Vesti – 17.04.2019.

GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine podržavaju Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE),  i time što svakodnevno na svojim sajtovima objavljuju novine i vesti vezane za samu Akciju. Globalna nedelja akcije za obrazovanje ove godine biće održana (kod nas) od 22. i 28. aprila (u svetu od 24. aprila do 1. maja). NSPRV i NSJS su, tim povodom,  raspisali konkurse za najbolji literarni i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)“! Najbolji radovi učenika i njihovi mentori biće nagrađeni.

Elem, svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno i besplatno  javno i inkluzivno obrazovanje. Znatan  deo dece  nije uključen u obrazovni sistem, što se onda  prenosi i na sledeće generacije. Ti ciklusi isključenosti negativno utiču i na pojedince i na društvo u celini. Kako bi se otklonile prepreke ka kvalitetnom “Obrazovanju za sve”, ovogodišnja GAWE se posebno fokusira na podršku deci koja su najčešće isključena iz sistema. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju, deca iz osetljivih grupa povećaju svoje šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu.

Državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Bojana Stanić podsetila je da je tokom 2015. i 2016. godine kroz Srbiju prošlo skoro milion migranata, zbog čega je bila značajna saradnja državnih institucija sa različitim organizacijama, ali i pomoć državljana Srbije. U ovom trenutku u Srbiji je oko 3.500 migranata,  a veliki broj su deca. Kako se navodi u izveštaju, prema podacima UNHCR, 95 odsto dece u migrantskoj populaciji, uzrasta od sedam do 14 godina, uključeno je u osnovne škole, dok je 12 odsto dece upisano u srednje škole. Prema podacima iz izveštaja, 420 dece iz migrantske populacije pohađa predškolske ustanove i osnovne i srednje škole.

Šef I Sektora operacija u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Nicolas Bizel rekao je da je Srbija uvek imala human odnos prema migrantima tokom čitavog trajanja migrantske krize. “Postigli smo mnogo zajedno posebno u zaštiti dece migranata, a postoji još ljudi koji su u tranzitnim zonama, kojima je potrebna podrška. Zbog toga će EU nastaviti da podržava Srbiju u toj oblasti”, izjavila je Bizel.

Gradimo i razvijajmo javne obrazovne sisteme i … obezbedimo, pod istim uslovima, pristup obrazovanju svoj deci . Uključimo svu decu iz osetljivih grupa.
Imamo još samo 11 godina da dostignemo Cilj 4 Održivog razvoja  – “osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i  promovisati mogućnosti doživotnog učenja za sve”.  Pridružite se!

Pored IT, i zanati zanimanja budućnosti – kuvari, vozači, frizeri

U narednih 20 do 30 godina tržište rada će biti izmenjeno. Broj ljudi će se povećati na 8,5 milijardi, a poslovi budućnosti biće vezani za medicinu i klimatske promene. Ipak, ne treba zanemariti ni zanatska zanimanja jer su ti kadrovi poslednjih godina najdeficitarniji, rekao je za RTS Miloš Turinski iz “Infostuda”. Iako smo još daleko za zapadnim zemljama, a naročito Amerikom, naše tržište se menja povećanom brzinom u skladu sa trendovima, tako da neka zanimanja koja nisu postojala pre deset ili 20 godina sada se razvijaju na godišnjem nivou, a to su pre svega zanimanja vezana za digitalni internet, rekao je gostujući u Jutarnjem programu Miloš Turinski. “Prema analizi koja je rađena naspram podataka američkog zavoda za statistiku, a koja obuhvata projekciju do 2026. godine, među 30 najtraženijih zanimanja pola su zanimanja iz medicinske struke. To, nažalost, ovde još nije slučaj, što zbog zabrane zapošljavanja, što zbog povećanog odlaska u inostranstvo”, naveo je Turisnki.

Prema njegovim rečima, ta sfera našeg tržišta još nije razvijena, ali ono gde se podudaramo to su zanimanja iz trgovine i prodaje. “Iz godine u godinu poslodavci najviše raspisuju oglase koji su namenjeni trgovini. Posle trgovine i prodaje slede zanimanja iz IT, znamo da nam programeri nedostaju i to najviše oni koji imaju iskustvo u radu sa programskim jezicima”, kaže Turinski.

