Vesti – 10.04.2019.

GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine podržavaju Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE),  i time što svakodnevno na svojim sajtovima objavljuju novine i vesti vezane za samu Akciju. Globalna nedelja akcije za obrazovanje ove godine biće održana (kod nas) od 22. i 28. aprila (u svetu od 24. aprila do 1. maja). NSPRV i NSJS su, tim povodom,  raspisali konkurse za najbolji literarni i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)“! Najbolji radovi učenika i njihovi mentori biće nagrađeni.

Elem, svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno i besplatno  javno i inkluzivno obrazovanje. Znatan  deo dece  nije uključen u obrazovni sistem, što se onda  prenosi i na sledeće generacije. Ti ciklusi isključenosti negativno utiču i na pojedince i na društvo u celini. Kako bi se otklonile prepreke ka kvalitetnom “Obrazovanju za sve”, ovogodišnja GAWE se posebno fokusira na podršku deci koja su najčešće isključena iz sistema. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju, deca iz osetljivih grupa povećaju svoje šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu.

Kad je reč o deci i obolelim od autizma u Srbiji ne zna se ni njihov broj, jer dosad nije napravljen registar. Nema ni stručnjaka a ni planova za uključivanje autistične  dece u obrazovni sistem. Kada će, i kako će to da se reši, njihovi roditelji su  pitali nadležne, pre pola godine i dali  vladi rok od šest meseci za odgovor. Uoči 2. aprila, Međunarodnog dana osoba s autizmom, ponovili su  sva ova pitanja. U prosveti deceniju od uvođenja inkluzivnog obrazovanja, kažu roditelji, nema inkluzivnih škola, obučenih nastavnika niti prilagođenih programa. U specijalnim školama trude se da rad prilagode svakom detetu. Ni to ne ide lako, jer moraju da rade po redovnom planu i programu, pa često dete koje i ne govori, treba da uči strani jezik ili npr. hemiju i fiziku. “Ogroman broj dece ne ide u školu, strašna je situacija u unutrašnjosti Srbije, jer ne postoje apsolutno nikakvi sistemi podrške, gde je ugrožena cela porodica, postalo je normalno i očekuje se da majka sa detetom pohađa nastavu”, govori jedna od majki deteta sa autizmom.  Uz to na najvažniju, dugo obećavanu uslugu – stanovanje uz podršku, još čekaju. Ni u novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji predviđa sto posto plaćeno bolovanje roditeljima teško obolele dece do njihove 18 godine, nema roditelja dece s autizmom.

Gradimo i razvijajmo javne obrazovne sisteme i … obezbedimo, pod istim uslovima, pristup obrazovanju svoj deci . Uključimo svu decu  iz osetljivih grupa
Imamo još samo 11 godina da dostignemo Cilj 4 Održivog razvoja (SDG4)

Pridružite se!

(→Saopštenja)


Nedelјković: Sva deca imaju pravo na dostupno i kvalitetno obrazovanje!

Pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedelјković izjavila je u utorak  povodom Međunarodnog dana Roma da se Vlada Srbije bori da Romska i sva druga deca imaju dostupno i kvalitetno obrazovanje. Pomoćnica ministra prosvete i ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević posetili su povodom Međunarodnog dana Roma OŠ „Vlada Obradović – Kameni“ u naselјu Ledine. Naše društvo, Vlada Srbije u celini i oba ova ministarstva se bore da Romska i sva druga deca imaju dostupno i kvalitetno obrazovanje. To nije samo deklarativno, rekla je pomoćnica ministra. Ona je navela da je zastuplјenije učenje Romskog jezika i nacionalne kulture Roma, kao i da su neke od afirmativnih mera uvođenje pedagoških asistenata, upis u srednje škole i fakultete, prioritet pri upisu u predškolske ustanove. Dakle, kada je u pitanju obrazovanje romske populacije, posebno devojčica veoma smo ponosni na rezultate koje postižemo. Preko 2.200 učenika je ove godine dobilo stipendiju, nezavisno od uspeha i naš cilј mora biti kompletna integracija bez osipanja. Dakle, obrazovanje na prvom mestu, istakla je Nedelјković

Gojković na zasedanju IU o značaju obrazovanja

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković izjavila je u nedelju  7. aprila na zasedanju Interparlamentarne unije u Dohi da nema modernizacije i razvoja jednog društva bez oslanjanja na obrazovanje stanovništva i poručila da suštinsko unapređenje obrazovanja podrazumeva da niko ne bude zaboravljen. Gojkovićeva je ukazala da bi obrazovanje zaista moglo da dovede do inkluzivnijih i pravednijih društava, ono mora biti dostupno i navela da se svim građanima Srbije garantuje dostupnost obrazovanja, te da je besplatno osnovno školovanje omogućeno svim građanima, uključujući i pripadnike nacionalnih manjina i osetljive kategorije, kao i da je Srbija na 39. mestu prema stopi pismenosti. Naglasila je da je višejezično obrazovanje suštinski element izgradnje mira i razumevanja, s obzirom na multietnički sastav stanovništa i podsetila da se osam nacionalnih manjina obrazuje se na maternjem jeziku.

