Vesti – 20/21.04.2019.


Hočevar: Zašto je toliko nesporazuma i problema?

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar poručio je u četvrtak 18. aprila u Uskršnjoj poslanici da treba odmah i neposredno da se zapitamo zašto je danas toliko nesporazuma i problema i u crkvi i u svetu. Hočevar je poručio da su sva zla koja su prisutna u nama i u našim društvima plod greha, kako istočnog, tako i naših ličnih i kolektivnih grehova.  “Kolektivni greh je u našoj lažnoj solidarnosti, kada svesno saučestvujemo u koruptivnim delima, podržavamo zle navike i sva loša i nemoralna usmerenja u društvima kojima pripadamo”, rekao je on. Hočevar je u poslanici ocenio i da jedno od najtragičnijih obeležja današnjice leži u tome što je vera pogrešno shvaćena i negativno predstavljena, pa čak i toliki vernici nemaju o njoj celovito saznanje

Proslavljen Veliki petak za katolike i protestante

Hrišćani koji Uskrs proslavljaju u nedelju, 21. aprila, juče su obeležili Veliki petak, dan stradanja i smrti Isusa Hrista. Učenici osnovnih i srednjih škola u Vojvodini na uskršnjem su raspustu od 19. aprila  do petka, 3. maja. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar održao je službu u 15 sati u crkvi Krista kralja u Krunskoj, a potom od 18 sati i u crkvi Sv. Antuna u Bregalničkoj ulici. Katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne crkve i brojne manje crkve, juče su obeležile  Veliki petak, dan raspeća Isusa Hrista. Dan kada je na krstu stradao Isus Hrist iz Nazareta, Bog i čovek, najtužniji je dan u hrišćanstvu. Voljno izabravši smrt, sin Božiji je svojom žrtvom dao dar onima koji će verovati. Isus je pokazao i dokazao vrednosti života svakog ljudskog bića.

Za katoličke vernike, Veliki petak dan je posta i nemrsa, što potvrđuju svedočanstva iz drugog veka. To je jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put – odnosno put stradanja Hristovog. Održava se i posebna spomen-molitva – muke Gospodnje. Sledi klanjanje Svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Ne zvone zvona, nema sviranja ni pevanja. Katolička crkva na Veliki petak posebno spominje umiruće, stare i bolesne.

GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine podržavaju Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE),  i time što svakodnevno na svojim sajtovima objavljuju novine i vesti vezane za samu Akciju. Globalna nedelja akcije za obrazovanje ove godine biće održana (kod nas) od 22. i 28. aprila (u svetu od 24. aprila do 1. maja). NSPRV i NSJS su, tim povodom,  raspisali konkurse za najbolji literarni i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)“! Najbolji radovi učenika i njihovi mentori biće nagrađeni.

Elem, svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno i besplatno  javno i inkluzivno obrazovanje. Znatan  deo dece  nije uključen u obrazovni sistem, što se onda  prenosi i na sledeće generacije. Ti ciklusi isključenosti negativno utiču i na pojedince i na društvo u celini. Kako bi se otklonile prepreke ka kvalitetnom “Obrazovanju za sve”, ovogodišnja GAWE se posebno fokusira na podršku deci koja su najčešće isključena iz sistema. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju, deca iz osetljivih grupa povećaju svoje šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu.

Privatni sektor bi trebalo da: transparentno plaća sve poreze u svim zemljama u kojima ostvaruje dobit i odbija da prima poreske olakšice/podsticaje, transferne cene, agresivno izbegavanje poreza i korišćenje zemalja poreskog raja, što može uskratiti nacionalne vlade za ulaganja u obrazovanje, i nastavi da finansijski doprinosi Globalnom partnerstvu za obrazovanje, a UN i međunarodna zajednica bi trebalo da: podrže inkluzivno i pravovremeno učešće civilnog društva u potpunoj implementaciji SDG4 na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, podrže države u gorenavedenim ciljevima da ispune viziju besplatnog, pravičnog, inkluzivnog i kvalitetnog obrazovanja, obezbede adekvatno finansiranje Globalnog partnerstva za obrazovanje (GPE) kako bi podržalo sprovođenje programa Obrazovanja 2030, izgrade inkluzivniji sistem humanitarne pomoći koji prepoznaje potrebu za održivom aktivnošću za pružanje obrazovanja, čak i u hitnim okruženjima i pozivaju na povećanje troškova za promovisanje jednakosti, inkluzije i kvalitetnog obrazovanja za učenike iz marginalizovanih grupa, kao što su osobe sa invaliditetom, ruralne ili pastorističke zajednice i autohtoni narodi.

