Vesti – 01.04.2019.

Danas je Dan Šale: Aprilili… u Bavarskoj 1. maja!

Mnogi u svetu se smeju 1. aprila, od srca ili kiselkasto, zavisno od toga da li zbijaju šale na tuđ račun, ili to neko čini na njihov, a neki se, pak, svojski trude da toga dana ne budu nasamareni kako ne bi bili cele godine nesrećni. Istorija zbijanja šala 1. aprila je obavijena tajnom. Jedni tumače da se ovaj svojevrsni “narodni praznik” pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao “Dan svih luda”, koji je bio opštenarodno veselje.  Neki veruju da koreni tog narodnog praznika sežu do starog Rima, poznatog i po tome što su ondašnji ljudi umeli da se dobro zabavljaju i priređuju bahanalije. Drugi kažu da se ovaj običaj pojavio u XVI veku u Francuskoj (čak tvrde da je to bilo 1564.). U Francuskoj za onog ko je nasamaren kaže da je dobio “aprilsku ribu”. 

Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu “Danom svih glupaka”. Finci taj dan povezuju sa prolećnim podukama dece o privrednim radovima, a slično je i Švajcarskoj, bez obzira na govorno područje te države. U Ajndhovenu, u Holandiji, održava se svojevrsna tradicija nasamarivanja 1. aprila: novine se utrkuju da objave ekskluzivne vesti, recimo, o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, ili o bolestima, o eksperimentima u atomistici… Nemci 1. april smatraju danom kada se lako osete nesrećnim, a svoje loše osećanje manje vezuju za nasamarivanje a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik. Na primer, u Bavarskoj, posebno u okolini Vestervalda, šale slične prvoaoprilskim se zbijaju tek 1. maja. Ipak i danas povedite  računa , da ne postanete predmet nečije (neslane) šale.

Da nije samo u Srbiji uobičajeno da se “šalimo” na račun političara i političkih dešavanja, pokazuje i činjenica da je Muzej šala u San Dijegu objavio spisak 10 najboljih prvoaprilskih šala u anglosaksonskoj štampi, a jedna od najsmešnjih takođe ima veze sa politikom. Ta šala odnosila se na američki državni radio, koji je 1992. godine najavio novu kandidaturu Ričarda Niksona za predsedničke izbore, pod motom: “Nisam učinio ništa loše i neću to ponoviti”.

Još jedan protest “Jedan od pet miliona”

Protest “Jedan od pet miliona”, koji je počeo u subotu na Platou ispred Filozofskog fakulteta, završen je ispred zgrade Vlade Srbije. Kod zgrade RTS-a čitan je “Dnevnik slobodne Srbije”. Protest je završen najavom da će sledeće subote građani šetati od zgrade Vlade do televizije Pink. Na “veliki marš” do Pinka građane je pozvao glumac i funkcioner Demokratske stranke Branislav Lečić. On je rekao da ga je vlasnik televizije Pink Željko Mitrović pozvao da gostuje kako bi inicirali “Utisak nedelje” i da mu sada šalje odgovor: “Ne gostujem na Pinku, ali ću doći sa svima vama”.

Učesnici protesta “Jedan od pet miliona” traže i fer i slobodne izbore, slobodne medije šest do devet meseci pre izbora, smenu državnog vrha, glavnog i odgovornog RTS, kao i razotkrivanje ubistva lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića. Protesti se održavaju četvrtkom, petkom i subotom u više gradova. Održani su, između ostalih, u Valjevu, Novom Sadu, Nišu, Kruševcu, Vranju, Leskovcu, Apatinu, Užicu, Kikindi, Smederevu, Čačku, Gornjem Milanovcu, Despotovcu, Kragujevcu, Pirotu, Prokuplju, Blacu…

Sledeće subote veliki studentski marš

Organizatori protesta “Jedan od pet miliona” pozvali su građane da im se pridruže sledeće subote, na velikom studentskom maršu u 16 časova, iz Studentskog grada na Novom Beogradu, ka Vladi. “Šetnju pokreću studenti, ali svi ljudi su dobrodošli”, poručili su organizatori i dodali da se time slavi i Dan studenata, 4. april. Okupljeni građani nosili su zastave Srbije i transparente među kojima su i “Filozofski – istorija”, “Pošta – poštarima, stranke – političarima”, “Ne trebaju nam PUPS-ovci, trebaju nam stručnjaci”.

Potpisivana je peticija Vojnog sindikata Srbije, kojom se traži “poništavanje Vulinovih (ministar odbrane Aleksandar) nezakonitih akta”. Među okupljenim građanima su bili i lider pokreta Dveri Boško Obradović i lider Narodne stranke Vuk Jeremić.

