Vesti – 16.04.2019.

GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine podržavaju Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE),  i time što svakodnevno na svojim sajtovima objavljuju novine i vesti vezane za samu Akciju. Globalna nedelja akcije za obrazovanje ove godine biće održana (kod nas) od 22. i 28. aprila (u svetu od 24. aprila do 1. maja). NSPRV i NSJS su, tim povodom,  raspisali konkurse za najbolji literarni i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)“! Najbolji radovi učenika i njihovi mentori biće nagrađeni.

Elem, svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno i besplatno  javno i inkluzivno obrazovanje. Znatan  deo dece  nije uključen u obrazovni sistem, što se onda  prenosi i na sledeće generacije. Ti ciklusi isključenosti negativno utiču i na pojedince i na društvo u celini. Kako bi se otklonile prepreke ka kvalitetnom “Obrazovanju za sve”, ovogodišnja GAWE se posebno fokusira na podršku deci koja su najčešće isključena iz sistema. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju, deca iz osetljivih grupa povećaju svoje šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu.

Agenda za održivi razvoj iz 2015. godine je ambiciozna i univerzalna agenda za uklanjanje siromaštva kroz održivi razvoj do 2030. godine. Kada je usvojila novu agendu u septembru te godine, međunarodna zajednica je prepoznala da je obrazovanje ključno za uspeh svih 17 razvojnih ciljeva. Kroz Inčoensku deklaraciju usvojenu na Svetskom obrazovnom forumu u maju 2015, UNESCO-u, kao specijalizovanoj agenciji za obrazovanje Ujedinjenih nacija, poverena je uloga da vodi i koordinira program “Obrazovanja 2030” sa svojim partnerima. Plan za postizanje deset (pod)ciljeva obrazovnog Cilja 4. To je i Okvir za delovanje „Obrazovanja 2030“, koji je usvojen u novembru 2015. godine i  koji daje smjernice vladama i partnerima o tome kako pretvoriti obaveze u akciju i rezultat.

Gradimo i razvijajmo javne obrazovne sisteme i … obezbedimo, pod istim uslovima, pristup obrazovanju svoj deci . Uključimo svu decu  iz osetljivih grupa
Imamo još samo 11 godina da dostignemo Cilj 4 Održivog razvoja (SDG4) – “osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti doživotnog učenja za sve”.  Pridružite se!

Probna “mala matura”

Probni završni ispit male mature počeo je u petak testom iz matematike, dok su test iz srpskog jezika i kombinovani test, koji obuhvata istoriju, geografiju, fiziku, hemiju i biologiju, osmaci u Srbiji rešavati u subotu . Rešavanju testa iz matematike u beogradskoj Osnovnoj školi “Kralј Petar Prvi” prisustvovao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, koji je podsetio na to da sva tri pomenuta testa nose ukupno 40 poena, a rezultati uspeha učenika 60 Testovi iz matematike i srpskog nose po 13 poena, a kombinovani test 14. Vremena imaju dovolјno i ovo je ustvari trening kako bi sami videli gde su, kako su učili i koje greške da isprave, zajedno sa svojim profesorima, rekao je Šarčević. Izrazio je mišlјenje da će sve proteći u najbolјem redu, kako je bilo i prošle godine. Kada bude glavni test, imaćemo pojačane kontrole u školskim upravama u kojima je ranije bilo problema. Prošle godine su se desili izuzetno mali propusti, skoro zanemarlјivi, dodao je ministar. Istakao je da je cilј da se iskustva koje imaju zemlјe koje rade model mature na kvalitetan način primeni u Srbiji, da se pre svega velika matura radi na mnogo kvalitetniji način, a da se mala matura na neki način modifikuje prema njoj. Cilј je da što pre dođemo do što neutralnijeg ocenjivanja, da nastavnik i učenik postanu faktori zajedničkog rada, a ne suprotstavlјeni jedni drugima, da ocena ne bude sredstvo moći i straha nego da nastavnik učeniku bude trener i da naprave najbolјi rezultat, rekao je Šarčević.

Direktor škole “Kralј Petar Prvi” Mladen Stevanović rekao je da je probni završni test vrlo važan zato što se učenici tada prvi put susreću s pravilima i procedurama koje će važiti na samom završnom ispitu. https://www.youtube.com/watch?v=kyokImRCdgA

Osmaci ne znaju šta znači “celovito”, Bajina Bašta im nepoznata, a tek “Sumnjivo lice”…

Sudeći po reakcijama učenika novosadske OŠ “Ivan Gundulić” na testu maternjeg jezika najteži su bili književnost i glasovne promene Budući srednjoškolci su u okviru generalne probe male mature danas polagali srpski i kombinovani test. Dok im je dan pre na testu iz matematike najviše muke zadavala geometrija, u subotu na srpskom je to bio Branislav Nušić delo “Sumnjivo lice”, baš kao i prošle godine. Test iz srskog jezika su polagali od 9 do 11 časova, a kombinovani (biologija, geografija, fizika i hemija) od 11.30 do 13.30.

