Vesti – 06.05.2019.

Prijavljivanje za upis u IT odeljenja od 13.maja

U gimnazijama u Srbiji od 1. septembra biće formirano oko 50 specijalizovanih IT odeljenja, što je za 14 više nego prošle godine, a prijavljivanje kandidata počinje 13. maja i trajaće do 17. U Ministarstvu prosvete kažu da se zainteresovani učenici za IT odeljenja mogu prijaviti u bilo kojoj gimnaziji ili srednjoj školi. Prijemni ispit, na kome će se rešavati test iz matematike, zakazan je za 2. jun. Zadaci na testu biće srednjeg i naprednog nivoa, a za pripremu se mogu koristiti zbirke zadataka za pripremu završnog ispita. “Odeljenja učenika s posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku jedan su od načina na koji obrazovni sistem nastoji da odgovori na potrebe tržišta rada”, kažu u Ministarstvu prosvete za Tanjug.

Dodaju da će digitalna pismenost, poznavanje programiranja i baza podataka koje će učenici steći u gimnazijskom IT odeljenju biti krucijalne za njihov dalji razvoj. “Osim prohodnosti na fakultete koji školuju IT stručnjake, maturanti ovih odeljenja mogu da nastave studije i u drugim oblastima i tako probiju put ka digitalizaciji u poljoprivredi, zdravstvu i energetici”, navode u Ministarstvu. Oni koje ne žele da nastave školovanje, mogu odmah po završetku gimnazije da se zaposle. Učenici koji su završili gimnazijska IT odeljenja svoje znanje i veštine već su uspešno pokazali na konkursima koje su raspisivale telekomunikacione kompanije.

Naročito su velike uspehe pokazali u veb-dizajniranju i kreiranju aplikacija za mobilne telefone. Tokom školovanja u IT odeljenjima, đaci će imati priliku da ovladaju osnovnim, ali i nekim naprednijim konceptima programiranja, upoznaće se s različitim pristupima rešavanju problema programiranjem, ali i šta je potrebno da računarska mreža bude bezbedna.

Na matematičkoj olimpijadi osvojili 3 zlatne medalje

Na 36. Balkanskoj matematičkoj olimpijadi, koja je od 29. aprila do 5. maja održana u Moldaviji, mladi matematičari iz Srbije osvojili su prvo mesto ekipno, saopštilo je Društvo matematičara Srbije. U konkurenciji 11 zvaničnih i šest gostujućih zemalja, matematička ekipa Srbije je sa 182 poena osvojila prvo mesto, a pojedinačno su mladi matematičari osvojili tri zlatne, jednu srebrnu i dve bronzane medalje, navedeno je u saopštenju.

Zlatne medalje osvojili su Aleksa Milojević, Jovan Toromanović i Miloš Milićev. Srebrnu medalju osvojio je Pavle Martinović, dok su bronzane medalje zaslužili Jelena Ivančić i Vladimir Viktor Mirjanić. Svi članovi ekipe su učenici Matematičke gimnazije iz Beograda, a ekipu su vodili dr Bojan Bašić i dr Dušan Đukić.

Učenici na ekskurzije samo po Srbiji

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je u petak, 03.05.2019. da je Pravilnik o ekskurzijama dobra pedagoška praksa i da bi učenici, putujući po Srbiji, trebalo prvo da upoznaju svoju domovinu, dok će stariji razredi srednje škole putovati i u inostranstvo, prenosi Tanjug On je za RTS rekao da je ekskurzija oblik nastave, te da deca treba na rekreativnoj nastavi i na ekskurzijama gradivo koje su učili kroz razne predmete da provere na terenu, da upoznaju svoju zemlju, a svet kada postanu maturanti. Deca će, kako je ukazao, prvo putovati u svojoj zemlji. „Srbija je podeljena na 8 regija – Vojvodina, regija zapadne, centralne, južne, istočne Srbije, beogradska regija. Za osam godina osnovne škole moraju da obiđu celu Srbiju. Mogu da zamene svoju regiju za Republiku Srpsku, što smatramo da je blisko nama”, naveo Šarcević.

Stariji srednjoškolci moći će u inostranstvo

Prema rečima ministra prosvete Mladena Šarčevića, srednjoškolci mogu u trećoj godini ako je završna, i u četvrtoj godini da idu na matursku ekskurziju u inostranstvo. „Imaju mogućnost za upoznavanje Evrope i kroz Erazmus plus projekat. Mi smo u januaru postali punopravni član, a do sada su privilegije imali samo studenti i univerzitetski profesori. Sada je to omogućeno i osnovcima i srednjoškolcima”, naveo je ministar prosvete.