Protestna šetnja počela je nakon obraćanja istoričara Čedomira Antića, jednog od organizatora Miodraga Simovića i studenta FPN Stefana Simića, koji su privođeni ranije. Građani su se sa platoa, zatim, uputili Makedonskom ulicom, pa kroz Svetogorsku i Takovsku do zgrade Vlade Srbije.

Simić: Ne jarboli i fontane – trebaju nam škole, vrtići, parkovi i bolnice

Okupljenima se obratio i jedan od organizatora, Miodrag Simović, koga je Lečić najavio kao “političkog zatvorenika”, jer je bio privođen. Simović je podsetio na Đinđićeve reči – njihovo je da hapse i tuku, a naše je da izdržimo. Konstatovao je da se uništava Beograd, Beogradska tvrđava, arheloško nalazište Singidunum, priobalna zona Novi Beograd, i dodao da je sve to pod zaštitom države.

Student Fakulteta političkih nauka Stefan Simić, koji je uhapšen nakon protesta održanog ispred Predsedništva Srbije, smatra da je aktuelna gradska vlast “najgora”. Podsetio je na izjavu gradskog sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu Slavka Gaka koji je rekao da Grad nema obavezu da deci obezbedi mesto u vrtiću, jer oni nisu “bebi servis”. “Gospodine Gak, građani nisu socijalna služba da finansiraju neradnike kao što ste vi”, ovim rečima mu je odgovorio Simić, pred okupljenima. Upitao je i zamenika gradonačelnika Gorana Vesića “zbog čega mrzi Beograd i kad će da prestane da vrši ekocid u Beogradu, da ruši po Kalemegdanu i Gardošu”. Upitao ga je gde su obećane biciklističke staze i postavio, kako je rekao, pitanje svih pitanja – ko je rušio i vezivao ljude u Savamali.

“Ne trebaju nam jarboli i fontane, trebaju nam škole, vrtići, parkovi i bolnice”, poručio je gradskoj vlasti Simić.

Nema radnih subota: Ministar promenio odluku o nadoknadi časova

Ministar Mladen Šarčević poslao je obaveštenje svim direktorima osnovnih i srednjih škola u Srbiji u kojima im preporučuje da nastavu izgubljenu zbog produženog zimskog raspusta ne nadoknađuju subotom, već tokom radne nedelje, što je suprotno njegovoj prvobitnoj preporuci. Do nove odluke došlo je, kako se navodi u dopisu ministra, zbog žalbi velikog broja roditelja na radne subote. – Uz svo uvažavanje autonomije ustanova obrazovanja i vaspitanja, iako su škole napravile sopstvene planove nadoknade, obraćam vam se posle sumiranja izveštaja rukovodilaca Školskih uprava, iz kojih se vidi da se veliki broj roditelja obraća Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i školskim upravama, zahtevom da se nadoknada propuštenog rada, usled produžetka raspusta zbog epidemije gripa, ne organizuje subotom – navodi se u poslednjem dopisu ministra.

Kako dalje piše, “kako se najveći broj ranije planiranih aktivnosti, kao što su takmičenja i smotre, ispiti, pripreme za završni ispit za učenike osmog rarzeda osnovne škole, odnosno mature za učenike završnih razreda srednjih škola, kao i druge vannastavne aktivnosti, realizuju subotom, molim vas da nadoknadu propuštenog rada realizujete u toku radne nedelje, odnosno od ponedeljka do petka”.

Podsetimo, februarski zimski raspust prema školskom kalendaru trebalo je da traje dve nedelje i da se završi 18. februara, ali je na predlog ministra zdravlja Zlatibora Lončara, produžen do 25, zbog zahuktale epidemije gripa u Srbiji.

“Reforma”  gimnazija – ništa se nije promenilo

Ne možemo da se pohvalimo idealnim rezultatima reforme gimnazija, jer se suštinski ništa nije promenilo, osim što smo dobili dva nova predmeta, kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Srbijanka Turajlić kaže da posao nastavnika treba da postane najuglednija i najplaćenija profesija, bez toga je besmisleno govoriti o reformi “Ne možemo da se pohvalimo da su idealni rezultati, jer se suštinski ništa nije promenilo.

Osim što smo dobili dva nova predmeta. Ti takozvani nastavni paketi izvorno su zamišljeni tako da to bude projektna nastava, da se razvija preduzetnički duh, pokreću projekti, da učenici izađu iz škola. Međutim, u školi su ti izborni paketi podeljeni nastavnicima koji nemaju pun fond časova i opet su svedeni na nastavu koja se realizuje i za obične predmete”, kazao je Markov. Poražavajuć je podatak, kaže, da je u tim predmetima u beogradskim gimnazijama srednja zaključna ocena od 4,50 do 5, što, dodaje, govori da nešto tu ne funkcioniše. “Ili imamo fantastičnu decu ili nedovoljno obučene nastavnike koji nisu sigurni šta treba da rade, pa idu linijom manjeg otpora”, naglasio je.

