Vesti – 12.04.2019.

GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine podržavaju Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE),  i time što svakodnevno na svojim sajtovima objavljuju novine i vesti vezane za samu Akciju. Globalna nedelja akcije za obrazovanje ove godine biće održana (kod nas) od 22. i 28. aprila (u svetu od 24. aprila do 1. maja). NSPRV i NSJS su, tim povodom,  raspisali konkurse za najbolji literarni i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)“! Najbolji radovi učenika i njihovi mentori biće nagrađeni.

Elem, svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno i besplatno  javno i inkluzivno obrazovanje. Znatan  deo dece  nije uključen u obrazovni sistem, što se onda  prenosi i na sledeće generacije. Ti ciklusi isključenosti negativno utiču i na pojedince i na društvo u celini. Kako bi se otklonile prepreke ka kvalitetnom “Obrazovanju za sve”, ovogodišnja GAWE se posebno fokusira na podršku deci koja su najčešće isključena iz sistema. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju, deca iz osetljivih grupa povećaju svoje šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu.

Pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedelјković upoznala je predstavnike prosvetnih vlasti iz Bosne i Hercegovine sa merama koje je Srbija do sada preduzela kako bi deca izbeglica i migranata bila uklјučena u formalno obrazovanje. “…Smatrali smo da svako dete koje je ovde i koje se zateklo ne svojom volјom, a može biti uklјučeno u sistem osnovnih i srednjih škola, a ove godine i u predškolski sistem treba i mora biti  uklјučeno, rekla je ona. Nedelјković je istakla da je Srbija prepoznatlјiva po tome što je omogućila potpunu integraciju dece migranata i izbeglica, kao i da ona nisu bila odvojena u posebna odelјenja, gde bi učila jezik. Pedagozi i psiholozi su bili uklјučeni u školske timove. To je bila klјučna stvar. Druga stvar je bila kako da se najbolјe integrišu sa ostalom decom. A onda smo ih u zavisnosti od procene koju su radili u školi uklјučivali u predmetnu nastavu u meri u kojoj mogu da prate i to se pokazalo kao dobro, objasnila je Nedelјković.  Ona je dodala da deca migranti koja su bila uklјučena u sistem obrazovanja Srbije dobijaju sertifikat na engleskom jeziku koji govori o njihovim postignućima.

Delegacija Bosne i Hercegovine boravila je od 8. do 11. aprila u studijskoj poseti Srbiji kako bi se upoznala sa primerima dobre prakse iz Srbije imajući u vidu neposredno iskustvo Ministarstva prosvete Srbije u procesu uklјučivanja dece izbeglica i migranata u sistem obrazovanja, kao i izuzetne rezultate koji su postignuti. Posetu je organizovala međunarodna organizacija Save the Children za Severozapadni Balkan  u saradnji sa  partnerima UNICEF  Srbije i UNICEF BiH. Među članovi delegacije iz Bosne i Hercegovine su i direktori, nastavnici i pedagozi škola u Unsko- sanskom kantonu i Kantonu Sarajevo, kao i predstavnici Save the Children i UNICEF  Srbija i BiH.

Gradimo i razvijajmo javne obrazovne sisteme i … obezbedimo, pod istim uslovima, pristup obrazovanju svoj deci . Uključimo svu decu  iz osetljivih grupa
Imamo još samo 11 godina da dostignemo Cilj 4 Održivog razvoja (SDG4) – “osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisanje mogućnosti doživotnog učenja za sve”  

Pridružite se!


Last News: I predškolcima povišica od 9 odsto

            U vezi sa zahtevom sindikata da se i zaposlenima u predškolskom vaspitanju i obrazovanju  isplati povišica od 9 odsto, a koji je Vladi Srbije dostavlјen 10. aprila 2019. godine i  drugih pitanja koja su razmatrana tog dana na sastanku u Vladi Republike Srbije iz kabineta Vlade je urgentno odgovoreno sindikatima „da je Vlada Republike Srbije donela odluku da se zaposlenima u predškolskim ustanovama obezbedi dodatno povećanje zarada od 2% što će činiti ukupno povećanje od 9%, u skladu sa zahtevom tri reprezentativna sindikata.