Šarčević: Digitalni sektor za sve koji ispune uslove

Ministar prosvete Mladen Šarčević je istakao da je u našoj zemlјi uvedena informatika kao obavezan predmet u osnovnoj školi, kao i da su uvedena 44 specijalizovana IT odelјenja u srednjim školama, kao i da će ih biti ove godine 55. “Mi ćemo to širiti na sve koji ispune uslove”, dodao je ministar prosvete. Naglasio je da vlada želi da se u promeni paradigma učenja i da nam deca budu informatički potkovana, u skladu sa savremenim društvom. Šarčević kaže da je u Srbiji uvedeno oko 2.000 digitalnih učionica i da je cilј da se uvede još 8.000 takvih učionica. “Napravili smo digitalni sektor u ministarstvu, povezali se sa digitalnim savetom u Vladi Srbije, a uvođenje brzog interneta nam je sada glavna tema”, naveo je ministar. Šarčević je naveo da se sprovode digitalne obuke za nastavno osoblјe, kao i da se rade preobuke za više od 88.000 lјudi u obrazovnom sistemu. Cilј vlade je, kako kaže, da u Srbiji dođemo do koncepta celoživotnog obrazovanja i ekonomije zasnovane na znanju. Kaže da većina školskih zgrada nije imalo kvalitetne instalacije struje i da je i to kočilo uvođenje interneta i računara u škole. Dodao je da je za dve godine obnovlјeno 870 školskih objekata. Šarčević je govoreći o svetskim trendovima u obrazovanju i sve većem korišćenju pametnih uređaja u nastavi rekao da će u budućnosti najveći izazov biti kako da se nauče deca da misle. “Uloga nastavnika i škole postaje značajnija nego ikada”, dodao je Šarčević.

Majls Beri sa Univerziteta Roehampton u Velikoj Britaniji je rekao da su u VB 2014. zamenili stari koncept učenja informatike “kompjutingom”, kao i da su uveli u obrazovni sistem da svako dete od pete godine ima pravo na digitalnu pismenost. On je kazao da u VB deca se još u osnovoj školi uče programiranju na najrazličitijim jezicimima, kao i da budu kreativna.

Direktorka Evopske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre je rekla da je ta banka uložila u poslenjih 10 godina 300 miliona evra u nauku i obrazovanje u regionu, pre svega u Srbiji i Albaniji, kao i da imaju planove i za druge zemlјe. “Naučnici u ovom regionu nisu adekvatno plaćeni i to dovodi do migracija”. Govoreći o regionu, rekla je da su Srbija i CG dosta jasno odredile prioritete u oblasti obrazovanja. “Inovacioni sistemi treba da povežu obrazovanje i istraživanje, a važan je i razvoj inovativnih kompanija, te tri sfere moraju da se uvežu kako bi ovaj region imao istraživačku bazu kao u EU”. Negre je navela da su u Srbiji razvijeni, na primer, poslovni inkubatori, naučni i tehnološki parkovi i slično i da bi i ostale zemlјe u regionu trebalo da krenu tim putem.

Ministar obrazovanja Crne Gore Damir Šehović je rekao da je obrazovanje najvažniji prioritet vlade u CG. “Želeli smo da napravimo takav sistem da obrazovanje bude dostupno svima pod jednakim uslovima, bez obzira na materijalni status. Da učinimo obrazovanje savremenim i za dve i po godine smo učnili jako puno na reformi obrazovanja”. Šehović je dodao da će koristiti iskustva Srbije i dobru praksu u uvođenju digitalizacije u obrazovanje.

Direktor “Kleta” za Istočnu Evropu i baltičke zemllјe Rok Kvaternik je govorio o digitalizaciji udžbenika i istakao da knjige, ipak, neće nestatati tako brzo, kako to mnogi predviđaju.”U narednih najmanje deset godina knjiga će živeti”, rekao je on i dodao da digitalizacija obrazovanja ne znači da će se nastava u potpunosti odvijati na tabletima ili drugim uređajima i da je uvek reč samo o odnosu korišćenja knjige i pametnih uređaja u obrazovanju.