Gradimo i razvijajmo javne obrazovne sisteme i … obezbedimo, pod istim uslovima, pristup obrazovanju svoj deci . Uključimo svu decu  iz osetljivih grupa
Imamo još samo 11 godina da dostignemo Cilj 4 održivog razvoja  – “osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i  promovisati mogućnosti doživotnog učenja za sve”.  Pridružite se!

Proba “male mature”: Najgore uradili kombinovani test, loše stoje  sa matematikom  i … ne čitaju dovoljno

Nakon urađene probne male mature  opšti je utisak – loše je urađena matematika, a za male maturante ne bi moglo da se kaže ni da čitaju dovoljno. Elem, prosečan broj bodova osvojen na testu iz srpskog je 11,5, iz matematike 9,5, a na kombinovanom 10. Ne možemo reći da rezultati nisu dobri. Na jednom zadatku trebalo je da đaci zaokruže pravo značenje jedne reči, a svega osam osmaka od 47 je znalo rešenje. Slična je situacija bila prošle godine sa “kompromitovati”. Po opštem uspehu, možemo reći da je ovo slabija generacija u odnosu na ranije, a to što nisu znali značenje govori samo da ne čitaju dovoljno, objašnjava Slavko Bogavac, direktor OŠ “Aca Milosavljević” iz beogradskog naselja Rušanj. Reč koju osmaci ove godine masovno nisu znali jeste – “diskretno”.

Njegova koleginica Natalija Matić, direktorka OŠ “Veselin Masleša”, kaže da su učenici ove škole najlošije uradili kombinovani test, ali takođe uočava problem s razumevanjem književnog dela. – Kombinovani uglavnom najlošije urade, a tako je bilo i ovaj put jer uglavnom mali broj predmeta spremaju konkretno za taj ispit. Ono što sam ja zasad videla, srpski su dobro uradili, ali su matematiku loše, pogotovo geometriju. Iz srpskog, kao i prošle godine, namučio ih je tekst iz kog su imali po nekoliko pitanja, ali to se svake godine dešava. Uglavnom i na ovom testu je bio ispit znanja koje deca treba da imaju za to doba, zaista ništa nije bilo teško – ističe Matić.

Testovi su pregledani i u novosadskoj OŠ “Kosta Trifković”, a kako kaže direktor Milan Spasojević, rezultati ga nisu razočarali. Srpski jezik i matematika donose po 13, a kombinovani 14 bodova, dok su njegovi učenici prosečno skupili oko 9 do 10 bodova iz svakog testa, što je ukupno od 70 do 80 odsto. “Imamo veliki procenat dece koja rešavaju zadatke u naprednom nivou, i to me čini zadovoljnim. Slični zadaci čekaće ih i na završnom ispitu, osnovnog nivoa bilo je oko 50 odsto, srednjeg 30 i naprednog nivoa 20 odsto. Probna mala matura pokazala je da deca i roditelji vode računa o pripremi” – rekao je Spasojević.

Njegov kolega Zoltan Arđelan, direktor OŠ “Petefi Šandor”, upoređujući rezultate s ranijim godinama, kaže da je srednja ocena iz svih predmeta malo slabija. Nema toliko učenika sa maksimalnim brojem bodova, a ima više onih sa minimalnim. To je, kako smatra, jedan signal za nastavnike i učenike da malo pojačaju rad jer još nije kasno. – Brzopletost često kvari broj bodova, misleći da znaju, učenicima brže radi ruka nego što stignu da razmisle, a imaju dovoljno vremena, puna dva sata. Radićemo na tome da budu koncentrisani i smireni. Ono što je prisutno jeste da su test iz srpskog bolje rešili nego test iz matematike. Nisam razočaran, bićemo bolji – rekao je Arđelan.