S obzirom da sprovođenje ove odluke podrazumeva izmenu Zakona o budžetskom sistemu za 2019. godinu, ove izmene biće usvojene na vanrednoj sednici Vlade u ponedelјak 15. aprila 2019. godine. Do kraja iste nedelјe će izmene Zakona biti po hitnoj proceduri na dnevnom redu sednice Narodne Skupštine RS, a na snagu će stupiti od 1. maja 2019. godine. Imajući u vidu navedeno, zaposleni u predškolskim ustanovama dogovoreno povećanje zarade mogu da očekuju od 1. maja 2019. godine.
Kada je reč o retroaktivnom isplaćivanju povećanja, što je takođe bilo pitanje reprezentativnih sindikata, obaveštavamo vas da Vlada ne može da izađe u susret ovom zahtevu jer je isti neustavan.
U skladu sa dogovorom sa današnjeg sastanka, sva druga pitanja u vezi sa unapređivanjem predškolskog obrazovanja biće predmet rada zajedničke radne grupe kojom će predsedavati Kabinet predsednika Vlade, uz učešće delegiranih predstavnika reprezentativnih sindikata“, kaže se u saopštenju  bрој: 06-00-36/1/2019-01  od  10. aprila 2019. godine koje je potpisao šef Kabineta Miloš Popović.

Konkurs za prijem dece u vrtiće Radosnog detinjstva

Konkurs za upis dece u vrtiće predškolske ustanove “Radosno detinjstvo” otvoren je  10. aprila. Roditelji koji žele da upišu svoju decu u vrtiće moraće da dostave svu potrebnu dokumentaciju, koja je, kako navodi portparolka Radosnog detinjstva Ruža Pajantić, istaknuta na sajtu te ustanove. Ona ističe da je obrazac koji je neophodan za upis moguće preuzeti sa sajta, bez dolaska na adresu ustanove, kao što je to ranije bio slučaj. Dodaje da je konkursom predviđeno da 1615-oro dece dobije mesto u vrtiću. Dokumentacija za upis dece može se dostaviti na pisarnici Radosnog detinjstva u ulici Pavla Simića broj 9 ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova, i sredom od 8 do 17 časova. Konkurs je otvoren do 24. aprila.

“Dnevnik prijateljstva” za bolju komunikaciju

Cilj izrade “Dnevnika prijateljstva” i radionica studenata Akademije umetnosti, bili su podsticanje osnovaca na bolju međusobnu komunikaciju. Projekat je realizovan u Školi “Ivan Gundulić” u Novom Sadu, a završnica projekta održana je u Kulturnoj stanici Svilara. Radionica je zamišljena tako da deca u “Dnevnik prijateljstva” upisuju informacije o svojim drugarima tokom jedne nedelje, kako bi poboljšali međusobnu komunikaciju. Cilj projekta jeste da se jača komunikacija među decom i da se shvati važnost saradnje i lepog ophođenja jednih prema drugima. “Deca su jako spremna za saradnju pogotovo ovaj mlađi uzrast. Naš projekat se bazira na komunikaciji, na društvu, na društvenosti, pošto je jako važno da deca u ovom uzrastu već sada kreću da prihvataju jedni druge”, navela je Suzana Rudić, sa Akademije umetnosti Novi Sad. “Prihvataju izazove i čak tehnički su vrlo vešti što se tiče eksperimentisanja i ne plaše se novih materijala”, kaže Rastislav Filip, sa Akademije umetnosti Novi Sad.

Događaj ujedno predstavlja završnicu saradnje za ovu školsku godinu između škole “Jovan Gundulić” sa Akademijom umetnosti koja traje dve godine i u koju studenti dolaze na praksu. “Projekat je pokrenut zbog toga što su studenti imali ideju da, da poboljšaju komunikaciju među decom u ovom odeljenju, da jačaju te njihove kompetencije, i da nauče učenike da je mnogo važno da se, da se lepo ophode jedni prema drugima”, navodi Tanja Josimović, učiteljica. Posle izložbe radovi će biti izloženi u školi, a najavljeni su i novi projekti u sledećoj školskoj godini. https://www.youtube.com/watch?v=V6q2wdn47B8

Predavanja i radionice za prosvetare na temu autizma

U školi “Mara Mandić” u Pančevu 10. aprila organizovana su predavanja i radionice za učitelje i nastavnike na temu autizma. Cilj je upoznavanje sa simptomatologijom ove bolesti kao i da prosvetni radnici što bolje nauče kako se piše i primenjuje IOP odnosno (individualni obrazovni plan) koji je vrlo specifičan za ovakve osobe. Iako je deci sa autizmom omogućeno školovanje u redovnim obrazovnim institucijama i dalje postoji niz problema sa kojima se suočavaju i roditelji i nastavnici. Prvi tvrde da često nailaze na nerazumevanje kolektiva, a nastavnici se žale da nisu dovoljno upućeni u način rada sa autističnom decom. U školi su organizovana predavanja za prosvetne radnike kako bi se bolje upoznali sa autizmom, kao i načinima pisanja i primene Individualnog obrazovnog plana.

