Vesti – 15.04.2019.

GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine podržavaju Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE),  i time što svakodnevno na svojim sajtovima objavljuju novine i vesti vezane za samu Akciju. Globalna nedelja akcije za obrazovanje ove godine biće održana (kod nas) od 22. i 28. aprila (u svetu od 24. aprila do 1. maja). NSPRV i NSJS su, tim povodom,  raspisali konkurse za najbolji literarni i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)“! Najbolji radovi učenika i njihovi mentori biće nagrađeni.

Elem, svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno i besplatno  javno i inkluzivno obrazovanje. Znatan  deo dece  nije uključen u obrazovni sistem, što se onda  prenosi i na sledeće generacije. Ti ciklusi isključenosti negativno utiču i na pojedince i na društvo u celini. Kako bi se otklonile prepreke ka kvalitetnom “Obrazovanju za sve”, ovogodišnja GAWE se posebno fokusira na podršku deci koja su najčešće isključena iz sistema. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju, deca iz osetljivih grupa povećaju svoje šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu.

Gradimo i razvijajmo javne obrazovne sisteme i … obezbedimo, pod istim uslovima, pristup obrazovanju svoj deci . Uključimo svu decu  iz osetljivih grupa
Imamo još samo 11 godina da dostignemo Cilj 4 Održivog razvoja (SDG4) – “osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisanje mogućnosti doživotnog učenja za sve”

Pridružite se!


Protest u Beogradu: Rok vlastima do petka ili … novi skup

Dosad najbrojniji i najduži protest “Svi kao jedan – 1 od 5 miliona” održan je u subotu  u Beogradu. Pročitani su zahtevi, dat rok vlastima do petka da pozitivno odgovore ili sledi novi protest u subotu. Na skupu ispred Narodne skupštine govorile javne ličnosti i lideri opozicije, održana i protestna šetnja do Vlade. U Skupštini Srbije za to vreme bili su pripadnici policije i poslanici vladajuće većine. Pre obraćanja javnih ličnosti glumac Hadži Nenad Maričić recitovao je pesmu Vladislava Petkovića Disa “Naši dani”.. “Srbija je bila, jeste i biće slobodna. Živela slobodna Srbija”, rekao je on, što su okupljeni ispratili uzvicima “Gotov je”. Zatim su govorili profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić, bivši sudija Ustavnog suda Zoran Ivošević, novinar Srđan Škoro, glumac i lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović, dramski pisac Siniša Kovačević i drugi.

Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić optužio je na protestu u Beogradu, predsednika Vučića da je uzurpirao vlast u državi i vladavinu prava pretvorio u ličnu samovolju. “U svoje ruke je uzeo svu izvršnu i zakonodavnu vast, mimo zakonom propisanih dužnosti i ovlašćenja. Krenuo je da pokori i osvoji sudsku vlast, koja uvek treba da ostane nezavisna. A nema života bez prava i pravde”, rekao je Čupić. On je naveo da, iako je Vučić pokrenuo kampanju pod nazivom “Budućnost Srbije”, država Srbija nema nikakvu budućnost sa njim.

Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević optužio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je svu vlast podredio svojoj volji. On je na protestu “Svi kao jedan – Jedan od pet miliona” u Beogradu kazao da je “prigrabio moć predsednika države, Vlade”.

Učesnici skupa “Jedan od pet miliona” krenuli su oko 17.30 časova u protestnu šetnju do Vlade Srbije, nakon čega su se preko Trga Slavija ponovo vratili do Doma Narodne skupštine, gde su se obratili lideri opozicije.

Studenti spremali hranu za Vulina i Vesića: “Mandat je kratak, pojedi batak”

Studenti više beogradskih fakulteta, učesnici protesta “Jedan od pet miliona”, organizovali su u petak  ispred Narodne Skupštine performans pod nazivom “Mandat je kratak, pojedi batak”, poručivši da žele da nahrane ministra odbrane Aleksandra Vulina i zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, koji su ranije najavili štrajk glađu. Studenti su iskoristili listove “Informer” i “Srpski telegraf” kako bi zapalili vatru za roštilj, a tokom performansa pustili su pesme “Buđav lebac” i “Poješću sve kolačiče”. Jedan od organizatora protesta “Jedan od pet miliona” Martin Bežinarević rekao je da današnja akcija, kojoj su dali naziv “Vulinijada”, vezana za “navodni” štrak glađu Vulina i Vesića. “Mi studenti, koji po njima imamo ‘veće privilegije’, odlučili smo da nahranimo ‘jadne’ funkcionere u skupštini. Spremićemo im roštilj i po jedan batak”, rekao je Bežinarević.