Turajlić kaže da reforma gimnazija neće ništa poboljšati, jer – neće ni biti reforme. “Ovo uvođenje godinu po godinu…koliko shvatam, mi ne znamo kako će izgledati druga godina…to je besmisao. Pričalo se juče na okruglom stolu o finskom modelu, a mogli bismo da se pozovemo i na slovenački. Oni su 1995. ili 1996. godine nacionalno dogovorili šta im je strategija obrazovanja, i da kako god se budu menjale vlade, ona ostane. Mi smo doneli nacionalnu strategiju, u vreme minista Žarka Obradovića iz SPS-a. Onda se promenila koalicija, svi su zaključili da sad to nije više dobra strategija. Od 2000. godine svake tri godine pravimo novu reformi, svaka vlada pravi svoje, tako se ne može”, ocenila je Turajlić. Treba postići konsenzus na nacionalnom nivou, kaže, o tome šta treba da se promeni i da se po tome radi najmanje 10 godina. “Osim toga – ništa”, kazala je.

Markov naglašava da, da bi reforma bila suštinska, ona mora da bude dobro pripremljena. “Svi se slažemo da je reforma neophodna, jer deca više nemaju interesovanja da sede i odgledaju ceo film, a kamoli da slušaju nastavnika. Da bi reforma bila suštinska, ona mora da bude dobro pripremljena – što finansijski, a nije da nema tog novca, samo ga treba usmeriti, kao i obučiti nastavnike za ono što je planirano”, kazao je i dodao da je “mlađe generacije danas teško motivisati, jer ne mogu da pročitaju više od jednog ‘tvit posta’, a kamoli knjigu”. Obuka nastavnika ne sme da traje dva dana, kao u slučaju ove reforme, dodaje Markov. “…i dati veću autonomiju nastavniku, u pogledu ocenjivanja, recimo. Imamo vrlo rigidna pravila, kruta”, kaže gost Dana uživo.

Profesorka Turajlić kaže, međutim, da je za dobru reformu važno da se napravi prvi preduslov, a to je – smanjiti broj učenika u jednom razredu. “Interesantno je da mi svake godine imamo manje đaka na upisu, ali su razredi podjednako brojni. Sa manjim grupama možete da uspostavite interaktivni rad, da ih naterate da razmišljaju, da predlažu rešenja. Ovako, nemate mogućnosti da se promeni vid nastave…” kazala je.

Markov kaže da broj učenika u jednom razredu gimnazije ne sme da prelazi broj 30, ali da u nekim gimnazijama nastavu u jednom razredu pohađa i njih 35. Po finskom modelu, dodaje, u jednom razredu je dozvoljeno najviše 15 učenika. Manji broj đaka u razredu otvara mogućnost da se prepoznaju i da se radi sa talentovanom decom.

“Kod nas nastavnik nema kad da ih prepozna. Sa ovakvom normom nastavnika, sa opretrećenjem koje trenutno ima, on krajnjim naporima mora da prepozna talentovanu decu i sve se uglavnom svodi na ta takmičenja…A mogli bi još mnogo toga, ali nemaju kad”, kaže Turajlić.

Markov kaže da talentovanu decu nije teško prepoznati, ali da mu je teško posvetiti dodatnu pažnju.

Niko se u Vladi ne bori za mesto ministra

Turajlić kaže i da je greška što se danas obrazovanje doživljava kao trošak i kao nebitna stavka. “Ni u jednom sastavu, nijedne vlade, niko se nije otimao za mesto ministra prosvete. Imate naviku da se prvo ‘podele’ sva ostala ministarstva, vojska, policija, pa se onda na kraju pita ‘a ko bi mogao da bude ministar prosvete’, ko se nije namirio u koalicionim dogovorima”, kazala je. Druga stvar je, kaže, što je 2011. godine, u vreme vlade Mirka Cvetkovića, uzet kredit da se napravi nacionalna strategija obrazovanja. “Ja nisam čak ni preterani fan strategije usvojene 2011. Međutim, podignut je velik kredit da se napravi nacionalna strategija, ona je bila na javnoj raspravi, i recimo da je bila u redu. I šta je bilo s njom? Ništa!”, kazala je. Prema njenim rečima, ta strategija je ocenjena kao “koješta”. “Novi ministar je došao i rekao to je koješta, koaliciona partija SPS se setila takođe da je koješta…I sada se priprema nova. To će trajati dok traje ova vlada, pa posle opet. Ovi koji pripremaju tu strategiju ne znam da su pozvali bilo koga, za razliku od onih u vreme kada je ministar bio Obradović, kada su pozvani bili svi, pokušano je da se napravi konsenzus”, kazala je. Ova vlast, naglašava, ne razgovara ni s kim ko nije u vlasti.