Katarina Jocić, defektolog u školi Mara Mandić kaže: “Inkluzivni sistem koliko god da su se potrudili da ga osmisle na osnovu uzora i modela iz drugih zemalja mislim da ipak ima nekih nejasnoća i poteškoća koje treba rešiti. Za dete sa autizmom potrebno je dosta znanja i veština da biste mogli to kvalitetno da uradite u odeljenju sa po 20 i nešto đaka.”

Nataša Gligić iz OŠ “Žarko Zrenjanin” u odeljenju ima učenicu koja boluje od autizma. Problem je i taj što ne postoji dovoljno asistenata koji bi pomogli autističnoj deci da prate redovnu nastavu.

Goran Vladić, direktor škole “Mara Mandić” ističe: “Pružamo podršku za više od 250 učenika u gradu Pančevu. To podrazumeva odlazak defektologa različitih profila u matičnu školu za koju su zatražili podršku. Mislim da je broj časova koje oni dobijaju mali u odnosu na ono što im treba.”  U školi je trenutno dvanaestoro učenika sa autizmom. Ovde kažu da često roditelji nakon upisa u redovne škole ipak odluče da decu premeste u obrazovnu ustanovu ovakvog tipa gde mogu očekivati veću stručnu pomoć.

Stara Pazova: Konkurs za upis dece u vrtiće

Poslednje dve godine konkurs za upis dece u vrtiće u Predškolskoj ustanovi “Radost” u Staroj Pazovi, smanjen je sa mesec dana na dve nedelje. Ove godine konkurs traje od 1. do 12. aprila. Takođe, uveden je novi način rada koji podrazumeva veću povezanost dece, roditelja i vaspitačica, i bolju adaptaciju deteta na novu sredinu. https://www.youtube.com/watch?v=K-gnN_1NtYA

Novi Sad se predstavljen u UN kao Omladinska prestonica

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku završen je 8. međunarodni EKOSOK (ECOSOC – Ekonomsko socijalni forum mladih Ujedinjenih nacija), tokom kog se u okviru delegacije Srbije predstavio i Novi Sad kao Omladinska prestonica Evrope 2019. godine. “EKOSOK Forum mladih je mesto na kome se okupljaju svi oni koji se bave omladinom u celom svetu, razmenjuju ideje i uspostavljaju saradnju. Zbog toga je važno što je OPENS već nekoliko godina tu, što smo relevantni na polju omladinske politike, što predstavljamo Novi Sad i Omladinsku prestonicu, što smo pokazali i u prethodnom period da saradnje koje su se uspostavile na ovom mestu su se ostvarile u Novom Sadu u vidu projekata i službenih poseta mladih iz čitavog sveta”, objašnjava koordinator OPENS2019, Vukašin Grozdanović.

Pod nazivom “Omladinske prestonice kao pozitivan model omladinske participacije” održan je panel u okviru zvaničnog programa Foruma mladih uz podršku i prisustvo ambasadora Srbije u UN Milana Milanovića i ministra omladine i sporta Vanje Udovičića. “Mi smo ovde da vas podržimo da svoju energiju i znanje uložite u lični razvoj, ali i u napredak čitavog društva. Mladi bi trebalo da budu u vrhu naših prioriteta, radićemo sa vama i za vas, ali predlažem da ne čekate druge, već da sami kreirate budućnost, jer vi ste naša budućnost, ali i sadašnjost”, rekao je Udovičić.

Ideja panela bila je da se stvori prostor za umrežavanje i partnerstvo sa organizacijama i institucijama iz Njujorka, kao i da se šira zajednica informiše o aktivnostima u Novom Sadu u 2019. godini. “Pokazali smo danas na panelu dobru sinergiju između lokalnih, regionalnih i republičkih vlasti. Prezentacija, ojačavanje i umrežavanje sa drugim omladinskim organizacijama i to na svetskom nivou, kao i niz bilateralnih sastanaka koje imamo poslednjih nekoliko dana, pokazuju koliko je Novi Sad zaista pokazatelj primer dobre prakse i to ne samo u Srbiji”, rekao je član gradskog veća Novog Sada zadužen za sport i omladinu, Ognjen Cvjetićanin.

