Vesti – 22.04.2019.

GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine podržavaju Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE),  i time što svakodnevno na svojim sajtovima objavljuju novine i vesti vezane za samu Akciju. Globalna nedelja akcije za obrazovanje ove godine biće održana (kod nas) od 22. i 28. aprila (u svetu od 24. aprila do 1. maja). NSPRV i NSJS su, tim povodom,  raspisali konkurse za najbolji literarni i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)“! Najbolji radovi učenika i njihovi mentori biće nagrađeni.

Elem, svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno i besplatno  javno i inkluzivno obrazovanje. Znatan  deo dece  nije uključen u obrazovni sistem, što se onda  prenosi i na sledeće generacije. Ti ciklusi isključenosti negativno utiču i na pojedince i na društvo u celini. Kako bi se otklonile prepreke ka kvalitetnom “Obrazovanju za sve”, ovogodišnja GAWE se posebno fokusira na podršku deci koja su najčešće isključena iz sistema. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju, deca iz osetljivih grupa povećaju svoje šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu.

„Organizacije civilnog društva (OCD) učinile su Dakar optimističnim za naredne tri godine. Nakon proširene kampanje angažovanja, učenja i lobiranja za povećanje finansiranja obrazovanja na svim kontinentima, pokret Globalna kampanja za obrazovanje proslavlja da su  zemlje u razvoju i donatorske vlade podigle nivo saradnje tako što su se snažno zalagale za finansiranje obrazovanja“ rekla je lane, nakon konferencije održane u Senegalu, Kamila Kroso  predsednica GCE, za Globalno partnerstvo za obrazovanje (GPE). „Videli smo da su najvažnije obaveze one iz zemalja u razvoju koje su iznosile oko 30 milijardi američkih dolara u novim finansijama. Mi pozdravljamo odlučujuće vođstvo predsednika države Maki Sala, koji se obavezao da će povećati udeo izdataka za obrazovanje na 25% svog nacionalnog budžeta. Senegal je najavio i doprinos od 2 miliona američkih dolara za GPE, postajući prva afrička država koja to čini. Oduševljeni smo što vidimo da Senegal postavlja tako hrabar primer, i pozivamo druge zemlje u razvoju da povećaju udeo budžeta za obrazovanje i jačaju solidarnost za globalni pokret Obrazovanje za sve“  rekla je predsednica GCE . „Zemlje donatori su takođe povećale izazov. Posebno ističem obećanja EU, UK, kodomaćina Francuske, Kanade, Švedske, Danske i Norveške za dopunski fond, koji su zajedno obećale preko 1,6 milijardi dolara. Takođe bi trebalo pohvaliti i debitantski zajam Ujedinjenih Arapskih Emirata od 100 miliona dolara. Ukupno su donatori za ovaj dopunski fond izdvojili 2,3 milijarde dolara“ kaže g-đa Kroso.

Gradimo i razvijajmo javne obrazovne sisteme i … obezbedimo, pod istim uslovima, pristup obrazovanju svoj deci . Uključimo svu decu  iz osetljivih grupa
Imamo još samo 11 godina da dostignemo Cilj 4 Održivog razvoja  – “osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i  promovisati mogućnosti doživotnog učenja za sve”.  Pridružite se!

“Večiti” studenti traže novo produženje

Studenti koji su upisali fakultet po starom programu, pre uvođenja “bolonje”, pokrenuli su peticiju da im se produži rok za završetak fakulteta, koji ističe 30. septembra ove godine. Peticiju je do sada potpisalo više od 2.200 studenata i oni kažu da je besmisleno ograničavati rokove za završetak studija, jer kada su upisivali fakultet ograničenja nije bilo. Uvođenjem Bolonjske deklaracija 2006. godine, akademcima koji su studije upisali po starom programu dat je rok da diplomiraju do školske 2011/2012 godine. Rok za završetak studija više puta je pomeran, najpre na 2014. godinu, zatim na 2016, pa na 2018. godine, da bi prošle godine dobili rok od godinu, tačnije do septembra 2019. godine da okončaju studije.