Prema njegovim rečima, ceo sistem ekskurzija se planira planom i program škole, a roditelji imaju svoju ulogu u tome da pomognu u izboru agencije i davanju saglasnosti. „Biće priprema i oko ponašanja na ekskurziji. Bezbednost je na prvom mestu. Obavezno upoznavanje učenika oko konzumiranja alkohola. Roditelji će imati ozbiljne sastanke”, ukazao je ministar.

Pravila o ekskurzijama postoje

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže  da će ukor moći da se “zaradi” i na ekskurziji. S obzirom na mogućnosti, gledaće se kako da se ujednače cene ekskurzija. Dodaje da oko cena mogu da pomognu opštinski saveti roditelja.

Prema rečima ministra Šarčevića, preko 90 odsto direktora je prekidalo ili odlagalo ekskurziju ako nije bilo ispravnog autobusa. „Pravila već postoje, bar dve decenije. Dok ne dođu ljudi iz MUP-a, dok se ne pogleda autobus i niz drugih stvari, ekskurzija ne može da krene, tako da se smanji rizik”, rekao je Šarčević.

Šarčević: Pravilnik o ocenjivanju retko ko poštuje

Ministar je ukazao i da je Pravilnik o ocenjivanju donet 2013. godine, ali da to retko ko poštuje. „Bilo je i pobuna nekih sindikata. Ima u tom Pravilniku nečeg što bi i mene kao profesora vređalo, ali ne možete biti toliki gospodar svoje ocene, jer su pedagoška svojstva ocene raznolika”, navodi ministar prosvete.

Obeležen Međunarodni dan pasvorda

Svet je  u četvrtak 2. maja obeležio Međunarodni dan pasvorda (password) ustanovljen sa idejom da ukaže na važnost pasvorda kao prve linije odbrane u digitalnom svetu i da podigne svest o tome zašto najjednostavnije lozinke poput “111111” predstavljaju pretnju po sajber bezbednost. Prema podacima globalnog istraživanja Nacionalnog centra za kibernetičku sigurnost Velieke Britanije (NCSC), najučestaliji pasvord na svetu je kombinacija brojeva “123456”, koju koristi čak 23,2 miliona naloga, a na drugom mestu je lozinka “123456789” koju ima 7,7 miliona naloga. Zatim sledi niz prvih slova u gornjem redu tastature – “qwerty” i sama reč “password” koju upotrebljavaju više od tri miliona naloga na svetu. Među “top 10” pasvorda nalaze se i “abc123”, “pasword1” i “111111”. Stručnjaci softverske agencije za digitalnu transformaciju poslovanja Namics navode da je edukacija o značaju pravilnog kreiranja pasvorda prvi korak u zaštiti od zloupotrebe i da je najslabija karika u bezbednosnom lancu skoro uvek ljudska.

Predstavnik beogradskog odseka digitalne agencije Namics Jan Keler objašnjava da je digitalizacija dovela do toga da su se neki od svakodnevnih zadataka ljudi pretvorili u polumehaničke radnje. “Otključavamo telefon, koristimo imejl adresu, kupujemo putem Interneta i račune plaćamo elektronski i o tome ne razmišljamo previše. Svaka od ovih radnji najpre zahteva identifikaciju, upravo da ne bi došlo do neovlašćenog preuzimanja ličnih podataka”, kaže Keler. U početku, navodi on, za pristup određenoj aplikaciji bilo je dovoljno samo ukucati pasvord, a kako su se razvijali mehanizmi za bezbednost na Internetu, stepen zaštite počeo je da podrazumeva slanje poruke na mobilni telefon, potvrdu putem druge aplikacije i slično. “Ipak, svi ostali koraci pri identifikaciji imaju manju težinu, ako korisnici nisu svesni koliko je važno kreirati takozvani jak pasvord”, objašnjava Keler. Dodaje da problem nastaje kada lozinka nije jedinstvena i dovoljno jaka, a dešifrovanje pasvorda je lako, kaže, ukoliko su reči koje se koriste generičke i lako pretpostavljene – poput ličnih imena, datuma rođenja, naziva omiljenih bendova ili brojeva u nizu, što ugrožava sajber zaštitu.

Iz Namics-a sugerišu da je jedan od najlakših načina za stvaranje jakog, a lako pamtljivog pasvorda upotrebiti rečenicu koja je čoveku značajna zbog nečega i kombinovati je sa simbolima i brojevima. “Sa ovim na umu moguće je napraviti jak pasvord i dobru prvu liniju odbrane koja će pomoći sigurnost pojedinca na Internetu. Dodatno, nije preporučljivo koristiti jedan pasvord za sve naloge. Korišćenjem različitih lozinki sprečava se da svi nalozi jedne osobe budu hakovani u isto vreme”, zaključio je Keler.

