Vesti – 08.04.2019.

GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine podržavaju Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE),  i time što svakodnevno na svojim sajtovima objavljuju novine i vesti vezane za samu Akciju. Globalna nedelja akcije za obrazovanje ove godine biće održana (kod nas) od 22. i 28. aprila (u svetu od 24. aprila do 1. maja). NSPRV i NSJS su, tim povodom,  raspisali konkurse za najbolji literarni i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)“! Najbolji radovi učenika i njihovi mentori biće nagrađeni.

Elem, svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno javno i inkluzivno obrazovanje. Znatan  deo dece  nije uključen u obrazovni sistem, što se onda  prenosi i na sledeće generacije. Ti ciklusi isključenosti negativno utiču i na pojedince i na društvo u celini. Kako bi se otklonile prepreke ka kvalitetnom “Obrazovanju za sve”, ovogodišnja GAWE se posebno fokusira na podršku deci koja su najčešće isključena. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju, deca iz osetljivih grupa povećaju svoje šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu.

U Srbiji, nažalost, danas na Svetski dan Roma, podsećamo da osnovnu školu pohađa svega 64% dece koja žive u romskim naseljima, odnosno 66% dece iz najsiromašnijih porodica,   a da srednju školu pohađa svega 22% dece koja žive u romskim naseljima, odnosno još  i manje  devojčica koje žive u romskim naseljima (svega 15%, prim. ured.). Podsećamo i da srednju školu pohađaju tri od četiri deteta (tačnije 74%, prim. ured.) dece iz najsiromašnijih porodica. Zabrinjava i podatak da  srednju školu pohađa 89% dece iz opšte populacije.

Gradimo i razvijajmo javni obrazovni sistem i … obezbedimo jednak pristup svoj deci
Uključimo decu  iz osetljivih grupa
Imamo još samo 11 godina da dostignemo Cilj 4

Pridružite se!

(→Saopštenja)

“Jedan od pet miliona”: Nismo ni planirali da idemo do Pinka!

Glumac i funkcioner DS-a Branislav Lečić izjavio je u subotu  na protestu “Jedan od pet miliona” ispred zgrade Vlade Srbije da neće biti šetnje do TV Pink i da ona nikada nije ni bila deo plana, jer je vlast htela da je iskoristi za izazivanje incidenata. Umesto toga, protestna kolona krenula je ka Trgu Republike i platou ispred Filozofskog fakulteta. Lečić je podsetio da su funkcioneri Saveza za Srbiju pre dva dana pokušali da u Skupštini grada gradonačelniku Zoranu Radojičiću dostave pismo sa zahtevom za smenu njegovog zamenika Gorana Vesića, i da je u roku od 15 minuta organizovan kontraskup sa prisutnim ekipama svih medija i pripremljenim saopštenjima. “Bila je to klopka. Mi na takve klopke nikada više nećemo nasedati”, poručio je Lečić i naveo da je plan vlasti bio da Boška Obradovića proglase za lidera kompletne opozicije, i da, pošto su mu već nalepili etikete “fašiste” i “ljotićevca”, tim rečnikom diskvalifikuju celu opoziciju, a zatim taj “ružni jezik” pretvore u jezik “medija koje su okupirali”, kako bi opravdali primenu nasilja prema učesnicima protesta u cilju očuvanja sistema. Ocenio je i da su incidenti ispred Skupštine grada i večerašnji “doček” ispred Pinka sa namerom organizovani kako bi se sprečio veliki miting 13. aprila.

Protestu se priključila i veća grupa studenata koja je peške došla od Studentskog grada na Novom Beogradu.

Studentski marš: Položićemo i ovaj ispit

Studenti s različitih fakulteta okupili su se u subotu  u Studentskom gradu u Beogradu u okviru protesta „Jedan od pet miliona“. Oni su krenuli u „Studentski marš“ do Vlade Srbije, gde će se pridružiti građanima na protestu. Studentima su se obratili profesor Oliver Tošković, pisac Marko Vidojković i student Andrija Jovanović, koji su poručili da je njihova obaveza da „budu kontrolor onoga što ne valja u društvu“. Okupljeni su razvili dva velika transparenta s natpisima „Studenti ne ćute“ i „Položićemo i ovaj ispit“. Tokom šetnje studenti uzvikuju “Uhapsi me sada, Nebojša” i “Studenti ne ćute”.

