Vesti – 13/14.04.2019.

GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine podržavaju Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE),  i time što svakodnevno na svojim sajtovima objavljuju novine i vesti vezane za samu Akciju. Globalna nedelja akcije za obrazovanje ove godine biće održana (kod nas) od 22. i 28. aprila (u svetu od 24. aprila do 1. maja). NSPRV i NSJS su, tim povodom,  raspisali konkurse za najbolji literarni i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)“! Najbolji radovi učenika i njihovi mentori biće nagrađeni.

Elem, svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno i besplatno  javno i inkluzivno obrazovanje. Znatan  deo dece  nije uključen u obrazovni sistem, što se onda  prenosi i na sledeće generacije. Ti ciklusi isključenosti negativno utiču i na pojedince i na društvo u celini. Kako bi se otklonile prepreke ka kvalitetnom “Obrazovanju za sve”, ovogodišnja GAWE se posebno fokusira na podršku deci koja su najčešće isključena iz sistema. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju, deca iz osetljivih grupa povećaju svoje šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu.

“Deca ulice” – deca uključena u život i rad na ulici su pravno nevidljiva, nemaju pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, niti školovanju, te su izložena najvećim rizicima višestrukog kršenja prava, saopštio je zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom 12. aprila – Međunarodnog dana dece koja žive i rade na ulici. Iako su takva deca često radno i seksualno eksploatisana, izložena nasilju i diskriminaciji, naši zakoni ih ne prepoznaju kao žrtve, naveo je Pašalić. “Kompleksan problem te dece se može rešiti jedino uključivanjem svih nadležnih institucija kao i celog društva”, poručio je zaštitnik građana u saopštenju.

Pašalić je dodao da je zaštitnik građana u svojim ranijim izveštajima ukazivao na probleme sa kojima se ova deca suočavaju. Kao značajan problem naveo je da Zakon o javnom redu i miru kriminalizuje prosjačenje, pa tako i dečju, zatim dečju prostituciju i druge oblike eksploatacije dece. Pašalić navodi da otklanjanje ovih propusta zahteva da se odgovarajućim zakonodavnim merama obezbedi dekriminalizacija dece koja su izložena najgorim oblicima dečjeg rada i obezbedi im status žrtve, kao i druge zaštite i usluge za oporavak i reintegraciju u zajednicu.

Iako se ne zna tačan broj, evidentno je da se veliki broj dece nalazi u uličnoj situaciji. Prema zvaničnim podacima, navodi se u saopštenju, polovina dece uključene u prosjačenje su uzrasta od 10 do 14 godina, a čak je 45 odsto ove dece starosti od godinu dana do 10 godina, dve trećine čine dečaci. Prema rečima same dece, siromaštvo je prvenstveno povod da započnu sa radom na ulici. Ključni izazovi u suzbijanju i zaštiti dece u uličnoj situaciji od različitih oblika eksploatacije i drugih kršenja prava ogledaju se u nedostatku adekvatnih programa za pomoć i podršku kao i u nedostatku adekvatnih programa za smeštaj, oporavak i reintegraciju dece, a takođe i u nedovoljno razvijenoj multiresorskoj saradnji ministarstava u čijoj su nadležnosti poslovi porodično-pravne i socijalne zaštite, pravosuđa, unutrašnjih poslova, zdravlja i obrazovanja, smatra Pašalić.

Gradimo i razvijajmo javne obrazovne sisteme i … obezbedimo, pod istim uslovima, pristup obrazovanju svoj deci . Uključimo svu decu  iz osetljivih grupa.
Imamo još samo 11 godina da dostignemo Cilj 4 Održivog razvoja (SDG4) – “osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisanje mogućnosti doživotnog učenja za sve”.

Pridružite se!