Cilј Ministarstva – veći broj stipendija za studente

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević čestitajući studentima u Srbiji Dan studenata i istakao da je cilј resornog ministarstva da obezbedi veći broj stipendija i da cena studija bude niža, kao i da mladi ostanu u zemlјi. “Poslednjih par godina započeli smo velike projekte, koji se odnose na reformu u visokom obrazovanju. Reč je o zajedničkom radu na zakonima o studentskom standardu, studenskom organizovanju i dualnim studijama, kao i nizu drugih mera kojima ćemo zajedno unaprediti obrazovnu sliku u Srbiji”, rekao je Šarčević.  On je istakao da je formirana Radna grupa i da predstoji rad na izradi zakona o finansiranju visokog obrazovanja, koji je od posebnog značaja. “Želimo da studentima olakšamo studije – da studije budu jeftinije i da omogućimo mnogo više stipendija. Takođe, radimo na tome da se u srednjoročnom periodu proširi kapacitet studentskih domova i centara za od 3.500 do 5.000 ležajeva”, kazao je ministar.

UNS: Prolećni festival matematike od 8. do 13. aprila

Prolećni festival matematike se održava u Novom Sadu od 8. do 13. aprila u organizaciji Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Društva matematičara Novog Sada, Ogranaka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu i Srpskog naučno matematičko društva. Manifestacija će, kako najavlјuju organizatori, sledeće nedelјe okupiti veliki broj matematičara: od učenika srednjih škola, studenata, nastavnika i profesora matematike osnovnih i srednjih škola, do profesora i saradnika univerziteta i akademika. Program počinje u ponedelјak, 8. aprila, u zgradi Rektorata UNS, okruglim stolom pod naslovom „Informacione-komunikacione tehnologije i visoko obrazovanje“. Seminar „Bogolјub Stanković“ će u utorak ugostiti dva predavača sa Univerziteta Jivaskila u Finskoj, a sreda uveče je rezervisana za Naučni tribinu Ogranka SANU. U sredu pre podne će se, u Rektoratu UNS, održati „Matematički podijum mladih“, jedinstvena konferencija učenika srednjih škola Srbije, sa skoro duplo više prijavlјenih saopštenja nego prošle godine. U okviru te manifestacije će biti dodelјena nagrade najuspešnijim takmičarima (i njihovim mentorima) Južnobačkog okruga u 2019. godini.

Peti Simpozijum „Savremeni problemi matematike“, koji je namenjen studentima osnovnih, master i doktorskih studija kao i profesorima matematike, održaće se u četvrtak na Prirodno-matematičkom fakultetu. Gosti Simpozijuma su predavači iz Srbije, Finske i Mađarske.

U subotu, 13. aprila, za profesore matematike osnovnih i srednjih škola, u okviru akreditovanog Novosadskog matematičkog seminara biće održana predavanja i radionice sa temama iz metodologije matematičkog obrazovanja.  

Evropska škola debate u Rumi

Četvrta javna debata ovogodišnjeg ciklusa održaće se u Kulturnom centru u Rumi, Velјka Dugoševića 102 u ponedelјak, 8. aprila od 13 časova. Na debati o socijalnoj inkluziji će učestvovati srednjoškolci i studenti polaznici Evropske škole debate. Reč je o projektu koji organizuju Informacioni centar Evropske unije, EU info kutak Novi Sad i debatna akademska mreža.

Dačić primio đake Srpske pravoslavne gimnazije iz Zagreba

Ministar spolјnih poslova Ivica Dačić primo je u petak 5. aprila 46 učenika Srpske pravoslavne opšte gimnazije „Kantakuzina Katarina Branković” iz Zagreba i tom prilikom izrazio zahvalnost Mitropoliji zagrebačkoj-lјublјanoskoj što mladima pruža mogućnost da se školuju, razvijaju multikulturalni duh i neguju odnose sa maticom. “Zahvalјujem mitropolitu i Mitropoliji koja ulaže velike napore da u teškim vremenima kada je mnogo lakše mrzeti nekoga nego nekoga voleti, kada je mnogo lakše počinjati sukobe i napadati nekoga nego raditi na pomirenju, nalazi načine da funkcioniše i što mladima daje mogućost da pohađaju školu i neguju odnose sa svojom maticom”, rekao je Dačić.