Procena je da trenutno u Srbiji ima oko 10.000 starih studenata, ali da svi nisu aktivni. Jedna od njih je Verica Ivanović Kuzmanović koja kaže za Tanjug da bi se produženjem roka problem relativno brzo rešio, studenti bi okončali svoje studije, a fakulteti izbegli dodatni haos oko organizacije. Ona kaže da stari studenti nisu sigurni šta im se nudi kao rešenje ukoliko ne završe studije do septembra i da su opcije koje se pominju neprihvatljive za njih. Podseća da je većina na korak do diplome, da su uglavnom apsolventi kojima je ostalo najviše četiri ispita do kraja, te da je nelogično da ih sada vrate na niže godine studija. Većina njih, kako kaže, već radi, neki odavno ne žive u mestu gde su studirali tako da ne mogu da napuštaju posao da bi slušali predavanja na fakultetu. – Dodali bi nam nove ispite koji su suštinski isto gradivo samo izdeljeno u više manjih ispita, a koje smo već položili ali bismo morali da ih dodatno plaćamo. Plaćali bi i priznavanje već položenih ispita koji su bili značajno obimniji nego po bolonji – pojašnjava ona.

Sve to im se nameće, smatra ona, da bi se opravdala iluzije o uspešnosti bolonjske reforme i da oni na taj način postaju “kolateralna šteta”. Član skupštinskog Odbora za obrazovanje prof. Marko Atlagić kaže da pitanje starih studenata prati od početka i da su prethodnim produžavanjem rokova mnogi od njih završili studije. Da li će biti novog produžetka, kako kaže, zavisi šta će reći Ministarstvo prosvete, ali je njegov lični stav, kao pedagoga, da im se dozvoli produženje roka da završe studije. Napominje da su oni studije upisali po zakonu u kome je stajalo da studije moraju da se završe po programu po kom su upisane i da nema nikakvih ograničenja za završetak fakulteta. – Što se mene lično tiče ja sam kao pedagog da im se dozvoli produžetak i ne bi trebalo da im se uskraćuje to pravo, posebno za one koji rade i studiraju – zaključio je on.

Dva meseca do prijemnog: Loši rezultati na probnom testu

Učenici osnovnih škola, polagali su prošle nedelje probni prijemni ispit iz srpskog jezika i matematike, za upis u gimnazije i srednje škole. Rezultati testova nisu zadovoljavajući, što znači da će u narednih mesec dana morati više da uče, kako bi na zvaničnom prijemnom postigli željene rezultate. Trema, nefokusiranost na pitanja, ali i činjenica da im je probni test bio prva ozbiljnija prekretnica u školovanju, mogući su razlozi zbog kojih većina đaka nije pokazala zadovoljavajuće rezultate iz srpskog jezika. Ipak, predanim učenjem i disciplinom, u narednih mesec dana, moguće je nadoknaditi propuste, kažu profesori, a prenosi RTV. – Da obrate pažnju upravo na te pojedinosti u tekstu kao što sam rekla. Da shvate da imaju vremena i više puta da se vrate na tekst i da bi valjalo to da učine i da će im tada odgovori na pitanja biti jasni i da neće biti dileme. Kad je gramatika u pitanju, gramatike na ovim testovima je manje nego prethodnih godina. Kada kažem prethodnih mislim na desetak godina unazad. Gramatika njima ne predstavlja problem, zato što je ona egzaktna – kaže Borislava Cvejanović,profesorka srpskog jezika i književnosti u Elektrotehničkoj škola “Mihajlo Pupin”.

Deca čitaju brzo, po takozvanom dijagonalnom principu, gde se upoznaju sa sadržajem, ali ne i sa pojedinostima, zbog čega ne razumeju kontekst zadatka, ili priče na maternjem jeziku. Kada je u pitanju matematika, budućim srednjoškolcima je na probnom ispitu bila najteža geometrija. – U pitanju je njihova nemogućnost da zamisle kako to geometrijsko telo izgleda i ta njihova vizualizacija predstavljanja samog geometrijskog tela, da na osnovu slike i skice koju će sami nacrtati, izvuku problem koji im je dat u zadatku i da na kraju u stvari reše taj problem koji treba da reše – smatra profesor Ermedin Elezović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine,  a javlja Radio-televizija Vojvodine.

Prijemni ispiti za buduće srednjoškolce zakazani su za 17, 18. i 19. jun, tokom kojih će deca polagati srpski, matematiku i kombinovani test znanja. Ponoviti pisanje negacije, velikog i malog slova, vežbati matematiku i podsetiti se odgovora iz opšte kulture, najvažnije su stavke za što uspešnije polaganje ispita.