Velika matura – veliki problem

Ukidaju se prijemni ispiti na fakultetima, a uvodi se velika matura. “Učenici se polako obaveštavaju od nastavnika, da od školske 2020/’21. godine, uvodi se opšta matura, koja bi trebalo da zameni prijemne ispite na fakultetima. Biće dva obavezna predmeta – srpski i matematika, i treći izborni, u odnosu na afinitete učenika. Kako će ona biti realizovana, to ćemo videti, ima dosta problema oko tehničke organizacije, s obzirom da je vrlo lako moguća zloupotreba”, kaže Markov. Objašnjava da svaka škola želi što bolje rezultate i da može doći do pritiska na nastavnike. “Znamo da je na završnom ispitu za osnovno obrazovanje bilo zloupotreba, testovi su izneti iz štamparije, a ovde je ulog mnogo veći. Ta matura može da bude dobra ako se dobro sprovede. A da li će moći bez zloupotreba, videćemo…”, kazao je Markov.

Turajlić: Nastavnik da bude najuglednija i najplaćenija profesija

Forum beogradskih gimnazija upozorio je i na manjak kvalifikovanog kadra i tražio da se ukine zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. “Da, više stotina nastavnika nedostaje, pogotovi su u deficitu nastavnici matematike i informatike. To su ljudi koji se zapošljavaju i u drugoj struci., oni su u školi u prolazu. Priznaćete, teško je zadržati programera za platu od 50.000 dinara, ako mnogo više može da zaradi negde drugde”, kaže Markov.

Turajlić kaže da su u Finskoj najtraženiji nastavnički fakulteti. “To mora i kod nas da postane najuglednija i najplaćenija profesija, bez toga je besmisleno pričati o reformi”, zaključila je Turajlić.

Konferencija evropskih akademskih biblioteka 2020. u Beogradu

Predsednica  evropskog udruženja akademskih biblioteka LIBER Žanet Fraj je istakla da im je zadovoljstvo što organizuju konferenciju u Beogradu i da već godinama imaju vrlo dobru saradnju s kolegama u Srbiji. “Oko 400 bibliotekara iz čitave Evrope i sa drugih kontinenata doći će u Beograd i očekujemo da ćemo imati sadržajne razgovore, jer imamo mnogo tema kojima treba da se bavimo, naročito digitalnom transformacijom i novim veštinama i uslugama u bibliotekama koje dolaze sa digitalizacijom”, rekla je Frajova u izjavi Tanjugu. Ona je konstatovala da se trenutno mnogo toga menja u radu biblioteka i da sve aspekte vezane za digitalizaciju treba istražiti, kao i mogućnosti koje ona pruža za dalji razvoj.

 Tokom tri dana trajanja konferencije, poslednje nedelje juna 2020. godine, Beograd će ugostiti više od 400 stručnjaka sa 200 univerziteta, što upravnik Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” Aleksandar Jerkov vidi kao krunu rada Beogradskog univerziteta, Univerzitetske biblioteke i Katedre za bibliotekarstvo Filološkog fakulteta. “To je trenutak u kome mi afirmišemo svoja dostignuća u domenu nauke i istraživačkih kapaciteta, ali i trenutak u kome srpska kultura pokazuje svetu da u 21. veku, osim naših nacionalnih karakteristika, ugodnog odnosa prema životu, noćnog života u Beogradu, volje da budemo deo Evrope, imamo zaista šta da ponudimo i da smo deo tog sveta u kvalitativnim procesima koji se odigravaju”, rekao je Jerkov Tanjugu. On je konstatovao da univerziteti i biblioteke prolaze kroz veliku informatičku transformaciju i da postoji veliki pokret otvorene nauke koji menja karakter i način prezentovanja naučnih radova, dodavši da su to pravci razvoja koje i Srbija mora da podrži. “Britanska biblioteka proizvodi dnevno četiri terabajta podataka. Toliko su sve naše biblioteke proizvele u poslednjih 10 godina. To je naše mesto, ali to ne znači da smo mi zauvek osuđeni da budemo na tom mestu”, rekao je Jerkov. On podseća da je Beogradski univerzitet među pet najboljih istočnoevropskih univerziteta i da je Srbija uznapredovala na Šangajskoj listi. “Znamo koji su naši strukturni nedostaci, ali verujem da postoji politička volja da se život na univerzitetu, u srpskoj akademskoj zajednici i srpskoj kulturi uopšte podrži i da se pruži prilika da se razvija u meri naših stvaralačkih potencijala. Kroz istoriju smo uvek imali više stvaralačkih potencijala nego uslova da ih ispunimo i kao profesor književnosti mogu da dodam, da univerzitet postigne što i srpska književnost i srpska kultura bude kao književnost, i mi ćemo biti vrlo, vrlo dobro”, naglasio je Jerkov.