Student Andrija Jovanović je rekao da „nije fašista“ i da „nije strani plaćenik, kao što je „moglo da se čuje po raznim tabloidima“. „Ja sam žrtva, kao i vi. Ja studiram u državi koja ne ceni ni znanje ni diplomu. Kao i vi, ja sam svedok stravičnog urušavanja sistema vrednosti i kao i vi, ja ne želim da sedim i ćutim“, istakao je student. On je rekao i da „će sve više ljudi biti na ulicama jer ne smeju da dozvole da za profesore i asistente zvaničnici kažu da su nebitna imena“.

„Ne želim da odem zato što me je neko oterao, želim da svoje znanje primenim u svojoj zemlji“, rekao je Jovanović.

Profesor Tošković je rekao da ima „pet miliona razloga za protest“. „Mi već godinama trpimo uvođenje neke vrste kontrole na univerzitet. Stalno nas pitaju – kad ćete reagovati, što niko ne reaguje. Svi mi reagujemo godinama, ali nas ignorišu. Ne znam koliko sam peticija potpisao, a dobili smo nula reakcija. Oni su nas naterali da izađemo na ulicu. Nemate slobodne televizije, nemate parlament, ne reaguju na peticije… Štrajkujemo i tražimo da mediji rade svoj posao, a ne želimo da učestvujemo u uređivačkoj politici“, rekao je Tošković.

Pisac Marko Vidojković je podsetio na poplave iz 2014. godine i organizovanje studenata koji su napravili krizne štabove i nosili džakove. „To što ste se ovde okupili kazuje da neki od vas na svojim fakultetima ne mogu da trpe ovu poplavu koja nas je zadesila. Studenti su izgubili glas posle 2000. Studenti su izgubili svest da je moralo neprekidno da se vodi računa šta se događa, da se kontroliše i da je moralo da se prati… I ako je nešto dobro u ovim protestima to je što konačno vidimo studente”, poručio je Vidojković.

Nakon šetnje Bulevarom Mihajla Pupina i preko Brankovog mosta, studenti će se pridružili okupljenima ispred Vlade Srbije, oko 18 časova.

Protesti “1 od 5 miliona” u Novom Sadu, Nišu, Vranju, Čačku…

U gradovima širom Srbije nastavljeni su protesti pod sloganom “1 od 5 miliona”. Protesti su  održani u petak  u Novom Sadu, Nišu, Kruševcu, Valjevu, Kraljevu, Čačku, Leskovcu, Gornjem Milanovcu, Užicu, Šapcu, Požarevcu, Zaječaru, Paraćinu…

Protest “Jedan od pet miliona” održan je 12 put zaredom u Novom Sadu. Najpre je muzičar Marko Šelić Marčelo poveo studente iz kampusa do centra grada, poručivši im da im bez stranačke knjižice malo šta vredi, jer će sutra, kako kaže, šefovi da im budu oni sa lažnim diplomama.

Glumac Branislav Lečić se u svom govoru u Novom Sadu obratio Zapadu i Evropi, pozivajući ih da poštuju standarde koje su sami postavili i koje sami uživaju. Lečić je poručio gradjanima okupljenim na 12. protestu “Jedan od pet miliona” u Novom Sadu, da će se 13. aprila u Beogradu dogoditi “narodni i gradjanski otpor diktaturi”, jer su se ljudi u Srbiji osvestili i probudili.

Dramski pisac i bivši upravnik Srpskog narodnog pozorišta Siniša Kovačević, kritikovao je aktuelnu vlast za uništavanje Vojvodine, koju je nazvao “rajem na zemlji”, te za rasprodaju vojvodjanske zemlje stranim poljoprivrednim firmama i investitorima. Kovačević je pručio demonstrantima koji se okupljaju u Novom Sadu na protestima “Jedan od pet miliona” više od tri meseca, da nemaju čega da se boje, jer se bore za svoj grad i svoje živote. “Nemate čega da se plašite, nema tog diktatora i te moći koja će mislećem čoveku uterati strah u kosti. Mi smo se ovde okupili samo zbog dve stvari – malo pravde i puno slobode”, rekao je Kovačević.