Dualno obrazovanje:  Dogodine novi smerovi u tekstilnim školama

U tekstilnim školama u Srbiji se od naredne godine očekuje uvođenje novih obrazovnih profila, najavljeno je 17. aprila u Privrednoj komori Srbije na skupu “Modernizacija obrazovnih profila u tekstilstvu”. – U skladu sa potrebama naših istaknutih tekstilnih kompanija, razmatramo uvođenje novih tekstilnih profila sa ciljem da mladi ljudi steknu kvalitetno obrazovanje koje će im omogućiti da se posle školovanja odmah zaposle – izjavila je Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U modnoj, kao i u svakoj industriji, potrebno je, kako kaže, kreirati profile koji prate savremeni tehnološki razvoj i daju šansu djacima, da kroz kvalitetno i primenljivo obrazovanje, savladaju sve izazove modernog doba. Tekstilna industrija u Srbiji brzo se razvija i napreduje, velike kompanije traže kvalitetne i obrazovane mlade kadrove, pa je dualni model obrazovanja najbolji način da se odgovori potrebama privrede i zahtevima tržišta, poručeno je na konferenciji.

Grujić je podsetila da je završena javna rasprava o Nacrtu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i da je u toku davanje mišljenja i sugestija. – Ministarstvu i svim relevantnim partnerima koji su učestvovali u kreiranju propisa važno je da pristigne što više mišljenja, kako bi se usvojio moderan propis koji će omogućiti budućim inženjerima u oblasti tekstilne industrije da steknu znanje čija će primena našu modnu industriju učiniti još inovativnijom i konkurentnijom – ocenila je Grujić.

U ponudi dualnog obrazovanja, već dve generacije je obrazovni profil modni krojač, prvi modernizovan u skladu sa dualnim principima, navodi se u saopštenju PKS. Trenutno su formirana 22 odeljenja obrazovnog profila modni krojač, koji pohađa oko 500 učenika. Osim profila modni krojač, postoji još 10 obrazovnih profila iz područja rada tekstilstvo i kožarstvo, koji se realizuju u tzv. klasičnom obrazovanju. – PKS aktivno učestvuje u kreiranju politike upisa učenika u srednje škole, u saradnji sa resornim ministarstvom i upravo je naš zadatak da utvrdimo potrebe privrede za određenim obrazovnim profilima po dualnom modelu – istakla je Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju PKS. Dodaje da je osim profila modni krojač, privreda iskazala potrebu i da se profil modelar odeće realizuje po dualnom modelu obrazovanja i to u Leskovcu, Čačku, Kraljevu, Novom Pazaru.

Skoro 30 godina bez inovacija

Slađana Milojević, direktorka Klastera modne i odevne industrije Srbije FACTS, ukazala je na neophodnost uvođenja novih smerova u tekstilnim školama jer neki smerovi nisu modernizovani od 1991. godine. – Želimo, kao što je to EU uradila 2004. godine, da donesemo platformu budućeg razvoja tekstilne industrije, usmerenu ka inovativnosti i kreativnosti – istakla je Milojević i ukazala na važnost dualnog obrazovanja na svim nivoima od trećeg stepena do visokih studija, da se kroz stipendije omogući đacima nastavak školovanja nakon čega bi se vratili u kompanije koje su ih stipendirale. U PKS je potpisan i Memorandum o saradnji Klastera FACTS i Udruženja srednjih tekstilnih škola Srbije.

Sombor: Aukcijom Uskršnjih jaja prikupljena sredstva za stipendije

U sredu 17. aprila u atrijumu i Svečanoj sali zgrade Županije, u organizaciji Rotari kluba Sombor, grada Sombora i Fondacije Ane i Vlade Divac održana je humanitarna aukcija umetničkih čokoladnih jaja. Čokoladna jaja koja su bila predmet aukcije izradili su prijatelji ove humantarne akcije, preduzeće  „Art Ival“ d.o.o. iz Beograda, a sredstva koja su prikupljena na ovoj aukciji obezbediće dve jednogodišnje stipendije za talentovane i vredne učenike srednjih škola.  Pozdravljajući prisutne učesnike aukcije i goste, gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović je istakla da je od izuzetnog značaja za grad što ima jednog vrlo dobrog i kvalitetnog partnera kao što je Rotari klub Sombor. „ovu  priliku ću iskoristiti da se zahvalim još jednom Rotari klubu Sombor, Fondaciji Ane i Vlade Divac, da se zahvalim našim mladim i dobrim sugrađanima i poželim im da takvi uspešni i dobri i kvalitetni  budu i u buduće, a svima onima koji slave čestitam predstojeće uskršnje praznike“ istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović u svom obraćanju.