Ako pogledamo naše tržište rada i ono što bi bilo perspektivno za decu koja će se tek školovati, već sada nam nedostaju kuvari, vozači, automehaničari, frizeri, a pritom su to zanimanja koja su i plaćena. “Pored IT, kod nas su najtraženiji poslovi u prodaji, trgovini i administracija, a veoma su traženi i elektro i mašinski inženjeri. Pored toga, tražena su zanatska zanimanja, vozači su izašli u prvi plan prošle godine, ali i ljudi koji rade kao operateri u kol-centrima”, kaže Turinski. Ne postoji direktna povezanost između najtraženijih i najplaćenijih poslova, jer su najtraženija zanimanja često prosečno plaćena, ako izuzmemo poslove u IT. Međutim, zanimanja koja su u deficitu kao što su zanati mogu, čak i kod nas, da donesu dobru zaradu.

Javna rasprava o novom zakonu o visokom obrazovanju pri kraju

Povodom donošenja novog zakona o obrazovanju, u nekoliko gradova održana je javna rasprava. Na poljoprivrednom fakultetu studenti su izneli svoje sugestije, predloge i primedbe, a raspravi je prisustvovao i pomoćnik ministra za prosvetu i visoko obrazovanje, Bojan Tubić. Novi zakon donosi poboljšanja polažaja studenata, definisaće se način na kojem učestvuju u visokom obrazovanju, u radu organa visoko-školskih ustanova i način na koji štite svoje interese. “Ovaj zakon će doneti apsolutnu nezavisnost studentskim organizacijama i studentskim predstavničkim telima od bilo kakvog uticaja, bilo to političkog ili nekog uticaja uprava fakulteta i univerziteta”, rekao je Milan Savić, iz Studentske konferencije Univerziteta Srbije – Skonus.

“U principu trebalo bi da dođe do promene što ćemo se priključiti trendovima koji postoje u mnogim zemljama da kažem od Severne Amerike do značajnog broja zemalja Evropske unije što praktično znači da će studenti moći da studiraju, međutim u nekom periodu će raditi, odnosno učiće rad kod poslodavaca preko pula firmi koje će sklapati ugovore sa obrazovnim ustanovama”, rekao je prorektor, profesor dr Nenad Zrnić.

Bitno je da studenti iskažu svoje stavove, kako bi nacrt zakona bio prihvatljiv za sve u visokom obrazovanju, a njihovi predlozi i sugestije biće razmotreni, rekao je pomoćnik ministra prosvete Bojan Tubić.“Smartali smo da je najbitnije da student koji su centru visokog obrazovanja imaju svoje predstavnike da iskažu svoje stavove, definišu ono što bi oni želeli, naravno uz nadzor ministarstva, pravnika i tako dalje, i uspeli smo nadamo se da dođemo do jednog nacrta zakona koji je prihvatljiv za sve”, rekao je Bojan Tubić, pomoćnik ministra za prosvetu i visoko obrazovanje.

Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se putem posebnog obrasca, koji se može preuzeti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a krajnji rok za podnošenje traje do 18-og aprila. https://www.youtube.com/watch?v=bo3OzFXOtAc

Kostić: Ideja SANU da animira mlađe generacije

Akademik Vladimir Kostić biće predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti i naredne četiri godine. Kostić ističe da su do sada pokušali da SANU prikažu kao mesto na kome će biti moguće sučeljavanje mišljenja, kao i da je ideja sledećeg mandata animiranje mlađe populacije pred kojom je budućnost. Vladimir Kostić u intervjuu za RTS je govorio o dosadašnjim postignućima, ali i planovima, kao i tome koji su najvažniji nacionalni projekti.

Četiri godine su za Vama na čelu Srpske akademije nauka i umetnosti, isto toliko ispred Vas. Šta je najznačajnije postignuto, a šta je najvažnije planirano?

Što se tiče same Srpske akademije nauka i umetnosti, hteo bih da kažem da smo pokušali da je pozicioniramo u društvu i da Akademiju objasnimo ne kao skup nekakvih mudrih glava koji sedi u zatvorenosti ove zgrade, nego da je prikažemo kao mesto na kome će biti moguće sučeljavanje mišljenja, različito, ali bez mržnje. Unekoliko smo u tome uspeli. Jedan od problema koje bih ovde naveo je svakako naš neuspeh u animiranju nečega što bih nazvao mlađom populacijom. Ideja sledećeg mandata cele Akademije bi bila zapravo da na neki način uvučemo i tu generaciju čija je budućnost.