– Na testu iz srpskog jezika je bilo dosta toga za čitanje, čak strana i po i to mi je ulivalo dozu nesigurnosti da li ću stići sve da uradim. Bio je odlomak dela Branislava Nušića “Sumnjivo lice” i tu smo trebali da napišemo zašto je kapetan Jerotije Pantić odlučio da venča svoju čerku Maricu za Viću. Dok je u zbirci zadataka bilo isto takvo pitanje, tamo smo trebali opširno da napišemo ceo taj zaplet. Ovde je stajalo napišite “celovito” i to nas je sve zbunilo. Mnogi od nas ni ne znaju šta znači ta reč. Neki su odgovorili samo zato što je Vića bio bogat, a ja sam napisala sve redom: zbog vlasti i para, zbog Vićinog napretka u službi, jer je karijerista i samim tim poželjan muž za kapetanovu ćerku Maricu – objašnjava Sara Minić, a njena drugarica Vera Dedić se nadovezuje: – Bilo je puno stihova, na primer odlomci iz pesme “Veče” Đure Jakšića gde je bilo pitanje na zaokruživanje, koji je motiv i radnja pesme, na primer “Šta zalazak sunca predstavlja?”. Takođe, su bila pitanja kada je Vuk Karadžić prvi put upotrebio srpska slova đ, č i lj i u kom delu.

Iako su osmaci na polaganju imali dva sata za rešavanje ispita, mnogo njih je napustilo salu već posle sat vremena. Nakon polaganja srpskog jezika i pauze od pola sata vratili su se u na polaganje kombinovanog testa. Među prvima je izašao Sergej, siguran u sebe da je dobro položio i da će osvojiti, čak i maksimum bodova.

– Očekivao sam da će iz hemije i fizike biti neka teška pitanja, međutim, dali su bukvalno zadatke iz šestog, sedmog razreda, ali me je zato geografija totalno u rebus stavila. Trebalo je da povežem koje reke Tamiš, Drina, Sava protiču kroz neke manje meni poznate gradove kao što je Bajina Bašta. Takođe, iz istorije sam imao zadatak da prepoznam lik Aleksandra Karađorđevića i bukvalno mi je u poslednji čas sinulo “crni Đorđe” – objašnjava ushićeno Sergej.ž

Novi Sad: Na promociji dualnog obrazovanja 1.000 učenika

Više od 1.000 učenika iz više gradova iz cele Srbije, odnosno 18 najuglednijih škola u dualnom obrazovanju, učestvovalo je u subotu u Novom Sadu promociji dualnih obrazovnih profila “Dualno obrazovanje – Da znam šta radim”. Oni su predstavili najbolje rezultate dualnog modela obrazovanja i poručili da je to jedan od najboljih izbora učenika prilikom upisa u srednju školu i da učenici kroz dualni model stiču znanje i praksu koje im omogućavaju lakše zaposlenje posle školovanja. “Za sada imamo 4.500 učenika i 600 kompanija uključenih u dualno obrazovanje. Vlada Srbije daje snažnu podršku ovakvom vidu školovanja, jer je to jedini način da mladi steknu znanja i veštine koji će im omogućiti da se zaposle odmah po stečenom željenom nivou obrazovanja”, rekla je pomoćnica ministra za dualno i preduzetničko obrazovanje i vaspitanje, Gabrijela Grujić.

Današnja promocija jedinstvena je prilika da se čuju iskustva učenika, profesora i privrednika, smatra pomoćnica gradonačelnika Grada Novog Sada Andrijana Matić. “Razmenićemo mišljenja, čuti primedbe i sugestije, a sve u cilju unapređenja dualnog obrazovanja, koje je način i pravi put da mladi po završetku školovanja ostanu u zemlji”, rekla je ona Inicijativu za uvođenje dualnog obrazovanja u škole u našoj zemlji pokrenuli su privrednici, objasnila je rukovodilac Centra za edukaciju i dualno obrazovanje u Privrednoj komori Srbije Mirjana Kovačević. “Privreda je ukazala na to da postoji problem u pronalaženju kadrova sa funkcionalnim i primenjivim znanjem, po završetku školovanja. Pružila je podršku stručnim školama i otvorila vrata da đaci već tokom školovanja uđu u firme i uz teorijsko steknu i empirijsko znanje i uipoznaju realno radno okruženje. To je praktično obrazovanje na dva mesta u školi i kompaniji”, rekla je Kovačević.