Vulin sa “svojim saborcem” i “vrhovnim komandantom”  … odlučio da jede

Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je u subotu  da neće stupiti u štrajk glađu. “Imao sam dug razgovor s vrhovnim komandantom Vojske Srbije Aleksandrom Vučićem i odlučio sam da odložim svoj štrajk”, rekao je Vulin. “Ja sam spreman uvek za borbu, ovo je procena vrhovnog komandanta Vojske Srbije da treba da budem tu gde jesam i ja ću to poslušati, ne sa velikim entuzijazmom, ali poslušaću, jer je to čovek kome verujem i kome Srbija veruje”, kazao je Vulin na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Protest u Novom Sadu: “Osveta loših đaka”

Protest “1 od 5 miliona” održan je u petak  u Novom Sadu na trgu ispred Srpskog narodnog pozorišta, a glumac Radoslav Rale Milenković poručio je građanima da nema razloga za zadovoljstvo u zemlji u kojoj se proizvoljno postavljaju ljudi koji odlučuju. Protest u Novom Sadu bio je kraći nego ranijih nedelja, jer nije bilo protestne šetnje. Razlog tome je što organizatori u trenutku kada su prijavljivali protest nisu znali da li će se u isto vreme u tom gradu održavati i miting Aleksandara Vučića, koji je bio najavljen najpre za 12. april, a kasnije je pomeren na dan ranije. Organizatori, kako su rekli, nisu želeli da rizikuju bezbednost građana.  Građanima Novog Sada obratili su se  Nikola Sibinčić i Radoslav Rale Milenković.

Student Nikola Sibinčić pročitao je svoje “Pismo komšiji”, u kom navodi da su građani juče mogli da vide”Novosađane za jednokratnu upotrebu”, te da su to bila uplašena i izmanipulisana lica “To je slika i prilike Srbije koju naš predsednik stvara. Stvorena je atmosfera u kojoj ratni zločinci prete narodnim poslanicama da će im svaku dlaku sa glave počupati. Stvorena je atmosfera u kojoj se pale kuće novinarima, u kojoj ni mrtvi mira nemaju”, kazao je Sibinčić.

Glumac Rale Milenković je poručio da država Srbija danas liči na “osvetu loših djaka”, i pozvao sve da dodju u subotu 13. aprila na protest u Beograd, kako bi se protiv toga pobunili. Ja šetam od prvog protesta u Beogradu samo zato što ne mogu na to da pristanem”, rekao je Milenković. https://www.youtube.com/watch?v=doNGGOATK5E

Na protestu se ponovo okupilo više hiljada gradjana, a pridružili su se i studenti novosadskog Univerziteta koji su slovima ispisali “Mi smo budućnost Srbije”. Novosadjani će se sutra pridružiti protestu “miILIon” u Beogradu, a kako su u Savetu protesta “Jedan od pet miliona” u Novom Sadu rekli, neće biti organizovanih autobusa, jer je bilo problema sa autoprevoznicima i nisu uspeli da obezbede prevoz.

Milenković: “Mora se u školu”

Glumca, režisera, profesora i književnika Radoslava Milenkovića, građani su pozdravili ogromnim aplauzom. On je rekao da mu je čast što je pozvan da kaže nekoliko reči, da neće dugo jer ceo dan traži Toi toi toalete, jer je počeo u podne štrajk glađu na koji su ga namamili pa odustali i sad ne zna da li da jede. – Kad bismo mogli da se samo rugamo ovoj bagri neznalica, ovim monstrumima koji su sebe proglasili za stručnjake u svemu i limitiranu meru svog znanja i neznanja proglasili za vrhovnu meru umeća u svakoj odluci. Voleo bih da pomislilmo, može li ministar inostranih poslova da zna još nešto osim “Miljacke” i falširanog “O sole mio”. Da pomislilmo na šta liče ljudi koji su naše vođe, elita, vlast, ljudi koji su apsolutno svemoćni, za sebe su prigrabili sve insitucije, upropastili i unistili u meri svog neznanja i partijskom voljom postavili jedni druge na funkcije – rekao je Milenković. Parafrazirao je profesora Zeca koji je objasnio razlike između epohe komunizma, socijalizma i ove. “U socijalizmu su komunistri nastojali da od stručnjaka naprave svoje pristalice, a danas svedočimo tome da ova vlast uporno pokušava da od svojih pristalica napravi stručnjake” Istorija nas uči da to ne ide tako, “mora se u školu”.