U čitavoj Evropi je aktuelna rehabilitacija nacionalnih akademija. Ovde se ponekad i postavi pitanje da li nam je potrebna SANU?

Da li je Beograd bio manje Beograd bez Narodnog muzeja? Jeste, bio je manje. A, da li je bio Beograd? Bio je Beograd. Moglo bi se živeti i bez SANU, ali ona jeste kuća u kojoj se na neki način sučeljava čitav niz ideja, teza, postignuća, itd. Mnogo toga je proizašlo iz ove kuće, mogao bih satima da vam o tome pričam.

Koji su najvažniji nacionalni projekti?

Pre svega staranje o jeziku, kroz Institut za srpski jezik. Sa druge strane, to je izrada Rečnika i svih derivata koji će kasnije iz njega da slede.

Udovičić posetio OŠ „J. J. Zmaj” u Kanјiži

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić posetio je Kanjižu gde je u pratnji opštinskih čelnika i načelnika Severnobanatskog upravnog okruga Nikole Lukača obišao Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj” i Atletski klub „Partizan”. Ministarstvo je školi doniralo sportske rekvizite, a Udovičić je tom prilikom naglasio da je želјa da se što veći fiskulturnih sala u školama obnovi, obezbedi sportska infrastruktura i rekviziti. “Puno mi je srce kada dođem u Atletski klub „Partizan” i kada mogu da se uverim kako se s jedne strane tradicija i s druge strane lјudi puni entuzijazma rade na promovisanju sporta i stvaranju onih pravih šampiona iz malih sredina. Smatram da je važno doći i uveriti se u kakvim uslovima rade i treniraju sportisti, sa kakvim problemima se susreću lokalni klubovi. Bitno je da kroz ovakve razgovore rešimo osnovne probleme sa kojima se sportski klubovi suočavaju, da bi svi naši sportisti u svim sredinama imali pođednake uslove”, naglasio je Udovičić.

Zamenik predsednika kanjiške opštine Nebojša Rakić je zahvalio na rukometnim golovima, košarkaškim tablama, loptama i drugim rekvizitima koje je kanjiška škola dobila od Ministarstva omladine i sporta, kao i na obećanoj pomoći za ulaganja na gradskom stadionu.

Trener u AK „Partizan” Dušan Mandarić je zahvalio što je prvi put, koliko pamti za 73 godine života, neko od onih iz vrha vlasti koji vode sport došao u Kanjižu.

Festival školskog teatra na stranim jezicima

U organizaciji novosadske Gimnazije “Isidora Sekulić”, 9. i 10. aprila, održan je  6. Festival školskog teatra na stranim jezicima u Maloj sali Pozorišta mladih.  Svake godine u aprilu mesecu, ovim povodom, Gimnazija okuplja glumačke đačke trupe iz zemlje i inostranstva. Ove godine, po rečima direktorke mr Ružice Vukobratović, imamo čast da ugostimo đake i profesore iz Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bačke Palanke, Šapca, Valjeva i Beograda, a predstave će biti izvedene na engleskom, španskom i nemačkom jeziku.

Afirmacija glumačkih talenata, podsticanje kreativnosti i razboritosti, teme koje problematuziju interesovanja mladih i višejezični karakter Festivala, samo su neke od prednosti koje ova manifestacija nudi, trudeći se da pozitivne životne vrednosti i van zidova škole održi budnim. Po završetku takmičarskog dela održaće se Okrugli sto. Festival ima i svoj Bilten, koji sadrži informacije o školama učesnicama, predstavama, učenicima i profesorima. Autor projekta i koordinator Festivala je Bosiljka Trifunović Vernački, profesorka engleskog jezika.

Uvećane stipendije u Inđiji

Opština Inđija raspisala je konkurs za stotinu studenata koji ispunjavaju uslove za dobijanje stipendije u iznosu od 15.000 dinara, koje će se isplaćivati 10 meseci za školsku 2018/19. Stipendija je povećana ove godine.  Rok za prijavlјivanje bio  je do 12.aprila, a uslovi su izuzetni rezultati tokom studija, kao i prebivalište na teritoriji opštine Inđija.