Konačni rezultati probe u Nišu nisu dostupni u većini osnovnih škola. U neformalnom razgovoru sa pojedinim direktorima škola preliminarni rezultati pokazali su da bi trebalo poraditi na geometriji i razlomcima kada je u pitanju test iz matematike, a što se tiče srpskog jezika, greške su primećene kod književnih dela. S druge strane, kombinovani test nije zadavao mnogo muka osim što su zadatke iz hemije dobro uradili samo bolji đaci.

Đaci u mladenovačkoj školi ponovo na probi male mature: Radili test za odrasle!

 U mladenovačkoj OŠ “Momčilo Živojinović” proba male mature prošla je uz mali peh – 170 osmaka moraće ponovo da rešava test iz matematike jer su im greškom u petak podeljeni testovi za osnovno obrazovanje odraslih. – Našu školu pohađa 1.500 učenika, od toga je 170 osmaka. U žurbi da sve testove pripremimo na vreme desio se previd. Koleginica je preuzela pogrešne testove iz matematike. Dok su đaci radili testove, primetila je grešku – objašnjava direktorka Marina Mišić Mihailović. Dodaje da nisu mogli budućim srednjoškolcima da daju istog momenta nove testove, ali ovim deca ni u kom slučaju neće biti oštećena. – Javili smo Školskoj upravi šta se dogodilo, odakle nam je rečeno da će đacima biti ponovljen probni prijemni ispit sledeće nedelje, odnosno između 22. i 25. aprila – kaže naša sagovornica. Iz Ministarstva prosvete potvrdili su nam da su upućeni u to. – Od direktora škole, odnosno od školske uprave je zatraženo da dostave izveštaj. Tek kada budemo imali kompletnu informaciju šta se dogodilo, moći ćemo sa tim da izađemo u javnost – kažu iz Ministarstva prosvete.

Osnovna škola „Momčilo Živojinović“ u Mladenovcu bila je u centru pažnje i prošlog leta kada su roditelji organizovali proteste zbog najavljene smene tadašnje direktorke Vesne Vlajić. Nekoliko dana kasnije, ona je, kako je rekla, “pod pritiskom podnela ostavku”.

Dodeljena sredstva za kviz “Koliko se poznajemo”

Pokrajinski sekretar Mihalj Nilaš je 17. aprila doneo Rešenje o dodeli sredstava po Konkursu za organizaciju kviz takmičenja “Koliko se poznajemo” – trinaesti ciklus u 2019. godini. Rezultati Konkursa na:

http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/projekat/Kviz/2019/Resenje%20o%20dodeli.pdf

Regresiranje prevoza učenika srednjih škola

Pokrajinski sekretar Mihalj Nilaš je 16. aprila doneo Rešenje o dodeli sredstava po Konkursu za za regresiranje prevoza učenika srednjih škola na teritoriji AP Vojvodine za 2019. godinu. Rezultati Konkursa na:             http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/Konkursi/2019/regresiranje_prevoza/rezultati_regresiranje_prevoza.pdf

Kikindski “Pozdrav proleću”

Prolećne radosti zaokupile su Kikinđane u nekoliko priredbi „Eko nedelјe”, „Pozdrava proleću” i Sajma cveća na kojem se predstavilo 17 izlagača. Ukrasno i saksijsko sveće, dendrološki materijal, ali i korpice, venčiće, oslikana jaja i razni drugi uskršnji poklončići dominiraju na štandovima. Predškolci i vaspitači iz kikindske PU „Dragolјub Udicki” su se potrduili da gradski trg dodatno ukrase i oplemene najlepšim bojama. Kostimirani mališani nekoliko vrtića prodefilovali su centrom grada. Sa njima su bili i gosti iz ekološkog vrtića „Maslačak” iz Novog Sada. U maštovitim kostimima od recikliranog materijala oni su ulepšali gradski trg i Sajam cveća. Veselo je bilo i na platou ispred Kulturnog centra, gde je održana tradicionalna manifestacija 21. „Pozdrav proleću”, u okviru koje je priređena trka beba u brzom puzanju „Naj Kića”, koja se održava od 1999. godine. Učestvovalo je 12 beba, bodrenih mamama, tatama i rodbinom. U konkurenciji devojčica pobedila je dvanaestomesečna Una Francuski, a od dečaka najbrži je bio šesnaestomesečni Aleksa Jolić.

