Vesti – 26/29.04.2019.

Христос Воскресе!

Članovima Sindikata,zaposlenima u obrazovanju, učenicima i njihovim roditeljima, svima koji se  brinu i staraju o srpskim kućama znanja, kao i posetiocima našeg sajta koji po julijanskom kalendaru  obeležavaju i proslavljaju najveći hrišćanski blagdan  upućujemo srdačne čestitke, sa željama da praznik Vaskrsenja Iskupitelja Sveta, Velikdan i Istočnik vere proslave u spokoju i radosno, okruženi ljubavlju svojih najbližih, u nadi i veri boljih i blagorodnijih dana, ispunjeni pokajanjem, praštanjem, mirom i blagostanjem.

U ime redakcije sajta želimo
Vam radosne i srećne praznike Vaskrsenja Gospodnjeg!

NSPRV vesti

Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!


Hočevar čestitao Uskrs patrijarhu Irineju

Uskrs po Gregorijanskom kalendaru proslavljen je u nedelju 21. aprila, a beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je u Uskršnjoj poslanici, uoči Uskrsa  istakao  “da jedno od najtragičnijih obeležja današnjice leži u tome što je vera pogrešno shvaćena i negativno predstavljena”. On je pozvao sve da prate put Gospodnji, te da se, poput Isusa Hrista, oslobode “umora, zaborava, sebičnosti, mržnje, svađe i ratova”, kao i da svojom pobedonosnom snagom “snažno utemelje svoju budućnost”.

Nadbiskup Stanislav Hočevar je, tom prilikom,  uputio čestitku povodom Uskrsa i srpskom patrijarhu Irineju i svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve povodom predstojećeg Uskrsa, iduće nedelje po Julijanskom kalendaru. Dotakao se i činjenice da SPC ove godine slavi 800 godina autokefalnosti. “Svi članovi naše nadbiskupije se iskreno mole Gospodu da Vam udeli svu snagu i pobedu ljubavi vaskrslog Gospoda. Tako će obeležavanje osamstogodišnjice autokefalnosti doprineti podmlađivanju, svetosti i svedočenju Vaše Svete Crkve”, naveo je nadbiskup Hočevar u čestitki Irineju.

Mirović čestitao Uskrs

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uputio je u četvrtak  čestitku patrijarhu srpskom gospodinu Irineju, sveštenstvu, monaštvu i svim vernicima koji Vaskrs slave po julijanskom kalendaru. “Svim vernicima Srpske pravoslavne crkve čestitam praznik Hristovog vaskrsenja uz želju da ovaj najveći hrišćanski praznik provedu u miru, slozi i ljubavi sa svojom porodicom i najbližima. Neka u ovim svetim prazničnim danima Vaskrs donese radost i veru u bolju budućnost, građenu na zajedništvu, razumevanju i toleranciji”, stoji u čestitki predsednika Mirovića.

Uskršnja čestitka Ištvana Pastora

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor čestitao je  u četvrtak  Uskrs svim građanima i sveštenstvu koji ovaj veliki hrišćanski praznik proslavljaju po Julijanskom kalendaru. “Radosni dani najvećeg hrišćanskog praznika su vreme da sa svojim najbližima proslavimo ljubav i veru, da svoja srca ispunimo radošću i nadom. Želim da mir, zdravlje i radost ispune vaše domove, a toplina i ljubav vaša srca. Srećan Uskrs, Hristos vaskrse!”.

Kako se određuje datum Uskrsa?

Hrišćanski vernici koji vreme računaju po Julijanskom kalendaru proslaviće u nedelju  Uskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo uskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, kako se taj praznik označava u kalendaru pravoslavne crkve, odnosno Uskrs – Vazam u rimokatoličkom kalendaru, ili samo Uskrs, kako ga imenuju protestantska, anglikanska, luteranska, baptistička ili druge zajednice nastale reformacijom rimokatoličke crkve, nosi epitet najstarijeg i najvećeg ili praznika nad praznicima, jer predstavlja samu suštinu hrišćanstva. Isus Hristos, Mesija, koji se ovaplotio od Duha Svetoga i Djeve Marije i postao čovek, došao je u ovozemaljski život da bi svojom žrtvom na krstu spasio sav ljudski rod od greha, da bi, potom, uskrsenjem iz mrtvih pobedio smrt koja je nastala kao posledica greha. Bez uskrsenja, kao najvećeg događaja vaseljene, kako to navode teolozi, sama Hristova žrtva ne bi imala nikakvog smisla, a hrišćanstvo bi bila samo jedna lepa priča.