Ruma: Izložba “Matematika nije bauk”

Zavičajni muzej Ruma u saradnji sa Pedagoškim muzejem u Beogradu, u utorak 9. aprila, u 13 časova u sali Legata Romana Soretića, priredio je izložbu “Matematika nije bauk”. Izložba je interaktivna, a zanimljiva je za sve uzraste od 7 do 77 godina, jer razbija predrasude o matematici kao komplikovanom predmetu u školi.

“Ja biram”: “Narodna igra”

U emisiji “Ja biram” koja je emitovana u nedelju na RTV Vojvodine predstavljena je Baletska škola u Novom Sadu. Poznata i prepoznatljiva kao škola posebnog ambijenta i atmosfere, Baletska škola već petnaest godina neguje Odsek za narodnu igru za koji znaju pravi zaljubljenici u folklor.  Većina učenika sa ovog odseka dugogodišnji su članovi mnogih kulturno-umetničkih društava i poručuju da scenu, svetla i aplauze publike ne bi menjali za mnoge druge stvari, zbog čega svakodnevno predano uče i vežbaju pohađajući neke od predmeta poput tradicionalnog pevanja i igranja, etnomuzikologije, solfeđa, ali i časove klasičnog baleta. Ko se još ne seća “muka” zvanih palatalizacija, sibilarizacija ili jotovanje? Gramatika kao sastavni deo završnog ispita iz srpskog jezika mnogim malim maturantima stvara probleme, pa ćemo se u ovoj emisiji posvetiti razjašnjavanju upravo tih pojmova.

Tinejdžerke Mila i Sara polemisale su u nedelju na RTV1  o načinima kako se formira karakter, od čega sve to zavisi i kako nadograđivati sebe kroz jačanje samopouzdanja…

“Akademac”: “Resavska škola”

U emisiji “Ja biram” koja je emitovana u nedelju na prvom kanalu  RTV Vojvodine  bilo je reči: Kako se sistemski rešavaju pokušaji prepisivanja na ispitima? Da li su kazne blage? Kakve su kontrole pred polaganje ispita? Ima li profesor pravo da pregleda studenta? Na koje se sve načine krade znanje? Da li su studenti koji kradu znanje uopšte konkurencija na tržištu -studentima koji vredno uče? Kakav sistem vrednosti negujemo? Pored studenata UNS, za Akademac govorio je  i profesor FTN-a-Nenad Simeunović. Emisija se može pogledati i na odloženo.

Takmičenje školskih horova “Ruska pesma”

U svečanoj sali najmlađe srpske gimnazije “Laza Kostić” održano je IV takmičenje školskih horova “Ruska pesma” koje je  organizovalo  Društvo sunarodnika Rusije “Rusija” u saradnji sa Ruskim domom iz Beograda. Publici su se predstavili mališani iz šest vojvođanskih osnovnih škola. Iako festival, koji popularizuje ruski jezik i kulturu među osnovcima, ima takmičarski karakter, sve okupljene u svečanoj sali gimnazije Laza Kostić, spojila je ljubav prema Rusiji i muzici, rečeno je na početku manifestacije “Ruska pesma”. “Ovo je praznik radosti, ovo je praznik drugarstva”, istakla je predsednica Udruženja društva sunarodnika Rusije “Rusija” Mirjana Mladenović.

Aplauzima su dočekani i ispraćeni sa bine dečiji horovi iz grada domaćina – Novog Sada, kao i mališani iz Vrbasa, Beočina, Sremskih Karlovaca. Vojvođanski osnovci su se svojim glasovima predstavili izvođenjem dve pesme na ruskom jeziku, sa lakoćom, kao da im je upravo ruski jezik – maternji. https://www.youtube.com/watch?v=Hw1kj6Hh6Go

Filozofski fakultet otvorio vrata srednjoškolcima

“Jedan dan filozofiram”, naziv je programa koji  su srednjoškolci u tri dana od 15. -17. aprila mogli da prate na Filozofskom fakultetu. “Došla sam ovde kako bih malo bolje upoznala sebe, svoja neka interesovanja i ono što me jako iznenadilo jeste da je nastava izuzetno praktična. Ja sam očekivala više neku teorijsku, kako smo mi u srednjoj školi više navikli”, kaže Ana Ikovac.  “Zanimljivo mi je što ne vidim neku veliku barijeru između profesora i studenata i što nekako lepo baš komuniciraju, kao da su prijatelji i to mi se dopada”, smatra Marija Marčeta.