Počela proba male mature za osmake

Priliku da provere svoje znanje mali maturanti imali su juče i danas (12. i 13. aprila), kada je zakazan probni završni ispit. Prvog dana – u petak osmaci su  rešavali test iz matematike, dok će  danas u subotu raditi zadatke iz maternjeg jezika, odnosno kombinovani test koji obuhvata istoriju, geografiju, fiziku, hemiju, biologiju. Rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Dragana Stanojević kaže za Tanjug da su testovi bili na vreme spremni i da su škole mogle da ih preuzimaju preko portala Zavoda u četvrtak od 12 sati. “Svaka škola ima svoju pristupnu šifru za preuzimanje testova, zatim ih same umnožavaju i dele učenicima u terminu predviđenom za testiranje”, kaže Stanojević. Dodaje da je uloga probnog završnog ispita da se učenici i nastavnici pripreme na procedure koje ih čekaju na samom završnom ispitu. Svaki test na probnom završnom ispitu imaće po 20 zadataka koji će biti podeljeni u tri nivoa – osnovni, srednji i napredni. Podjednako će biti zastupljeni pitanja otvorenog i zatvorenog tipa – zadaci gde učenik mora da dopuni neku reč, kao i oni na zaokruživanje.

Završni ispit za osmake biće organizovan 17,18. i 19. juna. Svi osmaci moraju polagati malu maturu, koja predstavlja zvaničan završetak osnovnoškolskog obrazovanja. Uspeh sa male mature važan je i zbog upisa u željenu srednju školu. Uspeh iz osnovne škole nosi 60 bodova, dok će na tri testa ukupan maksimalan broj bodova biti 40. https://www.youtube.com/watch?v=eXm0K9kuJ7I

Priznavanje stranih osnovnoškolskih i srednjoškolskih isprava

Vlada Republike Srbije 6. septembra 2018. godine, Odlukom 05 broj: 02-7912/2018-02 osnovala je Agenciju za kvalifikacije. Postupak za priznavanje stranih osnovnoškolskih, srednjoškolskih i visokoškolskih isprava i postupak davanja odobrenja za sticanje statusa JPOA, počev od 05. aprila 2019. godine, podnosi se Agenciji za kvalifikacije, koja se nalazi na adresi: Beograd, Ul. Majke Jevrosime broj 51. Sve dodatne informacije možete dobiti na mail adresi: agencija@azk.gov.rs.

Vaspitači odustali od protesta, prihvatili povećanje plate

Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije saopštio je u četvrtak  da su prihvatili ponudu Vlade Srbije o povećanju zarada vaspitačicama u vrtićima od još dva odsto, te da su, u skladu s tim, otkazali planirani protest u Beogradu. Republičkim budžetom krajem prošle godine planirano je povećanje plata za vaspitače od sedam odsto, dok su prosvetni radnici dobili povećanje od devet odsto. Pobunili su se tada sindikati predškolskih ustanova, koji su tražili povećanje od 15 odsto. Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je danas novinarima u Beogradu da su insistirali da svi zaposleni u obrazovnom sistemu – vaspitačice, učitelji, nastavnici dobiju povećanje od devet odsto i da su sada blizu rešenja. On je ukazao da su predškolske ustanove u nadležnosti lokalnih samouprava, da se neke opštine i gradovi ponašaju odgovorno i zrelo, ali da ima i onih koje se ne ponašaju tako.

Novi Sad: Poseta delegacije nemačke gimnazije iz Hojbaha

Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalј Nјilaš, primio je u sredu 10. aprila delegaciju nemačke gimnazije Rozenštajn iz Hojbaha, s direktorom pomenute škole Johanesom Jozefom Milerom na čelu. Još 2014. godine uspostavlјena je saradnja između regiona Štutgart (Savezna pokrajina Baden-Virtemberg, SR Nemačka) i AP Vojvodine na više nivoa: saradnja srednjih škola, polјoprivredna saradnja i razmena, te saradnja administracija i lokalnih samouprava. Kada je reč o saradnji u oblasti obrazovanja, moguće je stvaranje partnerstva između škola iz obe pokrajine.  Prema Nјilaševim rečima, poslednjih nekoliko godina sprovodi se velika reforma u obrazovnom sistemu Srbije, te su dobra praksa i iskustva iz Nemačke – gde su razvijene oblasti prosvete i privrede – više nego dobrodošli. Tom prilikom, sekretar je izrazio zadovolјstvo povodom razvijene saradnje između Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada i gimnazije Rozenštajn iz Hojbaha, koja datira još iz 2012. godine. Sekretarijat podržava ovaj vid saradnje i učiniće sve da pomogne pri realizaciji budućih partnerstva. Veliki je broj zainteresovanih škola s teritorije AP Vojvodine, koje bi učestvovale. Tu ne mislim samo na gimnazije, već i na stručne škole, koje bi mogle da se povežu sa školama sličnog profila iz regiona Štutgart.”