Uskrs ima višestruki značaj, pored osnovnog – pobede nad smrću, on je i nada za život budućega veka i osnova za ponovni Hristov dolazak kada će Sin Božji konačno uništiti Sotonu – izvor zla, greha i smrti. To je ujedno i najstariji hrišćanski praznik, koji se praznuje još od prvih vremena hrišćanstva. U crkvenom kalendaru nema stalni, fiksni datum. Glavni je pokretni praznik i na osnovu njegovog datuma određuje se kada će biti drugi pokretni verski praznici. Na Prvom vaseljenskom saboru, održanom u Nikeji 325. godine nove ere, Crkva je ustanovila da se on praznuje u prvu nedelju koja dolazi iza punog Meseca, a koji se pojavljuje posle prve ravnodnevnice, s tim da to ne može biti pre 4. aprila, niti posle 8. maja.

Danas ovakav kanonizovani princip određivanja datuma Uskrsa primenjuju pravoslavne crkve odnosno crkve koje su ostale na ortodoksnoj liniji. Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.

Uskršnja jaja se šaraju na Veliku subotu. Hristos je razapet na Veliki petak, i to je najtužniji dan u godini, dan kada sve radnje koje jesu ili koje asociraju na radost, potrebno odgoditi, pa tako i šaranje jaja. Običaj je i da se prave pereci, koji simbolizuju Hristov venac.

“Uskrs na Paliću”

U narodu se kaže: “Ko je vredan, uskršnji zec će mu doneti poklone”. Ukoliko želite da budete vredni, na veliku subotu možete da posetite manifestaciju “Uskrs na Paliću” i učestvujete u potrazi za uskršnjim jajima i palićkim turističkim blagom.Od jedne do sto jedne godine, svi uzrasti su dobrodošli na Veliku subotu na Palić, u potragu za uskršnjim jajima. Nakon potrage u parku, organizovano je oslikavanje i ukrašavanje jaja kod Velike terase, uz nastupe folkloraša i plesača. I to nije sve, pošto je u brojnim objektima skriveno turističko palićko blago, pa se i tu zainteresovani mogu uključiti u potragu.  “Prve godine je bilo oko sto posetilaca, što dece, plus toliko odraslih, prošle godine se taj broj udvostručio, a verujemo da će ove godine, pošto je malo, je li, kasniji datum, kraj aprila, da će biti još lepše vreme, biće raspust i očekujemo još veći broj dece”, rekla je Olivera Lajić Imbrović. Program traje od jedanaest do trinaest časova i besplatan je za sve zainteresovane, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga namenjenog Domu za decu “Kolevka”. https://www.youtube.com/watch?v=5Yry7X8wDoQ

GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine podržavaju Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE),  i time što svakodnevno na svojim sajtovima objavljuju novine i vesti vezane za samu Akciju. Globalna nedelja akcije za obrazovanje ove godine se održava (kod nas) od 22. do 28. aprila (u svetu od 24. aprila do 1. maja). Elem, svaka devojčica i svaki dečak, ma gde da su, imaju pravo na kvalitetno i besplatno  javno i inkluzivno obrazovanje. Znatan  deo dece  nije uključen u obrazovni sistem, što se onda  prenosi i na sledeće generacije. Ti ciklusi isključenosti negativno utiču i na pojedince i na društvo u celini. Kako bi se otklonile prepreke ka kvalitetnom “Obrazovanju za sve”, ovogodišnja GAWE se posebno fokusira na podršku deci koja su najčešće isključena iz sistema. Učestvujući u kvalitetnom inkluzivnom osnovnom i srednjem obrazovanju, deca iz osetljivih grupa povećaju svoje šanse za bolji život i značajnije učešće u društvu.