Ponovio je reči arhitekte Bakića da ovo sad liči na osvetu loših đaka svima onima koji su učili, slušali i borili se da nešto saznaju, dok “ovi” dokazuju da ne mora ništa da se zna. – Ja šetam od prvog protesta u Beogradu samo zato što ne mogu da pristanem na to. Moram da izrazim svoje nepristajanje – nastavio je svoj govor. – Pozivam vas da se skupljamo i šetamo da izrazimo svoje nepristajanje, ne zbog Kurte i Murte već da mi građani šetamo zato što smo nezadovoljni. Nemamo razloga da budemo zadovoljni u zemlji gde se proizvoljno postavljau direktori, lupeta, kao da nikad niko ništa nije znao, kao da ne postoji istorija, kao da se ničega ne sećamo, kao da smo svi drogirani i pijani – kazao je Milenković.

Pozvao je građane da se izbore za društvo koje će počivati na vrlo jednostavnim principima jer su ti osnovni principi narušeni. “Sledeći koji budu došli, a doći će, moraju biti svesni i moraju doći u takvu sredinu, među takve ljude, među nas koji ćemo, i ako oni budu jeli govna, šetati”, bio je odlučan poznati glumac.  Pozdravio je prisutne sa nadom da će ostati i jačati bodri duh verujući da je normalni život onaj život koji nam pripada. – Nismo ni gluplji ni gori od bilo kojeg naroda na svetu, samo vedrog duha, radeći, možemo sačuvati zdrav razum jer ovo sa čim živimo, ne možemo da se poredimo sa zdravim razumom. Čuvajte to što je vama vredno. Vreme nas uči da sve teče i sve prolazi, proći će ovo i mi ćemo se sa radošču sretati, nadam se u pozorištu, bibliotekama, na koncertima. Učlanjujte se i u partije ako verujete u njih ali znajte da su mnogo trajnije partije Šeksipira, Mocarta i Pikasa – završio je Milenković svoj nadahnuti govor uz oduševljenje građana. 

Zlatna medalja na Evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke

Jelena Ivančić, učenica trećeg razreda Matematičke gimnazije iz Beograda, osvojila je zlatnu medalju na Evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke koja je ove godine održana u Kijevu, saopštilo je Društvo matematičara Srbije. Kako se navodi u saopštenju, to je za Ivančić treća zlatna medalja, s tim da je ovaj put apsolutna pobednica Olimpijade, jer je jedina od 196 takmičarki ostvarila maksimalno moguća 42 poena. Ona je i prošle godine imala isti broj poena, ali tada nije bila jedina s takvim rezultatom. U ekipnom plasmanu matematička ekipa iz Srbije je podelila 4. mesta u zvaničnoj evropskoj konkurenciji, odnosno 5. ako se računaju i gostujuće ekipe. Uz Jelenu Ivančić, ekipu su činile još dve učenice Matematičke gimnazije iz Beograda – Tamara Ponjavić i Milica Vugdelić, kao i Maja Cvetković, učenica gimnazije “Svetozar Marković” iz Niša. Ekipu su vodili dr Miloš Stojaković (PMF, Novi Sad) i dr Sonja Čukić (Matematička gimnazija, Beograd).

OŠ „Sveti Sava“ Rumenka: Različiti sadržaji bogate dečje saznanje

Svake godine sve je veći broj dece u produženom boravku OŠ „Sveti Sava“ u Rumenki. Ove školske godine u produženi boravak upisano je 75 učenika. Osim redovnog nastavnog plana i programa, u boravku je na godišnjem nivou zastuplјen bar jedan projekat, koji se sprovodi u skladu s intersovanjima dece. – Prateći temu „Evropska prestonica kulture – Novi Sad 2021“, ove godine imamo projekat „Kulturu poznajem, kulturu živim” – ističe učitelјica u produženom boravku Jadranka Pavković. – Jedan od zadataka formalnog obrazovanja, i to baš u ranom školovanju i vanškolskim aktivnostima, jeste da se deci ukaže na umetnost i kulturu. Zbog toga želimo da projekat svojim sadržajima obogati saznajni svet korisnika, odnosno učenika, roditelјa i nastavnika. Nastojimo da afirmišemo umetničko obrazovanje, animiramo učenike i uklјučimo ih u kulturni život, da se podigne nivo kulturne i umetničke svesti i podrži realizacija programa kulture na lokalnom nivou.