Ministar Vukosavljević je istakao da će s LIBER konferencijom Beograd i Srbija dobiti međunarodnu promociju iz oblasti kulture i prosvete i da će to biti prilika da svetu pokaže da Beograd jeste važan međunarodni obrazovni i kulturni centar. On je podsetio da je Beograd poslednjih nekoliko godina bio domaćin nekoliko velikih kongresa – vizantologa, slavista, pozorišnih kritičara. “Beograd ponovo zauzima mesto koje mu pripada na kulturnoj, prosvetnoj, obrazovnoj mapi regiona, Evrope i sveta. Mi ćemo u narednih godinu i po dana, do početka ove konferencije, učiniti sve da maksimalno pomognemo, da to bude događaj na najvišem stručnom nivou”, poručio je Vukosavljević.

LIBER ima više od 400 članica iz svih evropskih zemalja, a godišnja konferencija je, po broju učesnika i kvalitetu izlaganja, najvažnija evropska bibliotečka konferencija i jedna od tri najvažnije u svetu.

Bečej: Novi smer – vozač

– Naša škola je dosta fleksibilna i shodno potrebama privrede otvaramo nove obrazovne profile. Tako sada uvodimo smer vozač motornih vozila – najavila je direktorka Tehničke škole i predsednik Aktiva direktora obrazovnih ustanova u bečejskoj opštini Svetlana Tašković. – Pored ovoga, na srpskom jeziku se planira upis na smerove elektrotehničar informacionih tehnologija i tehničar za kompjutersko upravlјanje CNC mašina, a na mađarskom jeziku se upisuje smer elektrotehničar računara. Trogodišnjim školovanjem u mešovitim odelјenjima obrazovaće se profil manikir-pedikir, osnosno bravar-zavarivač operater mašinske obrade.

„Lienka” Kisač: Deset vaspitnih grupa u vrtiću

O tome da u prigradskim naselјima nedostaje mladosti i života svedoče činjenice da se iz godine u godine primećuje pad broja dece upisane u vrtiće i škole. Što se tiče Kisača, vrtić „Lienka” ove godine ima upisano 165 mališana, a kako kaže glavna vaspitačica Sandra Petrović, u proteklih pet godina se taj broj smanjio oko 60. “U Kisaču stanovništvo se proređuje, jer lјudi dobijaju slovačko državlјanstvo i većina tamo i odlazi, a manje dolaze mladi bračni parovi, naročito s decom”, kaže Sandra Petrović. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Kisaču počelo je još 1946. godine pri osnovnoj školi, u prostorijama koje nisu bile prilagođene tom uzrastu, te su uslovi rada bili otežani. Kasnije, 1986. godine vrtić je pripao PU „Radosno detinjstvo” i bio je smanjenog kapaciteta. Nazvan je „Lienka”, što u prevodu znači bubamara. Od 2006. godine vrtić je adaptiran i proširen za dve jaslene grupe sa spojenim kupatilima, te deca ne moraju više da izlaze iz sobe.

Po njenim rečima, postoji deset vaspitnih grupa, od kojih su dve jaslene. Od ove godine napravlјena je mešovita jaslena grupa po godištima. Grupe su podelјene na slovačke i srpske, mada neka deca koja su po nacionalnosti Slovaci idu u grupe na srpskom jeziku i obrnuto, što je odabir roditelјa. – Neki prosto žele da im deca proširuju jezičke vrednosti i nauče drugi jezik, a deca uz decu najbolјe uče i savladavaju sve probleme, pa čak i te jezičke barijere – kaže naša sagovornica. – Na nama je da omogućimo izbor, a kasnije se onda opredelјuju na kojem jeziku će da unapređuju sebe i svoja znanja u školi. Uvek imamo mesta za svu decu, s tim što se za jaslice roditelјi moraju malo strpiti i sačekati određeni period, ali pre ili kasnije i najmlađi budu primlјeni. Što se tiče inkluzije, tu pripadaju i nadarena deca i ona s posebnim potrebama, a kod nas su u rad s njima uklјučeni psihološko-pedagoška služba, kao i vaspitači i roditelјi, što je od velikog značaja, naročito ako je dete s posebnim potrebama u pitanju.