Ministar je izrazio zadovolјstvo što đaci time što u gimnaziji u Zagrebu, učeći srpski i književnost, srpsku istoriju, kulturu geografiju, uz redovan hrvatski program, razvijaju multikulturalni duh. “Tako otvarate dijalog s vršnjacima drugih kultura, ulažući u zajedničku budućnost”, rekao je Dačić đacima u Muzeju diplomatije koji kako je dodao “čuva političku istoriju našeg naroda i države Srbije u poslednja dva veka”.  “Raduje me susret sa vama, jer ste vi nova generacija koje treba da bude most saradnje i razumevanja između Srbije i Hrvatske”, rekao je ministar i đake podsetio na njihove pretke i sunarodnike – Srbe u Hrvatskoj koji su dali značajan društveni, politički, kulturni, naučni i drugi doprinos u izgradnji svake državne zajednice na prostoru Hrvatske.  “Možete da budete ponosni što se potomci Petra Preradovića, Sime Matavulјa, Vladana Desnice, Branka Radičevića i Grigora Viteza, Nikole Tesle i Milutina Milankovića, Josifa Runjanina …. Save Šumanovića”, rekao je ministar i u šali dodao da je možda neko od njih potomak i čuvenog zvezdinog golmana Vladimira Beare.  Dodao je da im je svima sigurno poznato da se u skoro svakom gradu u Hrvatskoj nalaze živa svetilišta SPC – manastiri Krka, Krupa, Dragović, Gomirje… kao i saborne crkve u Zagrebu, Karlovcu, Rijeci, Pakracu…  Ministar je poručio đacima da sačuvaju identitet – identitet Srba, Srba u Hrvatskoj.  “Osim negovanja srpskog i ćirilice, pravoslavlјa… važno je negovati i antifašizam kao jedan od najvažnijih elemenata srpskog identiteta u Hrvatskoj”, rekao je Dačić. 

Ministar je rekao đacima da Srbija, kao njihova matica, posebnu pažnju posvećuje obrazovanju mladih i očuvanju identiteta srpskog naroda u regionu i da zahvalјujući programu “Srbija za Srbe u regionu” u Beogradu studiraju novi studenati iz regiona. Dodao je da ih je ove godine došlo 18, od kojih je sedam iz Hrvatske. “Nadamo se da će se upravo oni vratiti da doprinesu dobrobiti srpske zajednice u Hrvatskoj, ali i povezivanju dve države opredelјene da svoju energiju usmere ka budućnosti”, rekao je Dačić. Ministar je podsetio da je Ministarstvo obezbedilo sredstva za gimnaziju u Zagrebu kao i za Srpsko privredno društvo “Privrednik”. Dodao je i da se preko Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu izdvajaju sredstva za manifestacije, organizacije škola, edukativnih kampova i radionica.

Dačić: Vudro Vilson i Pupin će imati spomenik u Beogradu

Ministar spolјnih poslova Ivica Dačić izjavio je da će naučnik Mihailo Pupun i 28. predsednik SAD Vudro Vilson dobiti zajednički spomenik u Beogradu. Dačić je to rekao đacima Srpske pravoslavne opšte gimnazije “Kantakuzina Katarina Branković” iz Zagreba u Muzeju diplomatije gde ih je između ostalog podsetio na slavne pretke Srbe u Hravatskoj koji su dali doprinos u izgradnji svake državne zajednice na prostoru Hrvatske.  Ministar je rekao da je zajedno sa uglednim pojedincima pokrenuo obeležavanje stote godišnjice od podizanja srpske zastave na Beloj kući. Zastava je, kako je dodao, podignuta na inicijativu Pupina koji je bio lični prijatelј Vilsona. “Pupin je učestvovao u Versajskoj konferecniji kao član naše delegacije a da bi mogao da učestvuje morao je da mu se izda pasoš – američki, ali ga je potpisao sa Mihailo Idvorski Pupin što pokazuje koliko je voleo i cenio mesto iz koga dolazi, koliko je voleo i cenio svoju zemlјu i svoj narod”, rekao je Dačić. Upravo zato, kako je dodao, postoji inicjativa da se podigne zajednički spomenik Pupinu i njegovom ličnom prijatelјu američkom predsedniku.

Dačić je u razgovoru sa tom grupom od četrdsetak gimnazijalaca podsetio da Muzej diplomatije “čuva političku istoriju našeg naroda i države Srbije u poslednja dva veka”. “Nadam se i da će među vama biti oni koji će biti na zidovima ovog muzeja. Mada ja sam tu, mislim da još nisam za muzej, nisam još za penziju”, rekao je ministar u šali i pozvo sve mlade da se uklјuče u razvoj Srbije i srpskog naroda bilo gde da živi u svetu. 

