja. Tako će maturanti tokom drugog polugodišta imati priliku da od pripadnika regionalnih centara Ministarstva odbrane saznaju više o Vojsci Srbije, ulozi građana u odbrani zemlјe u slučaju elementarnih nepogoda ili drugih masovnih akcidenata, o civilnoj odbrani i zaštiti, atomskoj, biološkoj i hemijskoj zaštiti, pitanjima radne, materijalne i vojne obaveze, o ulozi i zadacima rezervnih pripadnika vojske, odgovarajućem ponašanju i obavezama u slučaju velikih havarija ili požara, pojmu vanrednog stanja…

Mladim robotičarima nedostaje novac za put u Hjuston

Kragujevačkim gimnazijalcima ostalo još dvadesetak dana da sakupe oko 13.000 evra, kako bi predstavljali našu zemlju na svetskom takmičenju za najboljeg robota od lego kockica, koji se kreće u svemiru

Elem, ako u narednih dvadesetak dana ne sakupe evre, đaci Prve kragujevačke gimnazije neće moći da odu u Hjuston, gde se od 17. do 20. aprila održava svetsko takmičenje za najboljeg robota od lego kockica koji se kreće u svemiru i pomaže kosmonautima da reše probleme i ispitaju planete. Bila bi to velika šteta, kaže za „Politiku” Slavica Marković, direktorkanajstarije srpske škole južno od Save i Dunave. –. Koristimo sve poslovne i privatne veze da obezbedimo novac koji nedostaje, ali ne ide lako. Škola nema sredstava, a grad je već pomogao za odlazak na takmičenje u Celje. Za donacije firmi postoji neka procedura, a vreme curi. Zato molimo sve ljude da nam pomognu – apeluje agilna direktorka Marković.

Otkako se pročulo da su kragujevački gimnazijalci 16. marta osvojili najviše bodova od svih srpskih ekipa koje su učestvovale na takmičenju u Sloveniji, čitav grad je na nogama. Novac sakupljaju roditelji učenika, bivši đaci Prve gimnazije koji rade u inostranstvu, ovdašnje dobrostojeće firme, ali sredstva moraju da se obezbede najkasnije do 15. aprila, kada bi ekipa od sedam đaka i četiri profesorke trebalo da krene put Hjustona. – Do sada smo uspeli da sakupimo nešto više od 3.000 evra, nedostaje nam još oko 13.000. U subotu, 30. marta, u 20 časova, u Gimnaziji će biti održan donatorski koncert koji priprema naša koleginica profesorka muzičkog Gordana Vučković. Plan nam je da od prodaje ulaznica zaradimo koliko-toliko, zato pozivam sve Kragujevčane da dođu i pomognu nam.

Takmičenju u Hjustonu počinje 17. aprila, ali mi moramo da krenemo najkasnije dva dana pre toga – objašnjava profesorka matematike Ana Stanković, koja je sa koleginicama, profesorkama matematike i informatike Katarinom Veljković, Ljubicom Mudrić Staniškovski i Marinom Jelenić, pripremala đake za takmičenje. Svetsko prvenstvo učenika uzrasta od devet do 16 godina u definisanju naučnih problema sa mogućnošću praktične primene rešenja prvi put je održano 1999. godine, pod okriljem organizacije „Frst lego liga”. Srbija u njemu učestvuje od 2014, a kragujevačkim gimnazijalcima ovo je drugi nastup. Na regionalno takmičenje u Celju otišli su zahvaljujući dobrom plasmanu na beogradskom turniru, a u Sloveniji su bili najbolji među četiri ekipe koje su predstavljale našu zemlju.

– „Frst lego liga” je takmičenje koje se sastoji iz tri dela. Prvo se radi naučni projekat. Ove godine zadatak je bio da vidimo kako se astronauti ponašaju posle dužeg boravka u svemiru, a mi smo ispitivali i zašto gube čulo mirisa i ukusa. Napravili smo spravicu, fud inhalator, koji im omogućava da osete ukus i miris hrane kao na zemlji. Posle smo se takmičili u izradi robota od lego kockica koji treba da reši neke probleme u svemiru, a ocenjivali su i naš timski rad, fer i sportsko ponašanje . U tom delu smo bili najbolji, pretekli smo tri ekipe iz naše zemlje i stekli pravo da učestvujemo na prvenstvu sveta u Hjustonu – kaže Marta Špica, petnaestogodišnja učenica Prve kragujevačke gimnazije.