Od nastanka, kada se koristila za vojne potrebe, do današnje obaveze svakog korisnika digitalnih uređaja poput bankomata i pametnih mobilnih telefona, personalna šifra je najosnovniji oblik zaštite od mnogobrojnih malverzacija podacima. Sa ciljem da se ukaže na važnost personalne šifre na Internetu, 2013. godine ustanovljen je Svetski dan pasvorda i od tada se obeležava svakog prvog četvrtka u maju.

Međunarodni projekat o primerima dobre nastavne prakse

Projekat “Snimam nauku” je međunarodni projekat promovisanja primera dobre nastavne prakse kreatinih i inovativnih nastavnika u oblasti stvaranja kvalitetnog obrazovnog videa. Otvoren je za sve nastavnike, bez obzira na uzrast učenika sa kojima rade, državu i jezik. Gotovo da nema nastavnika koji za potrebe nastave nisu kreirali neki video materijal. Prema istraživanju Korporacije za javno emitovanje o upotrebi videa i televizije u severnoameričkim školama, 92 odsto intervjuisanih nastavnika smatralo je da im je video pomogao da budu efikasniji nastavnici, a 88 odsto je odgovorilo da im ova tehnologija omogućava da budu kreativniji. Takođe, skoro 80 procenata je videlo pozitivne ishode studenata kao rezultat upotrebe video tehnologije u učionici. Iz tog razloga je i pokrenut ovaj projekat.

Svi priloženi radovi treba da pripadaju jednoj od tri kategorija: eksperiment – video posvećen naučnom eksperimentu, uz objašnjenja istraživača ili prezentera, naučno polularni – naučni spotovi: priča o naučniku, teoriji ili razotkrivanju anti-naučnih mitova i otkrića – rad istraživačkih timova i laboratorija za stvaranje novih tehnologija i otkrića. Dužina audio-vizuelnog fragmenta je do pet minuta. Radovi se postavljaju, uz kratak opis i podatke o autoru, na Facebook grupu “Snimam nauku”. Autori garantuju da su radovi originalni u svim delovima (poseduju autorska prava ili saglasnost autora), moraju biti pod besplatnom licencom, kao što su CC-BI-SA 4.0, CC-BI 4.0, CC0 1.0 i druge. Svi učesnici dobijaju sertifikate za učešće u međunarodnom projektu.

“Projekat je  počeo  1. maja, a završava se 31. avgusta, ali mu je i pre zvaničnog otvaranja pristupilo preko 60 nastavnika iz 7 zemalja, što ukazuje na potrebu nastavne prakse za ovakvim okupljanjem”, kaže autor projekta profesor Dejan Kreculj, pedagoški savetnik kovinske “Zmajeve” osnovne škole.

Prvi Festival Ašitej Srbija od 9. do 11. maja

AŠITEJ Srbije, udruženje za razvoj pozorišta za decu i mlade, organizuje prvi Festival AŠITEJ-a Srbije pod nazivom “Pokrenimo priču” koji će biti održan od 9. do 11. maja u beogradskim pozorištima.  U pitanju je pozorišni festival za decu i mlade, nacionalnog i takmičarskog karaktera, koji će okupiti na jednom mestu profesionalne stvaraoce u pozorištu za decu i mlade iz Srbije, a koji su članovi udruženja. Kao domaćin festivala, Pozorište lutaka “Pinokio” na svojoj sceni ugostiće pet od ukupno devet predstava, dok će se preostale predstave izvoditi na matičnim scenama u Beogradu – tri predstave na sceni UK “Vuk Karadžić” i Bitef teatra i jedna na matičnoj sceni u Novom Sadu. Biće dodeljene dve nagrade – za najbolju predstavu po odluci stručnog žirija u sastavu: Milena Depolo, Jelena Bogavac, Jelena Popadić Sumić, Marijana Cvetković, Anita Stojanović, David Alić, Dragiša Kosara, Emil Kurcinak i Petar Lukić i nagrada za najbolju predstavu po odluci žirija pedagoga u sastavu: Sanja Terić, Jelena Stojiljković i Vesna Šojić.

AŠITEJ Srbije okuplja više od 50 članova među kojima su institucionalna pozorišta za decu i mlade, pozorišta nezavisne scene, festivali i programi festivala posvećeni mladoj publici, ustanove kulture koje u svom programu neguju profesionalni pozorišni izraz za decu i mladu publiku i pojedinci, umetnici i umetnički saradnici svih profila.