Vreme provedeno u produženom boravku nikad ne prođe bez čitanja knjige koja nije u izboru školske lektire. U svakoj pauzi između pisanja domaćeg rada ili učenja, pročita se deo odabrane knjige, te na taj način u toku školske godine bude pročitana bar jedna knjiga. – Mogu da kažem da su deca zainteresovana za knjigu i čitanje, a sve je znatno drugačije u okviru produženog boravka jer ovde smo fleksibilni i deca imaju slobodu da izraze želјu koju bi knjigu voleli da pročitamo i preporuče nešto što su pročitali i dopalo im se – potvrđuje Jadranka Pavković.

Saradnja s roditelјima je veoma dobra te obostrana podrška ne izostaje. Jedna sedmica godišnje bude rezervisana za „Dane otvorenih vrata“, u kojima učestvuju roditelјi, bake, deke i, uopšteno, svi koji žele da, zajedno s decom, budu učesnici različitih aktivnosti. Po završetku svakog projekta, na kraju školske godine, održava se celodnevna manifestacija, u okviru koje se odrasli takmiče u raznim disciplinama. Izuzetno dobru saradnju imaju s institucijama i pojedincima, mesnom zajednicom, Pravoslavnom i Reformatorskom crkvom, Kulturnim centrom „Rumenka“, privrednicima, bibliotekom… Gosti produženog boravka do sad su bili i lokalni glumci i muzičari. – Uvek se trudimo da ponudimo drugačije sadržaje, kojih nema u školi, koji su povezani sa svakodnevnim životom i interesovanjima dece, a nastojimo da u sadržajima angažujemo lјude odavde. Na taj način se stvara privrženost lokalnoj zajednici – zaklјučuje učitelјica.   

Gimnazijalci žele javne česme

Učenici trećeg razreda novosadske Privatne gimnazije „Živorad Janković” predali su Komisiji za predstavke i predloge građana, na sednici održanoj u Skupštini grada, inicijativu pod nazivom „Česme ponovo u centru i parkovima grada Novog Sada”. Kako su istakli u obrazloženju, cilј je izgradnja česmi na prometnim mestima i mestima povećane fizičke aktivnosti na teritoriji grada. Po njihovim rečima, pružajući građanima svežu, besplatnu i bakterijski ispravnu vodu, rešiće se problem žeđi tokom vrućih letnjih dana, a česme će i ulepšavati grad. „S obzirom na to da je Novi Sad Omladinska prestonica Evrope, prihvatanjem te inicijative, Grad bi pokazao da podržava mlade i njihove inicijative”, naveli su dalјe u obrazloženju.

Kostić: “Javnost prenebegava aktivnosti SANU”

Akademik Vladimir S. Kostić koji je nedavno (re)izabran za novog predsednika SANU istakao je da ga “malo peče” i “čini depresivnim” što se ogroman broj aktivnosti u Akademiji na neki način prenebegava u javnosti kojoj je “politika u ovoj zemlji pojela život”. “Vi imate sada izvanrednu izložbu gospodina (Svetomira Arsića) Basare, sutra izvanredan iznternacionalni skup o demenciji i SANU pokušava da odgovori na čitav niz izazova, uključujući i one o kojima danas neću da diskitujem, a o kojima je SANU dala više izjava i stavova od bilo koje druge institucije”, rekao je Kostić.

Podsetio je da je Akademija u prethodnom periodu optuživana za razne stvari. “Ima mnogo optužbi koje nisu bile bazirane na realnim stavkama, već na sujeti, ostrašćenoj potrebi da se izvesne vertikale uništavaju po svaku cenu, pritom kada su u pitanju vertikale, verujte da najmanje u ovih 112 ljudi podrazumevam svoju malenkost”, rekao je Kostić. “Svestan sam za ove četiri godine da su neki od sredstava medija pokušavali da definišu sve ono što se menjalo u SANU kao nekakav uticaj predsednika koji je otvorio Akademiju, radio ovo ili ono. A ja ću vam reći, ne, gospodo, nisam uradio ništa. Na kraju sam pokušavao da trčim klecajući za onim što ste vi pokrenuli i neka tako bude i u sledeće četiri godine. Nadam se da se neću okliznuti. Hvala vam na poverenju”, poručio je Kostić. Kostić je pozvao medije da kritikuju SANU, ali na osnovu činjenica, a ne na osnovu izmišljenih priča, poluistina i konstrukcija. “Mi ćemo se truditi da sami ne fabrikujemo poluistine, konstrukcije i fantazmagorije. Hajde da mediji zajedno sa nama ponude ovom društvu vrstu alternative i formulu normalnosti koju ovo društvo zaslužuje. Akademija to pokušava da radi”, istakao je novoizabrani predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Đorđеvić: Rеnovirali Dеčijе odmaralište u Baošićima

