Vesti – 09.04.2019.

GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine podržavaju Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE),  i time što svakodnevno na svojim sajtovima objavljuju novine i vesti vezane za samu Akciju. Globalna nedelja akcije za obrazovanje ove godine biće održana (kod nas) od 22. i 28. aprila (u svetu od 24. aprila do 1. maja). NSPRV i NSJS su, tim povodom,  raspisali konkurse za najbolji literarni i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)“! Najbolji radovi učenika i njihovi mentori biće nagrađeni.

Elem, svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno i besplatno  javno i inkluzivno obrazovanje. Znatan  deo dece  nije uključen u obrazovni sistem, što se onda  prenosi i na sledeće generacije. Ti ciklusi isključenosti negativno utiču i na pojedince i na društvo u celini. Kako bi se otklonile prepreke ka kvalitetnom “Obrazovanju za sve”, ovogodišnja GAWE se posebno fokusira na podršku deci koja su najčešće isključena iz sistema. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju, deca iz osetljivih grupa povećaju svoje šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu.

“Obrazovanje za sve” podupire mnoge Razvojne ciljeve i osnov je za realizaciju drugih prava. Vlade treba da obezbede ovaj Cilj, a civilni sektor treba da da svoj doprinos tako što se uključiti i sam proces. Zbog ovoga, učešće građana i civilnog društva mora biti institucionalizovano u procesu donošenja odluka. Danas je još uvek, u previše država, glas naroda prigušen, a u mnogim vlade su preduzele agresivne mere da smanje obim delovanja civilnog društva, kroz smanjivanje fondova, osnivanje vladinih NGO, vode represivnu političku aktivnost, pa čak direktno kriminalizuju aktivnosti civilnog društva.  

Stoga zahtevamo od vlada da zaustave kriminalizovanje i smanjivanje prostora za delovanje civilnog društva, na nacionalnom i internacionalnom nivou, kao i da osnažuju javne obrazovne sisteme, državne i kapacitete lokalnih samouprava da obezbede besplatno, kvalitetno i ravnopravno obrazovanje za svu decu, odbacujući predlog obrazovanja makar u i sa niskim školarinama u privatnim vrtićima i školama, kao jedan od odgovora na obrazovnu krizu.

Gradimo i razvijajmo javne obrazovne sisteme i … obezbedimo pod istim uslovima pristup obrazovanju svoj deci . Uključimo svu decu  iz osetljivih grupa
Imamo još samo 11 godina da dostignemo Cilj 4 Održivog razvoja (SDG4)

Pridružite se!

(→Saopštenja)


Promenjen račun NSPRV u poslovnoj banci

Naš sindikat je nedavno uputio dopis svim predsednicima sindikalnih organizacija članica NSPRV i  šefovima računovodstva u školama  u kojima ovaj sindikat ima članove u kojem ih obaveštava da je “Vojvođanska banka a.d. Novi Sad pripojena OTP banci Srbija a.d.  Novi Sad” i da  “u skladu sa propisima Narodne banke Srbije kojima je predviđena jedinstvena struktura računa za svakog pružaoca platnih usluga, počev od dana pripajanja, odnosno 26.04.2019. godine, dolazi  do promene brojeva platnih računa”. U pomenutom dopisu Sindikat obaveštava da je  Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Vojvodine u OTP banci Srbija a.d. Novi Sad dodeljen novi račun br: 325-9500600022431-75 koji će biti aktiviran 26.04.2019. godine.

“Ukoliko i organizacije NSPRV  kod poslodavca imaju tekuće račune kod Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po istoj proceduri je neophodno promeniti  i te brojeve računa. Podsećamo predsednike sindikata i šefove računovodstva u ustanovama da je dan aktiviranja novih računa 26.04.2019. prvi dan uskršnjih praznika kada gotovo sve ustanove neće raditi tako da sugerišemo da se promene brojeva računa izvrše odmah nakon isplate martovske plate (21.04.2019.) u osnovnim i srednjim školama, a u drugim ustanovama blagovremeno kako se ne bi ugrozila naredna naplata članarine”, kaže se u saopštenju Sindikata. Za sva plaćanja u periodu do navedenog roka, koristiti stari račun.