„Rotari klub Sombor u svojoj zajednici deluje stvarajući pozitivne uticaje tako što smo organizovali niz akcija “ rekao je predsednik Rotari kluba Sombor Zoran Ogrizović i dodao da Rotari klub i trenutno ima akcije kao što su revitalizacija sata na Gradskoj kući, nova nabavka izuzetno vredne opreme za Dom zdravlja i ova akcija čiji cilj jeste da licitiranjem uskršnjih čokoladnih umetničkih jaja prikupe sredstva za stipendiranje talentovanih mladih učenika srednjih škola iz socijalno ugroženih porodica.

Na aukciji bilo je izloženo 33 eksponata, 30 manjih umetničkih čokoladnih jaja i 3 velika. Licitiranjem je na kraju večeri prikupljeno ukupno 246.600,00 dinara, što će po rečima organizatora biti dovoljno za dve godišnje stipendije.

Novosadski osnovci stigli u Gračanicu

Dvadesetak učenika novosadskih osnovnih škola “Žarko Zrenjanin” i “Dušan Radović”, zajedno sa roditeljima i nastavnicima, stiglo je u petak ujutru u Gračanicu gde će provesti vikend. Deca će biti smeštena kod svojih vršnjaka iz Osnovne škole “Kralj Milutin”, a sve u okviru akcije “Svim srcem za osmeh deteta”, koju organizuje Udruženje građana “Novi Sad”. Ovaj program se organizuje već pet godina i sastoji se od toga da deca iz srpskih opština sa KiM posećuju Novi Sad, a Vojvođani im uzvraćaju posete. Koliko ovakvo druženje znači za najmlađe govorile su i scene zagrljenih i uplakanih osnovaca sa severa i juga Srbije kada su se ponovo sreli. Tokom tri dana gosti i domaćini posetiće manastir Gračanicu, arheološko nalazište Ulpijana, Gazimestan, tvrđavu Novo brdo, manastire Draganac i Sokolicu, kao i Banjske i Rajske Banje.

Održan tradicionalni Prolećni kros predškolaca

Predškolska ustanova „Radosno detinjstvo” organizovala je u utorak Prolećni kros na Štrandu, u kojem je učestvovalo blizu 1.000 mališana iz 34 vaspitno-obrazovne grupe starijeg i pripremnog uzrasta. Petogodišnjaci su istrčali 50 metara, dok je za godinu starije staza bila duga 60 metara. Stručni saradnik za fizičko vaspitanje u PU „Radosno detinjstvo”  Milan Repac rekao je da se kros održava 14. godinu zaredom. Na početku je to bila oktobarska manifestacija, u okviru Dečje nedelјe, dok je poslednjih osam godina obogaćena prolećnom verzijom, zbog zainteresovanosti, kako vaspitača, tako i mališana. Učesnici, tvrdi, nisu samo mali Limanci već deca iz celog grada i prigradskih naselјa. – Deca, posebno taj uzrast, vole svaku vrstu kretanja, pogotovo ako ima takmičarsku komponentu, mada u ovom slučaju nema poraženih – kaže Milan Repac.

Najbitniji cilј te sportske aktivnosti, ističe Repac, svakako nije pobeda već davanje podrške najuspešnijima na pobedničkom postolјu i zajedničko radovanje. – Na kraju krajeva, bitno je naučiti da ne možemo uvek biti prvi. Među kratkim i jednostavnim instrukcijama deci je rečeno da nakon pada treba nastaviti trku, što je ujedno i životni savet – kaže on

„Interkultura“: Otvorite vrata i srce đaku iz strane zemlje

Primanje učenika je sjajan način da upoznate drugu kulturu i podelite svoje običaje i vrednosti. Članovi vaše porodice će uživati u ulozi ambasadora svoje kulture, upoznajući svog novog brata ili sestru sa lokalnim običajima, tradicijama i praznicima. Od pripreme jela, do obilaženja znamenitosti – sve su to prilike za otkrivanje i uživanje u razlikama među kulturama. U „Interkulturu“ stižu prijave stranih učenika koji žele da narednu školsku godinu provedu u našoj zemlji. Otvoren je poziv porodicama i školama koje žele da im budu domaćini, a da bi svi učenici dobili svoje srpske porodice na vreme, članovi „Interkulture“ u svojim mestima pomažu porodicama da se prijave i pripreme za ovo iskustvo. Kada ugostite srednjoškolca iz inostranstva dobijate priliku da upoznate jedan drugi način života, mentalitet i kulturu. Učešćem u aktivnostima „Interkulture“ upoznaćete mnogo ljudi iz različitih delova sveta.  Uloga porodice je da učeniku na razmeni približi naš način života, običaje i kulturu i da mu pomogne da savlada srpski jezik. Isto tako, učenik je neka vrsta ambasadora svoje zemlje, i njegova je uloga da domaćinima približi svoju kulturu i običaje.  Za decu to je kao da imaju još jednog brata ili sestru. Za roditelje je to prilika da kroz oči novog sina ili ćerke drugačije sagledaju svoju ulogu vaspitača. Za celu porodicu to je mogućnost da sagledaju i unaprede svoje međusobne odnose. Za sve to je način da se stvore novi odnosi i prijateljstva koja traju celog života i pružaju priliku za nove susrete, poznanstva, iskustva – susrete koji menjaju svet. 