Budući studenti će imati priliku da prošetaju zgradom, zavire u biblioteke, prate nastavu i sami se okušaju u praktičnom delu rada, ističu na fakultetu. “Zamišljeno je da svi zainteresovani za studije na Filozofskom fakultetu provedu jedan, dva ili tri dana tako što će pratiti nastavu iz odabranih predmeta. Do sada imamo preko 100 prijavljenih potencijalnih studenata i to gotovo na svim smerovima, a najveće interesovanje je za psihologiju, pedagogiju, anglistiku, srpsku književnost”, objašnjava Milivoj Alanović, prodekan za poslovne administracije.

Program je trajao do srede, a srednjoškolci su imali priliku jedan dan da se osećaju kao studenti. https://www.youtube.com/watch?v=h3-8-bmkiDA

Prijavljivanje za Letnju naučnu školu u Petnici

Istraživačka stanica Petnica otvorila je ovogodišnji krug prijavljivanja osnovaca za letnju naučnu školu, čime, prema rečima Nikole Božića, programskog direktora, nastavljaju tridesetsedmogodišnju tradiciju organizovanja istraživačko-obrazovnih programa. Oko 200 učenika koji prođu komisiju učestvovaće u istraživanjima, kao i u teorijskim i praktičnim aktivnostima iz oblasti astronomije, biologije, elektronike, fizike, hemije, geografije, geologije, arheologije, matematike, psihologije, računarstva. Pohađaće i različite računarske, fotografske, novinske i muzičke radionice. Zainteresovani nastavnici i đaci informacije potrebne za prijavu mogu naći na sajtu www.petnica.rs.

Božić naglašava da je potrebno da se prijave učenici koji trenutno pohađaju sedmi razred i solidno vladaju školskim gradivom. Poželjno je da pokazuju sklonost i zainteresovanost za nauku i istraživanje, poseduju samostalnost i samoinicijativnost u radu. – Cilj Letnje naučne škole nije usmeren ka tome da đaci nauče nešto, koliko da steknu predstavu o različitim važnim oblastima, metodama i zadacima savremene nauke. U realizaciji devetodnevnog programa koji će pohađati tri grupe osnovaca u objektima IS Petnica, učestvovaće više desetina naučnih i stručnih saradnika naše institucije. Biće tu studenata, ali i univerzitetskih profesora i naučnika sa oko 60 fakulteta i instituta u zemlji – najavio je Nikola Božić i dodao da je rok za prijavljivanje osnovaca 30. april.

On je istakao da je čuvena letnja škola koju organizuju u toku letnjeg raspusta i u septembru višedisciplinarni program uvođenja zainteresovanih učenika u osnovne metode nauke i istraživačkog rada. – Veoma je važno da učenici budu lično zainteresovani za naš program. Oni ne dobijaju nikakve diplome i učešće na Letnjoj naučnoj školi im ne donosi nikakve formalne olakšice u daljem školovanju – ističe Božić i dodaje da će izbor učesnika obaviti stručni tim IS Petnica do 31. maja.

Ocene i nagrade sa dosadašnjih takmičenja ne predstavljaju bitan kriterijum za izbor kandidata. Izabrani učenici treba da budu spremni na odvajanje od roditelja i poznatog okruženja, kao i na rad i druženje sa vršnjacima koje do tada nisu imali prilike da sretnu. Letnja škola obuhvata pojedine sadržaje i metode koji se u Petnici primenjuju u programima namenjenim srednjoškolcima i studentima. Zato je ovo, ističe Božić, program veoma visoke selektivnosti, za izuzetne đake, koji mogu pratiti intenzivan nivo rada na mnogo višem od uobičajenog na koji su navikli u školama.

Vremeplov: Rođen Josif Pančić

Na današnji dan 17. aprila 1814. godine rođen je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA. Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao “Pančićeva omorika” (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889. ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan (Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: “Flora Kraljevine Srbije”, “Ptice Srbije”, “Ribe Srbije”.