(→Saopštenja)


Promenjen i račun SSF NSPRV

Naš sindikat je nedavno uputio i dopis svim predsednicima sindikalnih organizacija članica NSPRV, kao  i  šefovima računovodstva u školama  u kojima ovaj sindikat ima članove u kojem ih obaveštava da jeNSPRV  u proteklom periodu uspešno sarađivao sa Vojvođanskom bankom i kod iste imao više poslovnih računa. Kako je u toku postupak pripajanja Vojvođanske banke OTP banci, u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, doći će do promena brojeva platnih računa koji će biti aktivni od 26.04.o.g. Do tog momenta, sindikalne organizacije sve svoje obaveze prema Sindikatu i Sindikalnom solidarnom fondu obavlјaju plaćanjem na postojeće račune.  

Ovim putem Vas obaveštavamo da će novi broj računa Sindikalnog solidarnog fonda NSPRV od pomenutog datuma biti: 325-9500600022434-66 i da obaveze po ugovorima o zajmu i dopunskoj članarini za Fond izvršavate od 26.04.2019. na novi račun“, kaže se u saopštenju Sindikata. Za sva plaćanja u periodu do navedenog roka, koristiti stari račun.


Studentski parlament: Da se protesti ne nazivaju studentskim!

Na današnjem sastanku sa direktorom i glavnim i odgovornim urednikom JMU RTV dogovoreno je da aktivnosti studenata, organizacija i studentskih institucija dobiju više medijskog prostora, potpuna depolitizacija studenata u medijskom izveštavanju i objektivno izveštavanje o svim dešavanjima u okviru Univerziteta, kao i da se unapredi komunikacija između predstavnika studenata i studentskih organizacija i samog javnog servisa. Iz Studentskog parlamenta, koji kontrolišu studenti članovi podmlatka vladajućih stranaka,  apeluju i na ostale medije da proteste koji se odvijaju i u kampusu Univerziteta ne nazivaju studentskim, jer se radi o građanskom okupljanju koje ima isključivo političke ciljeve. Kako kažu, neposredno nakon predaje zahteva JMU RTV reagovali su pojedinci iz političkih organizacija pokušavajući da tvrdnjama mimo bilo kakve logike i dalje vrše pritisak na medije da proteste zovu studentskim.

U saopštenju se navodi da su ih kontaktirali pojedini mediji sa tendencioznim pitanjima isključivo inspirisanim političkim dešavanjima, a  da su upravo i reagovali zbog toga što ne žele da se studenti zloupotrebljavaju zarad bilo čijih političkih interesa. “Nazivati ove proteste “studentskim” jer u njima učestvuju pojedini studenti, ima logike koliko i svetsko prvenstvo u fudbalu nazvati “svetsko prvenstvo u cvećarstvu” samo zato što se nekoliko fudbalara koji nastupaju školuju za cvećara. Na politički instruisana pitanja nećemo odgovarati, osim ukoliko se tiču kvaliteta studiranja, studentskog standarda i procesa i kvaliteta nastave, jer je jedan od naših zahteva upravo bio potpuna depolitizacija studenata i njihovih aktivnosti”, piše u saopštenju u kojem se dodaje ” da svako ima pravo da učestvuje na javnim građanskim okupljanjima u demokratskom društvu za koje smo se borili i koje imamo nameru da unapređujemo, ali nema pravo da nikoga ni u bilo čije ime zloupotrebljava”. Iz Studentskog parlamenta pozivaju kolege da zajedničkim znanjem i zalaganjem kroz institucije grade bolje društvo u kojem živimo.

Šarčević: Vakcinisana i nevakcinisana deca moraju u školu

Sva deca moraju da idu u školu, vakcinisana i nevakcinisana, to je zakonom regulisano, a postoji drugi zakon koji reguliše pitanje zdravstvene zaštite, uklјučujući i pitanje nevakcinisanja dece, izjavio je  ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. On je u jutarnjem programu TV Prve rekao da do 1. septembra ima vremena i da će se analizirati svi podaci i komisija koja je zadužena za to rešiće sve što treba. “Ko neće da upiše dete u školu, snosiće sankcije, jednom ćete platiti kaznu”, dodaje Šarčević. Rekao je da je bilo normalno da se deca vakcinišu i da time što je vakcinisanje ranije bila stvar koja se podrazumeva, nije bilo ugrožavanja druge dece. Šarčević je dodao da nema mnogo nevakcinisane dece, da su se lјudi urazumili kada su videli kakve fatalne posledice mogu da budu ako se dete ne vakciniše. Istakao je i da je ove godine upisano više dece nego lane. “Imamo sreće da je ova generacija malo jača od prethodne, na nivou cele Srbije imamo preko 67.000 pravaka, prošle godine je bilo upisano 65.500, mada to ne znači da je natalitet baš toliko otišao”, kaže ministar prosvete.

