Završava GNA 2019:  „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“

NSPRV i NSJ§ i ove godine su podržali  Globalnu nedelju akcije za obrazovanje (GAWE) koja je ove godine održana, kod nas, od 22. i 28. aprila,  a u svetu od 24. aprila do 1. maja). NSPRV i NSJS su, tim povodom,  raspisali konkurse za najbolji literarni i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)“!  Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) je ključni događaj civilnog društva, u vezi sa obrazovanjem i odvija se uspešno od 2003. godine.

Tema iz 2019. godine obuhvata nekoliko strateških oblasti GCE. Ona je blisko povezana sa strateškim ciljem 1 „Jednakost i nediskriminacija“ i ključnim akcijama povezanim sa razvojem kampanje zasnovane na pravima i pravednom obrazovanju kao osnovnom ljudskom pravu. Tema takođe ima veze i sa strateškim planom fokusnu oblast 2  „Obrazovanje u hitnim slučajevima“ i jasno naznačava transformativno obrazovanje i sa SDG4 (Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti doživotnog učenja za sve) sa (pod)ciljem 4.7 (Do kraja 2030. obezbediti da svi učenici steknu znanja i veštine potrebne za promovisanje održivog razvoja, između ostalog i putem edukacije o održivom razvoju i održivim stilovima života, lјudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti, kao i o promovisanju kulture mira i nenasilјa, pripadnosti globalnoj zajednici i poštovanja kulturne raznolikosti i doprinosa kulture održivom razvoju).

Nalazimo se na kritičnoj tački, jer je potrebno da se jače ispunjenje  obećanja svih partnera da obezbede, u realnom vremenu, besplatno ravnopravno obrazovanje za sve, kako je navedeno u agendi Obrazovanje 2030: deca koja krenu u školu 2019. godine će završiti svoje dvanaestogodišnje školovanje do 2030. godine i to je savršen trenutak da ispitamo zainteresovane o njihovim obavezama i proceni da li će osnovno ljudsko pravo na besplatno, kvalitetno javno obrazovanje postati realnost.

Liflet posvećen ovogodišnjoj Globalnoj nedelji akcije za obrazovanje možete preuzeti sa ovog sajta.
Podrži GCE!

144 miliona dinara za obnovu 48 škola i vrtića u Vojvodini

Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalј Nјilaš predstavio je u 25. aprila holu Pokrajinske vlade projekte investicionih ulaganja, u okviru kojih se finansira odnosno sufinansira rekonstrukcija, adaptacija, sanacija i investiciono održavanje objekata obrazovno-vaspitnih ustanova na teritoriji AP Vojvodine. Ovi projekti započeti su 2017. godine, kada je prvi put i raspisan konkurs za tu namenu. Za protekle dve godine, putem konkursa pomenutog sekretarijata i iz tekuće budžetske rezerve izdvojeno je približno sedam stotina trideset miliona dinara.

Prema pristiglim prijavama, može se zaklјučiti da su zamena stolarije, sanacija krovne konstrukcije i zamena krovnog pokrivača, energetska sanacija objekta – postavlјanje termoizolacije na fasade objekata, sanacija sanitarnih čvorova, sanacija i rekonstrukcija elektroenergetskih instalacija i instalacija za zagrevanje objekata i dalјe među prioritetnim potrebama vaspitno-obrazovnih ustanova na teritoriji AP Vojvodine.

Nadamo se da ćemo značajno doprineti pobolјšanju uslova školovanja i rada ovih ustanova. I ovaj put podsećam na to koliko je važno raditi na obezbeđivanju odgovarajuće infrastrukture prema evropskim standardima, koja zadovolјava potrebe novog tehnološkog razvoja. Namera nam je da istrajemo u zajedničkom cilјu, a to je obezbeđivanje bolјih uslova za boravak i rad u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, imajući na umu, pre svega, interes dece koja pohađaju nastavu u tim ustanovama. Pokrajina je istrajala u ovom poduhvatu, kako je to i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović na samom početku mandata istakao, a mi ćemo nastaviti sa ovim vidom podrške, rekao je Nјilaš. Sekretar  u svom govoru naglasio je i značaj lokalnih samouprava, kao i Kancelarije za upravlјanje javnim ulaganjima, koji su do sada izdvojili znatna sredstva i učestvovali u finansiranju ovakvih projekata. Projektima, u okviru kojih su danas potpisani ugovori, obuhvaćeno je ukupno 48 korisnika, od toga 44 ustanove obrazovanja i četiri jedinice lokalnih samouprava, kojima su odobrena sredstva za izvođenje građevinskih radova na objektima, četiri predškolske ustanove, 28 osnovnih škola, 12 srednjih škola i četiri doma učenika. U skladu s finansijskim planom nadležnog sekretarijata, iz budžeta je izdvojeno 144.159.702,00 dinara. Na nivou osnovnog obrazovanja i vaspitanja – 93.400.00,00 dinara, na nivou srednjeg obrazovanja i vaspitanja – 32.800.000,00 dinara, za ustanove učeničkog standarda – 8.964.702,00 dinara i za predškolske ustanove – 8.995.000,00 dinara. Na konkurs je pristiglo 226 prijava za potrebe 209 ustanova, a ukupan iznos traženih sredstava prelazi milijardu dinara.