„Kao direktor Rozenštajn gimnazije mogu da kažem da je velika čast imati elitnu školu za partnera, kao što je Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada. Zahvalјujući bilingvalnoj nastavi, izgrađen je most koji povezuje dve gimnazije. Važno je da se uspostavi razmena nastavnika, jer na polјu prirodnih i društvenih nauka mogu puno da nauče od nas. Trebalo bi što više vojvođanskih škola da se uklјuči putem Erasmus plus projekta, jer Vojvodina – zbog svojih specifičnosti – predstavlјa sliku Evrope u malom.”

Sastanku su prisustvovali i pomoćnik direktora partnerske gimnazije Rozenštajn Mihael Šelmaher, direktor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada dr Radivoje P. Stojković i profesor gimnazije Dragan Vulić.

Konferencija „Kvalitetne radne prakse u eri digitalizacije“

Savetnica ministra za digitalizaciju u prosveti i nauci Bilјana Marić istakla je da su među prioritetima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povezivanje obrazovanja i sveta rada i dalјa digitalizacija obrazovanja. Ona je na konferenciji „Kvalitetne radne prakse u eri digitalizacije“ koja je  10. aprila održana u Beogradu u okviru projekta „Virtuelne prakse u oblasti stručnog obrazovanja i obuke (VIVET)“ ukazala na značaj ovakvih projekata. U okviru projekta čiji je koordinator Beogradska otvorena škola, više od 150 učenika srednjih stručnih škola iz Srbije, Bugarske i Italije imalo je prilike da putem onlajn platforme ostvaruje zadatke i obaveze u okviru radnih praksi, ali i da dobije pristup lekcijama i drugim edukativnim materijalima koje su za njih pripremali nastavnici i mentori. Savetnica ministra prosvete ocenila je da je Beogradska otvorena škola, kroz inovativne projekte ovog tipa u Srbiji dala značajan doprinos ovom procesu.

Značaj realizovanja virtuelnih praksi prepoznalo je, pored škola, i 19 kompanija koje su se uklјučile u ovaj projekat i na taj način unapredile svoje programe stručnih praksi. Mentori i učenici koji su učestvovali u ovom procesu imali su prilike da na konferenciji podele svoja iskustva. Virtuelne prakse predstavlјaju pionirski poduhvat i prvi takav projekat u oblasti srednjeg stručnog obrazovanja u regionu. Upravo iz ovog razloga projektni partneri izradili su Model virtuelnih praksi koji definiše uslove koji moraju biti ispunjeni kako bi ovakve prakse zaista doprinele razvoju kompetencija učenika.

Na skupu je bilo  reči i o elementima kvalitetne radne prakse, izazovima koji trenutno postoje u sistemu formalnog obrazovanja i perspektivama koje donosi digitalizacija radnih procesa. O ovoj temi su govorili izvršni direktor Beogradske otvorene škole Milorad Bjeletić, Sofija Dukić iz Fondacije Tempus, kao i inostrani eksperti u oblasti mentorstva. Srbija je po broju radnika na globalnim onlajn platformama već godinama u samom vrhu zemalјa u svetu. Imajući u vidu da digitalizacija donosi sa sobom brojne izazove i promene, a najveća od svih je priprema budućih generacija za poslove koji možda još uvek ne postoje, radne prakse u srednjem stručnom obrazovanju moraju da prate ove promene.

Interesovanje za teme koje su prezentovane na konferenciji je bilo veliko, tako da je ovaj događaj Beogradske otvorene škole posetilo preko 160 nastavnika, mentora, stručnjaka u oblasti obrazovanja, kao i predstavnika omladinskih organizacija. Cilј projekta „Virtuelne prakse u oblasti stručnog obrazovanja i obuka“ jee da razvije i promoviše virtuelne prakse u oblasti stručnog obrazovanja i obuka. Ovaj projekat je finansiran kroz Erazmus plus program (KA2 – Strateška partnerstva u oblasti stručnog obrazovanja i obuka).

Aktivnosti na projektu se realizuju do 30. aprila 2019. Beogradska otvorena škola je koordinator projekta, a partneri na projektu su Tehnička škola iz Užica, Univerzitet u Padovi (Italija) i organizacija INTERPROJECTS (Bugarska).