Ministar za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđеvić i gеnеralni sеkrеtar Crvеnog krsta Srbijе Ljubomir Miladinović potpisali su 10. aprila Sporazum o saradnji u vrеdnosti od 433.300.000 dinara za rеalizaciju programa narodnih kuhinja, porodičnih pakеta hranе i higijеnе i troškovе smеštaja tokom oporavka dеcе korisnika narodnih kuhinja u odmaralištu Crvеnog krsta Srbijе u Baošićima u 2019. godini, kao i za pokrivanjе troškova rada narodnе kuhinjе u Crvеnom krstu Bujanovac. “Briga o našim građanima jе prioritеt rеsora kojim rukovodim. Posеbnu pažnju posvеćujеmo mališanima zbog čеga mi jе vеliko zadovoljstvo da kažеm da smo ispunili obеćanjе kojе sam dao prilikom posеtе Dеčijеm odmaralištu u Baošićima prošlе godinе da ćеmo rеnovirati i obеzbеditi boljе uslovе”, rеkao jе Đorđеvić.

Sabor učesnika omladinskih akcija i volontera Srbije

U Beogradu je u četvrtak 10. aprila održan sedmi Sabor učesnika omladinskih akcija i volontera Srbije na kome je istaknut značaj uključivanja mladih na zaštiti i unapređenju životne sredine organizovanjem omladinskih radnih akcija i volonterskih kampova za šta je, kako je rečeno, neophodna podrška nadležnih organa i stručnih institucija. Na skupu, u organizaciji Udruženja omladinskih radnih akcija i volontera Srbije i Udruženja učesnika ORA Beograd, uručene su plakete za negovanje tradicija dobrovoljnog rada i pružanje pomoći u ostvarivanju ciljeva udruženja učesnika omladinskih akcija. Plakete su dobili ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić.

Ministar je istakao značaj radnih akcija i poručio da nije sramota voleti svoju zemlju, te da je danas rodoljublje pošumljavanje. “Pošumljavanje je najbolji, najjeftiniji i najjednostavniji način da se rešimo posledica klimatskih promena. To je jednostavno, jeftino i ne traži ništa osim naše organizovanosti i zato organizujte se, pozovite mlade ljude, razgovarajte sa školama jer ćete imati našu ne samo podršku već i finansijsku pomoć za pošumljavanje”, rekao je Trivan.

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić je rekao da su učesnici radnih akcija u bivšoj Jugoslaviji imali snažnu potrebu da rade nešto za svoju zemlju i dodao da taj osećaj kod mladih postoji i danas što se pokazalo tokom poplava 2014. godine kada su mnogi mladi samoinicijativno učestvovali u odbrani od poplava i donirali hranu, odeću… On je dodao da sutra 50 studenta Šumarskog fakulteta ide na Staru planinu gde će učestvovati u akciji pošumljavanja.

Predsednik Skupštine Udruženja omladinskih radnih akcija i volontera Srbije Sreten Jovanović je rekao da je važno podstaći mlade da učestvuju u radnim akcijama za koje je, dodao je, neophodna pomoć nadležnih organa i stručnih institucija. Naveo je da je kroz zakonodavne regulative potrebno stvoriti uslove za to i izrazio nadu da će akcijaški duh ponovo naći svoje mesto.

Predsednik Saveza udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Srbije Momčilo Talijan je pozvao učesnike Sabora da budu jedinstveni i uspostave akciono partnerstvo svih institucija akcijaša u našoj zemlji. Na skupu, kome su prisustvovali i nekadašnji akcijaši, prikazan je kratak film o omladinskoj radnoj akciji “Pešter” koja je počela 1978. godine i trajala 12 godina.