 „Za postizanje povećanja finansiranja Obrazovanja 2030 ili modela 4$, smatramo da je osnovna poreska pravda. Potrebno je uspostaviti progresivne poreske reforme, a nelegalni finansijski tokovi, izbegavanje plaćanja poreza i izbegavanje poreza, kao i štetne poreske olakšice – koje sve smanjuju veličinu nacionalne poreske osnove – moraju prestati. Ovi prihodi se hitno moraju usmeriti na zaustavljanje globalne obrazovne krize, uz istovremeno osiguravanje toga da su namenski i zaštićeni u nacionalnim budžetima, kroz pravne i političke okvire“, rekla je nakon konferencije održane u Senegalu Kamila Kroso,  predsednica GCE. „Pohvaljujemo predsednika Gane, Nana Akufo-Addoa, koji je odrazio ovo osećanje i rekao: „Novac je dostupan (u Africi) za finansiranje obrazovanja. Za ovo, mi moramo eliminisati korupciju i nelegalne finansijske tokove. „Norveški delegat na konferenciji, ministar za razvoj, Nikolaj Astrup, uputio je i slučaj da se GPE više fokusira na progresivne poreske reforme“ kaže ona.

„Pored pitanja poreske pravde, pojavljivanje profita u i kroz javno i privatno obrazovanje predstavlja centralni probelm koji se mora rešiti, jer vidimo sve veći upliv javnih sredstava u privatni biznis. Ne samo da vidimo istaknute glumce koji podstiču privatne škole sa niskim troškovima – udarac na pravo na besplatno javno obrazovanje – već i privatni sektor sve više usmerava sisteme javnog obrazovanja kao profitabilna tržišta“ kaže Kamila Kroso. „Odbacujemo sve reforme koje bi mogle da stvore stratifikovane obrazovne sisteme i ostajemo odlučni da obrazovanje predstavlja osnovno ljudsko pravo, koje treba javno finansirati, besplatno, visoko kvalitetno i uključivati sve“, kaže predsednica GCE. „Sve je rečeno, uvereni smo da će se u obrazovnom sektoru učiniti pozitivne promene. Posvećeni smo obezbeđivanju sredstava za unapređenje inkluzije, jednakosti i kvaliteta u sistemima javnog obrazovanja“ kaže Kroso.

Imamo još samo 11 godina da dostignemo Cilj 4. Pridružite se!

U nedelju je Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu 2019.
“Sigurnost i zdravlje i budućnost rada”

Inspirisan stogodišnjicom Međunarodne organizacije rada (ILO) i diskusijama o budućnosti rada, Svetski dan sigurnosti i zdravlja na radu ove godine analizira 100 godina rada na poboljšanju sigurnosti i zdravlja na radu zagledan  u budućnost i opredeljen za nastavak tih napora uvažavajući velike promene kao što su nova tehnologija, demografija, održivi razvoj (uključujući klimatske promene)  i promene u organizaciji rada.      

Zvanični Svetski dan 28. aprila 2019. je samo početak događaja i aktivnosti na svetskom nivou  koji će se nastaviti do kraja godine, oko teme “Sigurnost i zdravlje i budućnosti rada”. To je Dan za pomimanje svega učinjenog  i sumiranje bogatstva stečenih  znanja i iskustava u dosadašnjem delovanju akumuliranih tokom 100 godina i Dan da se izrazi  spremnost ILO da oceni promene koje donosi budućnost posla kojim se bavi i  suoči se sa njima.  

 ILO će usvojiti Globalni izveštaj u tom smislu, odnosno istorijat o 100 godina u spašavanju života i promocije bezbednog i zdravog radnog okruženja. Izveštaj će obuhvati evoluciju sigurnosti i zdravlja od pre početka MOR-a 1919. godine do danas, prolazeći kroz glavne prekretnice koje su uticale na ovu oblast i uticale na način na koji je ILO doprinela poboljšanju bezbednosti i zdravlja na radu.        