Kako kaže, deca se posmatraju od početka godine i na taj način se dolazi do zaklјučka da li je dete nadareno, ili je pak s posebnim potrebama. Shodno situaciji, rade se dodatne aktivnosti i sugeriše se roditelјima da nadarenu decu podstiču što više kod kuće, dok se deca koja imaju fizičke ili psihičke poteškoće posmatraju duži period i, shodno proceni, pristupa se drugačijem radu s njima. – Saradnja s roditelјima je tu od velikog značaja jer možemo uporedo pratiti ponašanje i razvoj deteta kod kuće i u vrtiću – kaže Sandra Petrović. – Po potrebi se uklјučuje i socijalna služba. Kada se uvidi neki nedostatak, mi se prilagođavamo situaciji, cela grupa radi drugačije, i to najviše na samopoštovanju i empatiji, ukazujući deci na to da postoje izvesne razlike među njima i da nisu svi isti, a u tom uzrastu deca prihvataju razlike i pomažu drugarima.

Kako je rekla glavna vaspitačica vrtića „Lienka” Sandra Petrović, saradnja s lokalnom zajednicom je izvanredna, o čemu svedoče brojne aktivnosti koje tokom godine realizuju s meštanima. Ima dosta polјoprivrednih gazdinstava te s decom redovno idu u obilaske. – Svake godine sa starijim grupama i predškolcima idemo u berbu jagoda kod proizvođača Mihal Privizera, koji nam organizuje prevoz i sve ostalo što je deci neophodno za taj posao – kaže Sandra Petrović, i dodaje da, osim toga, obilaze i komšije koje se bave stočarstvom pa u svom dvorištu imaju koze, ovce i slično. Posećuju i javne ustanove, poput pošte, Doma zdravlјa ili pak biblioteke, gde deca aktivno učestvuju u usvajanju znanja iz tih oblasti. S KUD-om uvek spremaju priredbe koje se odigraju u Kulturnom centru „Kisač”, a učestvuju i u raznim drugim manifestacijama, poput „Sunčane jeseni života”, na Božićnom vašaru, preko zime kite jelku u centru, a učestvuju i na Festivalu akademskih i naivnih slikara „Zlatna brana”, kada se organizuje izložba u vrtiću.

Idejama i zajedništvom Novosađani stigli do titule Omladinske prestonice

Novi Sad je ove godine Omladinska prestonica Evrope, a u raznovrsne programe obeležavanja tog događaja značajnog za naš grad i mlade biće uklјučeno oko pola miliona mladih širom Evrope. Novi Sad će biti sedište brojnih omladinskih programa, a sve s cilјem da se mladima i nakon 2019. godine obezbedi perspektiva i značajnije se integrišu u društvo, ne samo kao učesnici programa već kao aktivni akteri u procesu donošenja odluka značajnih za ovo društvo. Tim OPENS-a istakao je da će različitim mehanizmima, programima, zagovaranjem i radom, do kraja 2020. godine, bojiti grad OPENS bojama i otvarati vrata mladima ka ostvarenju njihovih snova!

Podsećamo na to da je OPENS, kao savez udruženja, nastao 2016. godine. Nakon što se Novi Sad prvi put kandidovao (grad je ušao u prvih pet gradova, ali nije dobio titulu Omladinske prestonice evrope za 2018. godinu) i izgubio od Kaškaiša, omladinske organizacije i organizacije za mlade okupile su se i odlučile da još jednom daju podršku gradu za kandidaturu za omladinsku prestonicu, ali pod drugačijim uslovima. Grad će biti nosilac titule, ali će ona po?ednako pripadati i omladinskom sektoru. Šest novosadskih organizacija: Savez studenata univerziteta u Novom Sadu – Savez studenata medicinskog fakulteta, Omladina JAZAS-a, Centar za omladinski rad, „Balkanidea”, Inženjeri zaštite životne sredine i „Kulturanova” postale su osnivači Saveza OPENS.

Zalaganje i rad tih organizacija se isplatio i posle nove kandidature, 16. novembra 2016. godine u bugarskom gradu Varni Novi Sad je proglašen za Omladinsku prestonicu Evrope 2019. Za naš grad to je bila druga titula jer je iste godine u Briselu proglašen i za Evropsku prestonicu kulture za 2021. godinu, u konkurenciji gradova iz zemalјa van Evropske unije. Po rečima koordinatora OPENS-a Vukašina Grozdanovića, ove godine očekuje se realizacija oko 200 programa i projekata na lokalu, na nivou države i Evrope, u koje će biti uklјučeno više od 500.000 mladih. Aktivnosti su raznih sadržaja, od zabavnih i kreativnih, sadržaja koje se tiču zdravlјa, ekologije, zaštite životne sredine, lјudskih prava, uklјučivanja marginalizovanih mladih, do stavlјanja u prvi plan teme ravnopravnosti, načina korišćenja javnih prostora, da li omladinske organizacije imaju održive programe, na koji način mladi imaju prilike da razgovaraju s gradonačelnikom, premijerom, ministrima, da li postoje mehanizmi koji se mogu pobolјšati…