Gimnazijalcima se obratila i predstavnica porodice Pupin, Justina koja je podsetila na reči kojim je majka Pupina ispratila u svet – “… Dete moje, znanje su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa, znanje je svetlost koja ostavlјa naš put u žiot i vodi nas u život budućnosti pun večne slave”, rekla je ona.

Đacima su za biblioteku poklonjene knjige o Pupinu, Tesli i Milankoviću ali i knjiga “Jasenovac, Aušvic Balkana”, koju im je predala Jelena Buhač, koja je preživela pakao Jasenovca. Gimnazijalci su u Muzeju dilomatije moga da saznaju između ostalog o tajnoj i javnoj diplomatiji, o diplomatskom životu Ive Andrića, ulozi Mihajla Pupina, ali i to da je uniforme za diplomatsko osoblјe pravio Guči. 

Najbolјim studentima nagrade i … posao

Dan studenata  je na Polјoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu bio prilika za uručenje nagrada najbolјim diplomiranim studentima, ali i za svečano otvaranje renoviranih prostorija studentske službe. – Ove nagrade još jedan su način da pokažemo da vredi ulagati u znanje i nauku i da je to najbolјa investicija koju mlad čovek može da uradi za sebe-rekao je čestitajući nagrađenima dekan Polјoprivrednog fakulteta prof. dr Nedelјko Tica. – Veoma smo ponosni i na činjenicu da je našim najbolјim studentima osigurana budućnost ili tako što ih zapošlјavamo na fakultetu, ili tako što im dajemo preporuke za institute ili privredne i polјoprivredne subjekte, a poslednjih godina potražnja za našim diplomcima sve je veća. Povelјu za najbolјeg studenta Polјoprivrednog fakulteta uz novčani iznos od 33.300 dinara, od čega je 13.300 dinara obezbedio Senat Univerzitate u Novom Sadu, a 20.000 Polјoprivredni fakultet, primio je  Slobodan Krsmanović. – Posle studija fitomedicine nastavio sam master studije, ali kao istraživač pripravnik na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo – kaže Slobodan. – Mada sam i na osnovnim studijama, a i sada ulagao puno rada i truda prvenstvenio zbog sebe, ovakvo priznanje puno mi znači, jer pokazuje da to i drugi vide i uvažavaju. Za prosek u toku studija veći od 9,5  su povelјe i novčane iznose od 25.400 dinara, od čega je Senat UNS-a obezbedio 5.400, a Polјoprivredni fakultet 20.000 dinara, primili Ljubica Trkulјa, Milica Perišić, Jelena Dudaš i Strahinja Zlatić.

Izložba retro računara u Novom Sadu

Mala izložba retro računara, Udruženja „Unce Upon a Byte”, u subotu 6. aprila  je odvela Novosađane u svet kompjutera iz perioda od 1978. do 1993. godine, u prostoriji JUG-112 (Bulevar oslobođenja 133, Jugodrvo). Mnogobrojni posetioci su tokom dvosatnog događaja imali priliku da se podsete igara poput „Prince of Persia”, „Lemmings”, „Chuckie Egg” i drugih. – Želimo lјudima da pokažemo kako su mašine nekad izgledale, a koje su iz naše lične arhive – kaže jedan od organizatora prof. dr Žarko Živanov. – Osnovna suština računara se nije menjala od onda do sad, ali sada su veće mogućnosti komunikacije među računarima, iako danas i za interenet možemo već da kažemo da je retro. Želјa za znanjem i povezivanjem je pokrenulo lavinu i zato imamo računarstvo kakvo poznajemo danas. Članovi „Once Upon a Byte” pozivaju sve građane da, ukoliko imaju staru mašinu, a da nije “PC” i da im ne treba, da ih poklone Udruženju kako bi mogli da ih izlože.

Knjige za biblioteku u Ranilugu

Akcija prikuplјanja knjiga za novoosnovanu opštinsku biblioteku u Ranilugu na Kosovu organizovana je u Mesnoj zajednici „Sava Kovačević“, Save Kovačevića 15. Građani imaju mogućnost da poklone knjige do 30. aprila u prostorijama MZ. Organizotori su Grad i Gradska biblioteka u Novom Sadu.