Još važnije, Globalni izveštaj će se dotaknuti promena i rizika u radnim aranžmanima, tehnologiji (digitalizacija i ICT, rad na platformama, automatizacija i robotika), demografiji, globalizaciji, klimatskim promenama i drugim činiocima koji utiču na dinamiku bezbednosti i zdravlja i prirodu profesija u ovim oblastima, bez obzira na postojane tradicionalne rizike i varijacije koje se pojavljuju u zemljama u razvoju i razvijenim zemljama.       

Kako bi se dodatno produbila ova diskusija, ILO će predstaviti 33 originalna razmišljanja  stručnjaka i lica  članova Zajednice za zaštitu na radu i zdravlje iz celog  sveta koji će poslati snažne poruke i svedočanstva o bezbednosti i zdravlju na radu i budućnosti rada sa  praktičnim aspektima problema.

Međunarodna organizacija rada (ILO) obeležava Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu 28. aprila radi promovisanja sprečavanja nesreća na radu i bolesti izazvanim radom na  globalnom nivou. To je kampanja za podizanje svesti koja je namenjena fokusiranju međunarodne pažnje na nastale trendove u oblasti sigurnosti i zdravlja na radu i na obimu povreda na radu, bolesti i smrtnih slučajeva. U mnogim delovima sveta, nacionalne vlasti, sindikati, organizacije poslodavaca i stručnjaci za sigurnost i zdravlje organizuju aktivnosti na obeležavanju ovog datuma.

Pozivamo i vas da se pridružite u proslavi ovog značajnog dana i podelite sa nama aktivnosti koje organizujete. Tema Svetskog dana 2019. godine  bezbednosti i zdravlja na radu je: ” Sigurnost i zdravlje i budućnost rada “.

U predškolskim ustanovama povećanje plata devet odsto

Plate zaposlenih u predškolskim ustanovama će od maja biti povećane za devet odsto, predviđeno je dopunama Zakona o budžetskom sistemu koje je Skupština Srbije danas usvojila. “Plate zaposlenih u predškolskim ustanovama biće povećane za devet odsto u odnosu na platu iz decembra 2018. godine, umesto dosadašnjih sedam odsto, počev od plate za maj 2019. godine”, rekao je ranije ministar finansija Siniša Mali u Skupštini Srbije.

I u ostatku Srbije đaci na prolećnom raspustu

Đaci osnovnih i srednjih škola u Srbiji od petka su na prolećnom raspustu, a u školske klupe ponovo se vraćaju 6. maja. Prolećni raspust ove godine naslanja se na prvomajske praznike, a spojeno s vikendima, učenici će imati predah od 10 dana. Učenici u Vojvodini već su na raspustu, koji je počeo 19. aprila, i traje do četvrtka, 2. maja.

Vremeplov: Rođen Meša Selimović

Srpski pisac Mehmed-Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka rođen je na današnji dan  26. aprila 1910. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor “Bosna-filma” i glavni urednik “Svjetlosti”. Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najviše zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti 1982. Selimović je jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte. Dela: romani “Derviš i smrt” “Tišina”, “Tvrđava”, “Magla i mjesečina”, “Krug” (nedovršen), zbirke pripovedaka “Prva četa”, “Tuđa zemlja”, “Đevojka zlatne kose”, studija “Za i protiv Vuka”, eseji “Pisci, mišljenja, razgovori”, memoarska proza “Sjećanja”, nekoliko filmskih scenarija.