S obzirom na to da je proces počeo 2016. godine, u 2019. prva generacija đaka završava školovanje, a prema podacima Privredne komore Srbije, iako još nisu završili obrazovanje, poznato je da će više od stotinu učenika biti zaposleno u firmama u kojima su se školovali.

Na Novosadskom sajmu predstavljene su najuspešnije škola u sistemu dualnog obrazovanja Srbije. To su škole iz Beograda (Vazduhoplovna akademija, Politehnika škola za nove tehnologije, Poljoprivredna škola sa domom učenika, Saobraćajno-tehnička škola Zemun), Leskovca (Visoka poslovna škola strukovnih studija, Škola za tekstil i dizajn), Kragujevca (Srednja stručna škola), Novog Sada (Mašinska škola, Elektrotehnička škola Mihajlo Pupin), Subotice (Tehnička škola Ivan Sarić, Hemijsko-tehnološka škola), tehničke škole iz Užica, Valjeva, Vlasotinca i Zrenjanina, kao i kompanije Gebruder vajs (Gebruder Weiss) i Drekslmajer (Draexlmaier). Događaj je, kao deo promocije plana upisa za školsku 2019/2020. godinu, na Novosadskom sajmu organizovao je Sektor za dualno i preduzetničko obrazovanje i vaspitanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u saradnji sa resornom Gradskom upravom Novog Sada.

Novi konkurs za dodelu 470 miliona dinara od oportuniteta

Ministarstvo pravde raspisalo je novi, četvrti po redu, javni konkurs za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja (oportunitet), a ukupan iznos koji je predviđen za raspodelu je 470 miliona dinara. Pravo učešća na konkursu imaju svi nosioci projekta iz oblasti javnog interesa (zdravstvo, kultura, prosveta, humanitarni rad…), a predlog o raspodeli sredstava donosi Komisija Ministarstva pravde sačinjena od predstavnika relevantnih institucija. Konačnu odluku o raspodeli donosi Vlada Srbije. Zainteresovani za učešće na četvrtom javnom konkursu za dodelu sredstava po osnovu oportuniteta prijave treba da podnesu u pisanoj formi u roku od 20 dana od oglašavanja konkursa u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Na internet prezentaciji Ministarstva pravde objavljeni su kriterijumi za vrednovanje projekata, način podnošenja prijava i rok u kome one treba da se podnesu, kao i potrebna dokumentacija za učešće na konkursu.

Konferencija u rektoratu “Vežbanje i kvalitet života”

“Budite aktivniji, to će vam poboljšati život”, poruka je konferencije „Vežbanje i kvalitet života” koja je danas otvorena u rektoratu i u nju čvrsto veruje svih 400 učesnika koji dolaze iz 33 zemlje. Značaj sporta, ishrana, vežbanje kod starjih, gojaznosti dece, samo su neke od tema konferencije, jer ideja o zdravom načinu života i važnosti sporta, mora se stalno obnavljati. Ujedinjenost i međunarodna saradnja naučnih institucija, doprinosi podizanju svesti o značaju fizičke aktivnosti, koju bi prvo trebalo razvijati kod najmlađih. Ljudi često kažu da nemaju vremena za vežbanje, ali zapravo će tako imati vremena napretek. „Živi kao da ćeš umreti sutra i uči kao da ćeš živeti večno”, poruka je koja je izmamila najveći aplauz.  https://www.youtube.com/watch?v=LvS1lHTfjFg

Važno da prosvetni radnici sarađuju sa kolegama iz inostranstva

Upoznajte dve nastavnice iz Bačke Palanke, koje su se vratile sa stručnog usavršavanja iz Hrvatske i Španije. Šta su naučile i koliko je moguće ta iskustva primeniti u praksi kod nas.    https://www.youtube.com/watch?v=e8uXWQgKZrU