Kako bi se stanje u obrazovanju pobolјšalo i kako bi se određeni problemi doveli u red, ministar prosvete kaže da njegovo ministarstvo rešava problem po problem, a da se sada radi na agendi mature i eksternoj oceni. “Uvodimo i agendu male mature po elementima velike mature i drugačije će se vrednovati rad škole.Takođe, testiraju se učenici kada polaze u školu, a mi izrađujemo jedan model koji će dugoročno biti dobar, možda najbolјi u Evropi , gde ćemo usko vezati rad učenika sa profesorom”, dodaja Šarčević. Planirano je da od juna 2021. godine srednjoškolci polažu državnu maturu koja će podrazumevati da pored maternjeg jezika, izbornog predmeta i matematike, učenici polažu i srodne predmete koji su bliski fakultetu koji žele da upišu.

Kako sprečiti odliv mozgova?

Odliv mladih mozgova problem je sa kojim se Srbija suočava godinama unazad. Kako to sprečiti, koje strategije primeniti i zadržati ih u zemlji – glavne su teme Odbora za razvoj škole, koji je svoj prvi ovogodišnji sastanak održao u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu. Kako njihovi studenti ne bi odlazili u inostranstvo da se doškoluju i rade, Visoka poslovna škola strukovnih studija udružila se sa vodećim predstavnici privrede, nauke i obrazovanja. Osluškivajući potrebe tržišta rada, pred njima je zajednički cilj – kreiranje studijskih programa koji će studentima obezbediti sigurna radna mesta.

Mladen Dumanović, menadžer ljudskih resursa “KOMDATA” kaže:  “Ja sam od početka angažovan u odboru i mogu da vam iskreno kažem da zaista vidim rezultate rada i da škola jako brzo reaguje na naše savete kako bi se prilagodila tržištu rada i to je ono najvažnije, zbog toga nam nije ni žao da posvetimo svoje vreme i energiju jer znamo da će bit prepoznat naš trud”. “Naša zemlja i naše društvo počiva na mladima, bilo to milenijalci ili x ili y gerenarecija ne možemo da dozvolimo da nam više odlaze ali moramo da im obezbedimo i radna mesta i podršku, da oni napreduju i da oni od svoje zemlje i od svojih fakulteta pruži podršku i u budućem zaposlenju”, napominje Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka marketinga i komunikacija ERSTE banke. Podršku studentima, ova ustanova priža i pre izmena u prošlogodišnjem Zakonu o visokom obrazovanju, koji predviđa da svaka visokoškolska institucija ima savet poslodavaca koji bi sprečio odliv mladih. Oni su to telo formirali 2017-te, i kako kaže, učinak je već vidljiv

Prof dr. Biserka Komnenić, pomoćnica za razvoj i međunarodnu saradnju VPŠ-a ističe: “Procenat zapošljavanja se zasita izuzetno povećao, baš smo danas dobili vest da je jedna naša studntkinja sa smera primenjene informatika selektovana da bude zaposlena i sad će joj ponuditi ugovor o radu ček i pre nego što završi studije.” Pored kreiranja atraktivnih studijskih programa, odbor želi da studentima obezbedi kvalitetnu praksu, koja je osnova primenjenog obrazovanja.   https://www.youtube.com/watch?v=84gtdXEVfbg 

Milošević posetio Tehnološki fakultet

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević, bio je u petak  u radnoj poseti Tehnološkom fakultetu i tom prilikom se upoznao sa okončanim radovima na unapređenju energetske efikasnosti, kao i sa funkcionalnim stanjem celokupnog objekta. Prema rečima sekretara Miloševića, Tehnološki fakultet predstavlјa jednu od najeminentnijih naučno-istraživačkih institucija visokog obrazovanja na Univerzitetu u Novom Sadu. „Ovde se očituje ono što je u pravom smislu reči i kvantitet i kvalitet, ali i kontinuitet, a to posebno dokazuju naučnoistraživačka delatnost. Ono što govori o kvalitetu naučnog, a time i nastavnog procesa, zapravo govori o kvalitetu lјudskog potencijala“ kazao je Milošević.