Kineska Korporacija za svemirska istraživanja posetila Ministarstvo

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije razgovarali su 10. aprila u Beogradu sa delegacijom Kineske Korporacije za svemirska istraživanja (China Aerospace Corporation -CASIC) koju je predvodio akademik Kvan Čun Laj o mogućnostima prosvetne i naučne saradnje.  Državni sekretar, prof. dr Viktor Nedović ocenio je da je nivo naučne saradnje dve zemlјe izuzetno visok i da se odvija na više različitih nivoa, ali da postoje mogućnosti za proširenje buduće naučne saradnje dve zemlјe. Pored bilateralne naučno-tehnolške saradnje, posebno je važno što smo 2016. godine potpisali Memorandum o zajedničkim istraživačko-razvojnim projektima u okviru različitih prioritetnih oblasti, kazao je on. Nedović je članove kineske delegacije informisao o aktuelnim reformama u oblasti nauke, istraživanja i inovacija u Srbiji, kao i sa rezultatima postignutim u oblasti međunarodne saradnje.

Akademik Kvan Čun Laj upoznao je sagovornike sa delatnostima Kineske Korporacije za svemirska istraživanja.  On je naveo da ta institucija sarađuje sa Kineskim ministarstvom nauke i tehnologije, kao i da stipendira brojne studente i da postoje brojne mogućnosti za buduću saradnju u oblasti obrazovanja.

Sagovornici su tokom susreta u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog ravoja razmatrali i moguće oblike saradnje. Sastanku su prisustvovali pomoćnici ministra prosvete Saša Lazović i Marina Soković.   Kineska delegacija je tokom boravka u Srbiji posetila Institut “Vlatakom”, gde su imali priliku da razmene iskustva i da sagledaju potencijal inovativnih rešenja vezanih za buduću saradnju u domenu sistema pametnih gradova i veštačke inteligencije.

Mladi iz Škole “Milan Petrović” u akciji čišćenja Fruške gore

Mladi iz dnevnog boravka za osobe sa autizmom Škole ”Milan Petrović”, zajedno sa nastavnicima i terapeutima, organizovali su akciju pešačenja i čišćenja planinarskih staza na Fruškoj gori. Mladi sa autizmom, okupili su se u petak  ujutru na Popovici i krenuli zajedno sa svojim terapeutima i studentima u šetnju na Fruškoj gori. Uz planinarenje, oni su čistili smeće sa staze, koje su ostavili nesavesni građani. “Jedna od naših aktivnosti u okviru dnevnog boravka jeste planinarenje. Mi već 20 godina praktikujemo ove aktivnosti i naši korisnici zaista jako vole šetnje, boravak u prirodi”, kaže Daniela Tamaš, Koordinatorka dnevnog boravka za osobe sa autizmom Škole za osnovno i srednje obrazovanje ”Milan Petrović” Kada učionice i specijalizovane kabinete zameni šuma, radost ovih mladih ljudi poraste, jer sve ono što nauče tokom nastave, mogu da primene u prirodi. “Negde smo svi saglasni sa tim da odlazak u prirodu svima nama pa tako i njima mnogo znači i da se mnogo bolje osećaju, i da smo prosto svi dobro raspoloženi i orni za rad”, smatra Branislava Stanojević, defektološkinja u dnevnom boravku za osobe sa autizmom Škole ”Milan Petrović”.

Pozitivnoj energiji doprineli su i studenti-volonteri Katedre za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Oni su uz učenje, stekli verne prijatelje i sa njima rado provode vreme. “Oni su pre svega moji prijatelji. Ja sam se sa njima upoznala još mnogo ranije i nekako ovo je nastavak našeg druženja, i znači mi to za struku, ali mi pre svega znači za neki život i za prosto prijateljstvo i druženje”, kaže Sara Pavić, Studentkinja specijalne edukacije i rehabilitacije, smer višestruka ometenost. Naredna šetnja planirana je za kraj meseca, a svi ljubitelji prirode i druženja su dobrodošli. https://www.youtube.com/watch?v=vB5mK94QHBA