Pedeseto izdanje emisije „Pokretač“ Omladinskog radija RTV-a

Emisija „Pokretač“ internet Omladinskog radija Radio-televizije Vojvodine obeležila je jubilej – emitovanje pedesete epozide. Ta emisija nastala je kao plod saradnje RTV-a i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, čime je studentima žurnalistike omogućeno da svoje stečeno znanje primene u praksi. Ideja za pokretanje emisije nastala je u želјi da se na jednom mestu grupišu radijski paketi studenata žurnalistike koji su u „O“ radiju bili na praksi. Teme biraju studenti, a vezane su za one oblasti koje tu populaciju najviše ineresuju. „U početku je bilo četvoro ili petoro studenata koji su realizovali emisiju u okviru prakse. Pre godinu dana pojavile su se Svetlana Paramentić i Milјana Miletić, danas studentkinje završne godine žurnalistike, koje smo i angažovali honorarno, dok su studentski radovi i dalјe deo emisije“ – kazao je Predrag Novković, pomoćnik odgovornog urednika Omladinskog radija.

Milјana i Svetlana ističu da im je to iskustvo veoma značajno, pre svega što su u prilici da se već tokom studija oprobaju u novinarstvu u realnom okruženju, ali i zbog činjenice da im je volonterski rad u okviru prakse otvojio vrata za angažovanje u tom mediju. „Prvi dodir sa radijskim novinarstvom bio mi je u studiju „O“ radija i meni je bilo jako stresno, ali htela sam da vidim kako to izgleda. Medjutim, to oslobađanje, koje je za mene značilo izlazak iz zone komfora , zapravo vam pomaže da naučite nešto novo i da se izdignete iznad situacije.“ – podelila je svoje iskustvo jedna od novinarki, Svetlana Paramentić, koja poziva i ostale svoje kolege da se ohrabre i učestvuju u tom projektu. „To je veliko iskustvo, dosta će naučiti, a pritom će njihov tekst biti objavlјen na kvalitetnoj legitimnoj medijskoj platformi“ – zaklјučila je Svetlana. Ekipa Omladinskog radija za zadovolјstvom poziva sve studente medija, pre svega žurnalistike, da se priklјuče timu i daju svoj doprinos emisiji „Pokretač“. Emisiju „Pokretač“ možete slušati uživo svakog utorka od 11 časova na sajtu www.oradio.rs , nakon čega je trajno dostupna u podkastu na toj internet stranici.

Vremeplov:  Komunisti nastavili borbu protiv okupatora

Na današnji dan 10. aprila 1941  Komunistička partija Jugoslavije donela je odluku u Zagrebu da komunisti nastave borbu protiv nemačkih okupatora bez obzira na raspad jugoslovenske armije. Sedište Centralnog komiteta KPJ premešteno je iz Zagreba u Beograd.

Vremeplov: Rođen Grocijus

   Na današnji dan 10. aprila 1583 godine rođen je holandski pravnik, pisac i humanista Hugo Grocijus, osnivač nauke o međunarodnom pravu.

Vremeplov: Rođen Pulicer

U Mađarskoj je na današnji dan 10. aprila 1847 rođen Džozef Pulicer osnivač fondacije iz koje se svake godine u SAD dodeljuje “Pulicerova nagrada” za najbolja ostvarenja u novinarstvu, karikaturi i književnosti. Na Univerzitetu Kolumbija je 1903. godine osnovao prvu novinarsku školu.

Vremeplov: Umro Ogist Limijer

Na današnji dan 10. aprila 1954 godine umro je francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer koji je u Lionu s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i fabriku za izradu fotografskog materijala. U pariskoj kafani “Gran kafe” braća Limijer prikazala su 28. decembra 1895. godine prvu filmsku predstavu u svetu – “Ulazak voza u stanicu” i “Radnici izlaze iz fabrike”.

Vremeplov: Umro Lagranž

Francuski  matematičar i astronom Luj Lagranž umro je na današnji dan 10. aprila  1813. Rođen je u Torinu 1736, gde je sa 19 godina bio profesor matematike u artiljerijskoj školi. Objavio je niz radova iz teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, sferne astronomije (“Analitička mehanika”, “Teorija analitičkih funkcija I, II”). 

Šarčević: Obaveza da prvaci budu vakcinisani do 1.septembra

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, izjavio je da je potvrda o vakcinisanju deteta obavezna prilikom upisa đaka u prvi razred i da roditelјi tu obavezu treba da ispune do 1. septembra. Država neće biti blagonaklona prema roditelјima koji se ogluše o ovu obavezu i oni će snositi sankcije, među kojima je krajnja izuzeće iz porodice. Ministarstvo prosvete insistira na vakcinisanju dece i daje rok do 1. septembra svim roditelјima koji to nisu do sada učinili, rekao je Šarčević gostujući na Prvom programu Radio Beograda.