Gradi se novi vrtić u Inđiji

Predškolska ustanova „Boško Buha” iz Inđije nizom manifestacija obeležila je ove sedmice 40 godina postojanja. U Kući Vojnovića otvorena je izložba dečijih radova, koju su svi  zainteresovani mogli da pogledaju do petka, dok u utorak  bila organizovana priredba za roditelјe, a u sredu  za sve građane sa početkom u 17 časova. Obe predstave su  izvedene u velikoj sali Kulturnog centra. U prostorijama Narodne biblioteke „Dr Đorđe Natošević” u četvrtak od 9 do 13 časova održana je se radionica „Čitaonica- Pričaonica”.

U inđijskom vrtiću obnovlјena je centralna kuhinja koja zadovolјava najstrožije kriterijume, a kapaciteti svih objekata su prošireni ili obnovlјeni. Postavlјena je ograda u objektu “Neven”, kuplјeni su novi mobilijari, a u nekim objektima i prvi put postavlјeni. Podignut je nivo zdravstvene zaštite dece, dok je centralni objekat „Sunce” priklјučen na gradsku kanalizacionu mrežu. Iz Opštine najavlјuju izgradnju novog vrtića kod Hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene, čime će se ukinuti lista čekanja, a boravak dece u vrtićima od iduće godine biti potpuno besplatan.

Radionica crtanja u Spomen-zbirci Pavla Belјanskog

Radionica crtanja „U atelјeu Ljubice Cuce Sokić. Mrtva priroda”, u kojoj učestvuju Škola za dizajn „Bogdan Šuput”, akademski grafičar Đorđe Marković i Udruženje građana „Umivanje”, održana je u sredu uveče od 19 sati u Spomen-zbirci Pavla Belјanskog (Trg galerija 2). Tom prilikom će učenici i ostali učesnici radionice stvarali nove kompozicije inspirisani grafičkim otiscima i ličnim predmetima koje je umetnica koristila za postavku mrtve prirode. Kreativna aktivnost je deo programa izložbe „Priča o dvoje umetnika: Ljubica Sokić i Bogdan Šuput”, autorke Marte Đarmati, kojom se obeležava 105 godina od rođenja dvoje stvaralaca, kao i decenija od slikarkine smrti.

Više od 200 đaka na Antikorupcijskom času u Novom Sadu

Drugi Antikorupcijski čas “Prekini lanac! Reci NE korupciji!”, kojem je prisustvovalo više od 200 učenika završnih razreda srednjih škola i njihovih nastavnika, održan je u sredu 17. aprila u Gimnaziji “Isidora Sekulić” u Novom Sadu, a cilј je bio da se pobolјša razumevanje javnosti o temi korupcije, dok je poseban značaj dat edukaciji i informisanju mladih.  Čas je organizovan u okviru projekta „Prevencija i borba protiv korupcije”, a tim povodom predsednik Skupštine grada Zdravko Jelušić đacima je poručio: „Na ovom času imate šansu da uzmete aktivno učešće u kreiranju vaše i naše budućnosti jer ćete uskoro vi biti snaga koja će donositi odluke u državi i stvarati bolјe društvo“, rekao je Jelušić. „Zato će Novi Sad uvek podržavati aktivnosti čiji je cilј unapređenje grada. Osim po titulama Evropske prestonice kulture 2021. i Evropske prestonice mladih 2019, želim da Novi Sad svi pamtimo i kao grad u Srbiji koji ima sve evropske vrednosti kojima težimo. Zato vas pozivam da se aktivno uklјučite u borbu protiv korupcije.“