Originalna beleška Tomasa Edisona u Adligatu

Originalna beleška Tomasa Alve Edisona u vezi s razvojem filmske industrije stigla je u Beograd u Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat”, potvrđeno je danas Tanjugu u “Adligatu”. Na belešci zapisanoj oko 1920. godine Edison svojim zaposlenima daje instrukcije kako da razvijaju filmsku kameru. Predsednik “Adligata” Viktor Lazić podseća da je pored Nikole Tesle i Alberta Ajnštajna, Edison jedan od najznačajnijih naučnika s kraja 19. i početka 20. veka koji je najviše uticao na moderno doba. “S obzirom na to da se u našim fondovima nalaze dva originalna pisma Nikole Tesle u kojima se pominje i Edison, želeli smo da nabavimo i nešto Edisonovo, originalno, nešto čime će se Beograd ponositi. Bila je ovo višemesečna, međunarodna aktivnost u kojoj su koordinisani donatori, bibliofili i prijatelji ‘Adligata’ od Džakarte do Vašingtona. Naročito sam zahvalan Ambasadi Srbije u Vašingtonu i Narodnoj banci Srbije, bez čijeg angažovanja ne bi bilo moguće pribaviti ovaj važan dokument”, kazao je Lazić za Tanjug.

Edisonova beleška poklon je jedne Indonežanke, dugogodišnje članice i donatorke “Adligata”, koja je insistirala da njeno ime ostane nepoznato javnosti. Originalni Edisonov rukopis moći će da se vidi u “Adligatu” od utorka, 7. maja 2019. godine. Tomas Alva Edison (1847-1931) zaslužan je za izum kinetoskopa 1888. godine, zapravo ranog uređaja za prikazivanje filmova, prvog uređaja koji je koristio perforiranu filmsku vrpcu sa statičkim snimkom kako bi stvorio iluziju njihovog pokreta, što je sve do pojave video tehnologije bio osnovni metod prikazivanja pokretnih slika. Edison i njegovi saradnici zaslužni su i za uspostavljanje standarda 35- milimetarske filmske trake sa četiri perforacije na stranama. Edison se bavio i pokušajima da proizvede pokretne slike sinhronizovane sa zvukom. Registrovao je više od hiljadu drugih patentiranih izuma, kao što su električna sijalica, fonograf (njegov omiljeni izum), alkalna baterija i mikrofon. Njegova laboratorija u Nju Džersiju dugo je bila najveća naučna laboratorija za testiranje izuma na svetu.

Vežbale  prvu pomoć, a vežba postala prava drama

Učenice Medicinske škole “7. april” izvele su podvig spasavši povređene u saobraćajnoj nesreći u četvrtak 25. aprila oko 13 sati u Ulici Cara Dušana u Novom Sadu. Natalija Grujić, Milica Injac, Milana Žiža i Tijana Topalović pripremale su se za državno takmičenje u pružanju prve pomoći u dvorištu škole. Ni slutile nisu da će za koji trenutak pred sobom imati pravu saobraćajnu nesreću i dramu. – Vežbali smo u školskom dvorištu kada se začuo jak prasak! Nas četiri smo istrčale odmah napolje. Desila se saobraćajna nesreća u Ulici Cara Dušana. Sivi “audi” prešao je u drugu traku i podleteo pod vozilo šlep službe. Žena za volanom automobila nije se pomerala. Kad smo se približili, videli smo da je u potpunom šoku, pomalo unezverena. Pored nje je bio stariji muškarac, posle smo saznali da joj je to otac. Vozač drugog vozila delovalo je da je u redu, samo je bio jako uplašen – kaže učenica Tijana Topalović. Već je jedna prolaznica pritrčala da pomogne, pokušavajući da vodom umije unesrećenu ženu. Četiri hrabre učenice brzo su se predstavile, objasnile ko su i odmah počele da zbrinjavaju unesrećene i obezbeđuju mesto udesa. Žena je imala povrede vrata i nije smela da se pomera. Od svojih dukseva napravile su Šancovu kragnu i stabilizovali joj vratni deo kičme. Njen otac od šoka nije mogao da govori. Imao je nagnječena rebra na koje su mu stavile hladne obloge. Jedna od devojaka otklonila je sve moguće opasne i oštre delove koji su nastali od udesa, da se još neko slučajno ne povredi i postavila trougao na saobraćajnicu.