Vrsnu ekipu kragujevačkih gimnazijalaca čine Dunja Mihajlović, Milutin Milojković, Milica Todorović, Ivan Grego i Anja Mijailović. U Hjuston, ako bude novca, odlaze da se okušaju u konkurenciji sa đačkim timovima iz 97 drugih zemalja. Na početku „Frst lego lige” ove godine bilo je oko 40.000 ekipa iz celog sveta i oko 320. 000 učenika.

OŠ „Starina Novak”: Podići spomenik Starini Novaku

Zvono se oglasilo, a šarena reka mališana se slila u dvorište Osnovne škole „Starina Novak” na beogradskoj Paliluli – trče, dovikuju se, jure za loptom, smeju se… Škola čuva uspomenu na velikana srpske istorije i epske poezije po kome škola nosi ime. Ova palilulska osmoletka, zajedno sa nastavnicima i učenicima, pre skoro dve godine pokrenula je inicijativu da se podigne spomenik Starini Novaku. Direktor i nastavnici, prvi put bez đaka, otputovali su u rumunski grad Kluž gde već postoji velelepni spomenik ovom istorijskom i mitskom junaku. – Malo smo zavideli Rumunima i odlučili da se obratimo gradskim vlastima s predlogom da se nešto slično uradi u prestonici. Procedura nije bila jednostavna, trebalo je dostaviti idejno rešenje koje bi napravio akademski vajar. Mi smo sastavili ekipu koja se bavila proučavanjem vremena u kome je Starina Novak živeo – priča Vlada Vučinić, direktor škole.

Ivan Veličković, nastavnik likovne kulture, predložio je da vajar Zdravko Joksimović napravi idejno rešenje. – Spomenik bi trebalo da bude postavljen u parku na uglu Cvijićeve i Starine Novaka, na Staroj Paliluli. Nadamo se da će se to desiti već naredne ili do 2022. godine, kada naša škola obeležava stoti rođendan – navodi Vučinić. U okviru projekta „Starina Novak-Baba Novak”, koji je deo godišnjeg plana rada škole, učenici posećuju Rumuniju i druže se sa vršnjacima iz te zemlje. U čast legendarnog junaka koji ih spaja, učestvuju na izložbi literarnih, likovnih i ručnih radova na temu njegovog lika i dela. Ova škola se po mnogo čemu razlikuje od drugih: hol je pretvoren u muzej, a umesto dana škole, obeležava se nedelja škole.

“Škola je preživela mnoga razdoblja, ne samo socijalizam i novo doba. Po uzoru na savremene muzeje, izložbena postavka je u holu, gde je svakog dana vidi 1.200 ljudi. Tu mogu da se vide svedočanstva iz Kraljevine Jugoslavije, iz vremena vlade Milana Nedića, pisanke iz 1923. godine… Namera je bila da napravimo muzej škole kao društvene institucije”,  priča Vučinić.

Najstariji živi đak ove škole, Ivan Drulović, dobio je svedočanstvo davne 1941, a tokom rata časove je pohađao u jednoj privatnoj kući u Ulici 27. marta. – Školska zgrada je prvo bila na mestu gde se danas nalazi Visoka tekstilna škola. Tokom Drugog svetskog rata nastava se održavala u privatnim kućama, a potom su nas smestili ovde. U tom periodu se promenilo ime škole, pa smo se do 1956. godine zvali „Broj sedam”– govori direktor i pokazuje fotografije, uramljena svedočanstva i druge eksponate koji svedoče o istoriji ove ustanove.