Takmičenja iz hemije za srednjoškolce na PMF-u

Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u subotu 13. aprila bio je domaćin međuokružnog takmičenja iz hemije za učenike srednjih škola. Takmičenje je počelo u 08:45 u amfiteatru A1 na Departmanu za biologiju i ekologiju sa kratkom ceremonijom otvaranja. Nakon objavlјivanja preliminarnih rezultata i žalbi, najuspešniji đaci pristupiili su izradi eksperimentalnog dela takmičenja u 15 časova, u laboratorijama 22/IV i 23/IV na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu živnote sredine. Izrada eksperimentalnog dela traje ukupno četiri sata. Pošto su  objavlјene privremene rang liste i žalbe, u 20 sati, u sali za sednice Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine (14/V) takmičenje je završeno dodelom diploma. Ovo je drugi rang ovogodišnjeg ciklusa takmičenja, a na njemu su priliku da se takmiče imali đaci srednjih škola svih profila na području Školske uprave Novi Sad (koja obuhvata Južnobački i Sremski okrug). Najuspešniji đaci plasirali su se na republičko takmičenje koje će se održati 10–12. maja na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Najuspešniji đaci s republičkog takmičenja dobijaju priliku da učestvuju na Srpskoj hemijskoj olimpijadi, koja je izborno takmičenje za Međunarodnu hemijsku olimpijadu. Organizatori ovog takmičenja Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Srpsko hemijsko društvo, podsdećaju, da naši đaci na ovom najprestižnijem međunarodnom hemijskom takmičenju redovno osvajaju mnoštvo medalјa, a naša država je po uspehu često ispred mnogih zapadnoevropskih zemalјa.

Erazmus+: Zlatna medalјa u gimnastici za buduću animatorku

Simona Vrebalov, studentkinja Animacije u inženjerstvu FTN-a, za vreme boravka u Litvaniji, učestvovala na litvanskom Otvorenom državnom prvenstvu iz aerobne gimnastike i osvojila prvo mesto. Simona Vrebalov, studentkinja Animacije u inženjerstvu FTN-a, za vreme boravka u Litvaniji, u okviru Erazmus+ programa mobilnosti studenata, učestvovala je na litvanskom Otvorenom državnom prvenstvu iz aerobne gimnastike i osvojila prvo mesto u konkurenciji timova iz čitave Evrope. Simona je, s još četiri koleginice iz Litvanije, činila tim studentkinja koji je na takmičenju „International LTU Open Aerobic Gymnastics Champioship 2019” predstavlјao Univerzitet za tehnologije u Kaunasu, gde je trenutno na razmeni. Simona se od malena bavi različitim sportovima: gimnastikom, plesom, fitnesom, a njen talenat nije ostao nezapažen ni tokom boravka na ovom litvanskom univerzitetu, kada je svoje pauze od akademskih obaveza provodila u univerzitetskom sportskom centru. Treneri, koji su formirali i pripremali tim studentkinja za ovo prvenstvo, pozvali su je na kvalifikacije za poslednje slobodno mesto u timu.

Nakon što je bila odabrana, ušla je u trku za odabir najbolјih aerobnih gimnastičarki u ravnopravnoj konkurenciji timova iz još 12 zemalјa poput Velike Britanije, Francuske, Rusije, Estonije, Letonije, Kazahstana, Grčke, Belorusije, s još četiri svoje koleginice postala je prvakinja u ovom sportu. Simona navodi da joj je boravak u Litvaniji preko programa mobilnosti studenata pružio neverovatno životno iskustvo i ističe da joj je ovo trenutno najlepši period studiranja. – Presrećna sam što sam imala priliku da proširim svoja znanja, da upoznam studente iz celog sveta, da otputujem na mesta na koja sam oduvek želela, pa čak i da nastavim da se bavim sportom dok studiram. Zahvalna sam KTU-u na podršci koju pruža studentima – sportistima – dodaje Simona.   

Kostić izneo pogram rada SANU do 2023.

Među prioritetima novog mandata Vladimira Kostića nalaze se dugoročni rad na kapitalnim nacionalnim projektima, produbljivanje saradnje sa nacionalnim institucijama, unapređenje saradnje sa inostranim akademijama, infrastruktorni radovi u zgradi, trajno rešavanje adekvatnog smeštaja Arhiva SANU. Kostić je u svom predlogu programa rada SANU za period od 2019. do 2023. godine naglasio naučno zasnovano anticipiranje promena koje potencijalno donosi buduće vreme i razmatranje koraka kojima bi se izbegle eventualne štetne posledice. Posebno je izdvojio savetodavnu ulogu SANU i naglasio da u narednom periodu.

Akademija treba da bude još više uključena u promišljanje i predlaganje ključnih strateških projekata za Srbiju i srpski narod u čijoj realizaciji bi, u skladu sa svojim mogućnostima, bila nosilac izrade takvih projekata i u većoj meri afirmisala svoju ulogu mesta otvorene, naučne i umetnički utemeljene akademske rasprave o pitanjima od suštinskog značaja za budućnost. “Neophodno je da SANU produbljuje otvorenu i stalnu komunikaciju sa postojećim nacionalnim, naučnim, umetničkim, obrazovnim i drugim institucijama”, smatra Kostić. Od posebnog značaja je, kako naglašava, uloga SANU u prevazilaženju nesporazuma i ostvarivanju punog članstva Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske u ALLEA (All European Academies), a posebnu pažnju treba ubuduće posvetiti Evropskoj akademiji sa sedištem u Londonu, koja je zainteresovana za saradnju sa SANU, i Evropskoj akademiji sa sedištem u Salcburgu sa kojom Akademija ima dobru saradnju.