Drugog dana Foruma, na centralnoj sednici, priliku da se obrati imao je i ministar Udovičić, koji je poručio da su Nacionalna strategija za mlade u Srbiji od 2015. do 2025. i Zakon o mladima doneti u partnerstvu sa omladinom i relevantnim institucijama, izvedeni projekti finansijski su podržani svake godine od strane Ministarstva omladine i sporta i u potpunosti usaglašeni sa Ciljevima održivog razvoja omladinske Agende 2030. Ujedinjenih nacija. Ovogodišnji EKOSOK forum mladih održan je pod sloganom “Mladi: Osnaženi, uključeni i jednaki” i posvećen je ulozi mladih u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja – smanjenju siromaštva, posledica klimatskih promena i nejednakosti među ljudima.

Ja biram: “Operater za izradu nameštaja”

Politehnička škola u Subotici već godinama ima trogodišnji obrazovni profil-operater za izradu nameštaja gde učenici stiču potrebno znanje i iskustvo u vezi sa izradom nameštaja, tapaciranjem i obradom drveta.  Zahvaljujući saradnji sa kompanijama, radu na kompjuterizovanim CNC mašinama koje se bave izradom nameštaja, mnogi učenici odmah nakon završenog trogodišnjeg školovanja dobijaju posao.

U emisiji emitovanoj na RTV1 u  nedelju 7. aprila u 9,25 časova  autori su, osim toga,  podsetili  i na procentni  račun iz matematike, kao i pretvaranja fizičkih veličina,  psihoterapeut Svetlana Škrbić objasnila je tinejdžerima kako se gradi samopouzdanje kao vera u sebe, svoje kvalitete i sopstvene mogućnosti.

“Pesničke štafete” u Kulturnom centru Zrenjanina

U četvrtak, 11. aprila, sa početkom u 11 časova u Kulturnom centru Zrenjanina, održana je  završna svečanost 45. “Pesničke štafete”. Na završnoj svečanosti predstavili su se učenici osnovnih škola koji su autori najuspešnijih pesama, kao i najzanimljiviji programi kojima su škole koje je manifestacija posetila dočekale ovogodišnjeg gostujućeg pesnika, Vladimira Andrića. Podsetimo, ovogodišnja “Pesnička štafeta” počela je 25. marta, a do 5. aprila gostovala je u 60. škola u tri okruga Banata i Bačke. Najuspešniji osnovci na završnoj manifestaciji dobili su i posebne nagrade.

Akademac: Tempus

U poslednjoj emisija Akademca emitovanoj u nedelju, 7. aprila, na RTV1  autori su (po)tražili odgovore na sledeća pitanja; Svi su čuli za Fondaciju Tempus. Koliko zapravo znate o mogućnostima koje nudi? Znate li da su ambicije i razvoj svake vrste svrstane kao prioritetni zadaci fondacije koja je okrenuta ka akademcima? Cela emisija  bila je posvećena ličnom razvoju i mogućnostima koje se nude studentima. Prvi uslov je informisanost iz prve ruke. Od predstavnika TF lično. Sutori su posetili  i studente u kampusu UNS kako bi saznali iz čega uče. Da li se radije opredeljuju za svoje skripte ili uzimaju tuđe i koja je uopšte razlika kada je sami pišete ili kada koristite nečiju selekciju. Možete podledati i na odloženo. 

Obično, a vrhunski: Dragana Jovanović

U emisiji RTV “Obično, a vrhunski”, emitovanoj u nedelju 7. aprila mogli ste pogledati priloge o vrhunskom talentu četrnaestogodišnje Dragane Jovanović iz Novog Sada, koja je mimo svih plesova i sportova zavolela – boks;  “Dete je rođeno za boks! i “Mama, rodili ste šampiona!” Trenira nepune dve godine, a već se takmičila na Evropskom prvenstvu i osvojila ovogodišnji Kup nacija u kategoriji školarki. Želja joj je da postane šampionka sveta!