Vremeplov: Umro Lomonosov

Ruski naučnik i pisac Mihail Vasiljevič Lomonosov, tvorac fizičke hemije, član Ruske akademije, enciklopedista svetskog glasa umro je 15.  aprila 1765. godine. Školovao se u Rusiji, Nemačkoj i Holandiji. Njegovo obrazovanje i naučna delatnost bili su raznoliki: od klasičnih jezika, do astronomije i tehnike. Formulisao je zakon održanja materije, objasnio pojave sagorevanja, stvorio naučnu teoriju o svetlosti, objasnio poreklo polarne svetlosti. Znatno je reformisao rusku nauku i udario temelje naučne terminologije ruskog književnog jezika. Napisao je prvu gramatiku ruskog jezika, dramska dela “Tamira i Selim” i “Demofont”.

Vremeplov: Rođen Leonardo

Na današnji dan 15.  aprila  1452. godine rođen je italijanski slikar, vajar, arhitekta, pronalazač, Leonardo da Vinči, jedan od najvećih umova renesanse. U Francusku je prešao 1516. gde je i umro. Izradio je relativno malo slika, od kojih su najznačajnije “Mona Liza”, “Bogorodica u pećini”, “Sveta Ana”, “Tajna večera”. Uradio je mnoštvo crteža, a mnoge njegove freske su oštećene zato što je eksperimentisao bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego i za psihologiju: u “Tajnoj večeri” metodski je prostudirao i nijansirano izrazio karakter svake ličnosti. Prvi je uneo atmosferu u slike i pomoću svetlo-tamnog modelisanja (sfumato) dao toplinu kože i mekoću tela. Ni jedno njegovo vajarsko delo nije sačuvano, a arhitektonske zamisli su ostale u projektu. Živo su ga privlačile i prirodne nauke – fizika, astronomija, hemija. Radio  je i na spravi za letenje. Napisao je “Traktat o slikarstvu”.

Vremeplov: Umro Sartr

Francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr, jedan od tvoraca filozofije egzistencijalizma, koji je 1964. odbio Nobelovu nagradu za književnost umro je 15.  aprila 1980. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u Pokretu otpora, a ulogu angažovanog intelektualca nastavio je zalažući se za nacionalnu slobodu naroda Indokine i Alžira (francuske kolonije) i odupirući se suprotnim tendencijama u Francuskoj. Nastojao je da stvori sintezu egzistencijalizma i marksizma. U književnosti je zastupao tezu o potrebi “angažovane literature”. Dela: filozofski spisi “Biće i ništavilo”,  “Imaginarno”, “Egzistencijalizam je humanizam”, “Kritika dijalektičkog uma”, romani “Mučnina”, “Putevi slobode”, drame “Prljave ruke”, “Nesahranjeni mrtvaci”, “Đavo i gospod bog”, “Iza zatvorenih vrata”, “Bludnica dostojna poštovanja”, “Zatočenici iz Altone”, eseji “O Bodleru”, “Šta je književnost”, autobiografija “Reči”.

Vremeplov: Potonuo “Titanik”

Na  današnji dan 15. aprila. 1912 godine n a prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD, na ledeni breg u severnom Atlantiku, velikom brzinom, naleteo je tada najveći i najluksuzniji putnički brod “Titanik” i “nepotopivi brod”, kakvim je smatran, potonuo je za samo dva časa i 20 minuta. Brod je naleteo na santu u sred noći i potonuo je prvih sati 15. aprila. Od 2.224 putnika i člana posade, poginulo je 1.523.

Vremeplov: Rođen Henri Džejms

   Američki pisac Henri Džejms, tanan i prodoran psiholog, koji je u realističnom maniru precizno analizirao običaje, postupke i navike američkog i evropskog društva, uvek u potrazi za moralnim vrednostima rođen je na današnji dan 15. aprila 1843. Brižljivo je gradio kompoziciju dela, težeći nekoj vrsti umetničkog savršenstva. Pred kraj života 1915. postao je britanski državljanin. Dela: romani “Roderik Hadson”, “Amerikanac”, “Dejzi Miler”, “Portret jedne ledi”, “Tragična muza”, “Bostonci”, “Golubija krila”, “Ambasadori”, “Zlatna zdela”.