Govoreći o ulaganjima u Fakultet, Milošević je naglasio da Sekretarijat učestvuje sa više od 80 procenata budžetskih sredstava u funkcionisanje ove institucije visokog obrazovanja. „Zahvalјujući sredstvima Sekretarijata, na četvrtom spratu Fakulteta, gde se nalaze laboratorije, kompletno je zamenjena stolarija. Takođe, u planu je izdvajanje sredstava za revitalizaciju studentskih prostorija i digitalizaciju studentske službe“, rekao je sekretar Milošević i dodao da će Sekretarijat svesrdno podržati i organizaciju naučne konferencije studenata Tehnološkog fakulteta, kao i obeležavanje jubileja – 60 godina od osnivanja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

Dekan Fakulteta prof. dr Bilјana Pajin je naglasila da se saradnja sa Sekretarijatom ogleda i kroz podršku projektima koji se realizuju na Fakultetu, a bez kojih bi bilo teško ostvariti sjajne naučne ideje, jer su istraživanja uvek dosta skupa. „Tehnološki fakultet obrazuje studente u različitim oblastima, od prehrambenog, farmaceutskog i hemijskog inženjerstva, preko inženjerstva materijala do biotehnologije, a svaka ova oblast zaslužuje da nađe svoje mesto u naučnom smislu i u saradnji sa privredom“, rekla je dekan Pajin.

Napredak Srbije u obrazovanju na jezicima manjina

Stručnjaci Saveta Evrope pozdravili su napredak Srbije u oblasti obrazovanja na manjinskim jezicima.  To se pre svega odnosi na obuku nastavnog osoblja i objavljivanje udžbenika za obrazovanje na manjinskim jezicima, kao i značajan broj kulturnih aktivnosti na svim jezicima manjina, stoji u novom izveštaju Komiteta ministara Saveta Evrope. Ističu da postoje i razlozi za zabrinutost – relativno visoki pragovi za uspostavu nastave na manjinskim jezicima i prekid predškolskog obrazovanja na romskom jeziku. Pohvaljena je velika prisutnost manjinskih jezika u radijskim i televizijskim emisijama u AP Vojvodini. Međutim, privatizacija javnih emitera smanjila je ponudu emisija dostupnih na manjinskim jezicima u lokalnim sredinama u Srbiji, dodaje se u izveštaju. U izveštaju se konstatuje da se uprkos mogućnosti korišćenja manjinskih jezika pred sudovima, ta zakonska odredba retko primenjuje u praksi. Upravni organi retko koriste jezike manjina, osim administracije Autonomne pokrajine Vojvodine, ocenjuje SE. Iz Strazbura poručuju i da bi u cilju promocije manjinskih jezika trebalo raditi na jačanju nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Neke od preporuka Saveta Evrope su bi trebalo učiniti dostupnijim adekvatno obrazovanje na romskom i ukrajinskom jeziku u predškolskim ustanovama, osnovnom i srednjim školama. Zatim, promovisati toleranciju i važnost manjinskih jezika kao sastavnog dela kulturnog nasleđa Srbije Izveštaj i preporuke sačinjeni su na osnovu analize primene Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, koja je nastala u okrilju Saveta Evrope. Predstavlja doprinos održavanju i razvoju evropskog kulturnog bogatstva i tradicije, kroz zaštitu istorijskih regionalnih i manjinskih jezika. Povelja se odnosi na albanski, bosanski, bugarski, bunjevački, hrvatski, češki, nemački, mađarski, makedonski, romski, rumunski, rusinski, slovački, ukrajinski i vlaški jezik.

U Pokrajinskoj vladi obeležen Dan studenata

Povodom 4. aprila, Dana studenata, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je, laptop računare studentskim organizacijama svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i visokih škola strukovnih studija u AP Vojvodini. „Studenti su budućnost i snaga naše zemlјe. Naša obaveza i odgovornost je da istrajemo na podršci studentskom aktivizmu i svim njihovim idejama i namerama koje realizuju u okviru Univerziteta“, izjavio je predsednik Mirović na svečanosti u Pokrajinskoj vladi. Radićemo zajedno i na izgradnji nove zgrade Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu a plan je i osnivanje Univerzitetske biblioteke u okviru SKC, istakao je predsednik Mirović. „Univerzitet u Novom Sadu naše je najaveće blago. Pokrajinska vlada nastaviće sa još značajnijom podrškom, kako bismo formirali nove naučne institute u okviru Univerziteta“, istakao je predsednik Mirović i podsetio da Pokrajinska vlada izdvaja značajna finansijska sredstva za podršku najbolјim studentima i studentima sa posebnim potrebama.

Čestitajući 4. april, Dan studenata, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević izjavio je da nas današnji veliki dan podseća da su studenti aktivni partneri i stoga će podrška Univerzitetu i Studentskom parlamentu biti još značajnija kako bismo zajedno, kako je rekao, gradili demokratsko društvo.