Nastavak saradnje Ministarstva i Fonda za obrazovanje Roma

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i Nataša Kočić Rakočević iz Fonda za obrazovanje Roma potpisali su u četvrtak u Beogradu Memorandum kojim se nastavlja saradnja na projektima čiji je cilj da se stvore održivi mehanizmi i politike za uključivanje mladih Roma u obrazovni sistem u Srbiji. Ministar prosvete rekao je da dualno obrazovanje u Srbiji nude zanimljive profile i predložio da FOR razmotri mogućnosti  koje nudi taj oblik obrazovanja. Sledeće godine biće oko 7.400 mesta, a oko 40 dualnih profila. Sada je tu i oblast ekonomije, građevine, turizma, bankarstva. Ima tu zanimljivih smerova. To je i jedna vrsta stipendiranja, kazao je Šarčević.    On je ocenio i da će uvođenje dualnog obrazovanja na studijama omogućiti brže i lakše zapošljavanje.

Nataša Kočić Rakočević iz Fonda za obrazovanje Roma kazala je da FOR radi sa učenicima koji imaju niži prosek s ciljem da se uključe na tržište rada, ali i sa studentima kroz drugačiji program. Kroz taj program obezbeđujemo stipendije za redovne studente. Svake godine imamo nekih 50 studenata i od skora se bavimo zapošljavanjem, kazala je ona.

 Kako je istaknuto na sastanku, biće nastavljena saradnja FOR-a i Ministarstva prosvete u ostvarivanju mera i aktivnosti potrebnih za realizaciju projekta „Pospešivanje zapošljivosti mladih Roma“.U skladu sa Memorandumom o saradnji, MPNTR će od FOR-a preuzeti implementaciju programa stipendiranja srednjoškolaca i pružanja mentorske podrške u okviru svog projekta „Izrada, implementacija i monitoring održivog državnog mehanizma za romske srednjoškolce, program stipendiranja“, podržanog sredstvima IPA 2014 Evropske Unije. Osim toga, MPNTR će, uz tehničku i ekspertsku podršku FOR-a, obezbediti uslove neophodne za uspostavljanje, jačanje i održivost programa prevencije odustajanja učenika srednjih škola romske nacionalnosti od školovanja. FOR je u Srbiji prisutan od 2006. godine, a sa MPNTR sarađuje od 2007. godine.

Obeležen Međunarodni dan devojaka u IKT

Srbija je lider u Evropi po broju žena i devojaka u sektoru informacionih tehnologija i, ukoliko iskoristi svoje potencijale, može da bude pobednica Četvrte industrijske revolucije, poručila je 25. aprila 2019. predsednica vlade Ana Brnabić na obeležavanju Međunarodnog dana devojaka u informaciono-komunikacionim tehnologijama. Brnabić je učenicama osnovnih škola koje su prisustvovale obeležavanju tog međunarodnog dana, na skupu u Beogradu, poručila da su najveći potencijal Srbije i da će vlada učiniti sve da uspostavi kvalitetan obrazovni sistem i omogući bolje uslove za život, kako bi ostale i radile u Srbiji. Istakla je da je Srbija lider u Evropi po broju žena i devojaka u sektoru informacionih tehnologija i da će EU biti potrebno deset godina da nas stignu “Mislim da su naša pamet, znanje i obrazovanje tako jaki da uskoro možemo da postanemo u celom svetu četvrte industrijske revolucije, u kojem živimo, jedan od lidera u Evropi”, rekla je Brnabić i dodala da je potrebno da imamo hrabrosti i spremnosti da se menjamo.