SKONUS: Čime se meri studentski standard?

Predsednik Skupštine Studentske konferencije univerziteta Srbije, Milan Savić je povodom 4. aprila, Dana studenata, poželeo kolegama da što pre završe studije i da nakon završetka ostanu da rade u svojoj zemlji, jer smo svesni “odliva mozgova”.  Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, predsednik SKONUS-a Milan Savić je rekao da se položaj studenata meri kvalitetom procesa nastave, standardom života, kao i standardom u studentskom smeštaju i domovima. “Kada pričamo o kvalitetu nastave, obilazili smo kao KONUS fakultete van zemlje, gde je i kvalitet kadrova i nastave na visokom nivou kada je u pitanju međunarodna zajednica. Upoređujući videli smo da naši studenti imaju izvrsne profesore i planove iako to nije na svetskom nivou. U poslednjih par godina u pitanju je i internacionalizacija studiranja, jer  veliki broj studenata ide na razmenu u inostranstvo, i strani studenti dolaze na naše univerzitete”, rekao je Savić.

Što se tiče standarda, kaže da se u Ljubljani samo za studentski smeštaj izdvaja između 60 i 120 evra, a u Srbiji od osam do 18 evra. “Naši studenti su u dobroj situaciji i uslovi u studentskim domovima su dobri. Mogućnost ishrane im olakšava život i studiranje. Možemo reći da je za 180 dinara može se dobiti tri obroka dnevno. Soba u domovoma je oko 20 evra, a studentska odmarališta su jedan od segmenata koji olakšavaju standard života i studiranja”, kaže predsednik SKONUS-a.

Njujork: Đukić Dejanović o realizaciji Razvojnih ciljeva

Tri grupe vodećih uzroka niske stope nataliteta – smanjenje broja žena u reproduktivnom dobu, odloženo rađanje i migracije, rekla je ministarka bez portfelja i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN o održivom razviju do 2030. godine Slavica Đukić Dejanović na skupu posvećenom izazovima nedovoljnog rađanja i starenja u Njujorku. Ministarka Slavica Đukić Dejanović je izrazila zahvalnost organizatorima skupa, koji je održan na marginama 52. zasedanja Komisije za populaciju i razvoj u Ujedinjenim nacijam, ističući da su izazovi nedovoljnog rađanja i starenja direktno povezani sa primenom Agende 2030 za održivi razvoj i kreiranjem i planiranjem politika u svim zemljama. “Srbija se, takođe, suočava sa nedovoljnim rađanjem i starenjem. Prosečna starost stanovništva u Srbiji je 43 godine, oko 15 odsto stanovništva je mlađe od 15 godina, a 20 odsto je starije od 65 godina”, istakla je ministarka navodeći tri grupe vodećih uzroka niske stope nataliteta: smanjenje broja žena u reproduktivnom dobu, odloženo rađanje i migracije.

Ministarka je navela da je Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju podsticanja rađanja 2017. godine koja sadrži osam specifičnih i jedan opšti cilj, a to je podizanje stope ukupnog fertiliteta u Srbiji na nivo od 1,85 deteta po ženi. Na kraju, ministarka je izrazila uverenje da će u narednom periodu biti prilike da se o temama nedovoljnog rađanja i starenja detaljnije razgovara, posebno imajući u vidu uslovljenost ovih fenomena. Nedovoljno rađanje uslovljava smanjivanje stanovništva i povećavanje udela starih, što za krajnju posledicu može imati otežano funkcionisanje društava, pa i njihovo nestajanje. Skup je organizovan od strane Stalnih misija Belorusije, Bugarske, Japana i Tunisa pri Ujedinjenim nacijama, Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA).