Vremeplov: Rođen Nikola Milošević

Na današnji dan 17. aprila 1929. godine rođen je Nikola Milošević, akademik, književnik, filozof, kritičar, publicista. Izvesno vreme bio je i narodni poslanik. Rođen je u Sarajevu, bio je profesor Teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1991. redovni je član SANU. Predvodio je Zadužbinu “Miloš Crnjanski”. Veoma plodan autor, uvek društveno aktivan. Glavna dela: “Antropološki eseji”, “Roman Miloša Crnjanskog”, “Negativan junak”, “Ideologija, psihologija i stvaralaštvo”, “Andrić i Krleža kao antipodi”, “Zidanica na pesku”,”Šta Lukač duguje Ničeu”, “Filozofija strukturalizma”, “Dostojevski kao mislilac”, “Marksizam i jezuitizam”, “Psihologija znanja”, “Antinomija marksističkih ideologija” i “Pravoslavlje i demokratija”. Dobitnik je nagrade Beograda (Oktobarske) i nagrade “Isidora Sekulić” 1982. (koju je odbio da primi).

Vremeplov: Umro Svetozar Ćorović

Na današnji dan 17. aprila 1919.  godine umro je srpski pisac i publicista Svetozar Ćorović. Sa srpskim piscima Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem pokrenuo u Mostaru list “Zora”. Bio je među vodećim srpskim nacionalistima koji su se borili protiv okupatorskog austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu interniran je i potom mobilisan. Otpušten je pošto je oboleo i ubrzo je umro. U pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini. Dela: romani “Stojan Mutikaša”, “Majčina Sultanija”, zbirke pripovedaka “U časovima odmora”, “Moji poznanici”, “Brđani”, drame “Zulumćar”, “On”, “Adam-beg”, “Ajša”.

Vremeplov: Rođen Jovan Kratohvil

Srpski  vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. godine rođen je na današnji dan 17. aprila 1924. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je vrhunski sportista u mladosti – pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.

Vremeplov: Poginuo Vladimir Ćorović

Na današnji dan 17. aprila 1941. godine u avionskom udesu nedaleko od Egipta poginuo je srpski istoričar Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Austrougarske okupacione vlasti osudile su ga na Banjalučkom veleizdajničkom procesu na osam godina robije. Posle oslobođenja zemlje bio je član Narodnog veća u Zagrebu i Privremenog narodnog predstavništva u Beogradu. Dela: “Istorija Jugoslavije”, “Uzajamne veze i uticaj kod slovenskih zapisa”, “Podela vlasti između Milutina i Dragutina”, “Spisi sv. Save”, “Luka Vukalović”, “Pohod Mahmut-paše Bušatlije protiv Paštrovića”, “Odnosi Austro-Ugarske i Srbije u XX veku”, “Odnosi Crne Gore sa Dubrovnikom od Karlovačkog do Požarevačkog mira”, “Ban Borić i njegovi potomci”, “Historija Bosne”, “Pokreti i dela”. Posthumno objavljeno: “Istorija Srba”, “Skripta minora”.

Vremeplov: Kapitulirala Jugoslavija

Opunomoćenici Vrhovne komande vlade Kraljevine Jugoslavije, šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su na današnji dan 17. aprila 1941. godine, u zgradi negdašnjeg čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih snaga Jugoslavije. Vojska je odvedena u zarobljeništvo (samo Srbi), a zemlja podeljena. Formirane su zločinačka Nezavisna država Hrvatska i Velika Albanija, a Nemačka, Italija, Mađarska i Bugarska, podelile su ostatak teritorije. Jugoslovenska ratna flota pripala je Italiji, izuzev jedne podmornice i dve motorne torpiljerke koje su umakle i razarača “Zagreb” koji su uspeli da potope poručnici bojnog broda Milan Spasić i Sergej Mašera u Boki.

Vremeplov: Više od 100.000 ljudi udavilo se u Holandiji

Na današnji dan 17. aprila 1421. godine više od 100.000 ljudi udavilo se pošto je more u Holandiji probilo zaštitne nasipe.