Brnabić:  Srbija lider u Evropi po broju žena u IKT sektoru

Premijerka Ana Brnabić na obeležavanju Međunarodnog dana devojaka u IKT je istakla da vlada ima dva prioriteta – digitalizaciju i obrazovanje i dodala da Četvrta industrijska revolucija pruža našoj zemlji šansu da nadoknadi sve što je ranije propustila u svom razvoju. “Mislim da imamo šansu koju, ako propustimo dugo vremena nećemo imati, a imamo znanje i ogroman potencijal i možemo da budemo pobednice četvrte industrijske revolucije, promenimo društvo i zemlju, napravimo lepšu, jaču i srećniju zemlju, dobar dom za vas”, rekla je Brnabić.

Premijerka Brnabić je rekla da je obrazovanje preduslov za to i apsolutni prioritet vlade Srbije. U tom smislu, podsetila je da je Srbija ove nedelje postala 23. punopravna članica CERN, da se mnogo ulaže u uvođenje digitalnih udžbenika, da je pet puta podignut broj specijalizovanih IT odeljanja u gimnazijama širom Srbije, te da je od 1. januara uveden i Fond za nauku. “To su potpuno novi prioriteti naše države kako bismo mladima dali bolju šansu i zajedno sa njima napravili konkurentu državu i društvu, otvorenu zemlju koja se ne plaši izazova”, rekla je Brnabić. Ona je devojčicama poručila da veruju u sebe, da ne pristaju na podele, idu napred i budu hrabre, a da će ih država u tome podržati.

Matić: Rodni jaz u sektoru informacionih tehnologija

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je da postoji rodni jaz u sektoru informacionih tehnologija, ali da Srbija mora da nastavi da podstiče prevazilaženje rodnih razlika i neravnopravnosti u digitalnom svetu. Navela je da nema dovoljno žena u IKT sektoru jer su devojke pre svega usmerene na društvene nauke, medicinu, umetnost, pravo, ekonomiju, ali je istakla da je u zemljama Evropske unije situacija još lošija i da će Evropi biti potrebno 15 do 20 godina da dostigne sadašnji nivo Srbije po pitanju rodne ravnopravnosti u IKT sektoru. “Prema postojećim trendovima, rodni balans će biti uspostavljen tek 2050. godine, ali to se mora desiti mnogo ranije i Srbija želi da pruži svoj doprinos”, rekla je Matić.

“Devojke u IKT-u za bolji svet”

Međunarodni dan devojaka u IKT-u uspostavljen je 2010. godine na inicijativu Srbije, pod pokroviteljstvom Međunarodne unije telekomunikacija. Do sada je više od 357.000 devojaka i mladih žena učestvovalo u više od 11.000 proslava u 171 zemlji širom sveta.

Konferenciji u Palati Srbija prisustvovalo  približno 300 učenica iz 12 osnovnih škola iz Srbije Učenicama su se obratile  uspešne inženjerke, programerke, izumiteljke i menadžerke iz IKT sektora, kao i influenserke i gejmerke, ali i umetnice koje su predstavile svoja iskustva iz sveta informacionih tehnologija i primenu digitalnih tehnologija u svojim zanimanjima. Na konferenciji su uručene i nagrade učenicama za najuspešnije video-radove “Devojke u IKT-u za bolji svet”.

Ruma: Prosvetni inspektor za sport!

Opštinsko veće Rume izmenilo je sistematizaciju u Opštinskoj upravi radi uvođenja radnog mesta prosvetno-sportski inspektor. Načelnik Opštinske uprave Dušan Ljubišić pojasnio je da se pojavila potreba jačeg inspekcijskog nadzora prema sportskim udruženjima. –  Broj zaposlenih u Opštinskoj upravi se rapidno smanjuje i sada nemamo dovolјno kadrova na određenim pozicijama, tako da će ovo mesto biti sistematizovano na ovaj način dok se ne ukaže mogućnost da napravimo posebno radno mesto sportskog inspektora. Broj zadataka, poslova i nadležnosti Opštinske uprave je svakog dana sve veći. Administrativno mi sve pokrivamo, a broj zaposlenih se smanjuje – rekao je Ljubišić.