Zbog promena u načinu saradnje, pažnju treba posvetiti, smatra Kostić, akademijama u Češkoj i Mađarskoj, kao i u Rusiji zbog poteškoća koje ima u finansijkom pogledu, i pokušati da saradnja sa Atinskom akademijom postane konkretnija. Kostić je mišljenja da naredne četiri godine treba razmatrati i eventualno promeniti politiku raspodele sredstava Fonda SANU za istraživanja u nauci i umetnosti, da se ustanovi jedinstven naučni časopis SANU, uvede nagrada SANU u vidu medalja ili povelja za sve doprinose i pojačati napore da se sva dosadašnja, ali i sva buduća izdanja i radovi najrazličitijeg formata nađu na portalu SANU.

Briga o srpskom jeziku i pismu, podizanje standarda i ujednačavanje rada Akademijinih instituta, pospešivanje rada Akademijinog Centra u Kragujevcu u okviru koga će biti otvoren Legat akademika Nikole Jankovića, privođenje kraju ključnih izdavačkih projekata, poboljšanje organizacionih celina – Arhiva, Biblioteke, Audiovizuelnog arhiva, galerije, administrativne i tehničke službe, takođe je u Kostićevom planu za naredni period.

Kada su u pitanju uslovi rada u Akademiji, Kostić kao neophodne projekte navodi popravku krova zgrade i fasade, zamenu prozora, sređivanje električnih i vodoinstalacija, trajno rešenje adekvatnog smeštaja Arhiva SANU, završavanje klimatizacije Biblioteke SANU, obezbeđivanje dopunskog prostora za izdavanje sa ulazom iz Ulice Đure Jakšića, završetak radova na postavljanju IT instalacija u celoj zgradi SANU i neophodne radove na osposobljavanju Kluba SANU. Kostić je naglasio da je SANU potrebna Srbiji ocenivši trenutak u kome se Srbija nalazi kao “dramatičan u najdoslednijem smislu te reči”. “Mi se ne suočavamo samo sa nerazumevanjem “međunarodne zajednice”, već i sa dramom sopstvenih podela na različitim i povremeno neočekivanim linijama”, ocenio je Kostić u svom predlogu programa rada SANU.

OŠ „Svetozar Marković Toza”: Priznanje na Sajmu obrazovanja

OŠ „Svetozar Marković Toza” iz Novog Sada na ovogodišnjem Sajmu obrazovanja „Putokazi” uručena je Diploma sa zlatnom medalјom za kvalitet u obrazovanju. – Iz godine u godinu dobijamo značajna priznanja, što je znak da radimo kontinuirano i kvalitetno – kazao je Petar Narančić, dodavši da je stručni žiri sastavlјen od nekoliko akademika, s prof. dr Radovanom Pejanovićem na čelu, osim OŠ „Svetozar Marković Toza”, diplomu dodelio još OŠ „Nikola Tesla” i OŠ „Prva vojvođanska brigada”.

Biosens: Zvučnim talasom do žedne biljke

U okviru projekta “Antares” sa radom je počeo Biosens akcelerator, projekat za podsticaj IT biznisa u sektoru poljoprovrede i hrane. Osmišljen je na Institutu Biosens u Novom Sadu. Cilj je unapređenje i digitalizacija poljoprivrede. Domaći IT sektor će moći da računa na 16,5 miliona evra koje je taj institut obezbedio iz fondova EU. Bez navodnjavanja nema ni većih prinosa u poljoprivredi. Kako bi ratari tu agrotehničku meru koristili na pravi način, stručnjaci iz Instituta Biosens iz Novog Sada razvili su projekat kojim biljke dobijaju potrebnu količinu vode. “Stvaramo materijale kakvi ne postoje u prirodi, koji će biti integrisani u cevi sistema za navodnjavanje i koji će omogućiti da uz slanje jednog zvučnog talasa kroz cev, mi kontrolišemo svaku pojedinačnu biljku i doziramo količinu vode”, kaže dr Vesna Bengin, rukovodilac projekta.