Za njima su dotrčali i njihov instruktor dr Stefan Vidosavljević i profesorka dr Ana Harhaji, ali kada su videli da devojke deluju besprekorno i efektno, samo su nastavili da ih nadgledaju i pozvali su Hitnu pomoć. Vozač drugog vozila koji je fizički bio dobro, ostao je u šoku, zabrinut za dvoje putnika u kolima. – Žena je bila jako uznemirena, govorila je kako ne oseća ruke. Rekli smo joj da se smiri, tešili je kako će sve da bude u redu. Hitna je stigla za nekoliko minuta. Naši instruktori su im objasnili šta smo uradili. Bilo je bitno da se žena ne pomera. Neverovatno, ali bukvalno smo trenutak pre nesreće radili vežbe za istu takvu povredu, kada vozač ima snažan trzaj i morali smo da je primenimo u realnoj situaciji nakon nekoliko minuta – nastavila je naša sagovornica. Dvoje pomenutih putnika zadobilo je lakše povrede, a Tijana smatra da su dobro prošli, s obzirom na to šta se sve dogodilo na putu i kako je nesreća izgledala. Državno takmičenje medicinskih škola u pružanju prve pomoći je u Kraljevu 11. i 12. maja, ali ove četiri devojke bez obzira koje mesto tamo osvoje, već su pobedile. Kakve će biti reakcije iz škole, kažu saznaće posle raspusta. – Jako je bitno da se u takvim trenucima pomogne, a mi se nismo uplašile jer smo već navikle na te stvari. Svakako bi volela da se bavim nečim što je dinamično, a ima veze sa medicinom, možda je to baš Hitna pomoć – rekla je Tijana.

Đaci napravili igračku za učenje matematike

Završen je drugi krug takmičarske kampanje “Ne prljaj. Nemaš izgovor! – izazov” u kome su učestvovala 302 školska odeljenja. Pobednici drugog ekološkog izazova su đaci Osnovne škole “10. oktobar” iz Subotice. Osnovci su napravili “Eko igračku” od reciklažnog materijala koja se koristi za učenje matematike. SBB fondacija je zato učenicima uručila poklone vredne 2.500 evra. Za igru jeste, iako nije kockica za bacanje. U svakom slučaju, donosi sreću. Napravili su je đaci i dobili najveći broj glasova.         

“Lepili smo sa učiteljicom delove kartona i lepili smo tu čepove po njoj”, rekao je učenik IIa Ognjen Zukobašić. A ona je edukativna kocka i učenicima II a subotičke škole “10. oktobar” donela je pobedu u drugom “Ne prljaj. Nemaš izgovor” ekološkom izazovu. Igračku su napravili isključivo od reciklažnog materijala. “Od kartona, čepova, kutija i u oblike smo ubacivali kese”, rekao je učenik II a Veljko Pejaković. “Mi možemo da se igramo i da ubacujemo oblike u edukativnu kocku”, dodaje učenica II a Mila Pavlović.

 I ovo je samo jedan u nizu eko poteza koji su učenici povukli u ovoj školi. Pohvalili su se i modnom kolekcijom od materijala za reciklažu. Da šiju inspirisala ih je učiteljica koja je đacima pomogla i da naprave pobedničku kocku. “Na taj način povezali smo igru i učenje tj. matematiku. Tu imamo različite oblike i na taj način učimo šta je trougao, pravougaonik, kvadrat, krug, kocka. Takođe imamo i sat na kutiji koji je tu da ukaže na vreme koje je potrebno da se otpad razgradi u prirodi”, kaže učiteljica Nataša Koruga.

“To je ono što smo mi hteli da postignemo kroz naše “Ne prljaj. Nemaš izgovor! izazove”. Da deca nauče kroz igru o ekologiji da nauče da održavaju ne samo svoju sobu nego i okolinu u kojoj žive”, rekla je direktorka SBB fondacije Jovana Lukić. Tvorcima pobedničke igračke SBB fondacija uručila je poklon vredan 2500 evra – koji će đaci potrošiti na školske ormariće i ekskurziju. Osim nagrade u Suboticu je na druženje sa pobednicima stigao i glumac – zaštitno lice kampanje “Ne prljaj. Nemaš izgovor! – izazov”. “Pa iskreno meni je predivno što uopšte podižemo svest mališanima o samoj ekologiji i da ih motivišemo da na kreativan način naprave nešto što će motivisati njihove vršnjake da urade isto i da će se to malo prebaciti u našu svakodnevicu da povedemo računa o samoj ekologiji”, rekao je Luka Raco, zaštitno lice kampanje “Ne prljaj. Nemaš izgovor! izazov”. Do sada je u takmičenju učestvovalo 13.200 đaka u Srbiji.

Gak: “Roditelji redovno dobijaju subvencije za privatne vrtiće”

Sekretar Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda Slavko Gak dodaje  da su u sistemu i privatni vrtići, da je 17.000 dece sve vreme u sistemu i da roditelji redovno dobijaju subvenciju. “U januaru i februaru nismo izdali nijednu odbijenicu, oformili smo komisiju u okviru Sekretarijata koja je sagledavala potrebe roditelja i potrošnju u budžetu da ne bismo ugrozili celu odluku koju smo doneli o 17.000 dece”, objasnio je Gak. “Kada smo dobili zeleno svetlo od Vlade da taj projekat proširimo mi smo odmah doneli odluku krajem prethodnog meseca da svim roditeljima dodelimo subvenciju”, naglasio je Gak i dodao je da je na listi čekanja bilo oko 1.400 mališana, ali da su svi dobili odbijenice.