Mladi naučnici osvojili medalje u Maleziji

Ekipa mladih naučnih istraživača iz oblasti prirodnih nauka, predstavljala je Srbiju na međunarodnom takmičenju ICYS 2019 – International conference of Young scientists, u Kuala Lumpuru, u Maleziji. Na tom takmičenju osvojili su nekoliko medalja. Ana Mijušković osvojila je zlatnu medalju u kategoriji Life science, Ana Radović osvojila je srebrnu medalju u kategoriji zaštite životne sredine dok je Ognjen Srzentić osvojio bronzu u istoj kategoriji. U takmičenju iz matematike Dimitrije Rajčić osvojio je bronzu, a u nadmetanju iz informatike Nevena Vasilevska osvojila je srebro.  Veljko Đondović osvojio je bronzu u takmičenju iz inžinjeringa. 

“Upoznali smo jednu potpuno novu kulturu življenja domaćina, kroz sadržajni program koji su nam pripremili u hotelu i kroz izlete.Svako takmičenje je novo iskustvo, upoznavanje vršnjaka koji se bave istim i sličnim problemima, sagledavanje kako se u drugim državama mladi bave naukom, prilika za razmenu iskustava. Ostvarili smo brojne kontakte, kako sa takmičarima, tako i sa profesorima i Team leaderima, koja otvaraju nova prostranstva na polju nauke i nove mogućnosti za razmenu znanja, ali i nova druženja i putovanja. Puno truda, vremena, znanja, pa i novca smo uložili da bi ove naše naučne radove komletirali i pripremili za prezentovanje, i to je dalo sjajne rezultate. Vraćamo se u Srbiju okićeni medaljama”, izjavio je za RTV Filip Koldžić osvajač bronzane medalje u takmičenju iz fizike.

Deca pripremila uskršnji vašar u Loku

Na seoskoj pijaci u Loku učenici OŠ „Svetozar Miletić“ sa svojim učitelјicama pripremili su i održali „Uskršnji vašar“. Bilo je svega – jaja, korpica, drvenih zečeva, raznih figura sa prazničnim motivima. Smeh i radost najmlađih ukrasili su vašar, a zadovolјstvo je bilo upadlјivo na licima poznatih kupaca. Ovaj vašar je već postao tradicija, a u njenom očuvanju pomažu roditelјi, prosvetari, osoblјe škole i naravno meštani. U holu škole postavlјena je i izložba dečijih radova, gde se pokazala kreativnost i maštovitost najmlađih.

Ćirilica se čuva korišćenjem

Četiri godine akcije „Negujmo srpski jezik“ na očuvanju i zaštiti srpskog jezika, pisma, opšte jezičke kulture i pismenosti obeleženo je danas u Biblioteci grada Beograda i najavlјen je njen još snažniji nastavak širom Srbije i dijaspore, uz poruku da se ćirilica čuva samo korišćenjem.. Vukosavlјević je ukazao da kultura govora u Srbiji nije na zavidnom novou, ali da je veliki posao urađen što je tema zaštite srpskog jezika i afirmisanja čitanja i ćiriličnog pisma pokrenuta u javnosti.

Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov istakla je da je osnovna misija biblioteka da podstiču najmlađe na čitanje i negovanje jezika, dodavši da akcija očuvanja jezika nije neuobičajena, jer u svetu postoje takve kampanje. Ona je predočila da se u akciju uklјučila kompletna bibliotečka zajednica Srbije i da će i  buduće širom zemlјe raditi u Karavanu kulture govora.

Obeležavanju četvrtog rođendana akcije kao specijalni gosti prisustvovali su učenici OŠ „Milan Blagojević“ iz Lučana, koji su osmislilii akciju „Sačuvajmo ćirilicu“, uz poruku da se ona čuva samo korišćenjem. Oni su predočili podatak da 95 odsto učenika na računarima i telefonima koristi latinicu i najavili anketu u školama širom Srbije koliko se koristi ćirilično pismo, kao i likovne i literalne konkurse “Himna ćirilici”.

Akcija „Negujmo srpski jezik“ počela je 2015. godine, uz učešće Sekretarijata za kulturu, Filološkog fakulteta u Beogradu i Biblioteke grada Beograda, a prvi korak bila je kampanja jezičkih pouka poznatih ličnosti. Kako bi se građani podstakli da vode računa kako pišu i govore i podignu nivo svesti o značaju ispravnog pisanja i govorenja, akcija je 2016. proširena na republički nivo, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

„Negujmo srpski jezik“

Jezik je u srži identiteta svakog naroda i negujući maternji jezik negujemo sebe i prenosimo ga na naraštaje, izjavio je na konferenciji humanitarni radnik Arno Gujon. On u okviru akcije „Negujmo srpski jezik“ širom Srbije vodi Karavan kulture govora i organizuje radionice za učenike i studente, vođeni geslom da se dobar govornik ne rađa već postaje.