Zajedno s timom OPENS-a, organizacije-osnivači i sve partnerske organizacije nastoje da kreiraju i izgrade prostor i okruženje u kojem će mlade osobe imati podršku i moći da ostvare svoje ideje, da se aktivno uklјuče u zajednicu u kojoj žive, uče, zabave se na kvalitetan način, rade i izraze svoju kreativnost. Više o OPENS-u, programima, najavama događaja… može se pročitati na sajtu www.opens2019.rs  i društvenim mrežama.

OŠ „Starina Novak”: Za katedrom i nastavnice iz Kine

Osmoletka u srcu beogradske  Palilule, osim što čuva uspomenu na svoje stare đake, ne zapostavlja ni sadašnje, ali ni buduće učenike. Mališani već od prvog razreda mogu da uče kineski jezik, a predaju im dve nastavnice iz Kine. Od 2006. godine za učenike sedmog i osmog razreda postoje dvojezična odeljenja. Učenici pohađaju nastavu na srpskom i engleskom jeziku i putuju u Holandiju gde usavršavaju engleski. Đaci su bili zahvalni gosti, ali i dobri domaćini. U dolazili su im drugari iz Holandije, a oni su se potrudili da im pokažu lepote naše zemlje. Ostvarili su saradnju sa holandskom školom „Sint-Jan”.

 Zajedno sa učiteljicom Jelenom Jovanović deca od prvog do četvrtog razreda organizuju „Prolećni karneval”. Prerušeni u pčelice, gusare, karte iz špila, patuljke, defiluju paliluskim ulicama, a često im se pridruže i mališani koji tek treba da se upišu u školu. „Ljutu” družinu predvodi, naravno, Starina Novak. – Kostimi su tematski i izrađujemo ih sami. To je pravi spektakl, jer nam se pridruže roditelji i deca iz okolnih vrtića. Radujemo se proleću, ali i budućim prvacima – priča učiteljica Jelena.

Četiri sezone „Radija Novak”

U većini prestoničkih škola postoji razglas, ali u „Novaku” đaci su napravili pravu radio-stanicu. „Radio Novak” postoji već četiri sezone. Uz pomoć Vasilija Savića, njihovog učitelja, osnovci prave emisije, pripremaju priloge i čitaju vesti. – U radio-sekciju se može učlaniti ko god želi. Jedna od naših emisija zove se „Radijske istorijske slike”. U njoj se bavimo znamenitim ličnostima po kojima nose imena ulice oko škole. Čitamo i najbolje sastave iz srpskog jezika, pravili smo i humorističke emisije, program se emituje četiri sata dnevno – objasnio je Savić. „Radio Novak”, kako on kaže, nije samo radio-stanica, već i nastavno sredstvo – u rad redakcije su naročito uključena deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Osnovna škola „Starina Novak” broji 650 đaka i ne spada u najveće, niti najpopularnije prestoničke škole. Za velika i kreativna dela, ipak, nije potrebno mnogo ljudi, već puno truda i dobre volje. 

Vremeplov: Rođen Gogolj

  Ruski  pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj, otac ruske realističke proze rođen je  na današnji dan 01. aprila 1809. U romanu “Taras Buljba” prikazao je borbu Kozaka protiv poljskih i turskih osvajača. U zbirkama pripovedaka “Večeri na salašu kraj Dikanjke”, “Mirgorod”, “Petrogradske priče”, “Arabeske”, delu “Mrtve duše”, komedijama “Revizor” i “Ženidba”, oslikao je neveselu stvarnost. Opterećen, opštim stanjem ali i sopstvenim delom, koje je stvarnost verno odražavalo, piše “Izabrana mesta iz prepiske sa prijateljima”, pokušavajući da na mračnu sliku baci svetle tonove i stvori pozitivne junake. Pred smrt je uništio rukopis drugog toma “Mrtvih duša”. Intimno bio je izrazito religiozan, mistik, pisao je teološke tekstove, čak tumačenja liturgije. Na osnovu Gogoljevog dela, Visarion Belinski je formulisao principe naturalne škole ruske književnosti, a Nikolaj Černiševski ga je smatrao osnivačem “satiričnog ili tačnije rečeno kritičkog pravca ruskog realizma”.