Ukazao je da su predškolske ustanove dobile dopis od Sekretarijata da se svim roditeljima koji su podneli zahtev dodeli odbijenica sa kojom će ostvariti pravo na refundaciju na boravak njihove dece u vrtiću. “U toku ove nedelje će oni te odbijenice u predškolskim ustanovama sigurno dobiti, posle toga oni dolaze kod nas gde Sekretarijat radi rešenje i posle toga su na refundaciji sve vreme dok im dete boravi u privatnom vrtiću i dok se ne upiše u prvi razred”, istakao je Gak i na taj način demantovao da odbijenice traju do avgusta.

Beograd: Izgradnja 12 novih vrtića

Sekretar Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak kaže  da će Direkcija za gradsko i građevinsko zemljište raspisati tender za izgradnju 12 novih predškolskih ustanova. “Mnogo toga smo pokrenuli i ja očekujem da u narednih godinu dana otvorimo 3.000 novih mesta u državnim vrtićima”, rekao je Gak. Na pitanje da prokomentariše svoju izjavu da vrtići nisu bebi servis, Gak je rekao da je to zlonamerno preneto, kao i da ta izjava nije preneta u celosti. “Ja sam rekao da su vrtići više od toga, da su oni pre svega vaspitno-obrazovne ustanove, da tamo rade vrhunski profesionalci, da su se vremena promenila i da danas kada dete upisuje prvi razred mnogo se više očekuje od deteta nego pre 10, 15 ili 20 godina”, naveo je Gak.

Naglasio je da je cilj da se deca što pre uključe u predškolski sistem kako bi učila sve što je potrebno pre nego što dođu u školu. Ukazao je da je u Beogradu poslednji vrtić sagrađen 2018. godine i da se čeka saglasnost protivpožarne inspekcije da se dobije upotrebna dozvola i da vrtić na Altini bude otvoren.

Vremeplov: Karlovačka bogoslovija

U Sremskim Karlovcima 6. maja 1900. godine uz veliku svečanost, položen je kamen temeljac novog monumentalnog zdanja srpskog Bogoslovskog seminara. Reprezentativnu građevinu, projekat arhitekte Vladimira Nikolića, o svom trošku, podigao je patrijarh Georgije Branković, prilogom od 200.000 kruna. Malo klirikalno učilište u Sremskim Karlovcima, preteču današnje karlovačke Bogoslovije Svetog Arsenija, osnovao je februara 1794. Mitropolit Stratimirović. Njoj je prethodila Mala klirikalna škola, koja je radila u okviru Pokrovobogorodične škole mitropolita Pavla Nenadovića, otvorene 1749. Docnije 1797. mitropolit je otvorio i “Blagodjejanije”, gde su siromašniji učenici Bogoslovije i Gimnazije besplatno dobijali stan i hranu. Karlovačka bogoslovija uživala je veliki ugled i ostavila je veliki trag u srpskoj kulturi. Iz njenog okrilja izrastao je i najviši domet srpske duhovne muzike – Karlovačko pojanje, čiji su znameniti učitelji bili prota Anastasije Popović i sveštenik Đura Popović. Vrhunski dometi Karlovačkog pojanja najbolje su sačuvani u crkvenoj muzici Kornelija Stankovića.

Vremeplov: Rođen Mika Alas

Na današnji  dan 6. maja 1868. godine rođen  srpski matematičar Mihajlo Petrović, poznat kao Mika Alas, osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i niza inostranih akademija. Kao dečak naučio je ribarski zanat, potom položio majstorski ispit ribarskog esnafa, ribarenje je neobično voleo i tako dobio nadimak “Mika Alas”. Napisao je više od 400 radova iz teorijske i primenjene matematike, matematičke fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte fenomenologije. Tvorac je matematičke fenomenologije, teorije matematičkih spektara koja je praktično primenjena u astronomskim, statističkim i drugim izračunavanjima i veoma je doprineo matematičkoj analizi, posebno teoriji diferencijalnih jednačina i teoriji funkcija. Dela: “Kvalitativna integracija diferencijalnih jednačina”, “Elementi matematičke fenomenologije”, “Fenomenološko preslikavanje”, “Predavanja o matematičkim spektrima”, putopisi “Kroz polarnu oblast”, “U carstvu gusara”, naučna publicistika “Jegulje”.