Predsednica Studentskog parlamenta Ana Todorović zahvalila se predsedniku Miroviću na podršci studentskom aktivizmu jer, kako je rekla, bez podrške Pokrajinske vlade aktivnosti parlamenta ne bi bile moguće.

Dan studenata, 4. april, obeležava se u znak sećanja na velike studentske demonstracije zbog jačanja fašizma u Nemačkoj, koje su u Beogradu održane 4. aprila 1936. godine i u kojima je život izgubio student prava Žarko Marinović. Svečanosti je prisustvovao  i rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Jakšić.

Studenti uživali na žurki u novosadskom kampusu

Povodom Nacionalnog dana studenata, u Kampusu Univerziteta u Novom Sadu održana je tradicionalna žurka za studente, u organizaciji Studentske asocijacije UNS-a. Skup je počeo u 12 časova kod fontane između studentskih domova, a od 15 sati proslava se preselila na Đačko igralište, gde je nekoliko stotina studenata uživalo u zabavno-muzičkom programu.  – Ako se ne varamo, Dan studenata obeležava se danas u čast demonstranata koji su se nekad borili za bolјe studiranje, ali ne znam kad je to bilo – kaže studentkinja Fakulteta tehničkih nauka koja je želela da ostane anonimna. – Mislim da baš i nije u redu što ovo ovako „obeležavamo” svoj dan, ali pre podne, dok je bilo takmičenje u šahu i kad je organizovan kulturniji program, ja sam bila na predavanjima. Premda je na FTN-u „sve OK”, naša sagovornica smatra da i danas ima razloga za borbu za bolјe školovanje i studiranje. Bolonja jeste dobar princip, kaže ona, ali ga malo ko poštuje jer je naporan.     

Šarčević: Racionalizacija škola veliki posao

Govoreći o zadatku racionalizacije škola, koji podrazumeva vertikalno spajanje u manjim, slabije razvijenim sredinama, ministar zaklјučuje da je reč o velikom poslu koji su mnogi do sada izbegavali. “Postoje opštine koje su se sa 20.000 stanovnika stopile na dvostruko manje, imaju 10 isturenih odelјenja sa po pet, šest đaka, koji će ostati u svojim zgradama, nećemo nijednog od njih navoditi da putuju 20 kilometara do škole. Ali ima i škola koje sa toliko učenika imaju direktora, sekretara i još osoblјa”, objašnjava Šarčević.  U ovom slučaju, naveo je ministar, najveća je bojazan za radna mesta.

Prema njegovim rečima, prilikom spajanja škola vodiće se računa o adekvatnoj blizini i pedagoškom ambijentu, a da će škole koje ostaju prazne biti pretvorene u mesta za đački turizam, po ugledu na evropske zemlјe. Na taj način selo će oživeti na drugačiji način, a mladi u njemu dobiti priliku za zaposlenje, kaže Šarčević.

„Petefijeva” škola u Bečeju neće se zatvarati?

Opštinsko veće Bečeja nije prihvatilo predlog radne grupe o racionalizaciji mreže osnovnih škola. Radna grupa je, kako ističu, na osnovu relevantnih zakonskih parametara predložila da se zatvori OŠ „Petefi Šandor“ i 253 učenika i tridesetak zaposlenih razmesti u preostale tri škole, a Opštinsko veće, posle snažne reakcije javnosti taj predlog nije prihvatilo. Tako u bečejskoj opštini ostaje aktuelna mreža osnovnih škola i naredne četiri godine, osim ako Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje ili Ministarstvo prosvete ne odluče drugačije. Imajući u vidu da se za dalјi rad pomenute škole zalagao SVM sa svojim liderom Ištvanom Pastorom, malo je verovatno da će biti bilo kakve promene aktuelne odluke lokalnih vlasti.

Opštinsko veće je preporučilo da, ipak, ostane mreža osnovnih škola iz 2015. godine, odnosno da urađeni elaborat doradimo i uzmemo u obzir specifičnost lokalne tradicije, posebno dela Bečeja u kojem je većinsko stanovništvo mađarske nacionalnosti, rekla nam je koordinatorka radne grupe i pomoćnik predsednika opštine za obrazovanje Suzana Đukić. Tako je uslišen apel velikog broja žitelјa Bečeja mađarske nacionalnosti, koji su putem peticije, koju je potpisalo oko 9.000 lјudi, tražili da škola s tradicijom dugom 64 godine, u kojoj od 253 učenika 201 prati nastavu na maternjem mađarskom jeziku, nastavi s radom. Posle svega, ostaje nejasno zašto svi parametri, zakonski i lokalni, nisu odmah uzeti u obzir, nego se dozvolila politizacija među žitelјima Donjeg grada u kom je škola locirana i celog Bečeja.