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić istakao je da borba protiv korupcije predstavlјa „čvrste antikoruptivne institucije i izgradnju tih institucija”. „Na vama je da unapredite ono što smo izgradili do sada“, poručio je Ilić. Kako je naveo, prijave za korupciju uglavnom su iz oblasti javnih nabavka, te različitih zloupotreba službenog položaja. “Sada policija hapsi, tužilaštvo tuži, a sud aktivno presuđuje i osuđuje kriminalce koji su krali državu i narod. Za slučajeve gde recimo neko prijavi lekara, mi stižemo do pravosnažne presude za manje od mesec dana, jer imamo specijalizovane organe koji znaju svoj posao, nisu opterećeni drugim predmetima, koji dakle imaju vremena da se bave antikorupcijom”, rekao je Ilić.

Kako prepoznati korupciju, kome je prijaviti, kao i o prevenciji od ove štetne društvene pojave, sa učenicima i njihovim nastavnicima iz 51 srednje škole iz Novog Sada, Bača, Bačke Palanke, Bačkog Petrovca, Bečeja, Vrbasa, Žablјa, Sremskih Karlovaca, Srbobrana, Titela, Temerina, Inđije, Stare Pazove, Iriga, Pećinaca, Rume, Sremske Mitrovice, Šida i Futoga, razgovarali su i posebni savetnik Ministarstva prosvete Aleksandar Pajić i vođa projekta “Prevencija i borba protiv korupcije” Roman Prah. 

Savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za poslove srednjeg obrazovanja i obrazovanja odraslih Aleksandar Pajić naglasio je da Ministarstvo podržava takav vid prevencije i borbe protiv korupcije.„Svaki punoletni učenik, kao i oni koji se bliže punoletstvu, treba da znaju šta znači korupcija i kako da je prepoznaju i ukažu na njene elemente, da bismo se kao društvo mogli boriti protiv korupcije“, istakao je Pajić.                                       

Projekat „Prevencija i borba protiv korupcije” finansira EU, a realizuje se u saradnji s Ministarstvom pravde Republike Srbije i Republičkim javnim tužilaštvom, kao deo aktivnosti u kampanji za podizanje javne svesti o važnosti prevencije i borbe protiv korupcije. Tako su učenici na času mogli da razgovaraju s tužiocima, policajcima i sudijama koji se svakodnevno bore protiv korupcije, kao i s predstavnicima nevladinih prganizacija i Agencije za borbu protiv korupcije.

Prvi Antikorupcijski čas održan je 4. aprila 2019. u Kralјevu, dok će naredni biti održani Beogradu i Nišu tokom septembra 2019. Osim organizacije antikorupcijskih časova za učenike srednjih škola, biće održane i debate sa studentima na fakultetima u četiri Univerzitetska centra u Srbiji kao i brojne konferencije.

Vođa projekta „Prevencija i borba protiv korupcije” Roman Prah poručio je mladima: „Sledite slogan koji smo izabrali za ovaj projekat – „Prekini lanac” – i nemojte ići istim putem kao ostali koji taj lanac ne žele da prekinu“, rekao je Prah. „Tako ćete pokazati sopstvenu volјu da vi i vaši vršnjaci živite bolјe.“

Održano predavanje o lenjosti

Predavanje „Koliko još ničega do nečega?” je održano u četvrtak u 19 časova u Centru za edukaciju i celoviti razvoj „Više od života”, Augusta Cesarca 6. Predavač je prof. dr Miroslav Pujić, koji će govoriti o lenjosti, a ulaz je besplatan. Više informacija može se dobiti na „Fejsbuk” stranici Centra „Više od života”, kao i na istoimenom sajtu i „Instagram” profilu. 