Vremeplov: Rođen Robespjer

Jedan od vođa Francuske revolucije Maksimilijan Fransoa Izidor de Robespjer, predvodnik jakobinaca i začetnik revolucionarnog terora rođen je 6. maja 1758. godine. Zbog opšte nepopustljivosti narod Pariza nazvao ga je “Nepodmitljivi”. Odigrao je ključnu ulogu u pogubljenju kralja Luja XVI – 21. januara 1793, kao i u obaranju s vlasti žirondinaca krajem maja 1793. Uspostavio je jakobinsku diktaturu juna 1793. i ona je trajala do kraja jula 1794. Kao član “Odbora javnog spasa” bio je stvarni šef revolucionarne vlade, sa presudnim uticajem na Konvent. Uveo je novi, revolucionarni kalendar, korišćen od 1793. do kraja 1805. s novim praznicima i nazivima meseci (termidor, brimer, friktidor…). Ukinuo je hrišćanstvo, zaveo veru u “Vrhovno biće” i postao njen prvosveštenik. Boreći se protiv spoljne intervencije, bio je inicijator stvaranja revolucionarne armije. Poslao je na giljotinu sve prvake revolucije i saborce koji su zastupali drukčije ideje ili se protivili teroru. Kad je krupna buržoazija izvela termidorski prevrat 27. jula 1794, sutradan su na giljotini okončali život on i druge jakobinske vođe.

Vremeplov: Rođen Sigmund Frojd

Austrijski lekar jevrejskog porekla Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, lekar za nervne bolesti i profesor nervne patologije na Univerzitetu u Beču rođen je 6. maja 1856. godine. Pred nacistima je 1938. emigrirao u London, gde je umro 1939. Posebno je isticao značaj nesvesnog (podsvesnog) kao i seksualnosti na psihički život ljudi. Njegove psihoanalitičke studije bitno su uticale na najrazličitije sfere humanističkih nauka i umetničkog stvaralaštva. Zanimljivo je da je kao austrijski patriota 1914. bio oduševljen pohodom Austro-Ugarske protiv, kako je govorio, “drskih Srba”. Veoma plodan autor. Dela: “Psihopatologija svakodnevnog života”, “Tumačenje snova”, “Tri raspave o seksualnoj teoriji”, “Dosetka i njen odnos prema nesvesnom”, “Prilog istoriji psihoanalitičkog pokreta”, “Uvod u psihoanalizu”,”Totem i tabu”, “O snu”, “Psihologija masa i analiza ega”, “Ja i ono”, “Mikelanđelov Mojsije”, “Dostojevski i oceubistvo”, “Nelagodnost u kulturi”, “Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu”, “Studije o histeriji”, “Autobiografija”.

Vremeplov: Rođen Robert Piri

Američki istraživač i admiral Robert Edvin Piri čija je ekspedicija u aprilu 1909. godine uspela da prva dospe do Severnog pola rođen je 6. maja 1856 godine. Ispitao je najseverniji deo Grenlanda, oplovio ga je 1901. i na taj način ustanovio da je ostrvo. Dela: “Na Sever preko Velikog leda”, “Najbliže polu”, “Severni pol”, “Tajne polarnih putovanja”.

Vremeplov: Mošti Sv. Save prenesene u otadžbinu

U manastiru Mileševa sahranjene su, na današnji dan 06. maja 1237. godine mošti oca srpske Crkve – Svetog Save, godinu i po dana posle njegove smrti u bugarskoj prestonici Trnovo, gde je umro na povratku iz Jerusalima u Srbiju. Bugarski car Jovan Asen II nevoljno je pristao na zahtev Savinog sinovca kralja Vladislava, da Savine mošti budu prenesene u otadžbinu.

Vremeplov: Tesla prijavio prvi patent

 Na današnji dan 06. maja 1885. godine Nikola Tesla prijavio je patentnom zavodu SAD prvi patent – “Komutator za električne dinamo-mašine”. U periodu od 1887. do 1890. Tesla je prijavio svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore. Pronalaske javno prikazuje u Američkom institutu elektroinženjera, 16. maja 1888. tokom predavanja “Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje”. Ubrzo potom Kompanija Vestinghaus otkupljuje prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja.

U Libanu deca svakodnevno pate

Posle filma „Kapernaum”, neki gledaoci su bili postiđeni, šokirani, žele javnu raspravu o ovoj temi i pokreću promene. Oni drugi i dalje viču: „Ne, to nije istina, naša zemlja nije takva!” Ne žele da se pogledaju u ogledalo i vide svoje mane, kaže Nadin Labaki, rediteljka Libanska glumica, reditelj i producent Nadin Labaki, autorka uspešnih filmova Karamel i Gde idemo sada?, za svoj poslednji film Kapernaum (na arapskom konfuzija, haos) prvo je nagrađena Gran-prijem u Kanu, potom su usledile i nominacije za Bafta i Oskar i brojne nagrade na međunarodnim festivalima, među kojima su i one nedavno osvojene i na 47. Festu u Beogradu.