Digitalnu platformu poljoprivrede, koja je besplatna i koju je razvio Institut Biosens, ima trenutno 10.000 korisnika u Srbiji. Prateći iskustva u IT tehnologijama mogu povećati prinose u proizvodnji. Vladimir Crnojević, direktor Instituta Biosens kaže da to ide od oko jedan odsto do 30-40 odsto u zavisnosti koja je oblast proizvodnje. “U svakom slučaju, ovo je neminovnost i neophodno je da što veći broj ljudi uključimo u te procese”, kaže dr Crnojević.

Država najavljuje da će u izgradnju i opremu Instituta biti uloženo 100 miliona evra. U Fondu za nauku Srbije ove godine, kaže premijerka, ima 500 miliona dinara i uskoro će taj novac biti dostupan. “Taj Fond za nauku će u junu raspisati prvi poziv za naučne projekte koji će biti finansirani na osnovu stvarno svojih konkurentnosti i naučne izvrsnosti i saradnje”, rekla je premijerka Ana Brnabić.

U Institutu Biosens sada ima 90 zaposlenih, od čega 35 doktora nauka. U narednom periodu prioritet su projekti vezani za digitalizaciju i robotiku u poljoprivredi.

Deca iz Kosovskog Pomoravlja gosti Beograda

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić dočekao je u subotu ispred Hrama Svetog Save pedesetoro dece iz Kosovskog Pomoravlja, koji će za vikend boraviti u Beogradu, u organizaciji Kancelarije.  Učenicima viših razreda osnovnih škola „Petar Petrović Njegoš” i „Sveti Sava” iz Gnjilana, „Marko Rajković” iz Vitine i „Veljko Dugošević” iz Raniluga, Đurić je poželeo dobrodošlicu i lep boravak u Beogradu, a nakon toga su obišli Hram Svetog Save. Osim Hrama predviđeno je da deca kasnije danas posete fudbalski stadion Crvene zvezde “Marakanu”, a tokom boravka u Beogradu i Kalemegdansku tvrđavu, Zoološki vrt, stadion Partizana. U Sportskom centru „Banjica” za osnovce sa Kosova i Metohije biće odigrana revijalna fudbalska utakmica, najavljeno je ranije. Đurić je deci sa KiM poželeo dobrodošlicu i podsetio da je Beograd njihov glavni grad. “Srbija je njihova država koja će nastaviti da im pruža podršku za ostanak i opstanak”, rekao je Đurić.

Đurić je podsetio da na Univerzitetu u južnoj srpskoj pokrajini ima više od 10.000 studenata i da je četvrti po veličini studentski centar, a po kvalitetu usluga u samom vrhu. “Želim da pozovem na solidarnost čitavu Srbiju oko podrške našem narodu na Kosovu i Metohiji, ovu poruku nikad nije dovoljno često ponavljati, a da bi se pomoglo i opstalo na Kosovu potreban je uporan i kontinuiran rad”, rekao je Đurić. On je naveo da će se zato nastaviti sa realizacijom 149 projekata koji podrazumevaju ne samo obnovu postojećih, već i izgradnju novih škola do septembra. Očekujem da ćemo u preko 100 srpskih škola na KiM imati nove savremene učionice i mislim da je to najbolji signal da država Srbija ne samo da brine o sadašnjem trenutku, već da zajedno kao narod vodimo računa da nas tamo bude i u budućnosti, rekao je Đurić. “Tamo gde su Srbi na KiM, tamo je i Srbija”, poručio je direktor Kancelarije za KiM. Ističu da su mališani sa KiM najdraži gosti, poželeo im je lep i prijatan boravak u Beogradu. “Na KiM se svako jutro budi hiljade srpske dece i naša obaveza je da o njima brinemo i da sa njima učimo i podsetimo se šta je to Svetoslavlje”, rekao je Đurić.

Vremeplov: Dušanovo krunisanje

Na  današnji dan 16. aprila  1346. godine  Stefan Dušan krunisao se u Skoplju, na Uskrs, za cara Srba i Grka. Istovremeno je proglašena srpska patrijaršija (Arhiepiskopija uzdignuta na rang Patrijaršije) s prvim srpskim patrijarhom Joanikijem. Bio je to period najvećeg ekonomskog, vojnog, političkog i kulturnog uspona srpske feudalne države. Srpsko Carstvo sem zemalja ranije srpske kraljevine, obuhvatalo je: Epir, Tesaliju, Akarnaniju, Etoliju i svu Makedoniju do Hristopolja (sadašnja Kavala), izuzev Soluna, kao i celu današnju Albaniju. Dušan je pokušao da uspostavi zakonitost kao princip: prema Dušanovom zakoniku, usvojenom 1349. i dopunjenom 1354. zakon je jači i od suprotne volje vladara. Prerana smrt 1355. sprečila ga je da stvori državu koja bi zamenila Vizantijsko Carstvo, na čije se tradicije – političke i pravne on oslanjao.