Zrenjaninska “mreža škola”: Seoske škole pripojene matičnim

Odbornici Skupštine grada Zrenjanina su na nedavnoj sednici lokalnog parlamenta usvojili odluku o mreži javnih osnovnih škola i predškolskih ustanova na području grada. Po podacima iznetim u tom dokumentu, u školskoj 2018/2019. godini, u 27 osnovnih škola ima ukupno 8.780 učenika. Od toga, njih 8.253 pohađa nastavu na srpskom, 396 na mađarskom, 50 na rumunskom i 81 na slovačkom jeziku. Osnovnu i srednju školu „9. maj“, koja obrazuje učenike sa smetnjama u razvoju, pohađaju 183 đaka. Usvojena odluka predviđa da u Zrenjaninu radi 19 osnovnih škola, uz jednu osnovnu školu za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i jednu osnovnu muzičku školu. Sprovedena je i racionalizacija i optimalizacija, pa je nekoliko škola u seoskim sredinama pridruženo matičnim, ili će funkcionisati kao izdvojena odelјenja gradskih škola. Matične škole su „Đura Jakšić“, koja ima izdvojeno odelјenje u Jankovom Mostu samo sa nižim razredima, zatim OŠ „Sonja Marinković“ koja ima dva izdvojena odelјenja, u Mihajlovu sa osam razreda i Lukinom Selu sa dva, OŠ „Svetozar Marković Toza“ u Elemiru koja ima izdvojeno odelјenje u Tarašu, OŠ „ Jovan Dučić“ u Kleku ima izdvojena odelјenja u Lazarevu i Banatskom Despotovcu. Škola „Đura Jakšić“ iz Perleza matična je za školu u Knićaninu, a škola „Sveti Sava“ u Stajićevu za škole u Lukićevu i Belom Blatu. Škola „Mladost“ iz Tomaševca matična je za škole u Orlovatu i Botošu, a škola „Branko Radičević“ iz Čente za školu u Farkaždinu. Škola „9. maj“ ima odelјenja u Melencima i Stajićevu, a Muzička škola odelјenja u Kovačici, Aradcu i Melencima. Mrežu predškolskih ustanova na teritoriji grada čine Predškolska ustanova iz Zrenjanina, sa 19 dečijih vrtića i jednom bolničkom grupom, kao i odelјenje pri Osnovnoj i srednjoj školi „9. maj“ za decu sa smetnjama u razvoju. Tu su i vrtići pri seoskim školama. U fazi gradnje je i dvadeseti vrtić u gradskom naselјu Putnikovo.

Šarčević: Zabrana zapošlјavanja kontraproduktivna

Ministar prosvete Mladen Šarčević naglasio je još jednom da je zabrana zapošlјavanja u javnom sektoru u prosveti stvorila kontraefekte.  “Mladi prosvetni radnici, većinom žene, imaju status na privremenim i povremenim poslovima. Insistiram da se zabrana ukine prvo u prosveti, jer to neće koštati državu ništa, ostaje isti broj radnih mesta, a samo se menja status zaposlenih”, ističe Šarčević.

Stalno zaposlenje daje dodatne finansijske mogućnosti prosvetnim radnicima, omogućnost da podignu stambeni kredite, osnuju porodicu i time doprinesu natalitetu države, zaklјučio je ministar prosvete, gostujući u “Sedmici” na Prvom programu Radio Beograda.