Vremeplov: Rođen Vojislav Ilić

Na današnji dan 20. aprila 1860 godine rođen je srpski pisac Vojislav Ilić, osnivač moderne srpske lirike i tvorac verističkog izraza u srpskoj poeziji. Njegova lirika označila je raskid sa romantičarskom poezijom i obeležena je misaonim skepticizmom. Pisao je elegične, setne pesme u kojima preovlađuju motivi prošlosti i samoće (“Zimska idila”, “Jesen”, “Ja ništa više ne verujem”, “Tamara”, “Istok”). Radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu, pisar ministarstva unutrašnjih poslova, učitelj u Turn Severinu i diplomatski činovnik u Prištini i Solunu. Dela: dva izdanja “Pesama” objavljena za života i sabrana dela oblikovana i objavljena posthumno.

Vremeplov: Rođen Huan Miro

Katalonski  slikar i vajar Huan Miro, jedan od najvećih nadrealističkih umetnika rođen je na današnji dan 20. aprila 1893. Studirao je u rodnoj Barseloni, a od 1919. živeo je u Parizu. Kratko je stvarao pod uticajem kubizma, ali je od 1924. izgradio lični stil.

Vremeplov: Kromvel raspustio Parlament

Vođa Engleske revolucije Oliver Kromvel raspustio je na današnji dan 20. aprila 1653. godine Parlament i uveo ličnu diktaturu kao lord-protektor Engleske. Tokom njegove vladavine uspostavljen je republikanski oblik vladavine, što je u istoriji Engleske ostalo zapamćeno kao period najgore strahovlade.

Vremeplov: Rođen Adolf Hitler

Na današnji dan 20. aprila 1889 godine rođen je vođa nemačkih nacista Adolf Hitler, tvorac najveće mašinerije masovnog zločina u istoriji. Uz podršku krupne buržoazije i revanšista željnih osvete zbog poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu i zahvaljujući popustljivim zapadnim demokratijama, iskoristio je materijalnu bedu i nezadovoljstvo Nemaca, nametnuo im se kao vođa i poveo u katastrofu i njih i čovečanstvo. U Prvom svetskom ratu borio se kao dobrovoljac, 1921. postao je šef Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke, u junu 1923. pokušao je puč u Minhenu zbog čega je osuđen, ali je ubrzo pušten iz zatvora, a 1925. reorganizovao je stranku na vojničkoj osnovi. Ubrzo pošto je 1933. postao kancelar uveo je nacističku diktaturu, počeo nemilosrdno proganjanje Jevreja i političkih protivnika uopšte. Iskoristio je neodlučnost Zapada i Austriju je prisajedinio Nemačkoj, porobio je Čehoslovačku, a 1939. napao je Poljsku, čime je izazvao Drugi svetski rat. Pred nadiranjem sovjetskih trupa ubio se u bunkeru u Berlinu 30. aprila 1945.

Vremeplov: Umro Kanaleto

   Italijanski slikar Kanaleto, jedan od najboljih pejzažista 18. veka, majstor dočaravanja atmosfere i vedrog prozračnog kolorita umro je na danšnji dan 20. aprila 1768. Najviše je slikao Veneciju, njene kanale i palate.

Vremeplov: Umro Jovan Đorđević

Na današnji dan 21. aprila 1900 godine umro  je srpski književnik Jovan Đorđević, veliki kulturni i nacionalni radnik. Studirao je filozofiju i medicinu u Pešti. Bavio se publicistikom i novinarstvom, uređivao je “Srpski dnevnik”. Bio je sekretar Matice srpske i urednik “Letopisa”.  Osnivač je Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i jedan od osnivača Narodnog pozorišta u Beogradu i njegov upravnik. Bio je profesor istorije na Velikoj školi u Beogradu, lični učitelj kralja Aleksandra Obrenovića, nakratko i ministar prosvete. Objavio je “Opštu istoriju” i više prevoda, posebno dramskih tekstova. Autor je dramskog dela “Markova sablja” čiji je, između ostalog, sastavni deo i pesma “Bože pravde” koja je postala himna Srbije (1872). Muziku za himnu komponovao je srpski kompozitor Davorin Jenko. Ostala dela: “Radnja Blagoveštenskog sabora” (bio je poslanik na saboru 1861.) “Latinsko-srpski rečnik”, putopisi, uspomene (po periodici – “Letopis”, “Javor”).