Izložba “Đura Jakšić. Između mita i stvarnosti”

U Galeriji Matice srpske u petak 5. aprila otvorena je izložba “Đura Jakšić. Između mita i stvarnosti”. Tako je nakon nekoliko decenija likovno stvaralaštvo Đure Jakšića ponovo predstavljeno javnosti i to zahvaljujući saradnji Narodnog muzeja iz Beograda i Galerije Matice srpske. Izložbu je otvorio ministar kulture, Vladan Vukosavljević. Đura Jakšić pripada redu najbuntovnijih i najplahovitijih stvaralačkih ličnosti našeg burnog devetnaestog veka, ličnost koja je zadugo oličavala i naša zajednička pravdoljubiva htenja i naš gorki temperament, težak često i sebi i drugima”, izjavio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. Ministar je istakao da je izložba dobra prilika da se našem visokom umetničkom nasleđu iznova zagledamo u lice jer odnos prema prošlosti nije jednom zasvagda postavljen odnos, nego svaka nova generacija uspostavlja svoj, novi, odnos. “Ako je mileševski Anđeo zaštitni znak velike srednjovekovne likovne epohe, onda je “Devojka u plavom” zaštitni znak epohe u kojoj se stvaralo srpsko slikarstvo novijeg doba”, istakao je Vukosavljević značaj i ulogu dela Đure Jakšića u istoriji srpske likovne umetnosti. Vukosavljević je čestitao autorki izložbe, dr Snežani Mišić, i svim zaslužnim za ovu koncepcijski osmišljenu prezentaciju i protumačio simbolični naziv izložbe “Đura Jakšić, između mita i stvarnosti” kao bipolarnost između koje istrajava delo velikog umetnika. “I Đura Jakšić je, kao i drugi srpski stvaraoci, nosio je na sebi teret našeg ukupnog zaostajanja, ali i snažnu težnju da se krene napred, u svoj čas, svojim putem. Jer tuđi putevi su tuđi putevi, i ne možemo ih ponavljati, nego samo grabiti iskustva iz njih”, zaključio je ministar.

Osim ministra Vukosavljevića, tokom ceremonije svečanog otvaranja izložbe prisutnima su se obratili i upravnica Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu mr Bojana Borić Brešković i autorka izložbe dr Snežana Mišić. Izložbu koja objedinjuje umetnička dela Đure Jakšića iz nekoliko muzejskih kolekcija dopunjenih delima iz privatnog vlasništva, zajednički su organizovali Galerija Matice srpske i Narodni muzej u Beogradu.

Kostiću još jedan mandat na čelu SANU

Akademik Vladimir S. Kostić, većinom glasova učesnika Skupštine SANU, ponovo je u četvrtak 4. aprila izabran za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. Kostić je poručio da će se SANU baviti aktuelnim problemima i izazovima. Na Skupštini SANU Kostić je za predsednika najviše naučne i umetničke ustanove u Srbiji izabran glasovima 97 akademika i tu funkciju će obavljati naredne četiri godine.

Akademici Zoran V. Popović i Ljubomir Maksimović ponovo su izabrani za potpredsednike, a akademik Marko Anđelković za generalnog sekretara. Popović je izabran za potpredsednika SANU za prirodne nauke (Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Odeljenje tehničkih nauka i Odeljenje medicinskih nauka), a Maksimović za potpredsednika za društvene nauke (Odeljenje jezika i književnosti, Odeljenje društvenih nauka, Odeljenje istorijskih nauka i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti). Izabrani akademici bili su jedini kandidati za članove Predsedništva i njihovim izborom konstituisan je najviši organ SANU.

Vladimir Kostić je ocenio je da podrška koju je on dobio, kao i članovi Izvršnog obora, predstavlja podršku kontinuitetu koji je pokrenula sama Akademija.”Akademija nije politička, ona se zasniva na pojedincima i podrška koju je ovaj Izvršni odbor dobio nije nikakva podrška Vladi Kostiću ili bilo kome od nas, već je podrška kontinuitetu koji nije pokrenuo Vlada Kostić nego sama Akademija koja je shvatila da u novom vremenu mora da odgovori na novi način”, rekao je Kostić u izjavi medijima nakon završetka izbora. Kostić je naglasio da je rukovodstvo SANU tu da prati i olakšava takve aktivnosti i da Akademija nije institucija koja se bavi samo onim što je bilo u bliskoj ili dalekoj prošlosti. “Akademija će govoriti i o aktuelnim problemima, kao što već radi kroz svoje odbore, u nauci, kulturi, umetnosti i o čitavom nizu drugih stvari, kao i o anticipiranju onih stvari sa kojima ćemo se kao društvo susretati u budućnosti da ne bismo dolazili u situaciju da se neprestano iznanađujemo”, rekao je akademik Kostić.