Dan zaštite prirode obeležen u Novom Sadu

Dan zaštite prirode 11-ti april obeležen je u Futoškom parku, gde su osnovci imali priliku da uz stručnjake iz “Gradskog zelenila” nauče kako se čuva priroda. U okviru obeležavanja Dana zaštite prirode, učenici nižih razreda osnovnih škola: “Đorđe Natošević” i “Žarko Zrenjanin” imali su priliku da nauče kako reciklirati otpad i zašto je važno čuvati prirodu. “Važno je od malih nogu, a ovo su deca koja pohađaju treće i četvrte razrede osnovne škole, od malih nogu ih učiti o značaju prirode i naravno upoznavati ih sa biljnim i životinskim svetom. Na taj način kada odrastu mislim da će biti potpuno svesni značaja zaštite životne sredine”, rekao je Ivan Nožinić, portparol JKP “Gradsko zelenilo”. Svoj doprinos u edukovanju mladih o značaju zaštite životne sredine dali su i inženjeri “Gradskog zelenila”. “Ovde ćemo danas pokazati jednu vežbu i učićemo decu da vrše separaciju otpada na mestu nastanka. Taj Mobijusov ciklus za reciklažu od tri strelice, koja jedna u drugu uviru ukazuje da je sve kružno, zatvoreno i da ne sme da se odstupa od toga”, rekao je Kosta Hadži , Inženjer za zaštitu životne sredine.

Dan zaštite prirode, 11-ti april obeležava se od 2009-te, a razlog zašto je izabran baš taj datum leži u činjenici da je tog dana davne 1949-te, vodopad Ripaljka kod Soko banje prvi put stavljen pod zaštitu države. https://www.youtube.com/watch?v=EjQrWnYK0Hk

Evropska škola debate u Rumi

Rumski srednjoškolci i studenti 8. aprila su imali priliki da se upoznaju sa projektom “Evropska škola debate” koji između ostalih organizuje Informacioni centar Evropske unije, a koji je danas predstavljen u Kulturnom centru u Rumi. Evropska škola debate u Rumi ispraćena je velikim interesovanjem madih Rumljana koji su se okupili u nameri da poslušaju javnu debatu na temu uvođenja socijalnih preduzeća u veće opštine u Srbiji. Jedan od učesnika debate bio je i Đorđe Jockov iz Rume. Cilj ovog projekta koji između ostalih organizuje Informacioni centar Evropske unije jeste besplatna edukacija studenata o EU i ali i razvijanje sposobnosti debatovanja o raznim društveno značajnim temema. Škola debate u ovom obliku postoji unazad pet godina, a s obzirom da je i Srbija na putu pridruživanja Evropskoj uniji, održava veliku zainteresovanost mlađe javnosti. Za sve one koji su zainteresovani da se pridruže radionicama, prva sledeća prilika biće po raspisivanju konkursa u oktobru mesecu, a do tada trenutni učesnici pripremaće se za finalnu debatu u Narodnoj skupštini u Beogradu, gde će biti proglašeni i najuspešniji.

OŠ “Jovan Dučić”:  Rukometni pelcer među učenicima

U okviru Dučićevih dana u OŠ “Jovan Dučić” u Petrovaradinu, 5. aprila održan je sportski dan, a svoja dva sata na najbolјi način je iskoristio Rukometni klub Petrovaradin. Igračice, koje su u ovom slučaju bile u ulozi trenera, predvodile su oko 80 učenica i učenika petih i šestih razreda, podelјenih u četiri ekipe, dok je više od 100 mališana pored terena bodrilo svoje drugare i burno navijalo. Na mini promotivnom turniru odigrane su četiri utakmice, pobednici su nagrađeni tortama, a svi učesnici darivani su majicama. „Akcija, koju smo dogovorili sa rukovodstvom osmoletke u Petrovaradinu, u potpunosti je opravdala cilј. Mi, kao vodeći klub u Petrovaradinu, želeli smo da animiramo učenike petih i šestih razreda, čak i one starije, da se uklјuče u našu školu rukometa, koju smo ponovo pokrenuli pošto su nam znatno pobolјšani uslovi rada otkako smo dobili sportsku dvoranu u ovom delu grada.

Čak predstavnici osam razreda, njih 80-ak, aktivno je učestvovalo na terenu, dok je najmanje još toliko navijalo za svoje školske drugare, simulirajući pravu rukometnu utakmicu. I devojčice i dečaci zdušno su se borili da pobede, jer ij je čekala nagrada u vidu torte. U akciji su učestvovale naše rukometašice iz prve ekipe, koje su ovde bili treneri, zapisničari i merioci vremena. Ono što nam je najvažnije njih 40-ak je već pokazalo želјu da se aktivno uklјuči da trenira u našem klubu“,rekao je direktor škole rukometa Petrovaradin Slobodan Tomić.