Adolescencija: Liči na predstavu, ali je stvarnost

Zašto je važno da shvatimo da mladi ne simuliraju simptome puberteta. Adolescenti su na prelazu iz detinjstva u zrelost, kada počinju da na izmenjen način doživljavaju sebe. Ovo osetljivo doba prate psihičke, emocionalne i moralne krize, koje destabilišu čitav svet tinejdžera. Dok nisu izmislili ovaj pubertet, sva su deca bila normalna – “zvonila” je duhovita replika iz glumačkog “grla” Rahele Ferari u filmu “Tesna koža”. Ako bismo o njoj malo bolje promislili, možda bismo se zapitali da li su deca zaista nekada bila drugačija. Možda je, pre nego što je na velika vrata ušetala priča o pubertetu kao posebnom stanju, svet adolescenata bio sasvim običan. Miran, stabilan, neupadljiv. Ili samo nije imao prava da bude drugačiji od konstante, pa smo bili zbunjeni slikom i prilikom mladih buntovnika. Olivera Amidžić, diplomirani pedagog, stručni saradnik u srednjoj stručnoj školi “Branko Radičević” u Rumi, kaže da svaka generacija, oduvek i nužno, prolazi kroz pubertet. I da je to specifična i vrlo izražena faza života.

“Adolescenciju prate psihičke, emocionalne i moralne krize. One destabilišu čitav svet tinejdžera, koji još nije formiran i postavljen u okvirima – normama, identitetu i socijalnoj sferi života. To je period kada mlade ljude zadesi sijaset promena s kojima nisu uvek kadri da se nose na najbolji, najefikasniji i društveno najprihvatljiviji način. Adolescenti su na prelazu iz detinjstva u zrelost, kada počinju da na izmenjen način doživljavaju sebe”, navodi pedagog. 

“Ko sam ja?”, “Koja je moja budućnost?”, “Šta osećam?”, “Šta misli grupa vršnjaka o meni?” – najčešća su pitanja koja, tiho, stidljivo ili otvoreno, mladi postavljaju sebi. A ukoliko, kako kaže naša sagovornica, na njih ne dobiju odgovore, postaju frustrirani i lako zapadaju u krizu identiteta, koja se manifestuje kroz strah, agresivno ponašanje, zbunjenost, osećaj odbačenosti, nebitnosti… Zbog toga je važno da porodica, ali i stručnjaci u školi, imaju strpljenja i razumevanja, jer ovo stanje zaista jeste – posebno.

Kriza identiteta

Istraživanja pokazuju da je adolescencija i “test-poligon” i “ledeni breg” za razvijanje samopouzdanja i samopoštovanja. Studija psihoanalitičara Erika Eriksona je razjasnila da se tinejdžeri zaista ne pretvaraju da im je teško, niti su teatralno depresivni kako se misli, nego da stvarno doživljavaju konfuziju identiteta. A njeni pojavni oblici su – nedostatak samopouzdanja, hrabrosti, volje, strah od neuspeha, neodlučnost, lenjost… Sagovornica “Života plus” dodaje i da je ova faza obojena velikim hormonskim promenama, što umnogome komplikuje život adolescentu i njegovoj porodici. “Roditelje uglavnom muče bihejvioralne izmene (ponašanja) kod svog deteta, a njega fizičke. Adolescenti se sukobljavaju sa autoritetima ili se “otimaju” od roditeljskog nadzora i brige, žele da budu “svoji”, ali zauzvrat neretko dobijaju samo prekor da su nezainteresovani, nevaspitani, plahoviti i bezobrazni. Koliko puta smo čuli rečenicu: “Sve sam mu dao, ne znam više šta hoće?”, navodi pedagog.

A istovremeno, adolescenti traže smernice, angažovanje, ljubav, podršku i razumevanje – čega im nikada nije dosta, iako izgleda da se stalno nešto bune. “Uostalom, kako inače zamišljamo napredak, rešavanje problemskih situacija, divergentno mišljenje – bez istraživanja, borbe, razmišljanja, pokušaja i pogrešaka, ako koračamo kroz novine pokorno, ćutke? Od mladih se očekuje ponašanje “mirno more – bez talasa”, uvek se nešto traži i podrazumeva, a ne sagledava, ne razume, ne sluša, ne iznalazi rešenje, ne ispituju se mogućnosti”, pedagog staje u odbranu učenika.