Kostić je rekao da ga podrška, koju je dobio danas, plaši još više nego prvi izbor, “koji je bio, kako vole da navode, za jedan glas”.  “Jedan glas, bilo čiji u ovoj kući, meni mnogo znači i ja mislim da posle četiri godine nosim utisak da u ovoj kući ima jako puno značajnih, ozbiljnih i delatnih ljudi. Sramota je Srbije što za njih ne zna i što zna više o meni nego o delatnicima koji to zaslužuju više od mene”, istakao je Kostić.

Kostić je u obraćanju na Skupštini, neposredno po izboru, rekao da ga je broj glasova iznenadio i da je očekivao znatno manju podršku. “To neko može doživeti kao demagogiju s moje strane, ali to može da govori jednu drugu stvar, a to je da sam se za ove četiri godine suviše oportuno ponašao, jer ako neko nije u stanju da za četiri godine napravi veći broj protivnika, onda nije ni za šta. A pokušao sam da se držim sopstvenog mišljenja”, našalio se Kostić. Članovima SANU poručio je da ono što se bude dešavalo u naredne četiri godine deo je i njihove krivice, jer su svojim glasovima dozvolili ovakav ishod današnjih izbora.

Kostić je podsetio da je SANU za šest meseci imao dva izborna procesa. “Retko koja institucija je imala takvu vrstu izazova, jer izbori su traumatični, sa sobom nose čitav niz nesporazuma, konflikata i različita mišljenja, igre moći. Mislim da je kroz ove izbore, bez obzira na sve okolnosti, Akademija pokazala ozbiljnu zrelost i jednu vrstu jedinstva koja iznenađuje, čini mi se, svakog”, smatra Kostić.

Bujanovac: Studentski život Srba, Albanaca i Roma

Za osam godina na Ekonomskom fakultetu u Bujanovcu diplomiralo je 100 Albanaca, Srba i Roma. Nastava je dvojezična, a razmišljaju o uvođenju novih programa. Nastavu su počeli u iznajmljenim prostorijama, a u međuvremenu izgrađena je savremena fakultetska zgrada i  potpuno opremljena sredstvima države i Evropske unije. Nastava je dvojezična, a OEBS finansira kurs srpskog jezika za albanske studente. “Svake godine imamo oko dvadeset studenata koji se prijavljuju i pohađaju ga, s tim što je i struktura studentskog programa organizovana tako da je najviše predmeta na albanskom na prvoj godini, a najmanje na četvrtoj”, kaže dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici Aleksandar Grubor. Studenti su iz celog Pčinjskog okruga, većina putuje do fakulteta ili su podstanari. Godišnje upišu 90 studenata na više smerova.

“Fakultet je odlična prilika za mlade da imaju kvalitetno obrazovanje, a kasnije to utiče i na razvoj preduzetništva i privrede ovog kraja”, ističe šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici.

Visoki komesar za nacionalne manjine OEBS-a Lamberto Zanijer kaže da je to investicija koja daje sigurnost i koja je usredsređena na ekonomski razvoj, a to je ono što je, kako kaže, potrebno zajednici.

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi navodi da je važno da ta institucija krene sa zapošljavanjem svojih kadrova. “Da se to prenese i na druge institucije koje deluju na lokalu, kako bismo pokazali omladini da je korisno studirati u svojoj sredini”, napominje Kamberi. Potreban im je manji studentski dom. Na sastanku o funkcionisnju fakulteta govorilo se i o udžbenicima za nastavu na albanskom jeziku za osnovne i srednje škole.

“Nije način ‘dajte nam udžbenike sa Kosova i Metohije’, ja to neću dozvoliti, ali postoje srpski udžbenici koji se mogu prevesti na albanski”, ističe ministar prosvete Mladen Šarčević.

Učenici petog i šestog razreda, kao i prvog i drugog srednje škole, dobiće nove udžbenike od septembra. Koordinaciono telo stipendira 320 srednjoškolaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe i 30 studenata novosadskog Univerziteta.