Vremeplov: Umro Mark Tven

Američki pisac Mark Tven umro je na današnji dan 21. aprila 1910 godine. Pravo ime bilo mu je Semjuel Lenghorn Klemens. Jedan je od najvećih humorista svetske književnosti. U romanima “Pustolovine Toma Sojera”, “Život na Misisipiju”, “Pustolovine Haklberi Fina”, “Život na dvoru kralja Artura”, kojima je stekao svetsku slavu, prikazao je jedinstvene životne situacije i autentičan američki stil i govor.

Vremeplov: Umro Pjer Abelar

Na današnji dan 21. aprila 1142 – Umro je francuski filozof i teolog Pjer Abelar, poznat po tragičnoj ljubavi prema Eloizi – njihova ljubavna pisma (epistolae) spadaju u bisere svetske literature. Zabranjena ljubav, pošto je ona bila njegova učenica, svirepo je okončana kastriranjem Abelara, koji se potom – kao i Eloiza – povukao u manastir. Poput većine filozofa tog vremena rešavao je tzv. problem univerzalija, a njegovi teološki pogledi osuđeni su na sinodima u Soasonu 1121. i Sansu 1141. Kao zastupnik laičke nauke i antičke filozofije, verovao je u ljudski razum i poricao crkvene dogme. Dela: “Dijalektika”, “Teologija, Etika ili Poznaj samog sebe”, “O božanskom jedinstvu i trojstvu”, “Istorija nedaća”.

Vremeplov: Umro Žan Rasin

  Francuski pisac Žan Rasin, istaknuti predstavnik klasicizma umro je na današnji dan 21. aprila 1699. Do savršenstva doveo  je francusku tragediju, uprostio radnju i insistirao na psihološkoj analizi ljudskih, naročito ljubavnih strasti. Pisao je veoma melodičnim stihom. Dela: tragedije “Andromaha”, “Fedra”, “Britanikus”, “Berenisa”, “Mitridat”, “Atalija”, komedija “Parničari”.

NATO bombe ubijaju i posle dve decenije

Predsednik Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Darko Laketić izjavio je da je u saradnji sa Institutom “Batut” urađeno naučno-medicinsko istraživanje koje je pokazalo da je postojao toksin koji je decu od pete do devete godine učinio podložnijom na  nastanak malignih bolesti. On je za RTS objasnio da je istraživanje sprovedeno na generaciji dece rođenoj nakon NATO bombardovanja jer je bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije stanovništvo. “Kao ispitivanu grupu smo uzeli decu jer tu ne postoje faktori rizika i samo istraživanje zato ima veliku naučnu vrednost”, napominje predsednik Komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja.

U narednoj fazi istraživanja Komisija će pokušati da identifikuje o kom toksinu je reč, dodaje Laketić. “Od trenutka izlaganja toksinu do manifestacije bolesti potrebno je da prođe neko vreme. Za maligne bolesti krvi treba oko osam godina, a za solidne tumore od 14 do 18 godina. Imamo dovoljnu vremensku distancu da uradimo istraživanje”, ističe Laketić. Objašnjava da postoje čist i prljav osiromašeni uranijum. “Čist osiromašeni uranijum nastaje kao sporedni produkt fisije u reaktorima. Prljavi osiromašeni uranijum je istrošeno nuklearno gorivo gde postoje i primese plutonijuma, americijuma, a oni povećavaju toksicitet. Značajno za osiromašeni je da je nefrotoksičan (oštećuju bubrege), citotoksičan (oštećuje ćelije), kancerogen”, napominje Laketić. Objašnjava da je uranil jon, koji lako reaguje sa biološkim molekulima, ono što osiromašeni uranijum čini štetnim.