Ni Festova publika nije mogla da ostane ravnodušna na priču o dečaku Zaimu bez roditeljske ljubavi, nege i brige, bez ikakvih prava i njegovom očajničkom potezu da tuži roditelje za to što su ga rodili. Premisa ovakvog sudskog slučaja možda jeste radikalna, ali je i proporcionalna pravednom gnevu koji pokreće Kapernaum. Nadin Labaki je osećaj velikog poraza društva u filmu pretvorila u glasan poziv na okupljanje za pomoć, ali i osvešćivanje sveukupne zajednice u kojoj je zanemarivanje, zlostavljanje i ostavljanje dece problem koji se ne može više gurati pod tepih. Svi glumci u ovom filmu su naturščici. Lik Zaina tumači sirijski dečak Zain el Rafija, izbegličko mudro i ljutito dete (nagrada za najboljeg debitanta na 47. Festu), lik mlade majke Rahil, sa detencetom koje je odigralo najbolju ulogu bebe ikada viđenu na filmu, odigrala je Jordanos Šiferou – izbeglica iz Eritreje čiji se filmski život u Bejrutu ne razlikuje mnogo od njenog stvarnog života, a lik Zainove sestre malena Sedra Izam koja zapravo igra samu sebe – devojčicu koja prodaje žvake na ulici na kojoj ju je Nadin Labaki i pronašla.

Marš mladih kroz Aušvic – upoznati istoriju da se tako nešto nikada ne ponovi

Preko 10.000 mladih Jevreja iz Izraela i drugih zemalja sveta zajedno sa poljskim vršnjacima i grupom preživelih logoraša prošli su 2. maja logorom Aušvic u Maršu živih “stazom smrti” dugom tri kilometra da odaju poštu žrtvama Holokausta na Jom Ha-Šoa, dan kada ih se seća i Izrael. “Mi preuzimamo odgovornost za budućnost. Jer u pamćenju se ne radi samo o tome da pamtimo, sećanje je važno, sećanja svedoka na to što se ovde desilo. Ali bez svesti o tome kakvo značenje to ima za nas, neće biti boljeg sveta”, kazao je zamenik direktora tog muzeja Andžej Kacožik nakon što su mladi Jevreji i Poljaci obišli Muzej bivšeg nemačkog koncentracionog logora Aušvic Birkenau. 

Mladi iz obe zemlje sa plavo belim zastavama Izraela, sa odećom ukrašenom detaljima u izraelskim nacionalnim bojama, prošli su u nemom maršu od glavne kapije logora sa ciničnim napisom “Rad oslobađa” do ruševina gasnih komora i Spomenika žrtvama Holokausta i logora Aušvic, gde je otpevana i jevrejska molitva za mrtve, Kadiš.  “Za holokaust ima da zahvalimo nemačkom narodu. Da Nemci nisu glasali za Hitlera, ne bi bilo nacista, ne bi bilo nikakvog Holokausta. Ne bi bilo logora smrti koje su Nemci podigli na teritoriji Poljske”, kazao je pred ovogodišnji Marš živih jedan od Jevreja koji su preživeli pakao Aušvica, Edvard Mozberg. 

Kao logoraš koji je preživeo Holokaust, a u Aušvic je dospeo kao 13-godišnji dečak, Mozberg je rekao da je za njega najvažnije da razgovara sa mladima koji dolaze u Marš živih i pomaže im da upoznaju istoriju, kako se nešto takvo više nikada ne bi desilo. Ove godine Marš živih posebnu poštu odaje mađarskim Jevrejima, na 75. godišnjicu početaka transporta Jevreja iz Mađarske, kojih je u Aušvic prevezeno za nekoliko meseci 1944. godine 430.000 hiljada. 

Među žrtvama Aušvica bilo je i oko 10.000 Jevreja iz bivše Jugoslavije, a u logoru su nemački nacisti pobili u gasnim komorama i neljudskim uslovima koji su vladali u toj fabrici smrti preko 1,1 milion ljudi, od čega su prema podacima Muzeja u Aušvicu milion žrtava bili Jevreji iz raznih krajeva Evrope. Marš živih organizuje Izrael u saradnji sa poljskim vlastima na Jom Ha-Šoa od 1988. godine kao susret jevrejskih đaka iz Izraela ali i drugih zemalja sveta sa preživelim logorašima, a mladi Jevreji zajedno sa poljskim vršnjacima obilaze tih dana koncentracione logore koje su Hitlerovi nacisti podigli u okupiranoj Poljskoj.  U znak pošte za šest miliona Jevreja stradalih u holokaustu u nemoj povorci, zajedno sa nekima od preživelih logoraša, ponekad i visokim zvaničnicima Izraela i Poljske, mladi svake godine prolaze ćutke Stazu smrti od ulaza u Aušvic do gasnih komora u delu nekadašnjeg logora Birkenau.

About the Author

admin