Novosadska deca uzvratila posetu  vršnjacima u Gračanici

Oko 20 učenika novosadskih osnovnih škola „Žarko Zrenjanin” i „Dušan Radović”, zajedno sa svojim roditelјima, pretprošli vikend su proveli u Gračanici kod svojih vršnjaka, đaka škole „Kralј Milutin. Oko 20 učenika novosadskih osnovnih škola „Žarko Zrenjanin” i „Dušan Radović”, zajedno sa svojim roditelјima, protekli vikend su proveli u Gračanici kod svojih vršnjaka, đaka škole „Kralј Milutin”, u okviru tradicionalne akcije „Svim srcem za osmeh deteta” Udruženja građana „Novi Sad”. Naime, reč je o četvrtom odlasku Novosađana na Kosovo i Metohiju, a do sada su posetili i Štrpce, Liplјan i Donju Guštericu. – Naša želјa još na početku je bila da ovo postane tradicija – navodi jedan od organizatora Vanja Božić. – Uspeli smo to da učinimo i puno nam je srce. Mi se nadamo da će ovo zaživeti u daleko većem broju i drago nam je što imamo volontere, decu koja su ranijih godina učestvovala. Ideja je da narednih godina probamo da ostvarimo saradnju sa školama iz još tri-četiri opštine, a onda da krenemo novi krug sa školama sa kojima smo u početku radili.

Deca su tokom tri dana imala priliku da, osim manastira Gračanica, posete i pravoslavne hramove Draganac, Sokolice i Banjska. Takođe, obišli su arheološko nalazište „Ulpijana”, Gazimestan, tvrđavu Novo Brdo, a prisustvovali su i javnom času „Srednji vek za decu” Udruženja „Red zmajeva” u okviru čega su učili da barataju lukom i strelom, mačem i da bacaju sekiru.

Veza s lјudima nema cenu

Roditelјima novosadske dece najveći utisak su ostavili domaćini u Gračanici, odnosno roditelјi tamošnjih mališana. „Kročiti na svetu srpsku zemlјu” je neprocenjivo, a doček je bio bolјi nego ijedan drugi koji su ikada doživeli, rekli su neki roditelјi. “ Ljudi ovde su baš dobri, izašli su nam u susret, dolazili su po nas, ugostili nas, ispratili nas, baš su se potrudili da ispune sva naša očekivanja – kaže Smilјan Ružić koji je prošle godine bio sa dve ćerke u Donjoj Gušterici, a ove godine je sa njima išla i supruga Vanja. – Imam osećaj da smo ovog puta manje videli od znamenitosti, ali je sve bilo interesantno. Ipak, neposredna veza s lјudima više vredi nego obilaženje mesta. To nema cenu! Imam osećaj da su oni nas bolјe ugostili nego mi njih.

Švedski model CZOR-a: Završen konkurs za volontere

Kroz programe neformalnog obrazovanja „Centra za omladinski rad” (CZOR) realizuje studijski program kojim omogućava sticanje znanja u oblasti omladinskog rada. Drugom rečima, po švedskom modelu edukuje sve koji žele da rade s mladima, budući da omladinski rad nije zanimacija nego zanimanje. Uskoro će biti raspisan poziv za novu generaciju polaznika tog univerzitetskog kursa, koji je namenjen uzrastu od 18 do 45 godina. Kako saznajemo, znanje stečeno na njihovom kursu je primenjivo u bilo kojoj profesiji u kojoj se radi s mladima.

U „Centru za omladinski rad” (CZOR)  trenutno biraju volontere za četiri tima – medija tim, koordinatore Kluba mladih, Mobilni omladinski klub i ambasadore zdravih stilova života. Konkurs je bio otvoren do 20. aprila Zaposlenih je trenutno sedmoro, a volontera više od 50. Kroz njihove programe prošao je mnogo veći broj mladih aktivista. Priliku za volontiranje i učešće u njihovom programu mladi će dobiti već 14. maja, kada će u Kulturnoj stanici „Eđšeg” organizovati Festival neafirmisanih umetnika i umetnica.