Žreb za Mundijal: Srpski školarci na Brazil

Srpski školarci na Mundijalu za srednjoškolce u Beogradu igraće u grupi sa Brazilom, Libanom, Kineskim Tajpehom i Bugarskom, odlučeno je žrebom u hotelu Kraun plaza. Srednjoškolske Srbije igraće u grupi A u kojoj su i branilac titule Austrija, Finska i Turska. Organizator ovog velikog takmičenja je Savez za školski sport Srbije uz partnerstvo sa Svetskom sportskom školskom federacijom, Ministarstvom omladine i sporta i Gradskim sekretarijatom za sport Beograda. Na školskom Mundijalu učestvovaće više od 1.000 takmičara, a trajaće od 6. do 14. aprila.

Nacionalno takmičenje u robotici u Novom Sadu

Nacionalno takmičenje u robotici Eurorobot 2019 održano je 6. aprila u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu. Pobednici takmičenja predstavljaće Srbiju na finalnom takmičenju i Francuskoj. Takmičilo se 18 timova u juniorskoj i isto toliko timova u juniorskoj konkurenciji. “Tema ovogodišnjeg takmičenja je Fabrika atoma, posvećena uspomeni na Mendeljejeva, jer je ova godina godina godišnjice njegovog Periodnog sistema. To rade roboti po terenu, vrlo složene stvari, potrebno je da izaberu odgovarajući elemenat, sortiraju ga na tačno određena mesta i niz drugih zadataka imaju. Jedna vrsta timova radi robota kao svoj ispitni zadatak. Druga vrsta timova su oni, gde studenti koji su prethodno već bili na takmičenju, svojevoljno dođu i rade. To su zaljubljenici, oni nema šta da se savetuju, oni to sve znaju”, kaže profesor Fakulteta tehničkih nauka Branislav Borovac.

Jedan od finalista ovogodišnjeg takmičenja objašnjava da su roboti danas imali zadatak da sortiraju pakove, koji zapravo predstavljaju atome i u tom zadatku roboti su bili potpuno autonomni, niko njima nije upravljao. “Najveći problem je dok testirate i pravite robota, vi to sve radite dok nemate protivnika. Tek na takmičenju dolazi do sukobljavanja sa drugim robotom, traže se najoptimalnije putanje. Ta autonomnost znači dodati neku pamet robotu, da on sam odluči šta je za njega najkorisnije, da uradi u tom trenutku”, objašnjava Đorše Novaković, student doktorskih studija i asisten na FTN, deo tima Memristor.

Želimir Trišić, deo je tima finalista Nacionalnog takmičenja u Novom Sadu, koji je prošle godine osvojio četvrto mesto na Evropskom takmičenju u Francuskoj. “To iskustvo nam je mnogo značilo. Sada u timu imamo 12 ljudi. Sam proces izrade robota trajao je osam meseci, koji je bio mučan i naporan, spavali smo pet sati dnevno i najviše vremena provodili na fakutletu”, kaže Želimir Trišić.

Kikindski učenici uspešni na Geoolimpijadi

Maturant kikindske Gimnazije “Dušan Vasiljev” Milan Stepanov postao je najmlađi saradnik prestižnog naučnog časopisa “Beogradska škola meteorologije”. Na nedavno održanoj Geoolimpijadi, organizovanoj na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu, Dragana Kokot, takođe maturantkinja, ostvarila je sjajan uspeh.To su samo neki od izuzetnih uspeha polaznika Regionalnog centra za talente “Dušan Vasiljev”. Sa nedavno održane Geoolimpijade, Dragana Kokot, maturantkinja kikindske Gimnazije i polaznica Regionalnog centra za talente “Dušan Vasiljev” nosi sjajne utiske i priznanje za osvojeno drugo mesto. “Geoolimpijada je bila jako doboro organizovana, a čitav skupu odvijao se u više faza – radioničarski rad, prezentacija naučno-istraživačkih radova. Na samom kraju, usledila je provera znanja iz geografije tokom dosadašnjeg srednjoškolskog obrazovanja. Na tom takmičenju sam zauzela drugo mesto i mogu ponosno da kažem da sam jako ponosna i srećna zbog toga”, kaže Dragana Kokot, RCT “Dušan Vasiljev”.