Vremeplov: Umro  Dimitrije Tirol

              Na današnji dan 30. marta 1857. godine umro je Dimitrije Tirol, srpski književnik, prevodilac, izdavač, lingvista, novinar. Rođen je u Čakovu u Banatu (danas Rumunija). Bio je upravnik srpskih škola u Temišvaru i inspektor Državne štamparije u Beogradu. Od 1842. redovni je član Društva srpske slovesnosti, preteče Srpske kraljevske akademije. Bio je izdavač i priređivač almanaha i kalendara: “Banatski almanah”, “Novi zabavni kalendar”, “Uranija”. Sarađivao je sa Dimitrijem Davidovićem u “Srbskim novinama”, “Zabavniku”. Uređivao je “Novine čitališta beogradskog”. Objavio je i “Nemačku gramatiku: za upotreblenije srbske mladeži”.

Vremeplov: Umro Svetolik Ranković

   Srpski pisac Svetolik Ranković umro je na današnji dan  30. marta 1899. godine Po obrazovanju bio je teolog. Pripovedao je o seoskom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi duboko razočarani u život. Najčešće je prikazivao tamne strane raspadanja patrijarhalnog sveta. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela: romani “Gorski car”, “Seoska učiteljica”, “Porušeni ideali”, pripovetke “Jesenje slike”, “Slike iz života”.

Vremeplov: Rođen Goja

  Španski slikar Francisko Hose de Goja i Lusientes, umetnik nemirnog i pustolovnog duha rođen je na današnji dan 30. marta 1746. godine. Postao je 1786. dvorski slikar i naslikao je niz portreta – među najboljima u tom žanru – članova kraljevske porodice, dvorskih uglednika i poznatih ličnosti. U kompozicijama iz istorije i savremenog života ispoljio je izrazitu sklonost ka sarkazmu i kritici društva. Opsednut tragičnom sudbinom španskog naroda, stvorio je potresne slike-dokumenta (“Drugi maj 1808”, “Treći maj 1808. – streljanje u Madridu”), a u poznim godinama fantazmagorične prizore (“Saturn”, “Prometej”, “Ples veštica”) i velike cikluse u bakropisu i litografiji. Pri kraju života, već oslepeo, morao je da emigrira u Francusku, gde je umro. Glavna dela: “Odevena Maja”, “Gola Maja”, “Porodica Karlosa IV”, “Marija-Lujza”, “Slikar Fransisko Baje”, grafički ciklusi “Kapričosi”, “Užasi rata”, “Poslovice”, “Tauromahija”.

Vremeplov: Rođen Majmonides

Na današnji dan  30. marta 1135. godine rođen je jevrejski filozof, lekar, matematičar i astronom Mojsije ben Majmon, poznat kao Majmonides, sledbenik Aristotela, najveći jevrejski filozof srednjeg veka. U najvažnijem filozofskom delu “Vodič ljubavi” pokušao je da zasnuje religiju na racionalnim osnovama, što je izazvalo žestoku osudu ortodoksnih pristalica judaizma. Napisao je više astronomskih i matematičkih rasprava i 18 medicinskih traktata s teorijama znatno ispred vremena u kojem je živeo.

Vremeplov: Rođen van Gog

   Holandski slikar Vinsent van Gog, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih u istoriji slikarstva rođen je na današnji dan  30. marta 1853. Slikao je žarkim bojama, a njegova ekspresivna dela prodorne snage neprevaziđena su u izražavanju psihičkih stanja i raspoloženja. Nepriznat za života, praćen mnogim nedaćama koje su ga bacale u duboku depresiju – 27. jula 1890. u nervnom rastrojstvu pokušao je samoubistvo i umro je dva dana potom. Njegova dela – oko 850 slika i više od 900 crteža, mahom pejzaža, portreta i mrtvih priroda – presudno su uticala na razvoj moderne umetnosti i donela mu posmrtnu slavu.

Vremeplov: Ugovor o kupovini Aljaske

Senatu SAD podnesen je na današnji dan 30. marta 1867. godine ugovor o kupovini Aljaske od Rusije. Teritorija od milion i po kvadratnih kilometara kupljena je potom za 7,2 miliona dolara, oko dva centa po jutru zemlje. Aljaska je 1912. godine zvanično proglašena za teritoriju SAD, a 1959. godine postala 49. američka država. 

Vremeplov: Umro Karl Maj

Na današnji dan 30. marta 1912. godine umro je Karl Maj, nemački književnik. Plodan i popularan autor, pisao je laku literaturu zabavnog karaktera. Bio je najtiražniji nemački autor. Dela: “Vinetu”, “Blago u srebrnom jezeru”, “Sin lovca na medvede”, “Od Bagdada do stambola”, “U balkanskim gudurama”.