CZOR je organizacija koja je, uz još njih pet, bila temelј za osnivanje Saveza udruženja Omladinske prestonice Evrope Novi Sad „Opens 2019” i donela našem gradu tu važnu titulu.  www.czor.org

Vremeplov: Rođen Gaus

Nemački matematičar, fizičar i astronom Karl Fridrih Gaus, osnivač čuvene matematičke škole i direktor opservatorije u Getingenu rođen je 30. aprila 1777. godine. Pronašao je niz metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji, analizi, astronomiji, teoriji površi i višoj geodeziji. Otvorio je novu etapu u razvoju diferencijalne geometrije i postavio nove temelje nebeske mehanike i astronomije. Konstruisao je geodetski instrument heliotrop. Više matematičkih pojmova nazvano je njegovim imenom – Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija. Jedinica za magnetnu indukciju nazvana je “gaus” (oznaka Gs), ali se sada, u čast srpskog naučnika Nikole Tesle, u Međunarodnom sistemu jedinica koristi oznaka “tesla” (skraćeno T). Dela: “Disqusitiones arithmeticae sapra superficies curvas”, “Theoria motus corporum coelestium”.

Vremeplov: Milanski edikt

Na današnji dan  30. aprila 313. godine Rimski car Konstantin I Veliki izdao je Milanski edikt kojim je legalizovano hrišćanstvo u Rimskom carstvu.

Vremeplov: Rođen  Hašek

Češki pisac Jaroslav Hašek, autor romana “Doživljaji dobrog vojnika Švejka” rođen je na današnji dan  30. aprila 1883 godine.

Vremeplov: Osnovan Jugoslovenski odbor

U Parizu je na današnji dan 30. aprila 1915 godine osnovan Jugoslovenski odbor, organizacija srpskih, hrvatskih i slovenačkih političkih emigranata iz Austro-Ugarske koja je u vreme Prvog svetskog rata vodila akcije za oslobađanje južnoslovenskih zemalja od Austro-Ugarske i za njihovo ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom.

Vremeplov: Ubijeno 13 studenata univerziteta u Bakuu

Na današnji dan  30. aprila 2009  godine ubijeno je 13 lica, a 15 ranjeno kada je neidentifikovani napadač otvorio vatru na studente univerziteta u Bakuu, Azerbejdžan.

Kuburović: U maju zakon o doživotnom zatvoru

Izmene Krivičnog zakonika kojima se, između ostalog, uvodi i kazna doživotnog zatvora, trebalo bi da budu usvojene u maju, izjavila je 25. aprila ministarka pravde Nela Kuburović. Doživotni zatvor će, ako izmene budu usvojene, biti nova vrsta sankcije koja će zameniti postojeću najtežu kaznu zatvora od 30 do 40 godina i moći će da bude izrečena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad nemoćnim licem, trudnicom i obljubu nad detetom, ako za posledicu imaju smrt. Ministarka Kuburović je za TV Pink podsetila da je smrtna kazna zabranjena u članicama Saveta Evrope i da je do sada najteža kazna u Srbiji bila kazna zatvora od 30 do 40 godina, koja se sada izmenama Krivičnog zakonika ukida. “To nisu tako česta krivična dela, nemamo tako veliki broj lica koja su osuđena na najteže kazne”, rekla je Kuburovićeva.  Ona je istakla da doživotni zatvor postoji u gotovo svim zemljama Evropske unije i Saveta Evrope, ali da je drugačije regulisano pitanje uslovnog otpusta, koje je i u Srbiji izazvalo polemiku.

Kuburovićeva je objasnila da mogućnost uslovnog otpusta postoji i u zakonskom rešenju u Srbiji, odnosno da nakon 27 godina od izdržane kazne sud može da preispita da li lice može da izađe na slobodu, nakon čega će provera trajati još deset godina. Uslovni otpust ne postoji za teško ubistvo dece, trudnice, silovanje deteta i silovanje koje je završilo smrću, čime se izašlo u susret Fondaciji “Tijana Jurić”, rekla je ministarka. “Pravilo je da uslovni otpus postoji, s tim što postoji i izuzetak za pojedina krivična dela koja najviše i pogađaju javnost. Mi nismo zemlja koja je izmislila ova pravila”, rekla je Kuburovićeva. Ona navodi da je suština izmena da postoji pravna izvesnost da će neko biti adekvatno kažnjen ako počini krivično delo.

Komentarišući kritike da nije bilo javne rasprave, rekla je da je o uvođenju doživotnog zatvora počelo da se govori još 2015. godine, kada je objavljen prvi nacrt, a da je rasprave o tom pitanju održavala i Fondacija “Tijana Jurić”. “Možda nije bilo rasprave u poslednjih mesec dana, ali traje od 2015. godine, kada je reč o doživotnom zatvoru”, rekla je Kuburovićeva i dodala da do sada stručna javnost nije želela jasno da se izrazi da li je za ili protiv doživotnog zatvora.