Vremeplov: Umro Linkoln

Na  današnji dan 15. aprila 1865 godine umro je američki državnik Abraham Linkoln, dan posle atentata u vašingtonskom pozorištu “Ford Theatre”, gde je na njega pucao jedan glumac iza kog su najverovatnije stajale pristalice poraženih država Konfederacije u tek okončanom Američkom građanskom ratu. Pre izbora za predsednika SAD 1860. bio je zemljoradnik, drvoseča, lađarski momak, upravnik pošte, advokat, kongresmen. Pripadao je Republikanskoj partiji, stranci industrijske buržoazije koja je bila za ukidanje ropstva. Od 1861. do 1865. predvodio je rat protiv južnih država SAD, u kojima su vlasnici veleposeda (najčešće plantaža pamuka) želeli da očuvaju ropstvo – zbog gotovo besplatne radne snage.

Život astronauta može da bude lakši iz izum srpskih đaka, ali …

Srbija je ušla u elitu zemalja koje se bave robotikom i modernim tehnologijama zahvaljujući svojim đacima koji imaju tek 16 godina. Sedmoro učenika iz Kragujevca uspelo je da se plasira na svetsko takmičenje u robotici, koje će se održati 17. aprila u Hjustonu u SAD. Đaci će se u Hjustonu predstaviti svojim projektom kojim pokušavaju da olakšaju život astronautima i reše problem toga što oni ne osećaju miris i ukus hrane u svemiru.

Ekipa “Pk Gang” u kojoj su učenici osmog razreda Marta Špica, Ivan Grego i Anja Mijailović, koji nastavu pohađaju u odeljenju za talentovane u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, te učenici prve godine te škole Dunja Mihajlović, Milica Todorović, Milutin Milojković i Mihajlo Šundović, plasman u Hjuston su ostvarili na takmičenju u Sloveniji gde su bili prvi. U ekipi sa njima su profesori Katarina Veljković, Ljubica Mudrić Staniškovski, Marina Jelenić i Ana Stanković. – Lego liga u robotici osnovana je 1999. kao ideja da se mladi zainteresuju za nauku, tehniku i programiranje. Srbija već pet godina učestvuje na tim takmičenjima sa još 98 drugih zemalja. Tu je 320 ekipa sa 40.000 učesnika.

Kragujevački đaci su u slovenačkom Celju prikazali robota kog su sami napravili i programirali. – On se kreće po specijalnom stolu, simulaciji svemira, koji je za sve takmičare isti. Cilj je da se za dva i po minuta uradi što više prepreka. Disciplina u kojoj su pobedili je “Timska igra”, i u njoj su lopte koje su obojene kao planete. Zadatak je bio da ih prenesu i rasporede pomoću posebnih štapova. Bili su najbolji jer su sarađivali bez greške – kaže profesorka.

Nedostaje 6.000 evra, pomoć obećala premijerka

Đacima iz Kragujevca potrebno je 16.000 evra da bi otišli u Hjuston. Kotizacija za takmičenje je 1.000 dolara, i platili su je profesori iz svog džepa jer je rok bio kratak. Ostalo je za avionske karte, smeštaj i hranu. Rezervisali su avionske karte, obezbedili vize koje su 16.000 dinara po osobi. Smeštaj je, u međuvremenu dok su tragali za novcem, poskupeo, pa je sa 90 dolara, koji je rasprodat, skočio na 200 dolara za noćenje sa doručkom po osobi. – Premijerka Ana Brnabić je prilikom posete Kragujevcu obećala da će država dopuniti ono što nam bude nedostajalo. Do sada je sakupljeno 1.300.000 dinara. Pomoć je obećala Fondacija za mlade doktorke Danice Grujičić, a i grad Kragujevac je dao obećanje. Nedostaje još 6.000 evra – kaže profesorka Ana Stanković.

Psiholozi: Podstičite decu da maštaju, tako rastu

Svet moderne tehnologije prilično je lišen mašte, a današnji mališani provode sve više vremena ispred televizora i kompjutera. Na taj način oni se ne igraju i ne smišljaju kako će se zabaviti. Roditeljima je lakše da im puste DVD sa omiljenim crtaćima ili kompjuterske igrice, ali na duže staze, kažu psiholozi, to nije dobro rešenje. Deca bi trebalo da znaju kako da se zabave samostalno, da izmaštaju neku igricu kada im je dosadno i da se fizički angažuju. Potrebno im je podsticajno okruženje koje će razvijati njihovu kreativnost. A mašta je beskrajna i veoma utiče na razvoj dečije ličnosti. Zato nikada nemojte opominjati dete ako je nacrtalo žuto more, zeleno nebo ili crvenu šumu. To je stvar mašte i dozvolite mu da se razvija, kad god i kako god hoće. Osim crtanja i pisanje je odličan način da se podstiče mašta. Dete koje piše pesme ili priče treba ohrabrivati da to radi što češće. Odličan način da razvijate dečiju maštu je čitanje bajki, priča i igranje zanimljivih igara kao što su “Na slovo na slovo”, “Pogodi predmet” i sl.