Matursko veče: Jeftinije varijante oko 30.000 dinara

Posle tek otplaćenih ekskurzija, kao i predstojećih troškova priprema za prijemni i upisa dece na fakultete, roditelje ovih dana čeka još jedan novčani šok. Kako su izračunali reporteri “Blica”, oni će za proslavu mature njihove mezimice ili mezimca, izdvojiti minimum 30.000 dinara ukoliko budu birali jeftinije varijante.  Osim aranžmana i neizostavnih haljina i odela, roditelji su suočeni sa još nekoliko neizostavnih troškova, i to za frizuru, manikir, solarijum, nadogradnju trepavica…

Maturski aranžman od 5.000 do 8.000 dinara

Školama su stigle ponude sa cenama i sadržajima za proslavu maturske večeri, a u nekima od njih đaci su već izglasali gde će slaviti. Uglavnom je reč o luksuznim hotelima, čija se cena kreće od 5.000 do 8.000 dinara. Većina aranžmana uključuje koktel dobrodošlice, svečanu večeru, usluge profesionalnog obezbeđenja i profesionalnog fotografa i DVD snimak večeri po razredu, kao i druženje od 21 do četiri sata ujutru. Međutim, za alkoholno piće ili fotografije đaci će morati da ponesu dodatni novac.

Ako je para, ima i vremena da pronađete željenu odevnu kombinaciju

Kada je izabran prostor i zakazan datum, budući maturanti imaju dovoljno vremena da pronađu odevnu kombinaciju. Devojke koje su već zamislile idealnu haljinu mogu je sašiti po povoljnim cenama, ali su materijali skuplji, te za metar nešto kvalitetnije čipke mora se izdvojiti od 1.200 dinara. Pronaći nekoga ko neće iskoristiti nesnalaženje u tonama materijala, dati mudar savet i pošteno naplatiti je prava retkost. Zato se kod šnajdera ide na preporuku, a brojevi telefona se kriju kao da su zlata vredni. Krojačica Ivana Dopić kaže ove godine su kombinezoni najtraženiji. – Dugačke haljine sa krojem “sirena” nikada ne izlaze iz mode, pa tako ni ove godine. Devojke donesu sliku sa haljinom kakvu žele i onda im mi preporučimo gde i kakav materijal da kupe. Ruke i materijal za najskromnije modele teško da se mogu platiti ispod 10.000, a cene se kreću i do 20.000 dinara – objašnjava Ivana.

Dizajnirane haljine poznatih marki koje se mogu pazariti u tržnim centrima ili u specijalizovanim prodavnicama u Beogradu koštaju od 8.000 dinara do nekoliko stotina evra. Elegantne salonke koje će dame poneti uz ove večernje toalete devojke mogu platiti od 2.500 dinara pa sve do 9.000, dok će za torbu izdvojiti od 2.000 pa preko u zavisnosti od marke. Što se muškaraca tiče, oni za svoj autfit moraju potrošiti minimum 20.000 dinara. Kllasični sako blejzeri se mogu naći već za 5.000 dinara, dok elegantni sakoi koštaju oko 10.000 dinara. Osim toga, za pantalone moraju izdvojiti od 4.000 do 6.000 dinara a za košulje od oko 2.500 do 5.000 dinara. Kožne cipele za mladiće mogu se naći za 5.000 do 9.000 dinara, a ukoliko žele da uz odelo uzmu i kaiš i kravatu moraće da potroše još 3.000 do 5.000 dinara.

Za šminku i frizuru pravo malo bogastvo

Kod mladića je ovo jako povoljno, pošto je za njih frizura najmanji problem, dok devojke i za ove usluge moraju izdvojiti pravo malo bogastvo. U oglasima se već mogu naći usluge šminkanja za maturante, a u Beogradu najpovoljnije šminkanje košta 900 dinara bez veštačkih trepavica, dok sa njima košta oko 1.200 dinara. Neki daju popust za više osoba, a u mnogim kozmetičkim salonima zakazivanje počinje već krajem ovog meseca. – Zakazivanje kreće otprilike krajem aprila, početkom maja. Šminkanje sa veštačkim trepavicama košta od 35 do 40 evra, u zavisnosti od toga da li je na kućnoj adresi – kaže šminkerka Jelena Stanojković. Slična situacija što se cena tiče je i u Novom Sadu, ali kod njih se devojke mogu našminkati i za 800 dinara. Ukoliko devojke hoće da idu u solarijum ili da stavi veštačke trepavice to može biti dodatnih 5.000 dinara.