Vremeplov: Rođen Leonardo da Vinči

Italijanski slikar, vajar, arhitekta, pronalazač, Leonardo da Vinči, jedan od najvećih umova renesanse rođen je na današnji dan 26. aprila 1452. U Francusku je prešao 1516. gde je i umro. Izradio je relativno malo slika, od kojih su najznačajnije “Mona Liza”, “Bogorodica u pećini”, “Sveta Ana”, “Tajna večera”. Uradio je mnoštvo crteža, a mnoge njegove freske su oštećene zato što je eksperimentisao bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego i za psihologiju: u “Tajnoj večeri” metodski je prostudirao i nijansirano izrazio karakter svake ličnosti. Prvi je uneo atmosferu u slike i pomoću svetlo-tamnog modelisanja (sfumato) dao toplinu kože i mekoću tela. Ni jedno njegovo vajarsko delo nije sačuvano, a arhitektonske zamisli su ostale u projektu. Živo su ga privlačile i prirodne nauke – fizika, astronomija, hemija. Radio je i na spravi za letenje. Napisao je “Traktat o slikarstvu”.

Vremeplov: Stradanje Gernike

  Nemački avioni, koje je Francisku Franku poslao Adolf Hitler, razorili su, na današnji dan  26. aprila 1937. godine, tokom španskog građanskog rata gradić Gerniku u Baskiji i pri tom pobili stotine civila. Španski slikar Pablo Pikaso ovekovečio je stradanje Gernike na istoimenoj slici.

Vremeplov: Rođen Marko Aurelije

Na današnji dan  26. aprila 121. godine  rođen je rimski car Marko Aurelije, car filozof. Tokom vladavine počev od 161. uspešno je suzbio germansku invaziju na Carstvo. Njegove beleške na grčkom jeziku u vidu aforizama, vođene tokom brojnih ratnih pohoda u Evropi i Aziji, svojevrsna filozofska introspekcija i razmišljanja o etici, objavljene su posmrtno pod naslovom “Samom sebi” i bile su vekovima popularne. Sačuvana je i njegova prepiska s rektorom Frontonom na latinskom jeziku. Jedan je od najznačajnijih predstavnika poznog stoičkog eklekticizma i moralnom samoanalizom veoma je uticao na potomstvo. Car-filozof je upamćen i po izuzetnoj skromnosti i čestitosti, krajnje neuobičajenim za vladara.

Vremeplov: Rođen Ludvig Vitgenštajn

Na današnji dan  26. aprila 1889. godine rođen je austrijski filozof Ludvig Vitgenštajn, zaslužan što je problematika jezika, značenja i smisla iskaza dobila posebno mesto u filozofiji. Dela: “Filozofska istraživanja”, “Plava i smeđa knjiga”, “Napomene o osnovama matematike”, “Filozofske napomene”.

Vremeplov: NATO avioni u Surdulici ubili 20 civila, uključujući 12 dece

Na današnji dan 27. aprila 1999. godine  NATO avioni bombardovali su centar Surdulice usmrtivši najmanje 20 civila, uključujući 12 dece, pri čemu je srušeno ili oštećeno više od 500 kuća. Portparol NATO Džejms Šej pokušao je da obmane javnost pričom o “jednoj bombi koja je promašila cilj”, ali ga je demantovao izveštač američke TV mreže CNN koji je, na osnovu onog što je video na licu mesta, izjavio: “Nema nikakve sumnje, potpuno sam uveren na osnovu onoga što vidim da je ovde palo više od jedne bombe”.

Vremeplov: Rođen Semjuel Morze

Na današnji dan  27. aprila 1791. godine  rođen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, konstruktor aparata koji električnim impulsom prenosi pisane znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf. Prvi telegraf pušten je u rad 1844. na liniji Vašington-Baltimor. Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od tačaka i crtica, nazvanu Morzeova azbuka.

Vremeplov: Rođen Herbert Spenser

   Engleski filozof i sociolog Herbert Spenser rođen je na današnji dan  27. aprila 1820. godine. Nastojao je da sistematizuje sfere humanističkih nauka na osnovu pojmova razvitka, prilagođavanja i progresa i smatrao je da je osnovni zadatak filozofije da otkriva zakonitosti važeće za oblasti socijalnih odnosa. Pre Čarlsa Darvina počeo je da razvija evolucionistička shvatanja, i iz njih je izvodio i neke društvene teorije. Poznat je po organskoj teoriji društva i biologizovanju društvenih pojava. On je začetnik teorije organicizma. Dela: “Sistem sintetičke filozofije”, “Uvod u studije sociologije”, “Faktori organske evolucije”, “Klasifikacija nauka”, “Autobiografija”.