Vremeplov: Umro Njutn

Na današnji dan 31. marta 1727. umro je engleski fizičar, matematičar, mehaničar i astronom Ser Isak Njutn, univerzitetski profesor u Kembridžu. Otkrio je Opšti zakon privlačenja masa (gravitacija), čime je počela nova epoha u mehanici i astronomiji. Od 1703. do smrti 1727. godine  bio je predsednik Londonskog kraljevskog društva (Akademija). Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni račun. Postavio je temelje klasične fizike i otkrio neke zakonitosti u optici. Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike. U matematici je pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni beskonačni red, metodu približnog određivanja vrednosti nula funkcije. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U njegovu čast znakom N obeležava se sila.

Vremeplov: Rođen Dekart

               Francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, osnivač novovekovne evropske filozofije, posebno modernog racionalizma, koji je označio prekid sa sholastikom rođen je na današnji dan 31. marta 1596. Tvorac je novovekovne opšte metodologije i epistemologije, koje su veoma uticale na potonje naučno mišljenje. Takođe je jedan od tvoraca analitičke geometrije, a u matematiku je uveo promenljivu veličinu i funkciju, što je bila prelomna tačka u razvoju matematike. Dela: “Rasprava o metodi”, “Pravila za rukovođenje umom”, “Meditacije o prvoj filozofiji”, “Rasprava o strastima duše”, “Principi filozofije”, “Geometrija”.

Vremeplov: Rođen Borisav Stanković

Srpski pisac Borisav Stanković, poeta ljudskih strasti, prolaznosti života i ljudske tragike, dubok analitičar društvenih procesa i psiholoških tipova rođen je  na današnji dan  31. marta 1876. Opisivao je rodno Vranje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, patrijarhalnu atmosferu rodnog grada i potčinjenost pojedinca svemoćnom sudu čaršije. Sjajan poznavalac ljudske psihe, naročito je rado slikao likove izraženih čulnih osobina kojima gospodare strast i dert. Dela: knjige pripovedaka “Iz starog jevanđelja”, “Stari dani”, drame “Koštana”, “Tašana”, roman “Nečista krv”, memoari “Pod okupacijom”.

Vremeplov: Jevreji da pređu u rimokatoličku veru …

Kralj Fernando V Katolički dao je na današnji dan 31. marta 1492. godine Jevrejima rok od tri meseca da pređu u rimokatoličku veru ili da napuste Španiju.

Vremeplov: Rođen Đorđe Andrejević Kun

   Srpski slikar Đorđe Andrejević Kun, član Srpske akademije nauka i umetnosti rođen je na današnji dan  31. marta  1904. Slikarstvo je učio u Beogradu, Veneciji, Milanu, Firenci, Rimu i Parizu. U predratnoj Jugoslaviji najviše je slikao prizore socijalne stvarnosti i društvenog revolta, a kao učesnik građanskog rata u Španiji od 1936. do 1939. i NOP-a od 1941, prizore iz rata. Radio je velike kompozicije, portrete, mrtve prirode i figure, crteže, gravire, grafičke mape (“Krvavo zlato”, “Za slobodu”, “Partizani”).

Vremeplov: Rođen Jozef Hajdn

Na današnji dan  31. marta 1732. godine godine rođen je austrijski kompozitor Jozef Hajdn, predstavnik “bečkih klasičara”, tri decenije kapelmajstor na dvoru mađarske magnatske porodice grofova Esterhazi. Prilikom dva boravka u Engleskoj stekao je svetsku slavu i komponovao najzrelija dela. Inspirisao se austrijskim, mađarskim, nemačkim, francuskim, ruskim folklorom. Napisao je više od 100 simfonija, komponovao je gudačke kvartete, klavirske sonate, crkvenu muziku, a prema njegovom “Carskom kvartetu” nastala je himna Austrije. Dela: simfonije “Jutro”, “Podne”, “Veče”, “Oproštajna”, “Marija Terezija”, “Oksfordska”, “Medved”, “Kokoška”, “Kraljica”, “Vojna”, “Časovnik”, gudački kvarteti “Sunčevi kvarteti”, “Ruski kvarteti”, oratorijumi “Stvaranje sveta”, “Godišnja doba”, opera “Apotekar”.