Vremeplov: Umro Servantes

  Španski pisac Migel de Servantes Saavedra, autor “Don Kihota”, prvog realističkog romana španske književnosti umro je na današnji dan 22. aprila 1616. godine. Bio je komornik i sekretar rimskog kardinala Đulija Akvavivija, zatim vojnik i učestvovao je u pomorskoj bici kod Lepanta 1571. Pri povratku u Španiju 1575. uhvatili su ga pirati i odveli u Alžir, gde je pet godina proveo u ropstvu dok njegovi rođaci nisu sakupili novac za otkup. Živeći u bedi morao je da prihvati posao koji donosi malo novca a dosta omraze: postao je agent za nabavku žita i ulja za Špansku armadu. Poslodavci nisu bili zadovoljni pa je zatvoren i čak isključen iz crkve. Potom se ponovo prihvatio sličnih poslova, ali ga je siromaštvo pratilo do smrti. Njegov književni rad veoma je raznovrstan – pisao je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme. U “Don Kihotu” – u formi kritike preživelih srednjovekovnih vrednosti Španije prikazao je svevremene i opšte ljudske probleme na neprevaziđen način. Ostala dela: romani “Galateja”, “Persiles i Sigismunda” (preteča modernog avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka “Uzorne pripovetke”, istorijska drama “Numansija”, psihološka komedija “Blaženi raspusnik”, komedija karaktera “Pedro de Urdemalas”, poema “Putovanje na Parnas”.

Vremeplov: Rođen Kant

Na  današnji dan 22. aprila 1724. godine rođen je nemački filozof Imanuel Kant, profesor Univerziteta u rodnom Kenigzbergu (danas Kalinjingrad), rodonačelnik nemačke klasične filozofije. Njegovo učenje sačinjavaju tri suštinske odrednice: “kopernikanski obrat”, “kriticizam” i “primat praktičnog uma”. Postavio je i hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebeskih tela – Kantova kosmogonijska hipoteza. Dela: “Kritika čistog uma”, “Kritika praktičnog uma”, “Kritika rasudne snage”, “Opšta istorija prirode i teorije neba”.

Vremeplov: Rođena kraljica Isabela I

Kraljica Kastilje Isabela I, jedna od najznačajnijih ličnosti španske monarhije rođena je na današnji dan 22. aprila 1451. godine. Sa mužem, kraljem Aragona Ferdinandom II, osnivač je španske države. Bila je pokrovitelj Kolumbovih pomorskih ekspedicija.

Vremeplov: Rođen Lenjin

Na današnji dan 22. aprila 1870. godine rođen je Vladimir Iljič Uljanov – Lenjin, vođa Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, osnivač Komunističke partije i prvi sovjetski lider.

Vremeplov: Rođen Robert Openhajmer

Američki nuklearni naučnik Robert Openhajmer rođen je na današnji dan 22. aprila  1904. godine. Tokom drugog svetskog rata vodio je laboratoriju u Las Alamosu u kojoj se istraživala proizvodnja atomske bombe.

Vremeplov: Rođena Madam de Stal

Na današnji dan 22. aprila 1766. godine rođena je francuska književnica Ana Lujza Žermen Neker, baronica od Stal-Holštajna, poznata kao Madam de Stal. Knjigom “O Nemačkoj” dala je veoma značajan doprinos teoriji francuskog i evropskog romantizma. Njen salon u Parizu bio je čuveno mesto okupljanja intelektualaca toga vremena.

Vremeplov: Globalni Sporazuma o borbi protiv klimatskih promena

Na svečanoj ceremoniji u sedištu UN u Njujorku na današnji dan 22. aprila 2016. godine 175 zemalja je potpisalo globalni Sporazuma o borbi protiv klimatskih promena postignut 12. decembra 2015. u Parizu i koji predviđa održavanje globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Celzijusa, kako su zatražile zemlje najviše pogođene klimatskim promenama.