Vremeplov: Umro Kirilo Savić

Na današnji dan  27. aprila 1957. godine umro je Kirilo Savić, šef katedre za železnice i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu, projektant, graditelj, naučnik. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke mreže Srbije (i Jugoslavije) u međuratnom periodu. Tehnički fakultet završio je u Beogradu 1892. a potom se usavršavao u Berlinu i širom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjerski kapetan, učestvovao je u balkanskim ratovima 1912/1913. Njegovo ogromno iskustvo građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno srpskoj vojsci tokom I svetskog rata. Formirao je školu koja je postala rasadnik vrsnih inženjera, njegovi udžbenici i danas, 50 godina od izdavanja važe kao neprevaziđeni, što je prava retkost u tehničkim naukama. Kao gest priznanja ovom velikanu srpske nauke Železnički institut promenio je svoje ime 1969. u Naučno-istraživački Institut “Kirilo Savić”.

Vremeplov: Ubijen Magelan

Stanovnici filipinskog ostrva Maktan ubili su na današnji dan 27. aprila 1521.  godine portugalskog moreplovca Ferdinanda Magelana, komandanta prve ekspedicije oko sveta.

Vremeplov: Umro Gavrilo Princip

Na današnji dan  28. aprila 1918. godine u  zatvoru u Terezinu (Češka) umro je Gavrilo Princip. Na dvadesetogodišnji zatvor osudile su ga austrougarske vlasti nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914, čime je počeo Prvi svetski rat.

Vremeplov: Pakt o osnivanju Lige naroda

Na Versajskoj mirovnoj konferenciji u Parizu na današnji dan  28. aprila 1919. godine  32 države, uključujući Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, prihvatile su pakt o osnivanju Lige naroda.

Vremeplov: Japanu vraćen suverenitet

Japanu je na današnji dan 28. aprila 1952. godine  vraćen suverenitet koji mu je, nakon poraza u Drugom svetskom ratu, bio oduzet mirovnim ugovorom iz San Franciska 1951. godine.

Vremeplov: Srpska književna zadruga

U Beogradu su srpski pisci i naučnici 29. aprila 1892. godine osnovali Srpsku književnu zadrugu, čiji je prvi predsednik bio Stojan Novaković, a potpredsednik Jovan Jovanović Zmaj, koji je izradio i njen amblem. Prva objavljena knjiga bila je “Život i priključenija” Dositeja Obradovića. Zadruga je osnovana u zgradi Srpske kraljevske akademije, tada Brankova 15.

Vremeplov: Umro Borivoje Karapandžić

Borivoje Karapandžić, publicista, literata, istoriograf. Karapandžić koji je, uz Lazu Kostića, bio verovatno najplodnije pero srpske emigracije preminuo je 29. aprila 2011. godine. Kao politički emigrant napustio je Srbiju 1944. i od 1950. živeo je u Klivlendu, SAD. Osim pisanja, bio je aktivan i u crkvenom životu srpske emigracije, i kao poverenik manastira Hilandar, manastira Ravanica i drugih. Objavio je više od 30 knjiga, i redovno je objavljivao u nizu srpskih emigrantskih listova, poput “Amerikanskog Srbobrana”, “Glasa kanadskih Srba”, “Iskre”. Nosilac je priznanja za životno delo grada Klivlenda, bio je počasni član Udruženja književnika Srbije, nosilac ordena Svetog vladike Nikolaja.