Vremeplov: Rođen Stevan Teodorović

Na današnji dan 13. aprila 1832  godine rođen je srpski slikar Stevan Teodorović, član Srpske kraljevske akademije. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Počeo je kao romantičar s lepim osećanjem za kolorit, a završio kao hladni akademičar. Izradio je oko 300 portreta savremenika, uključujući Kornelija Stankovića, Đuru Daničića, Vladana Đorđevića, kraljicu Nataliju. Radio je i ikonostase s kompozicijama vezanim za nacionalnu istoriju i tradiciju (Negotin i Smederevska Palanka).

Vremeplov: Vladika Sava (Vuković)

Vladika  Sava (Svetozar) Vuković, akademik, episkop Srpske pravoslavne crkve, profesor Teološkog fakulteta u Beogradu rođen je na današnji dan 13. aprila 1930. Predavao je Liturgiku sa istorijom umetnosti. Bio je episkop moravički, istočnoamerički i kanadski i od 1977. šumadijski. Administrirao je eparhijama: žičkom, banatskom, bačkom, temišvarskom… Doktorirao je temom “Tipik arhiepiskopa Nikodima” 1961. Krasila ga je retka intelektualna snaga i erudicija. Pokrenuo je, obnovio i uređivao više glasila Srpske crkve: “Kalenić”, “Pravoslavlje”, “Glasnik”, “Staza pravoslavlja”, “Banatski vesnik”, “Beseda”, “Kalendar srpske patrijaršije”. Izgradio je i obnovio više crkava i manastira, ambulanti, domova za decu, osnivač je više dobrotvornih fondova. Glavna dela: “Istorija srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi 1891-1941”, “Srpski jerarsi”, “Grobna mesta srpskih arhijereja”.

Vremeplov: Rođen Đerđ Lukač

Mađarski filozof Đerđ Lukač rođen je na današnji dan 13. aprila 1885. U mladosti je u “nemarksističkom periodu” napisao “Istoriju razvoja moderne drame” i eseje “Duša i oblici”. Član Komunističke partije Mađarske postao je 1918. a u vreme Sovjetske Republike Mađarske 1919. komesar za prosvetu. Iz tog perioda potiču ogledi sabrani pod naslovom “Istorija i klasna svest”, koji su znatno uticali na obnovu marksističke misli u zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata. Posle poraza Mađarske revolucije emigrirao je u Austriju, a 1929. u Sovjetski Savez, gde je do 1931. radio u Institutu Marks-Engels. Do 1933. u Nemačkoj je predvodio književnu grupu pisaca-komunista, posle čega je do 1945. ponovo bio u Moskvi, gde je napisao studiju “Mladi Hegel”. Po povratku u otažbinu bio je profesor Budimpeštanskog univerziteta, a 1956. ministar u vladi Imre Nađa, posle čijeg pada je lišen profesije, uklonjen iz Akademije nauka i interniran. Od 1957. do smrti 1971. povukao se iz javnog života. Ostala dela: “Razaranje uma”, “Egzistencijalizam ili marksizam”, “Estetika”, “Ontologija društvenog bića”, “Teorija romana”.

Vremeplov: Počeo da izlazi “Pančevac”

Na današnji dan 13. aprila 1869 godine počeo je da izlazi list “Pančevac”, koji je uređivao publicista Jovan Pavlović. U njemu je objavljen prvi prevod na srpski “Komunističkog manifesta”. Zabranjen je 1876. posle čega je više puta obnavljan i zabranjivan. List i sada izlazi.

Vremeplov: Rrođen Beket

Irski pisac Semjuel Beket, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. koji je 1953. dramom “Čekajući Godoa” otvorio eru “drame apsurda” rođen je  na današnji dan 13. aprila 1906. Bio je zaokupljen temom raspadanja građanskog društva, dehumanizujućom slikom čoveka i beznadežnom situacijom neobičnih bića na kraju sveta i vremena, što simboliše apsurdnost ljudske egzistencije. Živeo je u Francuskoj i pisao na francuskom, smatrajući da se na stranom jeziku može pisati bez stila, što je bio njegov ideal. Ostala dela: roman “Marfi”, trilogija “Moloa”, “Malone umire”, “Neimenljivi”, drame “Kraj igre”, “Poslednja traka”, “Igre bez reči”, “Srećni dani”, “Igra”, “Ne ja”.