Savić: “Studenti na KiM solidarni sa narodom”

Predsednik Skupštine SKONUS-a Milan Savić dodaje da su studenti na KiM dva meseca na ulicama iskazivali svoje nezadovoljstvo taksama koje je uvela kosovska vlada, a nastava se odvija normalno kao na bilo kojem drugom univerzitetu u Srbiji. “Zahvaljujući profesorima i Ministarstvu prosvete studenti su se solidarisali sa svojim narodom na Kosovu, i sa te tačke gledišta oni mogu da kažu da žive i studiraju kao u drugim gradovima”, navodi Savić.

Što se tiče nacrta zakona o univerzitetu koji sprovodi Priština, Savić ističe da to ne mogu bez predstavnika Srba da donesu, da se od tada ništa nije promenilo i da će Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici da radi po zakonima Republike Srbije. “Zakon o studentskom organizovanju kolegama u Mitrovici će doneti legitimitet instuticionalnog okvira za studentsko organizovanje za predstavnička studentska tela. Osigurali smo nezavisnost od samovolje univerziteta i prvi put uvodimo studentske organizacije”, kaže Savić.

Vremeplov: Osnovano Srpsko geografsko društvo

Na inicijativu srpskog naučnika Jovana Cvijića, u Beogradu je na današnji dan 08. aprila 1910. godine osnovano Srpsko geografsko društvo. Cilj tog društva bilo je širenje, kako je navedeno, naučno-stručnog rada i popularisanje znanja iz geografije i njoj srodnih nauka.

Vremeplov: Srpska Vojvodina

U Sremskim Karlovcima održan je, na današnji dan 08. aprila 1861. godine, Blagoveštenski sabor, poslednji politički skup Srba u Ugarskoj, na kojem je zatražena posebna teritorija za Srbe (Vojvodina sa Sremom, donjom Bačkom i Banatom) sa vojvodom na čelu i sopstvenom administracijom. Saborom je predsedavao patrijarh Josif Rajačić. Austrijski car Franc Jozef I nije nikada potvrdio zaključke ovog skupa, a Ugarski sabor nije ih ni uzeo u razmatranje.

Vremeplov: Umro  Štrosmajer

Na današnji dan 08. aprila  1905. godine u Đakovu je umro biskup i političar Josip Juraj Štrosmajer. Osnivač je i pokrovitelj Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti (1868) i utemeljitelj Zagrebačkog sveučilišta (1874).

Vremeplov: Umro Pikaso

  Jedan  od najvećih umetnika 20. veka, španski slikar i vajar i jedan od najznačajnijih predstavnika kubizma Pablo Pikaso umro je na današnji dan 08. aprila 1973. Zajedno sa Žoržom Brakom napravio je prekretnicu u evropskom slikarstvu, ostvarujući novu koncepciju oblika i prostora. Od mnogobrojnih dela iz njegove zaostavštine, najpoznatija su “Gospođice iz Avinjona” i “Gernika”.

Vremeplov: Umro Nebojša Popov

Na današnji dan 08. aprila  2016. godine preminuo je Nebojša Popov, sociolog, antiratni aktivista Srbije i bivše Jugoslavije, predsednik Republikanskog kluba i član Glavnog odbora Građanskog saveza Srbije, glavni urednik lista Republika.

Vremeplov: Umro Kapica

   Ruski fizičar Pjotr Kapica, jedan od najznačajnijih fizičara 20. veka umro je na današnji dan 08. aprila 1984. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1978. godine.

Vremeplov: Svetski dan Roma

U  Londonu je, na današnji dan 08. aprila 1971 godine, održan Prvi svetski kongres Roma na kojem je verifikovan naziv pripadnika tog naroda – Romi. Odlukom UN 8. april proglašen je za Svetski dan Roma.

Podrška SANU profesorki Radojević

Odeljenje istarijskih nauka SANU podržalo je profesorku Miru Radojević sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta kojoj, kako kažu, pojedinci sa matičnog fakulteta pokušavaju da ospore unapređenje u zvanje redovnog profesora. Iz SANU navode da se time dovode u pitanje i  njen ostanak na fakultetu, te smatraju da je to nedopustivo za rad Filozofskog fakulteta, kao i bilo koje druge visokoškolske ustanove. “Velika je šteta već učinjena, a na odgovornima je da postojeću situaciju razreše kako bi ona bila bar umanjena”, navodi se u saopštenju članovu Odeljenje istarijskih nauka SANU. Dodaju da je sticanje zvanja redovnog profesora kod Mire Radojević zasluženo i nesporno, te da zbog tog osporavanja najširi stručni i naučni krugovi “izražavaju čuđenje i zgražavanje”.