Vremeplov: Umro Ferenc Molnar

Na današnji dan, 01. aprila 1952. godine  umro je mađarski pisac Ferenc Molnar, koji je romanom “Junaci Pavlove ulice” stvorio klasično delo omladinske književnosti. U pozorišnim komadima iskazao je izuzetnu tehniku i duhovitost. Ostala dela: drame i komedije “Liliom”, “Vuk”, “Gardist”, “Crveni mlin”, “Čudo među brdima”, “Labud”, “Olimpija”, “Igra u dvorcu”.

Vremeplov: Ubijen Mirabo

Pod optužbom da je paktirao s dvorom na današnji dan 01. aprila 1791. godine ubijen je francuski političar i pisac Onore Gabrijel Viktor Riketi de Mirabo, najbolji govornik Francuske revolucije i jedan od glavnih zastupnika interesa trećeg staleža. Doprineo je pobedi Ustavotvorne skupštine nad kraljem, ali ne kao principijelan protivnik monarhije. Njegov cilj bila je liberalna reforma društva uz održavanje monarhije, po uzoru na Britaniju. Dela: “Esej o despotizmu”, “O pruskoj monarhiji pod Fridrihom Velikim”.

Vremeplov: Rođen Bizmark

Na današnji dan, 01. aprila 1815. godine rođen je nemački državnik Oto fon Bizmark, nazvan “gvozdeni kancelar”, koji je “krvlju i gvožđem” ujedinio nemačke države. Kao kancelar Pruske 1864. u savezu s Austrijom napao je Dansku i osvojio Šlezvig, a onda se okrenuo protiv Beča i 1866. porazio Austriju, što mu je omogućilo da severne nemačke državice ujedini u Severnonemački savez. Isprovocirao je nemačko-francuski rat i posle pobede 1871. proglasio je Nemačko carstvo s carem Vilhelmom I (tako što je pruska kraljevska porodica Hoencolern postala i nemačka carska). Sam je postao prvi kancelar ujedinjene Nemačke. Suzbijao je separatizam rimokatoličkog juga. “Izuzetnim zakonom” (Lex specialis) 1878. stavio je socijaldemokratiju van zakona. Zbog sve veće nepopularnosti i neslaganja s novim carem Vilhelmom II, sišao je sa vlasti 1890. posle 28 godina gotovo neograničene vladavine.

Šarčević: Vršnjačko nasilje drastično opada

Jasno je da se vršnjačko nasilje, kao i sve što je negativno u društvu, ne može iskoreniti, ali statistika govori u prilog tome da je ono drastično u opadanju, izjavio je u petak ministar prosvete Mladen Šarčević. On je u emisiji Pravac na tv Pink3 naveo da je urađeno mnogo na prevenciji, odnosno lečenju uzroka nasilje, te da je najveća odgovornost na direktoru ustanove.

SpiNNaker – kompjuter koji otkriva tajne ljudskog uma

Posle 12 godina izrade i uloženih 15 miliona funti, veliki kompjuter dizajniran da imitira ljudski mozak konačno je spreman da bude uključen, objavio je Independent. Napravljen u Mančesteru, kompjuter “SpiNNaker” sastoji se od milion procesora koji mogu da izvedu 200 biliona akcija u sekundi, što znači da može da modeluje više bioloških neurona u stvarnom vremenu od bilo koje druge mašine koja je do sada napravljena. Za razliku od tradicionalnih računara, “SpiNNaker” (Spiking Neural Network Architecture) ne komunicira slanjem velikih količina informacija iz tačke A u tačku B preko standardne mreže. Umesto toga, oponaša paralelnu komunikacijsku strukturu mozga tako što istovremeno šalje male količine informacija na različite destinacije. “Napravili smo u suštini mašinu koja više radi kao mozak, a ne tradicionalni kompjuter, što je izuzetno uzbudljivo. Krajnji cilj projekta je oduvek bio milion jezgara u jednom računaru za primenu aplikacija za oponašanje mozga u realnom vremenu, sada smo to postigli, što je fantastično”, rekao je rekao je Stiv Farber, profesor računarskog inženjerstva na Univerzitetu u Mančesteru.

“SpiNNaker” je prvi korak ka stvaranju modela milijardi bioloških neurona u realnom vremenu, ali će i ovako pružiti uvid bez presedana u to kako funkcioniše ljudski mozak, navodi “Independent”. To je, kako se navodi, moguće simulacijom različitih delova mozga, kao što je bazalna ganglija, oblast koju pogađa Parkinsonova bolest. Prema rečima Farbera, “SpiNNaker” može da pomogne naučnicima da otkriju neke tajne toga kako funkcioniše ljudski mozak tako što će pokrenuti izuzetno veliki broj simulacija.

About the Author

admin