Vremeplov: Rođen Robert Vat

   Škotski fizičar i pronalazač Robert Votson Vat, pronalazač radara rođen je na današnji dan 13. aprila 1892. Vat je radar prvi put javno prikazao 1935. i njegov uređaj omogućio je otkrivanje i određivanje položaja pomoću radio talasa.

Vremeplov: Umro Lafonten

Na   današnji dan 13. aprila 1695 godine umro je francuski pisac Žan de Lafonten, član Francuske akademije. Pisao je basne veoma duhovito i poučno, a u poeziji je stvorio sopstvenu versifikaciju, majstorski mešajući najraznovrsnije stihove. Ostala dela: pesme “Adonis”, “Elegija nimfama Boa”, “Filemon i Baukida”, roman “Ljubav Psihe i Kupidona”, stihovane “Priče”.

Vremeplov: Hugenoti izjednačeni sa rimokatolicima

Francuski kralj Anri IV objavio je na današnji dan 13. aprila1598. godine Nantski edikt, kojim su hugenoti izjednačeni u pravima sa rimokatolicima.

Vremeplov: Rođena Katarina Mediči

Na današnji dan 13. aprila 1519 godine rođena je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija, koja je posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja sinova Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom njene vladavine besneo je versko-građanski rat rimokatolika i hugenota (francuski protestanti kalvinisti), čijem je razbuktavanju znatno doprinela. Uz podršku pape Grgura XIII 1572. organizovala je pokolj hugenota poznat kao Vartolomejska noć.

Vremeplov: Umro Petar Kolendić

Na  današnji dan 14. aprila  1969 godine umro je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj naučnih studija, rasprava i članaka iz starije, naročito dubrovačke i dalmatinske književnosti.

Vremeplov: Mađarska proglasila nezavisnost

Na inicijativu vođe Mađarske revolucije Lajoša Košuta, mađarska Narodna skupština je na današnji dan 14. aprila 1849 u Debrecinu proglasila nezavisnost Mađarske od Austrije, svrgavanje Habzburške dinastije i izjasnila se za republiku.

Vremeplov: Samoubistvo Majakovskog

Na današnji dan 14. aprila 1930 godine samoubistvo je izvršio ruski pisac Vladimir Vladimirovič Majakovski, utemeljitelj ruskog futurizma. Znatno je uticao na mnoge ruske i evropske pesnike. Dela: zbirke pesama i poema “Ja!”, “Vladimir Majakovski”, “Oblak u pantalonama”, “Rat i svet”, “Čovek”, “Sve što je napisao Vladimir Majakovski”, “150.000.000”, “Majakovski se smeška”, “Majakovski se smeje”, “Majakovski se ruga”, “Pesme o revoluciji”, “O tome”, “Vladimir Iljič Lenjin”, “Dobro!”, drame “Stenica”, “Hladan tuš”.

Vremeplov: Umro Hendl

  Nemački  kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha najistaknutiji predstavnik baroka u muzici umro je na današnji dan 14. aprila 1759. Veći deo života proveo je u Londonu kao direktor Kraljevske muzičke akademije (od 1719.). Stvarao je opere izrazite dramatike i bogate melodike, u žanru italijanskih opera-serija. Dela: opere “Rinaldo”, “Julije Cezar”, “Aleksandar”, “Kserks”, oratorijumi “Mesija”, “Izrael u Egiptu”, “Juda Makabejac”, Samson”, “Saul”, orkestarske svite “Muzika na vodi”, “Muzika za vatromet”.