Ona je istakla da 158.000 potpisa koje je prikupila Fondacija “Tijana Jurić” govori da postoji podrška građana, naročito imajući u vidu šta je prouzrokovalo da to te incijative dođe.

Roditelji kivni zbog rekreativne na Tari

Pojedini roditelji OŠ „Svetozar Marković“ sa Vračara kivni su jer tvrde da su im deca tokom sedmodnevne rekreativne nastave u hotelu na Tari, koju su platili 24.400 dinara, spavala na pomoćnim ležajevima i bila gladna! Iz ove škole, međutim, kažu da je cela priča preuveličana, dok iz turističke agencije „Miveks“, koja je bila zadužena za organizaciju, nismo dobili komentar jer „imaju dosta posla i kreće turistička sezona”.

Majka učenice trećeg razreda OŠ „Svetozar Marković“ T. K. obratila se „Blicu“ sa tvrdnjom da je njena ćerka sa drugarima doživela veliku neprijatnost na rekreativnoj nastavi. – Kad mi je rekla da su spavali na pomoćnim ležajevima sa kojih su ih boli federi nisam mogla da verujem – kaže T. K. i dodaje da su neka deca spavala u bračnim krevetima, neka u normalnim za jednu osobu, a neka na pomoćnim ležajevima. Majka tvrdi i da đaci nisu jeli ni istu hranu kao učitelji, već su dobijali prilično male obroke.

“Jedno jela deca, drugo nastavnici”

– U ugovoru je pisalo da će deca dobijati obroke u skladu sa njihovim potrebama, dok su nam usmeno u školi rekli da će đaci moći da uzimaju hranu sa švedskog stola, ali se to nije dogodilo. Deca su dobijala masan krompir i živu piletinu, dok su učitelji birali šta žele sa švedskog stola – tvrdi majka, uz napomenu da su rekreativnu nastavu debelo platili – 24.400 dinara. Ona je, kaže, kontaktirala i agenciju „Miveks“. – Iz agencije su mi rekli da je takav dogovor sa školom, ali nama niko ništa o tome nije rekao, a i ništa od toga nije pisalo u ugovorima – navodi ova majka. Da li je bilo propusta, pokušali smo da saznamo od direktora škole.

Direktor: Uvek će se neko žaliti

– Uvek imate roditelje koji će se žaliti. Hotel u kom su deca bila je sa tri ili četiri zvezdice, što škole retko kad dobijaju, a jedva smo obezbedili i taj termin – kaže Ivana Orolicki, direktorka škole, i dodaje da ležajevi jesu bili različiti, ali da su svi bili udobni, sa debelim dušecima. Ona kaže da su učitelji bili zadovoljni uslugom. – Rekli su mi da je hrana bila odlična, da su deca dobro jela i da je osoblje hotela izlazilo u susret svim zahtevima. Švedski sto nije najzgodniji za decu, lakše je da im se sipa u tanjir. Hrana je bila raznovrsna i to je bilo bolje mesto od bilo kog gde su do sada išli – kaže direktorka, uz ocenu da su pojedini roditelji malo preterali.

Bez mobilnih telefona

Roditelji nemaju slike smeštaja jer je deci bilo zabranjeno da nose mobilne telefone. – Stav učitelja je bio da ih učenici ne nose i ne koriste za vreme nastave. Komunikacija sa roditeljima je bila preko telefona učitelja koji su bili dostupni sve vreme za pozive – kaže direktorka škole.

Maloletnici lažnim pištoljem opljačkali banku u Bačkoj Palanci

Policija u Novom Sadu rasvetlila je razbojništvo počinjeno 18. aprila u jednoj bačkopalanačkoj banci. Protiv dvojice maloletnika, sa područja Bačke Palanke, biće podneta krivična prijava, zbog sumnje da su, maskirani, preteći replikom pištolja, oduzeli iz banke oko 20.000 dinara. Dvojica osumnjičenih, uzrasta 15 i 17 godina, saslušani su, u prisustvu roditelja, branilaca i predstavnika Centra za socijalni rad.