Vremeplov: Rođen Pavle Popović

Srpski književni istoričar i kritičar Pavle Popović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije rođen je na današnji dan 16. aprila 1868. godine. Objavio je niz književno-istorijskih studija i više istorija književnosti. Dela: “Jugoslovenska književnost”, “Pregled srpske književnosti”, “Iz književnosti” (četiri knjige eseja i studija), “O Gorskom vijencu”, “Srpska drama u XIX veku”, “Francuski moralisti”.

Vremeplov: Rođen Čarli Čaplin

 Na današnji dan 16. aprila 1889. godine rođen je britansko američki filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i vodećih umetnika u istoriji filma. U SAD je dospeo 1910. i počeo je u filmskim burleskama Maka Seneta, ali se brzo osamostalio i stekao svetsku slavu originalnim likom sentimentalnog klovna-skitnice. Njegov izvorni humanizam, izgrađen u vreme teške mladosti – izražen je likom dobroćudne skitnice Čarlija. Bio je opredeljeni komunista pa ga je godinama držao pod prismotrom šef FBI Edgar Huver, a u vreme antikomunističke histerije u SAD postao je žrtva američkog republikanskog senatora Džozefa Makartija, otuda je 1952. emigrirao u Švajcarsku, u kojoj je i umro. Snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. dodeljen mu je Oskar za životno delo. Filmovi: “Idila u polju”, “Pasji život”, “Mirna ulica”, “Hodočasnik”, “Dečak”, “Potera za zlatom”, “Cirkus”, “Svetlosti velegrada”, “Moderna vremena”, “Veliki diktator”, “Gospodin Verdu”, “Jedan kralj u Njujorku”, “Svetlosti pozornice”, “Grofica iz Hongkonga”.

Vremeplov: Umro Radakrišnan

Indijski  filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu, Kalkuti, Čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939. potpredsednik Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. godine umro je na današnji dan 16. aprila 1975 godine. Nastojao je da ukaže na značajan doprinos nasleđa Indije kulturi čovečanstva. Dela: “Indijska filozofija”, “Istočna religija i misao Zapada”, “Religija i društvo”, “Kalki, ili budućnost civilizacije”, “Istorija Istočne i Zapadne filozofije”.

Vremeplov: Dekret o napuštenim preduzećima

Na današnji dan 16. aprila 1871. godine  Pariska komuna donela je “Dekret o napuštenim preduzećima”, kojim su radnicima predate sve firme čiji su vlasnici pobegli iz Pariza.

Vremeplov: Umro Mihailo Avramović

Osnivač srpskog zemljoradničkog zadrugarstva Mihailo Avramović umro je  na današnji dan 16. aprila 1945. Prvu zadrugu osnovao je 1894. godine u Vranovu, nedaleko od rodnog Smedereva. Izradio je nacrt prvog srpskog zakona o zadrugama i pokrenuo list “Zemljoradnička zadruga” koji je uređivao 20 godina. Objavio je veliki broj radova o poljoprivredi, a njegovo najveće i poslednje delo je “Sociologija zadrugarstva”. Učestvovao je u stvaranju Međunarodnog zadružnog saveza. Dela: “Agrarni pokret u Srbiji”, “Sociologija zadrugarstva”, “Naše seljačko gazdinstvo”.

Vremeplov: Umro Goja

Na današnji dan 16. aprila 1828. godine umro  španski slikar Francisko Hose de Goja i Lusientes, umetnik nemirnog i pustolovnog duha. Postao je 1786. dvorski slikar i naslikao je niz portreta – među najboljima u tom žanru – članova kraljevske porodice, dvorskih uglednika i poznatih ličnosti. U kompozicijama iz istorije i savremenog života ispoljio je sklonost sarkazmu i kritici. Opsednut tragikom okupirane Španije stvorio je potresne slike-dokumenta: “Drugi maj 1808”, “Treći maj 1808. – streljanje u Madridu”, a u poznim godinama fantazmagorične prizore: “Saturn”, “Prometej”, “Ples veštica” i velike cikluse u bakropisu i litografiji. Pri kraju života, već oslepeo, morao je da emigrira u Francusku, gde je umro. Glavna dela: “Odevena Maja”, “Gola Maja”, “Porodica Karlosa IV”, “Marija-Lujza”, “Slikar Fransisko Baje”, grafički ciklusi “Kapričosi”, “Užasi rata”, “Poslovice”, “Tauromahija”.