Podsećaju da je prof. Radojević dopisni član SANU, autor sedam knjiga, od kojih su dve napisane u koautorstvu, da je napisala više od 100 naučnih radova i udžbenik iz istorije za četvrti razred gimnazije. Učestvovala je na više od 50 naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, bila gostujući predavač na Masarikovom univerzitetu u Brnu, Istorijskom fakultetu u Kursku, predavala na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Srbije, sarađivala sa brojnim kolegama iz Evrope. Navode i da je predsednik UO Arhiva Jugoslavije, član Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije i Uređivačkog odbora Srpskog biografskog rečnika, član redakcije Zbornika Matice srpske za istoriju. Rukovodilac je i Centra za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta, saradnik brojnih naučnih časopisa. Dobitnik je nagrade “Ilarion Ruvarac” koji dodeljuje Matica srpska, plakete Kolarčeve narodne zadužbine u posebnog priznanja za doprinos nauci na 62. Međunarodnmnom sajmu knjiga u Beogradu.

Najveće priznanje dobila je od svojih studenata koji su je kao jednog od omiljenih profesora odabrali za mentora 172 diplomska rada, 64 završna master rada i 12 doktorskih disertacija. “Uprkos ovim pokazateljima na Odeljenju za istoriju je od strane jedne grupe nastavnika izložena višegodišnjim pritiscima i progonu izazvanih prevashodno doslednim otporom koji pruža sve radikalnijem narušavanju akademskih vrednosti i merila”, navode iz SANU. Dodaju da se zlonamernim optužbama ometa njeno unapređenje u zvanje redovnog profesora još od oktobra prošle godine. Da se neutemeljenim i nestatutarnim prigovorima na pozitivan referat stavljaju proceduralne prepreke, a da je uprava fakulteta nespremna da je zaštiti od takvog nekolegijalnog odnosa. “U pitanje se čak dovodi i njen dalji ostanak na fakultetu”, zaključuju iz SANU.

Javnu podršku vanrednom profesoru Miri Radojević dalo je 14 članova Odeljenja istorijskih nauka SANU među kojima su Vasilije Krestić, Desanka Kovačević Kojić, Gojko Subotić.

Bahatog direktora “Nuklearnih objekata” tuže sa svih strana

Protiv Dalibora Arbutine, v. d. direktora JP “Nuklearni objekti Srbije” (NOS), vodi se čak devet sudskih sporova – zbog mobinga i neosnovanih otkaza, a jedan od njih finiširan je presudom kojom je utvrđeno da on uopšte nije direktor! Lekar supspecijalista dr Želmira Ilić, pravnica Aleksandra Batinić, inženjer telekomunikacija i elektronike Dragan Krkljuš, tehničar Aleksandar Panić i Gordana Šušić, spremačica u Upravnoj zgradi, i dalje svakodnevno preživljavaju Tantalove muke u borbi za zadovoljenje pravde. Njih petoro vodi čak devet sporova na sudu, a razlozi za pokretanje tužbi su različiti.

Tako je dr Ilić tužila Arbutinu zbog mobinga “praznim stolom”, jer je on odbio da, kako predviđa zakon, izmeni registraciju sektora medicinske zaštite kojim je rukovodila. – Otkaz je dobila nakon osam meseci sukobljavanja sa Arbutinom, jer je odbijala da radi mimo zakona, a on joj nije dozvoljavao da preregistruje sektor. Aleksandra Batinić je imala isti slučaj mobinga praznim stolom, a otkaz je dobila kada je, kao jedini pravnik u firmi i nadležni rukovodilac pravnih poslova, tražila ispis Arbutine iz APR-a u skladu sa zakonom – kaže izvor “Blica” upoznat u dešavanja u ovom preduzeću.

Mandat mu istekao 2015.

Punih pet godina traje samovolja i apsolutna vlast Dalibora Arbutine u ovom javnom preduzeću – iako mu je mandat vršioca dužnosti istekao u martu 2015. godine, Arbutina i dalje sedi u direktorskoj fotelji i to, ni manje ni više nego bez važećeg ugovora o radu?!