Vremeplov: Rođen Hajgens

 Na današnji dan 14. aprila 1629. godine rođen je holandski astronom, matematičar i fizičar Kristijan Hajgens, koji je 1655. otkrio tajnu izgleda Saturnovog prstena posmatranog sa Zemlje i objasnio promene tog izgleda tokom heliocentričnog kretanja Saturna. Otkrio je i Saturnov satelit Titan i tačno odredio trajanje njegove evolucije. Zaključio je da su meridijani Zemlje eliptični, spljošteni na polovima zbog rotacije planete. Pronašao je zakone sudara tela, postavio zakon centrifugalne sile, zasnovao undulacionu teoriju svetlosti, objasnio način prostiranja svetlosti (“Hajgensov princip”). Konstruisao je časovnik sa sekundarnim klatnom (“Horologium oscillatorium”) za merenje vremena pri astronomskim posmatranjima. U saradnji s bratom konstruisao je više astronomskih durbina velikih žižnih daljina.

Vremeplov: Umrla Simon de Bovoar

Francuska književnica Simon de Bovoar, egzistencijalista, autor romana, pozorišnih komada i filozofskih  eseja. Dela: romani “Mandarini”, “Lepe slike”, “Drugi pol”, memoari 
“Uspomene dobro vaspitane devojke” umrla je na današnji dan 14. aprila 1986. 

Vremeplov: Umro “otac” esperanta

Na današnji dan 14. aprila 1917. godine umro je poljski lekar i filolog Lazar Ludvig Zamenhof, tvorac međunarodnog jezika esperanto. Prvi udžbenik tog jezika objavio je 1887. pod pseudonimom dr Esperanto (onaj koji se nada). Esperanto nije postao međunarodni jezik u širokoj upotrebi kako se nadao njegov tvorac, ali je najvažniji i najrašireniji od svih veštačkih jezika.

U udžbenicima hrvatskih kantona priznali Kosovo

Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine i po tome je najmlađa evropska država, a Srbija ne priznaje njenu nezavisnost što je uzrok nestabilnosti ovog prostora, navodi se u udžbenicima geografije osnovnih škola zapadnih hrvatskih kantona u BiH, preneli su banjalučki mediji. Predsednik Koordinacije srpskih udruženja iz Mostara Dušan Golo za “Politiku” kaže da to nije jedina lekcija u kojoj se iskrivljuju činjenice po nastavnom programu pomenutih škola. “To govori i o položaju Srba u Federaciji BiH (FBiH), o čemu i naši političari najčešće govore defanzivno, tek kada uzvraćaju na optužbe Bošnjaka ili Hrvata u RS. A nama je daleko teže po svim parametrima”, kaže Golo.

List podseća na podatke prikupljene popisom stanovništva u BiH 2013. godine, prema kojima od predratnih više od pola miliona Srba, koliko ih je prema procenama živelo na današnjem prostoru FBiH, tamo sada živi desetostruko manje, odnosno 56.550, što je tek 2,5 odsto ukupnog stanovništva. “Od 150 pripravnika u Hercegovačko-neretvanskom kantonu samo je jedan srpske nacionalnosti. Kada se obratimo nekoj instituciji, odgovore nam, uz izvinjenje, kako nemaju program na ćirilici. To je ilustracija naših ustavnih prava, kao konstitutivnog naroda u Mostaru, gradu koji je prvi etnički očišćen u BiH i gde danas, od nekadašnjih više od 30.000 Srba, živi sedam puta manje”, dodaje Golo.

Političari i novinari nezamenljivi robotima

Profesije političara i novinara roboti neće moći da zamene, za razliku od mnogih drugih zanimanja, posebno onih sa nižim nivoom veština, izjavio je 10. aprila u Beogradu Simeon Đankov, direktor Svetske banke u odeljenju za razvojnu ekonomiju. “Političare i novinare neće moći da zamene, jer ne postoji rutina kako biste znali šta će političar reći, niti je moguće da roboti napišu uspešnu priču ili da vas zainteresuju”, objasnio je Đankov na predstavljanju izveštaja Svetske banke o globalnom razvoju. Roboti, kako je naveo, mogu da rade repetitivne, rutinske stvari i od ljudi su mnogo bolji u računovodstvu, hirurgiji, i u nekim pravnim poslovima, ali ne mogu da rade, na primer, u sektoru brige o starima, jer je tu, kako kaže, neophodna empatija. Kao primer uvođenja robotizacije je naveo rusku Sberbanku, koja je 2007. godine odlučila da sve svoje savetnike koji nude pravne savete za privredu, dakle 21.000 advokata, zameni sa dva robota koji rade 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. “Oni ne idu bolovanje, ne idu na more, već pregledaju jedan po jedan ugovor”, izjavio je Đankov.

About the Author

admin