Vremeplov: Guančeng pobegao iz kućnog pritvora

Na današnji dan 22. aprila 2012. godine slepi advokat Čen Guančeng  jedan od najpoznatijih kineskih disidenata, pobegao je iz kućnog pritvora, u kome se nalazio od 2010 godine, u američku ambasadu u Pekingu i zatražio pomoć. Nakon tog događaja kineske vlasti su Čenu i njegovoj porodici dozvolile da napuste zemlju i oni su 20. maja stigli u Ameriku.

“Roditelji krivi što je profesor ošamario učenicu”: U kakvom društvu živimo?

Vest da je profesor gimnazije u Beogradu ošamario učenicu i njenu drugaricu potresla je mnoge. Ono što je, međutim, postalo već pravilo – javnost se i oko ovog slučaja podelila. Tako, u komentarima na našem portalu, možda čak i prednjače oni koji opravdavaju postupak profesora! Javili su nam se učenici, profesori, ljudi koji ne pripadaju nijednoj od ove dve grupe. Ljudi se, uglavnom, u tim izjašnjavanjima ograđuju, pa počinju rečenice sa: “Ne opravdam nasilje, ALI…”, i onda u nastavku obično kao objašnjenje piše o tome kako su deca danas previše bezobrazna, kako su moralne i svake druge vrednosti izgubile smisao, i kako ih zbog toga ne čudi postupak profesora iz Sedme beogradske gimnazije. – Možemo komentarisati do ujutru… U svakom slučaju, profesor je sigurno to dete jednim šamarom osvestio, neće joj pasti na pamet da postane starleta, uđe u rijaliti ili digne ruku na sebe kada joj nešto ne bude po volji. Hvala mu, jedan život je možda spasao, ostalo je na njenim roditeljima – piše u jednom od komentara.  – To je u moje vreme bila vaspitna, što inače klincima i te kako nedostaje, nije je za džabe udario sigurno. Ako klinci nastave ovim tempom, ni nastavnika više neće biti, jer neće niko više raditi taj posao – navodi naš čitalac u komentaru.- Ne slažem se sa nasiljem, ali da su deci data neosnovana prava, to je činjenica. Svako malo, neko dete da sebi za pravo da se nešto buni, a profesorima se zamera i preki pogled. Ovo se mora dovesti u red što pre, inače će đaci tući profesore.

Nisu, ipak, svi roditelji za to da se deca kažnjavaju na ovakav način. – Neka udari moje dete… Poželeo bih da što duže bude u zatvoru… da se ne nađemo u mraku – kaže jedan od roditelja. – Da li si pri sebi? Upiši mu još jednu jedinicu, upiši ga u napomeni, odvedi ga kod direktora, pozovi mu roditelje. Da nastavnik udari učenika? To je već psihički problem u profesoru i živci. Dete ne sme niko udarati, pa makar ono bilo i bezobrazno – stoji u komentaru. – Ti nisi normalan ako opravdavaš ovakvo ponašanje. Niko nema prava da udari dete. Može da ga kazni smanjenom ocenom iz vladanja, da odgovara pred komisijom ili šta već, ali ne sme da dozvoli sebi da ga dete izvede iz takta. To nije pedagoški, kakav primer daje deci koju vaspitava – nadovezao se drugi otac.

Među onima koji su ostavili takve komentare su i profesori koji su stali u odbranu kolege. Uglavnom govore o tome kako bi trebalo da bude jasno ko je u školi autoritet. Priznali su da su u svojoj karijeri imali milion situacija u kojima su poželeli da udare dete zbog bezobrazluka i nepoštovanja. – Ako joj se ne sviđa ocena – može kod direktora, zatim kod njenog razrednog starešine, pa da se vidi šta nije u redu. Mala je imala dugačak jezik, a tek onog malog što je profi uzvratio šamar, njega bi tek trebalo isterati iz škole, pa da vidite kako se stvari dovode u red – piše u komentaru.

Naravno, tu je i onih drugih komentara, koji apsolutno ne mogu sa shvate kako jedan pedagog, profesor uopšte ne može da se kontroliše, i kako su u nevereci zbog ovog skandala, alii onih koji opravdavaju to što su dečaci udarili profesora, kako bi odbranili drugaricu. – Bravo dobrim drugovima što brane svoje drugarice. A ovom profesoru ja bih kao roditelj presudila. Ja ne bijem moje dete i ne dozvoljavam da iko povisi ton, a ne da ga udari. Pedagoški radnik? Ma, kakvi, to je monstrum koga su sigurno roditelji tako vaspitali. Otkaz momentalni i zabrana da se zaposli u ustanovi gde je rad sa decom trajno.