U najnovijem broju naučnog časopisa “Beogradska škola meteorologije” objavljen je i rad Milana Stepanova, takođe polaznika Regionalnog centra za talente. Milan je tako postao najmlađi saradnik tog prestižnog časopisa. Rad “Savremene metode u sinoptičkoj meteorologiji” nagrađen je 2018-te na Republičkom takmičenju talenata kao najbolji rad iz naučno-istraživačke oblasti geografije. A sve se, izgleda, desilo sasvim slučajno. “Veoma slučajno. Želeo sam da napišem rad geografije vezano za nove metode u sinoptičkoj meteologiji i krenuo sam malo da “kopam” po literaturi. Prvo sam krenuo od zvaničnih udžebenika meteorloije za Fizički fakultet i tako sam došao i do Beogradske škole meteorologije”, ističe Milan Stepanov, RCT “Dušan Vasiljev”.

Dobri rezultati Grupe za geografiju ostvareni su svakako uz podršku mentora – profesora Jasne Tomašev i Budimira Đukičina, a sada slede nova takmičenja i pripreme za nastavak školovanja. Dragana planira da upiše Prirodno-matematički fakultet, dok se Milan odlučio za Rudarsko-geološki. Večna dilema – šta su planovi nakon fakulteta. “I to znači da ostaješ u Srbiji – Naravno”, ističe Dragana Kokot, RCT “Dušan Vasiljev”. Mladi, pametni, ambiciozni i vredni samo su neki od epiteta koima možemo predstaviti Draganu i Milana, kao i njihove drugare, polaznike kikindskog Regionalnog centra za talente “Dušan Vasiljev”. Nadajmo se da će svoje ambicije moći da ostvare u Srbiji. https://www.youtube.com/watch?v=CuAk93j2kTM

Mladi iz Subotice i migranti uredili igralište u ZOO vrtu na Paliću

Učenici osnovnih škola “Matko Vuković” i “Jovan Mikić”, volonteri Kancelarije za mlade i migranti koji trenutno borave u Prihvatnom centru u Subotici, zajedničkim snagama uredili su dečje igralište u Zoološkom vrtu na Paliću i tako doprineli lepšem okruženju za sve posetioce, a pogotovo one najmlađe. Vahid Barzadi (12) iz Avganistana koji je, nakon dve i po godine boravka u Krnjači, pre mesec i po dana došao u Prihvatni centar u Subotici, zasukao je rukave i prihvatio se četke za farbanje kako bi, sa svojom petočlanom porodicom i vršnjacima iz Subotice, zajednički ofarbali mobilijar na dečjem igralištu u ZOO vrtu na Paliću. “Mi ovo radimo za decu, a ne za sebe. Ulepšavamo igralište kako bi deca koja ovde dođu mogla da se igraju i lepo provedu vreme sa drugarima”, kaže Vahid Barzadi, migrant iz Avganistana. Duže od decenije, Subotica je bila jedna od glavnih raskrsnica na putu velikog broja migranata i izbeglica ka nekoj od njihovih destinacija u Evropskoj uniji. “Ovde su sa nama porodice iz Irana i Avganistana. Trenutno se u Prihvatnom centru u Subotici nalazi 58 migranata, tačnije 14 porodica sa članovima svojih porodica među kojima sui deca”, kazao je Ilija Đukanović, član Gradskog veća Subotice zadužen za oblast socijalne i zdravstvene zaštite.

Radna akcija na uređenju dečjeg igrališta u ZOO vrtu na Paliću plod je saradnje UNDP-a, grada Subotice, Kancelarije za mlade, Zoološkog vrta i Kancelarije za izbeglice i migracije Republike Srbije koja je slične akcije organizovala u svim gradovima i opštinama gde postoje Prihvatni centri za migrante. “Imali smo zadovoljstvo da u ZOO vrtu uradimo nešto dobro za turističku ponudu samog Palića, da ovaj ambijent oplemenimo, ali i da migranti, koji već neko vreme borave kod nas, daju svoj doprinos uređenju dečjeg igrališta kao gest zahvalnosti i solidarnosti”, veli Jelena Marić Luković, menadžerka projekta “Podrška EU opštinama i gradovima u kojima borave migranti”.

U ZOO vrtu su zadovoljni ne samo što je ova radna akcija ulepšala dečje igralište već i što je doprinela boljem upoznavanju subotičkih mališana i dece iz Prihvatnog centra u Subotici. “Uspeli smo da dobijemo donaciju: četiri nove klupe i jedan mobilijar za otpad. Mogu samo da se zahvalim svima koji su učestvovali u ovoj akciji jer će ona doprineti da ZOO vrt bude još primamljiviji za decu”, napominje Petar Savić, direktor ZOO vrta na Paliću. 