Šarčević: Jačamo timove koji se bave nasilјem u školama

Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević izjavio je  u petak 12. aprila da to ministarstvo ima čitave timove koji se bave pitanjima nasilјa u školama. “U narednih 20 dana formiraćemo timove stručnih saradnika. Iz svih školskih uprava se javio dovolјan broj lјudi, mada ne baš tako volјno jer ne vole lјudi da se suočavaju s time, iako su stručni saradnici, ali uspeli smo da pojačamo timove na svim nivoima, jer je činjenica da školski tim možda nekad nije spreman da uradi svoj posao kako treba ili kasno reaguje”, rekao je Šarčević odgovarajući na pitanja novinara u Beogradu.

On je upitan da li se škole na bilo koji način bave temom samoubistva i prevencije samoubistva kod dece osnovnog školskog uzrasta, imajući u vidu nedavni slučaj dvanaestogodišnjeg dečaka koji je nastradao na Novom Beogradu kada je pao sa zgrade u kojoj je živeo.  “Škola je uvek dobronamerna. Uvek će školski psiholog znati kako da odreaguje i šta da radi, ali roditelјi moraju da obrate mnogo veću pažnju i da zaista sa školom sarađuju po svim pitanjima, možda neke stvari i sprečimo”, rekao je ministar. On je naveo da deca nisu tokom celog dana u školi i da zaposleni ne mogu da im posvete toliku pažnju kao što mogu roditelјi. Dodao je da su se u prethodnom periodu događali razni slučajevi nasilјa među decom koji su se dovodili u vezu sa školama iako su se sve te situacije dešavale van škole. 

Zabrana solarijuma u Srbiji!

Mlađi od 18 godina prvi put ove godine neće pred leto moći “da nabace” bronzanu boju u solarijumu, jer je za njih upotreba ovih uređaja – zabranjena. Prema Pravilniku o kozmetičkim salonima i upotrebi solarijuma, koji je stupio na snagu sredinom februara, stariji će i dalje moći da se “kvarcuju”, ali samo ako prethodno potpišu da su upoznati sa svim mogućim rizicima korišćenja aparata sa solarnim lampama. Vlasnike solarijuma nova pravila obavezuju da kontrolišu ispravnost aparata na svakih šest meseci i da redovno menjaju lampe. U Ministarstvu zdravlja kažu da će njihove inspekcije kontrolisati primenu Pravilnika.  – Inicijativu da se ograniči upotreba solarijuma za mlađe od 18 godina pokrenulo je udruženje Udruženje dermatologa Srbije, i dobro ješto je ta praksa,  na koju se odlučuje sve više zemalja u svetu, usvojena i kod nas – kaže profesor dr Lidija Kandolf Sekulović, dermatolog VMA i nacionalni koordinator kampanje “Evromelanom”.

U Australiji je, recimo, potpuna zabrana i upotrebe i prodaje solarijuma za sve osobe na snazi od januara 2015. Kad je u zemljama EU usvojena preporuka da se od 2017. godine solarijumi više ne koriste, i pošto je postepeno uveđena zabrana, u Srbiju je uvezeno mnogo polovnih sa slabijom zaštitom, naročito iz Nemačke, koja je zabranila korišćenje solarijuma.  Smatra se da su solarijumi, koje je Svetska zdravstvena organizacija svrstala u prvu grupu kancerogena, razlog što u svetu ima više od 450.000 slučajeva melanoma, najtežeg  raka kože , a stručnjaci kažu da čak i samo jedan odlazak u solarijum povećava rizik od nastanka te bolesti. Od nje u Srbiji godišnje ooli više od 600 ljudi, od kojih 200 već u trenutku postavljanja dijagnoze ima najtežu formu melanoma. Lekari da je nastanak melanoma kod mladih od 18 do 29 godina u najvećem broju slučajeva posledica UV zračenja u solarijumu, a pokazalo se da je kod nas upotreba ovih aparata zabrinjavajuće -masovna. Istraživanja sprovedena u četiri srednje škole u Srbiji pokazala su da je 38 odsto srednjoškolaca bilo bar jednom u solarijumu, a da su neki od njih počeli tamo da odlaze sa 13 godina. Oko osam odsto srednjoškolaca izjavilo je da su više od 30 puta bili u solarijumu.  Prema novom Pravilniku, osim mlađih od 18 godina, solarijum ne smeju da koriste ni oni koji su bolovali ili boluju od tumora kože, oboljenja praćenih pojačanom osetljivošću na UV zračenje. To su mnogi antibiotici, antidepresivi, lekovi protiv akni, citostatici, diuretici i antihipertenzivi, ali i neki lekovi protiv bolova koji se često piju zbog reume ili glavobolje.

About the Author

admin