Laketić podseća da je NATO tokom agresije ciljao objekte infrastrukture u kojima se nalaze jedinjenja sa jačim negativnim efektom na ljudskom zdravlje nego uranijum. Kao primer navodi Kragujevac u kom su pogođeni elektro-transformatori puni trafo-ulja. “U trafo-ulju ima piralena, koji je jedna od najkancerogenijih supstanci. Piralen se zatim izlio u Lepenicu”, podseća Laketić. On ističe da Srbija sada može da sprovede mere prevencije stanovništva, rano lečenje i asanaciju životne sredine gde je neophodno. Podseća da je NATO agresija izvršena protivpravno – bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Zbog toga, dodaje, Srbija ima pravo da traži pomoć u lečenju, prevenciji, sanaciji životne sredine pre svega od zapadnih zemalja. Prvi preliminarni izveštaj o posledicama bombardovanja biće objavljen 2020. godine.

Zašto je profesor ošamario učenicu VII gimnazije?

Profesor fizike u Sedmoj beogradskoj gimnaziji ošamario je danas nasred časa učenicu koja pohađa drugi razred ove škole. Kako saznajemo, do incidenta je došlo tokom časa, naočigled drugih đaka, koji su odmah reagovali i pokušali da zaštite drugaricu. Čitav slučaj je potvrdio i direktor škole Miroslav Markićević, koji kaže da je bio u školi za vreme incidenta, a otkriva i šta se zapravo dogodilo: – Na času fizike došlo je do nesporazuma u vezi sa ocenjivanjem, bodovima… Profesor nije mogao da odoli učeničkim navaljivanjim da ih oceni ovako ili onako i tom prilikom je ošamario jednu učenicu, a ostali učenici su se umešali da ih razdvoje. Čuli smo buku pedagog i ja i odmah smo krenuli, rastavili ih i pružili pomoć učenici. Pozvali smo Hitnu, ali srećom niko nije povređen. Obavestili smo i policiju, obavestili ih o događaju, obavestili školsku upravu, tačnije Ministarstvo prosvete o incidentu u skladu sa našim protokolima. Kako je objašnjeno, devojčica se raspravljala sa profesorom oko ocene, te je on u afektu ošamario. – Prema profesoru će se primeniti procedure koje su predviđene zakonom koji deklariše nultu toleranciju na nasilje bilo koje vrste i sada je sve u rukama zakona – kaže direktor za naš sajt.

Smrt 16-godišnje glumice potresla svet

Maja Lesija Nejlor, zvezda dečijeg programa BBC-ja, preminula je u 16-toj godini. Urzok smrti još nije poznat, a njene kolege i prijatelji širom sveta su van sebe. I BBC je izdao zvanično saopštenje u kojem mole sve mlade da zatraže pomoć ako se osećaju loše. – Žao nam što moramo da vam kažemo da je Maja-Lecia, koju znate iz dečjih serija “Millie Inbetween” i “Almost Never”, nažalost, preminula. Maja-Lecia je bila voljeni deo dečje BBC familije i bila je izuzetno talentovana glumica, pevačica i plesačica. Nedostajaće nam mnogo – stoji u objavi BBC-a, u kojoj nije navedeno koji je uzrok smrti devojčice. Oni su se u saopštenju obratili mladima i zamolili ih da zatraže pomoć ako se osećaju uznemireno. – Znamo da je sve ovo izuzetno uznemirujuće i moglo bi da pomogne da propričate o svojim osećanjima sa prijateljima ili sa nekom odraslom osobom. Ako se borite sa sobom i osećate da ne postoji neko sa kim možete da pričate pozovite centar za pomoć deci – stoji na kraju saopštenja.

BBC je objavila u četvrtak  da je Maja Lesija, zvezda hit serija “Millie Inbetween” i “Almost Never”, umrla nakon što se srušila. Prva uloga Maje Alesije je bila u hit seriji “Absolutely Fabulous” kada je imala svega godinu dana i glumila unuku glavnog lika Edi. Pojavila se na velikom ekranu zajedno sa Tomom Henksom i Hale Beri u filmu iz 2012. godine “Atlas oblaka”. Maja Lesija je zvezda hit serija “Millie Inbetween” i “Almost Never”.

About the Author

admin