Zoološki vrt na Paliću godišnje poseti oko 150 hiljada gostiju, od kojih su više od polovine deca iz Srbije i zemalja u okruženju.

Obnova škole u Banatskom Velikom Selu

U Banatskom Velikom Selu u Osnovnoj školi „Slavko Rodić” pre tri nedelјe je  otpočela rekonstrukcija toale­ta. Direktorka škole Gorica Grbanušić uka­zala je da se čak 40 godina nije ulagalo u mokre čvorove i da su aktuelni radovi značajni za 150 učenika i 34 zaposlena. – Počeli smo i izmeštanje kuhinje u suteren. Deca će imati trpezariju, dok će čajna kuhinja ostati za produženi boravak. U školi još treba da uradimo rasvetu u fiskulturnoj sali. U toku je izrada projekta i čekamo otvaranje konkursa – kaže direktorka Grbanušić. Vrednost radova u školi u Banatskom Velikom Selu je oko tri miliona dinara, a grado­načelnik Markov je napomenuo da su sredstva izdvojena iz gradske kase u okviru investicionog održa­vanja. “Mi smo tu da pomognemo i zaokružimo sliku i mislim da smo u tome uspeli. Predvideli smo više od 30 miliona dinara u rekonstrukciju raznih objekata obrazovanja. To znači da će naša deca imati kvalitetnija uslove za boravak i obrazovanje”, naglasio je Markov.

Vremeplov: Početak pregovora sa EU

Na današnji dan 12. aprila 2005 Evropska komisija je u Strazburu usvojila studiju o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru, kojom je njihovoj državnoj zajednici omogućen početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU. U oktobru te godine u Beogradu je svečano proglašen početak pregovora sa EU.

Vremeplov: Poginuo Vladimir Ćorović

U avionskom udesu na današnji dan 12. aprila 1941 u Grčkoj poginuo je istoričar Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije.

Vremeplov: Botanička bašta na Paliluli

Na današnji dan 12. aprila 1890. godine počelo je uređivanje beogradske Botaničke bašte na Paliluli. Prva Bašta podignuta je 1855. u dvorištu konaka knjeginje Ljubice Obrenović. Na molbu srpskog prirodnjaka Josifa Pančića, Ministarstvo prosvete Srbije je 1874. odredilo mesto za Botaničku baštu na kraju Dunavske ulice, ali je Bašta uništena 1888. prilikom izlivanja Dunava. Tada je kralj Milan Obrenović poklonio gradu imanje na Paliluli, pod uslovom da Botanička bašta bude nazvana “Jevremovac”, u znak sećanja na njegovog dedu Jevrema Obrenovića. Rođenog brata knjaza Miloša. Zastakljena bašta podignuta je 1892. Jevremovac je ostao trajna, do danas očuvana zadužbina Kralja Milana Obrenovića.

Vremeplov: Lansiran kosmički brod sa prvim kosmonautom

U orbitu oko Zemlje na današnji dan 12. aprila 1961. godine lansiran je sovjetski kosmički brod “Vastok I” s majorom Jurijem Gagarinom (28), prvim svetskim kosmonautom. Brod je načinio krug oko planete za 108 minuta, krećući se maksimalnom brzinom od 28.000 kilometara na čas, na najvećoj udaljenosti od Zemlje 327 kilometara.

Vremeplov: Ofanziva JA na Sremskom frontu

Na  današnji dan 12. aprila 1945. godine posle višemesečnih rovovskih borbi, počela je ofanziva Jugoslovenske armije u Drugom svetskom ratu na Sremskom frontu, okončana probijanjem nemačke odbrane, što je omogućilo završne operacije za oslobođenje Jugoslavije. Cena proboja bila je veoma visoka: poginulo je najmanje 30.000 novomobilisanih mladića iz Srbije, poslatih na Sremski front praktično bez obuke.

Vremeplov: Nemačke trupe zauzele Beograd

Nemačke trupe zauzele su na današnji dan 12. aprila 1941. godine  u Drugom svetskom ratu Beograd. Prestonicu Jugoslavije, koja je prethodno proglašena za nebranjeni grad, zaposeo je tada jedan nemački poručnik koji je, sa svojim vodom, desantnim čamcem prešao Dunav iz Banata.