Na čijoj ste vi strani? Da li je učenica pogrešila, da li je profesor prenaglio, da li biste i vi odbranili drugaricu na isti način kao njeni drugovi iz odeljenja? Da li biste kaznili i kako, ili ne biste kaznili nikoga?

Mi podsećamo da su profesori pedagozi, koji moraju naći način da izađu na kraj sa učenikom, ali naći način koji je nenasilan. Nastavnik O. M. se javio redakciji danas s porukom – “Govorim u ime onih profesora koji nikad ne bi udarili đaka. Nikako ne opravdavam kolegu! Nema mesta šamaru na času. Škola je obrazovna ustanova, ali to morate reći i roditeljima. Mi smo u školi postali mesto na kojem se deca čuvaju, roditelje kao da ne zanimaju sopstvena deca. Verujte, tako je. “.

Skandal na okružnom (školskom) takmičenju: Skaradna pesma … pobedila!

Nastavničko veće Gimnazije “Stevan Jakovljević” Vlasotince ocenilo je 17. aprila da je pesma pobednica na Okružnom takmičenju recitatora Jablaničkog okruga “Seljenje duše”, autora Nebojše Čehranova, “pornografske sadržine, skaradna, skandalozna” da prevazilazi granice dobrog ukusa, te da su profesori nezadovoljni i zbunjeni, a učenici – preneraženi. Takmičenje je održano 6. aprila u Lebanu u više kategorija, a pomenutu pesmu recitovao je učenik Gimnazije iz te varoši i osvojio prvu nagradu. Tom pesmom predstavljaće okrug na na Republičkoj smotri recitatora “Pesniče naroda mog” u Valjevu. – Pesma je pornografske sadržine, skaradna je i skandalozna i prevazilazi granice dobrog ukusa. Na opšte zaprepašćenje svih prisutnih, žiri je ovu pesmu uvrstio u pet najboljih izvođenja, da bi kasnije, nakon drugog, odnosno finalnog kruga recitovanja, ta ista pesma proglašena pobedničkom – navodi se u saopštenju.

Pesma … izrecitovana i roditeljima…

U drugom krugu pesma je recitovana pred učenicima svih uzrasnih kategorija, počev od najnižeg uzrasta, pred njihovim roditeljima, učiteljima i nastavnicima. – Smatramo da je pesma skandalozna imajući u vidu javno promovisanje pornografije čime je oskrnavljeno samo takmičenje, ali i lepa pisana reč, kojoj je čitava manifestacija posvećena – ocenjuju profesori ove ugledne škole. Takmičenje recitatora i Republička smotra recitatora, pišu dalje, nisu u kalendaru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, već ih organizuju kulturni centri širom Srbije. – Zbog čega smo se i obratili Kulturnom centru Lebana i organizatoru predstojeće smotre u Valjevu, u nameri da zaštitimo poeziju od prodora vulgarnosti i prostakluka – dodaje se.

Nastavničko veće: Nedopustivo poniženje za učenike

Nastavničko veće Gimnazije Vlasotince smatra da su tom prilikom narušeni sledeći kriterijumi: Pesma nije prilagođena uzrastu srednjoškolaca, pesma nema umetničku vrednost, postojanje dijalektizama i žargonizama u pesmi, nepouzdanost i nepreciznost u kazivanju stihova, narušenost akcenatske norme. Naši su učenici preneraženi i zatečeni izborom pomenute pesme i smatraju da nikada do sada nisu doživeli veće poniženje na jednom zvaničnom takmičenju. Ćutanje bi značilo, ocenjuju još, mirenje sa činjenicom da su lascivnost i vulgarnost u poeziji zahvatile i kulturu, školstvo, što preti da u mladim generacijama, pred kojima je budućnost, uništi smisao za lepotu i moralne vrednosti. – Postoje i nepravilnosti u ocenjivanju jer je među članovima žirija bilo i mentora i roditelja dece takmičara. Da li su se oni distancirali od glasanja kada su u pitanju njihovi učenici, odnosno deca, javnosti nije poznato. Pretpostavlja se da o tome postoji zapisnik. Očekujemo reakciju šire društvene zajednice i nadamo se da će biti preduzete adekvatne mere u cilju zaštite dece – zaključuje se u saopštenju Nastavničkog veća Gimnazije “Stevan Jakovljević” Vlasotince, s potpisim direktora škole Živanom Šušulićem.