– Na osnovu odluke o imenovanju, Arbutina je 5. marta 2014. godine sa predsednicom Upravnog odbora JP NOS, prof. dr Uranijom Kozmidis Luburić, zaključio Ugovor o radu, a koji se zove Ugovor o međusobnim pravima i obavezama direktora, i upisao se kao zakonski zastupnik u APR-u. Pred istek prvog šestomesečnog mandata Arbutine, Vlada donosi novo rešenje o imenovanju i konstatuje da “Daliboru Arbutini mandat v.d. direktora prestaje 28. avgusta 2014”, čime po automatizmu zakonski prestaje važnost prvog ugovora, isto kao i prijava Arbutine kao zakonskog zastupnika JP NOS u APR – kaže izvor Blica.

Mobing, pa neosnovani otkaz

Bivši rukovodilac sektora za nuklearnu bezbednost, diplomirani inženjer Dragan Krkljuš uspeo je u nameri da uvede zakonom propisani sistem nadzora nad nuklearnim objektima, međutim, vrlo brzo i on dobija otkaz. – Prvo je mobingovan, a zatim i otpušten zbog konfliktnog stava Arbutine prema sposobnijim od sebe. Od tada preduzeće nema stručnjaka za ovu oblast. Aleksandar – Aca Panić dobio je otkaz u aferi “radioaktivna burad stajala na livadi dva meseca”, naravno, bez ikakvih osnovanih dokaza – pojašnjava izvor našeg lista. Međutim, mobing i neosnovani otkazi samo su deo slagalice bezakonja u “Nuklearnim objektima”.

Čeka se odluka suda

Ovim drugim rešenjem Vlada imenuje Arbutinu za v. d. direktora JP, shodno čemu je Arbutina trebalo da zaključi novi ugovor sa tadašnjim Upravnim odborom, kao i da ponovo izvrši registracionu prijavu u APR u skladu sa zakonom. – Kako Arbutina to nije učinio, shodno Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, nije ni mogao biti registrovan kao zakonski zastupnik JP – priča izvor “Blica”. Naime, imajući u vidu činjenicu da je Ugovor o međusobnim pravima i obavezama sklopljen po prvom rešenju Vlade RS istekao sa danom izdavanja novog rešenja, a novi ugovor nikada nije sklopljen, to praktično znači da je Arbutina nezaposleno lice. To potvrđuje i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu iz oktobra 2017. u korist Želmire Ilić, bivše radnice ovog preduzeća, koja je Arbutinu tužila zbog nezakonitog otkaza.  – Sud je odbacio odgovor koji je na tužbu podneo advokat Dalibora Arbutine uz obrazloženje da ne može da se prihvati odgovor advokata jer je punomoćje dato od strane neovlašćenog lica za zastupanje tuženog. Presuda je sada vraćena i na sudu je da odluči ko je zapravo pravi i pravni zastupnik preduzeća – rekla je za “Blic” Želmira Ilić.

Četiri miliona za advokata

– Prema finansijskom izveštaju iz 2017, Arbutina je neverovatna četiri miliona dinara potrošio na isplatu usluga za svog advokata Dragana Đ. Tošića, koga je angažovao za zastupanje u brojnim sudskim sporovima koje vodi sa zaposlenima zbog uručenih otkaza ugovora o radu i zlostavljanja na radu, iako ovo preduzeće ima pravnika sa položenim pravosudnim ispitom – kaže izvor našeg lista.

Arbutina: Spor protiv preduzeća, a ne protiv mene

Na pitanje “Blica” o suds­kim sporovima koji se vode protiv njega, Dalibor Arbutina je odgovorio da se sporovi vode protiv preduzeća. – Protiv Dalibora Arbu­tine ne vodi se nijedan sudski spor. Napomi­njemo da JP “Nuklearni objekti Srbije” vodi sporove protiv određenog broja zaposlenih i da nije izgubilo nijedan sudski spor – kaže Arbutina za “Blic”. Inače, svi sporovi koji se vode protiv Arbutine nisu za sada ni mogli biti izgubljeni, jer do danas nisu završeni, osim u prvom stepenu onog kojim se osporava njegovo direktorstvo. Taj spor je viši sud vratio na ponovno odlučivanje.

About the Author

admin