Prijave inovacija do 30. aprila: Nagradni fond šest miliona

Jubilarno, 15. takmičenje za Najbolju tehnološku inovaciju (NTI) u Srbiji je počelo i odvija se u dve kategorije, saopšteno je 5. aprila u Beogradu. Organizator takmičenja je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ima dve kategorije – Realizovane inovacije za koje se prijave primaju do 30. aprila, a finale će biti održano u decembru i Inovativne ideje srednjoškolskih i studentskih timova, za koje su prijave primane do kraja prošle godine, uz finale zakazano za septembar ove godine. Koordinatori ovog takmičenja prof. dr Dragan Povrenović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i prof. dr Vojin Šenk sa Tehničkog fakulteta u Novom Sadu, naveli su da su u kategoriji Realizovane inovacije timovi tročlani, a njih, nakon prijavljivanja do 30. aprila, očekuje desetak treninga na neke od tema. Kako je rečeno, početni nagradni fond takmičenja za Najbolju tehnološku inovaciju ove godine iznosi šest miliona dinara. Takmičenje je koncipirano kao proces tokom koga tim od oko 100 eksperata iz Srbije i inostranstva ocenjuje tehničke karakteristike i nivo inovativnosti prijavljenih rešenja, kao i njihovu primenljivost, naglasio je prof. dr Dragan Povrenović. On je podsetio da se posebna pažnja posvećuje zaštiti poverljivih podataka o prijavljenim inovacijama. U prošlih 14 godina, ističe se u saopštenju, na takmičenju za NTI učestvovalo je oko 8.500 inovatora, preduzetnika, studenata i učenika, a obuke su organizovane u vidu 430 jednodnevnih treninga. Samo prihodi dosadašnjih pobednika, koji su potom osnovali svoje firme, u toku 2017. godine, premašuju sva dosad uložena sredstva u organizaciju i nagradni fond Takmičenja u svim prethodnim godinama, istakao je prof. dr Vojin Šenk. Organizatori takmičenja su, kao i do sada, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a za njegovu realizaciju zaduženi su Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, Tehnološko-metalurški fakultet iz Beograda, Privredna komora Srbije i Radio televizija Srbije, kaže se u saopštenju.

Vremeplov: Rođen Veselin Čajkanović

Veselin Čajkanović, srpski klasični filolog i istoričar religije, član Srpske kraljevske akademije rođen je na današnji dan 09. aprila 1881. godine Po okončanju studija klasičnih jezika na Velikoj školi u Beogradu 1903. usavršava se u Nemačkoj, u Lajpcigu i Minhenu, gde je doktorirao 1907. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu rukovodio je katedrom za klasičnu filologiju. Na Bogoslovskom fakultetu predavao je Uporednu istoriju religija. U više navrata bio je dekan Filozofskog fakulteta. Rukovodio je Zadužbinom Nikole Čupića, Društvom Sv. Save, bio je upravnik Srpske književne zadruge. Kao rezervni oficir učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U Bizerti je osnovao Štampariju srpskih invalida i časopis “Napredak”. Prevodio je Plutarha, Tacita, Vergilija, Svetonija, Livija, Plauta. Posebno su značajna njegova istraživanja stare srpske religije i mitologije. Odlikovan je nizom odlikovanja, između ostalih i Legijom časti. Dela: “Vergilije i njegovi savremenici”, “O srpskom vrhovnom bogu”, “Mit i religija u Srba”, “Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama”, “Stara srpska religija i mitologija”. Njegova “Sabrana dela iz srpske religije i mitologije” objavljena su tek 1994.

Vremeplov: Stvorena Državna zajednica Srbija i Crna Gora

Na današnji dan 09. aprila  2002. godine skupštine Srbije i Crne Gore prihvatili su sporazum o ukidanju Savezne Republike Jugoslavije i stvaranju – Državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji su, uz posredovanje Evropske unije, 14. marta potpisali predsednici Jugoslavije i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, šefovi vlada dveju republika Zoran Đinđić i Filip Vujanović i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.

Vremeplov: Otvoren Ruski dom u Beogradu

U Beogradu je na današnji dan 09. aprila 1933. godine otvoren Ruski dom, svojevrsni centar, tada veoma brojne ruske emigrantske zajednice u Srbiji. Ruski dom je nastao kao posledica inicijativa predstavnika ruske emigracije (bele) koji su nakon revolucije u Rusiji pronašli utočište u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Njihova inicijativa podržana je od strane Kralja Aleksandra Karađorđevića, Patrijarha Varnave, Aleksandra Belića, slaviste, docnijeg predsednika Srpske Kraljevske Akademije. Zdanje je projektovao ruski arhitekta V.F.Baumgarten. Od 1945. delao je pod nazivom – Dom sovjetske kulture, a od 1994. zvanični naziv je – Ruski centar za nauku i tehniku.

Vremeplov: Umro Rable

Na današnji dan 09. aprila  1553. godine umro je francuski pisac Fransoa Rable, najznačajnija ličnost francuske renesanse, humanista, lekar, ali i izraziti hedonista. Zamonašio se kako bi sebi obezbedio mirno i stabilno školovanje, ali je nakon sukoba sa pretpostavljenima, zbog učenja grčkog, što je tadašnja Sorbona sprečavala, napustio manastir. Završio je medicinu u Monpeljeu i radio je kao lekar u Lionu. Pošto su njegova književna dela zabranjivana neretko je menjao mesto boravka. Glavna dela: “Gargantua” i “Pantagruel”. Šaljivom pričom o neobičnoj kraljevskoj porodici divova, uz mnoštvo dosetki, izražavao je opšte ideje pravde, istinoljubivosti i humanosti. Na srpski jezik njegova dela je, neverovatno spretno i s puno ljubavi, preveo Stanislav Vinaver.