Vremeplov: Umro Ruzvelt

Na današnji dan 12. aprila 1945. godine umro je američki državnik Frenklin Delano Ruzvelt, predsednik SAD od 1932. Iako od 1921. paralizovan, godine 1928. postao je guverner države Njujork, a kao kandidat Demokratske stranke prvi put je izabran za predsednika u vreme velike ekonomske krize. Drugi put je izabran 1936, treći put 1940, a četvrti put 1944, što je jedinstven slučaj u istoriji SAD. Ublažio je krizu političko-ekonomskim konceptom poznatim kao “Nju dil” (Nova pogodba), odnosno socijalnim i privrednim reformama. Rukovodio se politikom “dobrog susedstva” prema latinoameričkim zemljama, a sa Sovjetskim Savezom je uspostavio diplomatske odnose. Objavio je 1941. Povelju o četiri slobode: misli, vere, od bede i od straha. Te godine je njegovom zaslugom usvojen Zakon o zajmu i najmu, što je SAD pripremilo za ratne napore. Napustio je tradicionalnu politiku izolacionizma i energično je stao na stranu antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu, što će se pokazati kao prelom u spoljnoj politici SAD, i početak novog kursa koji traje i danas.

Vremeplov: Krstaši zauzeli Konstantinopolj

Krstaši koji su u Četvrtom krstaškom ratu krenuli u Svetu zemlju da oslobode Hristov grob, na današnji dan 12. aprila 1204. godine zauzeli su Konstantinopolj (Carigrad), pretvorivši ga u centar tzv. Latinskog carstva. Vizantija ga je povratila 1261. Pod tursku vlast pao je 1453. i kao Istanbul bio prestonica Osmanlijskog carstva do 1923.

Dragi roditelji, država uskoro zabranjuje batine

Najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona uvodi se potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja i upotrebe fizičke sile prilikom vaspitanja deteta. To je za beogradski list Politika najavio Dragan Vulević, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Smisao uvođenja ovih zabrana, međutim, nije kažnjavanje, već edukacija roditelja o nenasilnim metodama vaspitanja. Vulević dodaje da niko neće ići u zatvor, niti će biti lišen roditeljskog prava ako je dete dobilo ćušku, čvrgu ili udarac po zadnjici. “Roditeljima će biti ponuđena edukacija o nenasilnim metodama vaspitanja, i to u okviru savetovališta za brak i porodicu, razvojnih savetovališta, škola za roditelje…Mi smo svesni da nećemo dobiti rezultate za godinu dana, jer je menjanje stavova i ponašanja proces za koji je potrebno vreme”, kaže sagovornik i podseća da je sadašnjim zakonom već predviđeno (delimičo) lišavanje roditeljskog prava ako roditelj kontinuirano sprovodi fizičko kažnjavanje, koje se može označiti kao zlostavljanje deteta. Cilj izmena zakona jeste da u svesti roditelja postoji ideja da je fizičko kažnjavanje deteta zakonom zabranjeno i da u vaspitavanju mališana nije neophodno koristiti prut i demonstrirati zakon jačeg.

Pas ujeo đaka u školskom dvorištu

Četrnaestogodišnjeg učenika Osnovne škole “Čegar” u Nišu na velikom odmoru ispred škole ujeo je pas iz komšiluka.  Incident se dogodio za vreme velikog odmora, a komunalna policija je odmah pronašla vlasnika psa i kaznila ga sa 6.000 dinara.  Vlasnik se pravdao da je pas bio vezan u dvorištu, ali da je pokidao lanac i pobegao.

Dečak preminuo posle pada sa sedmog sprata

Dvanaestogodišnji dečak poginuo je u sredu pola sata iza ponoći, kada je pao sa sedmog sprata zgrade u kojoj živi na Novom Beogradu. Dečak je pao ispred ulaza u zgradu u Nehruovoj ulici, gde su ga pronašle komšije. On je prevezen u bolnicu, u kojoj je preminuo ujutro oko 5.00, preneo je Alo.

Jednogodišnja devojčica preminula od otrova za glodare

Devojčica od godinu dana A. K. preminula je u sredu uveče u požarevačkoj bolnici, pošto je, prema prvim informacijama, pojela otrov za glodare, javio je TV Pink. Po nalogu požarevačkog tužilaštva, policija je preduzela sve neophodne radnje kako bi do kraja rasvetlila ovaj slučaj. Pink prenosi da je majka devojčice izjavila kako je zatekla dete da jede otrov za glodare i odvela je bolnicu. Dete je međutim preminulo na pedijatriji Požarevačke bolnice.

About the Author

admin