Niš: Za maturantkinju u proseku treba 500 evra

Maturska haljina, cipele, nokti, trepavice, obrve, solarijum, šminka i frizura, roditelje jedne maturantkinje u Nišu koštaće oko 500 evra. Cene svečanih haljina variraju, u prosečnom butiku kreću se od 3.000 do 8.000 dinara, dok za nešto skuplji komad garderobe treba izdvojiti više od 20.000 dinara. Cena cipela kreće se od 3.000 pa naviše, dok za svilene trepavice treba izdvojiti oko 3.500 dinara, ali i za japansko iscrtavanje obrva koje košta 12.000 dinara. Za mesec dana sunčanja u solarijumu potrebno je izdvojiti oko 5.000 dinara. Marija Nikolić iz salona lepote kaže da devojke obavezno traže svilene trepavice, ali da ima i onih koje traže i japansko iscrtavanje obrva. -Trepavice su aktuelne naravno, ali ima I onih devojaka koje žele japansko iscrtavanje obrva , takav je trend. Što se šminke tiče, kao i prošle godine i ove ne traže jarke boje, obavezan je “smooky eyes”, jak karmin i pune usne, objašnjava Marija.

Profesori stali u odbranu prof. dr Mire Radojević

Više od 100 naučnih radnika podržalo je prof. dr Miru Radojević kojoj, kako kažu, pojedinci sa Filozofskog fakulteta pokušavaju da ospore unapređenje u zvanje redovnog profesora. Pismo podrške, koje je dostavljeno medijima, potpisalo je 106 naučnih radnika iz Srbije, Crne Gore, BiH. Oni navode da je prof. dr Radojević ispunila sve potrebne uslove za unapređenje i da je izabrana Komisija napisala pozitivan izveštaj, a protivkandidata nije bilo. “Uprkos tome, četvoro nastavnika sa Odeljenja za istoriju, prof. dr Vlada Stanković, prof. dr Suzana Rajić, prof. dr Miloš Jagodić i prof. dr Dubravka Stojanović napisali su prigovor na referat”, navodi se u pismu i dodaju da se koleginica Radojević bavi nacionalnom istorijom XX veka, a da njen rad javno obezvređuju jedan egiptolog, dva vizantologa, tri srednjovekovca, tri devetnaestovekovca i nastavnica koja predaje opštu savremenu istoriju. “Pokušavaju da diskredituju ne samo naučni rad prof. dr Radojević i njeno ljudsko dostojanstvo, već i ugled dvojice šefova katedara na Odeljenju za istoriju, pisca i jednog od potpisnika referata”, navodi se u pismu podrške.

Podsećaju da sve to može bitno da utiču na ishod glasanja na Izbornom veću, čime se ugrožavaju kako unapređenje dr Mire Radojević u redovnog profesora, tako i njen dalji ostanak na fakultetu. “Način na koji se s njom postupa izazvao je duboki revolt svih kojima je stalo do ugleda Filozofskog fakulteta, Beogradskog univerziteta i istorijske nauke”, navodi se u pismu.

Pismo su potpisali istoričar Dragan Aleksić, Dejan Antić, sa Filozofski fakultet u Nišu, Nenad Antonijević, muzejski savetnik u Muzeju žrtava genocida, Dragiša Vasić sa Filozofskog fakulteta u Banja Luci, Olga Pelcer – Vujačić, viši istraživač Istorijski institut Univerziteta Crne Gore, Radoslav Raspopović, naučni savetnik Istorijski institut Univerziteta Crne Gore, Draga Mastilović, dekan, Filozofski fakultet u Istočnom Sarajevu i drugi. Profesorku Radojević, ranije je podržalo Odeljenje SANU za istorijske nauke, čiji je ona dopisni član. Pismo SANU profesori Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta okarakterisali su kao pritisak i pokušaj uticaja na izbor profesora. Oni su tada naveli da je Univerzitet u Beogradu obavezan da postupa po zakonima i propisima koji važe za Univerzitet, a ne po propisima za izbor članova SANU, te da pravo prihvatanja ili odbacivanja predloga o izboru nastavnika pripada isključivo izbornim većima fakulteta.

About the Author

admin