Vremeplov: Umro Frensis Bekon

Engleski  državnik i pisac Frensis Bekon umro je na današnji dan 09. aprila1626. U vreme vladavine kralja Džejmsa I Stjuarta bio je lord kancelar od 1618. do 1621. (“Unapređenje nauke”, “Novi organon”, “Nova atlantida”, “Eseji ili saveti etički i politički”).

Vremeplov: Umrla Svetlana Velmar Janković

Na današnji dan 09. aprila 2014 godine umrla je poznata književnica i članica Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Svetlana Velmar Janković, dobitnica brojnih nagrada za književnost (Knjiga za Marka, Lagum, Bezdno, Vračar).

Vremeplov: Rođen Bodler

U Parizu je na današnji dan 09. aprila 1821 rođen jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka Šarl Bodler. Njegovu zbirku pesama “Cveće zla” mnogi književni kritičari smatraju najvećim lirskim delom 19. veka.

119 presuda roditelјima zbog nevakcinisanja dece

Za nešto više od godinu dana Prekršajni sud u Beogradu izrekao je 119 osuđujućih presuda roditelјima koji nisu vakcinisali svoju decu, od toga je 36 roditelјa kažnjeno novčanom kaznom u visini od 5.000 do 50.000 dinara. U tom sudu za Tanjug kažu da su tokom prošle godine primili 222 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a da je od početka godine stiglo još šest zahteva.  “U istom periodu doneto je 119 osuđujućih presuda i to 86 u 2018. godini i 33 u 2019. godini. Od svih osuđujućih presuda u 75 je učiniocima prekršaja izrečena prekršajna sankcija opomena u 44 novčana kazna”, kažu u Prekršajnom sudu. Pojašnjavaju da je od presuda u kojima je izrečena novčana kazna drugostepeni sud u osam slučajeva ukinuo odluku po žalbi, dok su u ostalih 36 presuda izrečene novčane kazne. Roditelјima koji nisu vakcinisali svoju decu izrečena je po jedna kazna od 5.000, 7.000, 50.000 dinara, dve kazne od 15.000 dinara, devet od 10.000 dinara i 22 od 30.000 dinara. Beograd je 2016. godine imao najlošije rezultate kada je u pitanju vakcinacija dece. Obuhvat vakcinisane dece MMF vakcinom u toj godini bio je 65,19 odsto. Loš obuhvat vakcinisane dece bio je jedan od glavnih razloga što je krajem 2017. godine buknula epidemija malih boginja u Srbiji. Epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlјe Ivana Begović Lazarević kaže da je slika danas mnogo bolјa, te da je obuhvat provom dozom MMR vakcinom prošle godine bio 98,65 odsto. Pojašnjava da je reč deci koja su vakcinisana u drugoj godini života i da je reč samo o jednoj generaciji, dok je godinu dana ranije obuhvat bio 84,37 odsto. “Obuhvat drugom dozom, koju primaju deca u sedmoj godini života, pred polazak u školu, za 2018. godinu je 89 odsto, a za 2017. kada je počela epidemija bio je 88 odsto”, kaže Begović Lazarević. Podseća da su u epidemiji koja je buknula krajem 2017. godini zabeleženi i prvi smrtni slučajevi od malih boginja posle 20 godina. “To je doprinelo da su se mnogi roditelјi koji su ili bili zbunjeni, uplašeni, ipak opredelili da vakcinišu decu i mi sad raspolažemo jednim dobrim kolektivnim imunitetom. U narednom periodu ne očekujemo epidemiju malih boginja sa većim brojem obolelih”, naglasila je ona. Podseća da u Srbiji još uvek postoje “propuštena godišta”, da ih je najviše u generaciji od 2013. do 2016. godine i da ta deca nisu vakcinisana ni prvom dozom vakcine. “To su te “rupe” u kolektivnom imunitetu i tu treba još dosta uraditi, a to je na pedijatrima, da opomenu roditelјe da vakcinišu decu”, zaklјučila je ona. U epidemiji malih boginja u Srbiji, koja je buknula krajem 2017. godine, registrovano je 5.786 obolelih, a umrlo je 15 osoba.

About the Author

admin