Psiholozi tvrde da deca počinju da razvijaju maštu čim postanu svesna sveta oko sebe. Vremenom kako dete raste, granica između mašte i stvarnosti postaje sve jasnija. Do početka druge godine dete ispoljava razvijenu “reproduktivnu” maštu identifikujući stvarne predmete sa onima koje vidi u slikovnicama i obrnuto. Kasnije kada počne da crta, ono u tim škrabotinama nalazi sličnost sa stvarnim predmetima i polako se pojavljuje tzv. “stvaralačka” mašta koja se kasnije razvija kroz knjige, bajke i priče.  Do predškolskog uzrasta mališani nisu u stanju da uvek razaznaju šta je “izmišljeno”, a šta je stvarno. Mašta im je tada najintezivnija, pa je najviše treba i podsticati. Kada deca krenu u školu nije loše upisati ih na kurs ili u školicu u kojoj će moći kreativno da se izražavaju. U zavisnosti od afiniteta, u umetničkoj radionici, školici plesa ili glume, dete će nastaviti da razvija maštu i neguje svoje talente.

Istraživanja pokazuju da deca koja potiču iz porodica u kojima se otvoreno razgovaralo o svemu, imaju razvijeniju maštu, iskrenija su, imaju jasnije želje i ideje, nemaju strah od različitosti, a često imaju i veći koeficient inteligencije.

Razlika između mašte i laži

Jedina “zamka” maštanja jeste laž, upozoravaju psiholozi. Naime, mališani sa razvijenom maštom ponekad umeju dobro da sakriju istinu. Ipak, to ne bi trebalo preterano da vas brine, jer je to normalna faza u odrastanju. Do pete godine, deca ne umeju svesno da prećute istinu, a tek u osmoj godini sposobna su da smisle priču i zaplet, sa ciljem da se izvuku iz neke neprijatne situacije ili da izbegnu kaznu. Otvorenim razgovorom treba da podstičete iskrenost, ali to znači da ste spremni da dete pohvalite i kada vam kaže nešto što je neprijatno i što se kosi sa vašim pravilima vaspitanja. Objasnite mu da je sjajno to što ume da mašta i smišlja različite priče, ali da je jako važno da ih ne koristi kada iskreno razgovarate. Što su deca starija, razlika između laži i istine postajaće sve jasnija.

Zašto je mašta važna?

Mašta je nezamenljiva čar detinjstva, ona predstavlja detetov “duševni” život. Pomoću nje ono ispunjava nedostatak ličnog iskustva i znanja, proširuje vidike i umne sposobnosti. Stvaralačka mašta pomaže detetu da spozna svet oko sebe, usvoji osnovne pojmove i pravila, napravi razliku između dobra i zla. Igra je najbolja osnova da se mašta pravilno razvija i treba je shvatiti kao neophodnu pripremu za kasniji život. Ona neguje intelektualni razvitak deteta, otklanja strah, jača sigurnost, pojačava volju i povećava socijalne veštine.

Pronađena nestala devojčica u Beogradu

Ambasada SAD saopštila je upetak  da je 14-godišnja Rejčel Mekju, koja je ranije tog dana nestala u Beogradu, pronađena i da se nalazi na bezbednom. “Hvala vam svima na retvitu i nesebičnom širenju poruke, medijima koji su objavili vest i pomogli potragu i pripadnicima policije koji su je bezbedno doveli roditeljima”, navodi se u poruci objavljenoj na zvaničnom Tviter nalogu Ambasade SAD. Policija je saopštila da je devojčicu pronašla u Кnez Mihailovoj ulici u centru Beograda, bez ikakvih povreda. Podsetimo, iz Ambasada je ranije, takođe na Tviteru, saopšteno da je Rejčel poslednji put viđena oko 16.45 pri povratku iz Međunarodne škole Beograd ka Banovom brdu.

About the Author

admin