Vremeplov: Rođen Poenkare

Francuski matematičar, fizičar i filozof  Žil Anri Poenkare, koji je pre Alberta Ajnštajna zasnovao specijalnu teoriju relativiteta rođen je 29. aprila  1854. godine. Objavio je više od 500 matematičkih radova, izučavao je analitičku i nebesku mehaniku, hidrodinamiku, astronomiju, geodeziju, teorijsku i matematičku fiziku. Stvorio je teoriju automorfnih funkcija, jedan je od osnivača topologije, razvio je elektromagnetsku teoriju svetlosti, elektriciteta i optike Džejmsa Maksvela, matematičke metode u nebeskoj mehanici i astronomiji, dao kritičku analizu kosmogonijskih hipoteza. U filozofiji se bavio teorijom nauke, teorijom saznanja i opštom metodologijom. Objavio je 32 knjige. Dela: “Nauka i hipoteza”, “Vrednost nauke”, “Nauka i metoda”, “Nove metode nebeske mehanike”.

Vremeplov: Oslobođen Dahau

Na današnji dan  29. aprila 1945. godine američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile najstariji nemački koncentracioni logor Dahau, koji su nacisti osnovali 1933. U njemu je ubijeno oko 70.000 ljudi, uključujući 6.000 Srba (i drugih Jugoslovena).

Vremeplov: Rođen Takamoto

  Ivao Takamoto, kreator simpatične doge Skubidu kao i likova porodice Kremenko rođen je na današnji dan  29. aprila 1925. godine. Takamoto je autor ili koautor crtanih filmova “Pepeljuga”, “Petar Pan”, “Lunja i Maza”, “101 dalmatinac” i “Porodica Kremenko”. Ime Skubidu inspirisano je improvizacijom kojom je Frenk Sinatra završavao svoju čuvenu pesmu “Strangers in the Night”. Za pedeset godina producentskog rada Takamoto je stvorio 260 filmova.

Direktor Gimnazije u Lebanu podneo ostavku

Direktor Gimnazije u Lebanu Dragan Đorić podneo je ostavku, potvrdio je u sredu  RTS- u. Učenici su se vratili u klupe. Dragan Đorić je rekao da je to učinio u interesu dece kako bi se normalizovala nastava i da bi maturanti, najbrojniji među onima koji od ponedeljka protestuju, bez problema završili školsku godinu i upis na fakultete. Dvadesetak članova dramske sekcije Gimnazije dva dana su bojkotovali nastavu zbog odluke direktora i školskog odbora da zabrani odlazak predstave “Mrtvo more za početnike” na festival u Kragujevac. Kako stoji u odluci školskog odbora, koji je u ponedeljak vanredno zasedao, to je učinjeno zbog vulgarnog i neprimerenog sadržaja predstave. Tom prilikom odbor je zabranio i učešće učeniku Gimnazije na republičkom takmičenju recitatora zbog erotskog i neprimerenog sadržaja pesme “Seljenje duše”. Njegov mentor, kao i dramaturg i reditelj predstave je prof. Dušan Blagojević.  Učenici su ponovo u svojim školskim klupama.  