Njujork tajms: Slučaju silovane tinejdžerke na Kosovu

Američki “Njujork tajms” objavio je priču o tinejdžerki koja je godinama silovana na Kosovu, gde se, kako se navodi, politički lideri, bivši gerilski borci, prvenstveno fokusiraju na borbu za “pridobijanje priznanja državnosti na međunarodnom planu”, pa unutrašnji problemi obično imaju drugorazredni značaj. Ali ovaj slučaj silovanja možda je izuzetak, piše list, uz podsećanje da je šokantnu priču najpre u februaru objavio kosovski portal Insajderi. Tinejdžerku, čije ime se ne pominje, je navodno silovao i zlostavljao dve godine, najpre nastavnik a onda i lokalni policijski zvaničnik koji ju je primorao da abortira pošto je zatrudnela.

Tragična priča devojčice na Balkanu gde je, kako se kaže, nasilje nad ženama veliki problem, izazvala je uznemirenje. Stotine ljudi uglavnom žena izašlo je na ulice da podrži devojčicu uzvikujući parole protiv policije i pravosuđa i optuživši ih da ne štite prava žena, kao ni njihova tela. Slučaj je sada uzdrmao političko rukovodstvo izazvavši javnu diskusiju o drugorazrednom statusu žena i ukazavši na nedostatke kosovskih institucija, piše “Njujork tajms”.

Poslanici su, podseća se, u parlamentu zatražili istragu, a predsednik Hašim Tači koji imenuje sudije i tužioce, rekao je u jednom intervjuu da je to “tužan slučaj” i obećao pravdu, a premijer Ramuš Haradinaj pokrenuo je istragu o zloupotrebi policijskog položaja.

List ocenjuje da su unutrašnji problemi obično od drugorazrednog značaja na Kosovu gde se, kako se navodi, politički lideri, koji su bivši gerilski borci, prvenstveno fokusiraju na borbu za “pridobijanje priznanja državnosti na međunarodnom planu. Ali ovaj slučaj silovanja možda je izuzetak, piše list navodeći reči opozicione poslanice Mimoze Kusari-Ljilje da je on bio “neka vrsta momenta pokreta MeToo na Kosovu”. Navodi se da je EU uložila napore kako bi izgradila kosovsku policiju i pravosuđe boreći se da ih sačuva od političkog mešanja. Postoje zakoni koji sankcionišu nasilje nad ženama, ali aktivisti tvrde da se oni ne primenjuju. “To je samo vrh ledenog brega u društvu gde se žene tretiraju uglavnom kao objekti”, rekla je Kusari-Ljilja.

Tinejdžerka, žrtva silovanja ispričala je za “Njujork tajms” šta je pretrpela, pod uslovom da joj se ne objavljuje ime. Bila je uzorna srednjoškolka i sportistkinja kada ju je jedan nastavnik uvukao u seksualni odnos obećavajući joj brak. Kada je saznala da je oženjen i da ima dece otišla je u policijsku stanicu da ga prijavi. Tada je imala 16 godina i nje znala da je horor tek počeo, kaže ona. Ispitivali su je sedam sati, a policajac koji ju je odvezao kući pretio joj je da će njenim roditeljima reći da je bila sa nastavnikom ako ne pristane da izađe sa njim, ispričala je ona.

“Morala sam to da uradim, plašila sam se”, rekla je ona. Prvi put ju je silovao u jesen 2017. Nastavio je da je zove i piše joj poruke, pojavljuje se ispred njene kuće i vodi u lokalni motel, a tokom 2018. godine silovao ju je tri do četiri puta nedeljno. “Stvorio je ovaj odnos kako je hteo jer je posle prvog puta rekao da će me ubiti ako ne dođem kad me pozove”, rekla je ona. Kad je zatrudnela odveo ju je u Prištinu i prisilio da abortira. Ginekolog je, kako kaže, izveo proceduru “protiv njene volje”.

Pošto je portal Insajderi u februaru objavio njenu priču tužilaštvo je pokrenulo istragu, a nastavnik, policajac i ginekolog su uhapšeni. Ali, kako se navodi, može da prođe i dve i po godine dok tužioci odluče da li će podići optužnice. Dok policajac i nastavnik negiraju optužbe tinejdžerke, ginekolog tvrdi da je bio umešan u slučaj zbog “administrativne greške”. “Želim da budu najstrože kažnjeni zato što su me uništili”, rekla je tinejdžerka koja sada ima 18 godina. Kaže da želi da svedoči na sudu mada se i dalje plaši silovatelja. Takođe brine je i šta će o njoj misliti društvo u kojem su, kako se navodi, žrtve seksualnog nasilja često okrivljene i osramoćene.

By admin