Više od 100 osoba uhapšeno u Brazilu zbog dečje pornografije

Ministarstvo pravde Brazila saopštilo je da je više od 100 ljudi uhapšeno u četvrtak  u operaciji suzbijanja dečje pornografije na internetu. Prema navodima ministarstva, najmanje 106 osumnjičenih suočava se s optužbama za snimanje i deljenje dečje pornografije, za šta je predvidjena zatvorska kazna do osam godina. Nalozi za hapšenje izdati su u svih 26 saveznih država i u glavnom gradu Braziliji.

Loran (8) studira na tri fakulteta i nije jedino dete genijalac

Loran Simon (8) je inteligencijom oduševio svet. Već sada je student i to na tri univerziteta. Srećom po svet, ima još genijalne dece i ovo su priče o njima. Loran ima IQ 145, osnovnu školu koju je upisao kao četvorogodišnjak, završio je za dve godine, a sada pohađa univerzitete u Holandiji, Belgiji i Nemačkoj. Najpametniji dečak Evrope kako ga zovu, je za belgijsku radio stanicu RTB izjavio da najviše voli da uči matematku. Mama Holanđanka i tata Belgijanac uspešno prate interesovanja i razvoj svog nadarenog mališana.

Džejkob Barnet će ove godine proslaviti 11. rođendan. Lekari su najpre mislili da boluje od blažeg poremećaja u ponašanju da bi kasnije ustanovili da je hiperinteligentan. Sa tri godine je znao da govori abecedu unazad, a sa 10. godina je postao učenik Univerziteta Indijanapolis. Radi na doktoratu iz kvantne fizike i ima cilj da opovrgne Ajnšatanovu teoriju relativiteta.

Akim Kamara (9) je muzički vunderkind iz Berlina. Violinu je počeo da svira sa samo dve godine. Ima neverovatan sluh i besprekorno pamti zvukove. Te sposobnosti je ispoljio dok je još bio u pelenama. Ovako je svirao sa samo tri godine.

Tu su i mali genijalci iz Srbije. Đaci beogradske škole “Malac genijalac” su prošle godine na Evropskom prvenstvu u mentalnom računanju za uzrast od sedam do 17 godina u Bazelu briljirali.  U mlađoj kategoriji Aleksandar Alavanja osvojio je zlato, Andrijana Drašković srebro, a Ana Stamenković bronzanu medalju. U nešto starijoj grupi Mihailo Mitić kući doneje došao do zlata, a Kosta Kuzmanović do bronze. Ne treba zaboraviti ni učenike Gimnazije u Gornjem Milanovcu, Poljoprivredne škole u Svilajncu, Srednje škole u Arilju, Gimnazije u Guči i Prve kragujevačke gimnazije koji su 2017. idejom o proizvodnji bojlera koji stvara i koristi sopstvenu električnu energiju, osvojili prvo mesto na regionalnom takmičenju srednjoškolaca u preduzetničkim veštinama.

Kako prepoznati dete genijalca?

Nadarenu decu je lako prepoznati, i to po sledećim oblicima ponašanja, odnosno sposobnostima koje ispoljavaju. Listu “znakova prepoznavanja” sastavila je Mensa Srbije: 1. izvanredno pamćenje, 2. rano prelaženje intelektualnih prekretnica koje su tipične za decu, 3. čitanje od najranijeg doba, 4. hobiji i interesi ili dubinsko poznavanje određenih tema, 5. netolerancija prema drugoj deci, 6. svest o događajima u svetu, 7. sebi postavljaju visoke standarde u školi, 8. uspešna su u školi, 9. vreme vole da provode s odraslima ili sami, 10. vole da govore, 11. non stop postavljaju pitanja, 12. lako uče, 13. brzo razvijaju smisao za humor, 14. muzički su nadareni, 15. vole da preuzimaju kontrolu, 16. osmišljavaju dodatna pravila igara, 17. izraženo su ekstrovertni…

About the Author

admin