Šamaranje u školama znak da je prosveta u lošem stanju

Učenik drugog razreda Tehničke škole u Mladenovcu pre dve godine udario je profesorku na času. Dečak je ispisan iz škole. Da je profesorka uzvratila istom merom momentalno bi dobila otkaz i izgubila licencu za rad u bilo kojoj školi. Pre nekoliko dana, profesor fizike na času udario je troje učenika, a potom je dobio udarac od jednog dečaka i dao otkaz. Ovi događaji pokazuju da je prosveta u veoma lošem stanju i da nikada nije bila temljeni predmet razmatranja, kaže za RTS profesor Učiteljskog fakulteta Aleksandar Jovanović. Nedopustivo je da nastavnik udari učenika, čak ni u samoodbrani, kao što je nedopustivo da učenik nasrne na svog vaspitača, naglasio je gostujući u Beogradskoj hroniciprofesor Učiteljskog fakulteta Aleksandar Jovanović. Dodaje da je loše to što se o tim događajima saznaje iz vesti ili iz komentara na društvenim mrežama. “Ti slučajevi su kao temperatura, ukazuju da ima bolesti i ne možemo lečiti bolest skidanjem temperature. Oni nam zapravo pokazuju da je prosveta u veoma lošem stanju. Da su za ove šamare koje su učinili u jednom slučaju učenik, u drugom nastavnik, krivi mnogi pre njih – roditelji, Ministarstvo prosvete, inspekcije, direktori škola, propisi. Od toga treba poći, pa onda doći do samih počinilaca koji, naravno, treba da snose odgovarajuće posledice”, ističe Jovanović. Napominje da su đaci žrtvovani, a nastavnici na svaki način nezaštićeni. “Uporedo sa tražnjem žrtve i krivca, treba videti kad je škola postala ovakva kakva jeste. Ona nije postala odjednom, to se dešava polako, sa erozijom vrednosti u društvu, promenom određenih propisa. Nažalost, moram da pomenem i okruženje, ovo je zemlja bez dijaloga”, napominje profesor i ističe: “Kultura svakog političkog i društvenog dijaloga je na bednom nivou, a ponašanja te dece su samo posledica onoga u čemu živimo, što ne oslobađa ni profesore ni decu lične odgovornosti. Svako živi u istom okruženju, ali svako bira svoje ponašanje”. Smatra da treba da se krene od osnove i naglašava da prosveta nikada nije bila temljeni predmet razmatranja. “Kod nas se sve svodi na politički život, a ne polazi se od nacionalne suštine i interesa – kakvu prosvetu hoćemo”, kaže Jovanović.

Opterećenost administrativnim obavezama

Navodi da, s obzirom na to da težimo Evropskoj uniji, treba od nje da uzmemo ono što je dobro. “Treba u ovoj zemlji za prosvetu odvajati u onoj meri u kojoj odvajaju zemlje EU. Oko 3,44 odsto BDP-a odvajamo za prosvetu, dok zemlje EU oko 6,5 odsto. Naša država sama zakida na prosveti – to utiče na plate, da li škole imaju biblioteke, utiče na zatvaranje manjih škola”, smatra Jovanović. Navodi da je sa druge strane porodica osnova, jer ako porodica nije jaka, okruženje utiče na decu da skliznu tamo gde ne treba. “Profesori i učitelji su preopterećeni raznim administrativnim obavezama, ocenama, opisom ocena, praćenjem dečje aktivnosti… Dobar nastavnik ne može od papira da dođe do dece. Bojim se da prosvetni radnici koji vrše misiju budu glavni krivci”, objašnjava Jovanović i dodaje: “Treba povećati nastavnicima plate, minimum 50 odsto. Ne branim nastavnike, ne osuđujem decu, ali veliki broj dobrih i požrtvovanih nastavnika se ne vidi zbog adminstrativnih obaveza, a isto tako zapostavljamo i dobru decu i to nam se vraća na loš način”.

Kaže da dobar nastavnik mora da vaspitava, a ne samo i da obučava. “Tačno je da nastavnik gradi autoritet, ali u teškom okruženju ne može sam nastavnik da izgradi autoritet, bez pomoći društva. Dok škola ne bude ponovo obrazovno-vaspitna ustanova, dok udžbenici i ekskurzije ne budu besplatne ili dotirane, dok prosvetu ne vode  ljudi koji imaju misiju, a ne pragmatičari neće nam biti dobro”, ističe Jovanović. Smatra da je sličan trend u nekim zemljama u Evropi i zaključuje: “Ne treba da se trudimo da prepisujemo ono što je u Evropi, stručno treba da se trudimo da tražimo najbolja rešenja koja se uklaplju u našu tradiciju”.

Maloletnici uz pretnju lažnim pištoljem opljačkali banku u Bačkoj Palanci

Policija u Novom Sadu rasvetlila je razbojništvo počinjeno 18. aprila u jednoj bačkopalanačkoj banci. Protiv dvojice maloletnika, sa područja Bačke Palanke, biće podneta krivična prijava, zbog sumnje da su, maskirani, preteći replikom pištolja, oduzeli iz banke oko 20.000 dinara. Dvojica osumnjičenih, uzrasta 15 i 17 godina, saslušani su, u prisustvu roditelja, branilaca i predstavnika Centra za socijalni rad.


About the Author

admin