Pobednička pesma: Seljenje duše

te 79.godine u ulcinju sve su mi bile dale. osim jedne>>naravno! bila najlepša, ali titograđanka. misim, bilo nekog vatanja, a i to nešto srednježalosno beše.. al da se desi „ono najgore“: nikako. da ne nabrajam sad sve te crnogorske argumente.
no, u oktobru stiže pismo da joj je navrbaba sa očeve strane iznenada krepala u 118. godini i da će cijela porodica na sprovod na žabljak.. osim nje, koja jadna sprijema 4.x prijemni za fdu u beograd, odsek dramaturgija.
pod: p.s. stoji doslovce: dođi, biće svega…
vidim ja sazrela stvar i zapalinski putem titograda. nit lepše prirode nit grđeg grada. ali nije sad riječ o tome:
posluži mi popovu čorbu mmmmmm, neku njegušku žilavu pršutu: stala mi nasred grla razmaženog s parizerom, ono ni tamo ni ovamo>>ja bio pomodreo, ne mogu da dišem.. kad ti me mladica opauči po leđima, brale: izlete ona pršuta ko servis nastasea.
aj u krevet da vidimo to sve.. kad dođox do prolaza: nešto mi zatajila alatka.. ux, majku mu: ona se raširila ko mrtva, al ovaj moj ni makac.
ajd sestro malo usmeni rad
štabre, el ono mišuzpušku miš niz pušku haha
xaxa kxkx misim usneni i takotajrad
eee vala ja ti to u usta neću dok sam živa
eeee sad
možda kad bi me oženio
ajde bre pomeri se s mesta pu pu pu.. negooo i ti ćeš mi u bege sa tako nazadnim svatanjem
aj pokušaj još jednom
neeeeće nešto,, ma tako si me tresnula po leđima da sam sad sav indisponiran.. aa i znaš ovix dana proučavam nešto preseljenje duše.. onokao, čitam mnogo i o toj šredingerovoj mački.. spopali me i anunnaki pa sam baš intelektualno izmožden..
biće da je to razlog haha
veruješ li ti u reinkarnaciju.. u seljenje duše
ma vjerujem, nego- pa sede na ivicu kreveta pored mene, pljunu u prste, pa krenula da mi onako pljuvačkom sve pipa oko korena mr mekanog, ko da traži gde se probušila guma na biciklu
što to činiš, jadnanebila- ja onako poliglotski
maaa neđe ti ova stvar izdušššššuje
primljena je iz 6. puta
a ja ni iz trećeg nisam. nije nam bilo suđeno

Studenti raspalili roštilj, izazvali veliki požar: Kažnjeni sa 13,5 miliona €

Dvojica studenata, optužena za izazivanje velikog šumskog požara u italijanskoj regiji Komo, kažnjeni su sa 13,5 miliona evra. Mladići kojima imaju po 22 godine, spremali su roštilj u dvorištu vikendice 30. decembra prošle godine, kada je izbio požar. Visoki iznos kazne za dvojicu studenata odredili su lokalni zvaničnici, procenivši štetu izazvanu požarom. Jedan od studenata je izjavio za italijanske medije da su oni ispali “žrtveni jarci” požara. U razgovoru sa novinarima italijanskog lista La Stampa, jedan od studenata je izjavio da mu je “jako žao”, ali da postoji mnogo različitih uzroka požara. – Mi smo žrtveni jarčevi požara koji ne može da se objasni. Mi smo prave žrtve ove priče. Odmah smo pozvali vatrogasce i pokušali da ugasimo vatru – rekao je.

Tužioci su pratili trag vatre do dvorišta vikendice i navode da je žar iz roštilja izazvao požar, a izuzetno suv vazduh je doprineo širenju. Dvojica mladića su proglašeni krivim zajedno sa vlasnikom vikendice, dedom jednog od studenata. Požar je trajao nekoliko dana, a izgorelo je 1.000 hektara šume Monte Berlingera – a oko 100 hektara je potpuno uništeno. Kaznu od 13.542.000 evra je odredila šumska policija, koristeći se formulom koju određuju lokalni zakoni, piše BBC na srpskom. La stampa piše da se kazna računa po sistemu od 118 do 593 evra po kvadratnom metru. Požar je zahvatio površinu od 6.840 kvadratnih metara. Advokatica optuženih je novinarima rekla da svaka kazna treba da ima smisla. – Koja je poenta doneti takvu presudu ako unapred znamo da dvojica momaka, studenata, ne mogu da plate toliki iznos? – navela je ona. Ipak, tužilac je za lokalni list Il Đorno Komo izjavio da je kazna “poruka ljudima da moraju da budu odgovorniji prema prirodi”. Italijanski mediji prenose da bi studente mogle da sačekaju i odvojene tužbe vlasnika okolnih kuća oštećenih u požaru.

About the Author

admin