Buntovništvo kao štit

Početak i kraj rada sa adolescentima je sigurno – zadobijanje njihovog poverenja. Jer u startu znamo da im nije prirodno da prihvataju savete i uputstva starijih. Buntovništvo je njihov plašt. Odora i štit. Olivera kaže da saradnja može da se ostvari uz drugarski odnos, poštovanje njihovih ličnosti i ozbiljno shvatanje njihovih problema, pa čak i bezobrazluka. “U mojoj školi, mladi su kreativni, plemeniti, duhoviti, vredni, zanimljivi i uvek se radujem kad vidim da dolaze radosni u školu. A kada se susretnem sa problematičnim učenikom, obavezno počnem od pitanja šta mu se dešava, šta ga muči, ko su mu uzori, zašto je ranjiv, od čega se brani i šta želi da postigne. Srednjoškolci učenje i dalje doživljavaju kao “bubanje”, “štrebanje”, a ne saznavanje, uočavanje, otkrivanje. A mi smo svi još negde zaglavljeni u okvirima reproduktivne – tradicionalne nastave i školstva. Deca to uočavaju, osete raskorak, ali ne vide da treba samo da ga preskoče i uhvate nove alatke u ruke, pa da ih primene na sebi svojstven način”, smatra pedagog.

Odrasli ponekad ne prepoznaju ili ne uvažavaju činjenicu da mladi vole akciju, dok Olivera kaže da je to upravo fokus njenog rada – zajedno snimaju filmiće, rade društveno korisne poslove, organizuju humanitarne akcije, uređuju učionice i školu…. “Izazov je što svi u školi pokušavamo da zajedničkim snagama kod mladih napravimo čvrstu platformu za njihov dalji razvoj, učenje i rad u saznavanju i delovanju, u kome će uvek iznalaziti kreativna rešenja. Jer njih često muči besciljnost, pitaju se: “Šta će to meni?”. Učim ih da shvate da je odgovor jednostavan – “Sve mi treba, sve stavljam u foldere koje sam napravio u glavi, razvrstavam informacije i povlačim ih kada mi zatrebaju. Učenicima smeta što ih od osnovne škole ne uče da uče. Jednom prilikom je jedan kolega izjavio: “Zar treba stalno da se igramo škole sa učenicima, i mi smo nekad bili đaci u takvim, tradicionalnim školama, a eto sada smo kreativni.” Neki drugi je odgovorio: “Da, ali ja pamtim samo nastavnike koji su bili drugačiji i od kojih sam naučio metode rada koje danas primenjujem”, priča sagovornica o suštini svog poziva.

Kada svoje đake vidi nasmejane, iako su došli zabrinuti, uplakani, mrzovoljni i revoltirani ili sretne mlade ljude kojima je predavala i pomagala im, a postali su divne osobe, zadovoljne svojim životom, Olivera zna da je kao pedagog uspela. “Znam to i kada mi šalju poruke preko društvenih mreža iako nisu više naši učenici, kada me pitaju gde da pronađu informacije koje su im potrebne, posete školu posle završetka fakulteta… Ili kada odem u restoran, frizerski salon, u banku, sud, pa mi se neko ozareno lice javi, pruži ruku ili me zagrli. A najlepše je kada mi stigne poruka: “Ne prođe ni dan da se ne setim vaše rečenice….”. Neretko sretnem bivše đake, pa mi ponosno pokazuju slike svoje dečice, dok me predstavljaju svom supružniku: “To je ona naša profesorica – pedagogica što sam ti pričao” ili čujem – “Vi mene ne znate, ja sam suprug vaše bivše učenice”. A kada sam završavala Filozofski fakultet, govorili su mi da se u našem poslu ne dobija brzo povratna informacija, ne vidi se dugo uspeh koji smo postigli u svom obrazovnom radu. Za sve ove godine, mogu da kažem jedno: A šta je to brzo? Uvek se vidi rezultat, ako se i ne vidi – oseti se!”, sigurna je sagovornica.

Emotivni život

Na vrhu liste problema koje zaokupljaju srednjoškolce su emotivni odnosi. “Oni su uvek važni, jer se snažno doživljavaju. Jedno vreme je bila tendencija uvođenja zaštite reproduktivnog zdravlja mladih, taj program je u našoj školi sprovođen četiri školske godine. Učenici su bili oduševljeni. Na početku su mislili da sve znaju, a onda, kako smo zajedno saznavali, sve više su se obraćali za sugestije, tražili literaturu, sajtove za filmove, video-klipove. Počeli su ozbiljno da razmišljaju o svom životu, zdravlju, partnerskim odnosima, potomstvu i ljubavi. I onda se neko dosetio da baci senku na seksualno obrazovanje mladih. Šteta”, smatra Amidžićeva.

About the Author

admin