Vesti – 07.05.2019.

Uskoro u školama savetnici za zaštitu od vršnjačkog nasilja

Ministarstvo prosvete Srbije angažovaće 74 savetnika za zaštitu od nasilja u školama, a tim povodom Milja Krivokuća iz Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije Ministarstva navodi da su savetnici ljudi koji već rade u prosveti i koji su pokazali efikasnost u radu. Ona je za RTS u nedelju 5. maja rekla da će savetnici proći dodatnu obuku o propisima i procedurama u oblasti zaštite od nasilja, prava, odgovornosti i obaveze zaposlenih i dece, odnosno učenika i roditelja. Krivokuća je dodala da su savetnike za zaštitu od nasilja predložili prosvetni savetnici koji će direktno s njima da sarađuju i čine tim koji će u svakoj školskoj upravi biti dodatna pomoć. Oni će pomoći u rešavanju svih okolnosti i potreba lokalnih sredina i osigurati da se u ustanovama dosledno deluje u skladu sa propisima u situacijama nasilja.

Krivokuća je dodala i da ce savetnici biti prisutni u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama. “Uloga pedagoga i psihologa je kompleksna i treba da pomognu i učenicima, nastavnicima i roditeljima, ali jako je bitno da postoji saradnja između nastavnika, roditelja i učenika”, objašnjava Krivokuća. Ona je ocenila da je osnovna škola specifična zbog uzrasta dece i promena kroz koje prolaze u periodu puberteta. Ističe da u sprečavanju nasilja treba da budu uključeni svi – porodica, škola i institucije. “Mora da postoji saradnja i razumevanje između škole, nastavnika i roditelja. Na osnovu prijava, mogu da kažem da je vidljiva pojačana osetljivost u prepoznavanju nasilja. Škole reaguju i prijavljuju nasilje, ali imamo i slučajeva kad dolazi do nerazumevanja između nastavnika i roditelja”, objašnjava Krivokuća.

SOS telefon svakoga dana od 7.30 do 15.30

Milja Krivokuća iz Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije je dodala da je učenicima i roditeljima na raspolaganju SOS telefon svakoga dana od 7.30 do 15.30. “SOS telefon je na raspolaganju učenicima i roditeljima svakog dana tokom školske godine od 7.30 do 15.30. časova, a nakon toga oni mogu da ostave i poruku na sekretarici”, navela je Krivokuća. Ona je rekla da su pored SOS telefona u borbi protiv nasilja na raspolaganju i stručni saradnici, kao i timovi za borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Kako će zakonske novine uticati na ponašanje dece?

Nacrt izmena Porodičnog zakona, prema kojem se, između ostalog, u potpunosti zabranjuje bilo kakav oblik fizičkog kažnjavanja dece, izazvao je brojne polemike.  Proces uvođenja ovakvih promena u porodicu je dugotrajan i ne može se sprovesti bez sistemskog pristupa, na nivou cele države. Proveravali smo kako Kikinđani reaguju na ove novine, a i šta na sve to kažu psiholozi. Kako ističu predlagači, smisao uvođenja zabrane fizičkog kažnjavanje je edukacija roditelja o nenasilnim metodama vaspitanja.

U Kikindi podržavaju ovakva zakonska rešenja, pogotovo starije generacije, koji su sami vaspitavani strogo, uz brojne zabrane i oštre kazne. Batine su bile najbrža i, kratkotrajno, najefikasnija metoda. Prema rečima psihologa, one su bile nepoštene prema deci i u potpunosti beskorisne za njihovo zdravlje. “Ako se bavimo konstruktivnom disciplinom, koja iskljuje fizičku kaznu, u prvom planu imamo dobrobit deteta. To je za roditelja teži i zahtevniji, ali jedini ispravan način”, kazala je Tatjana Tanović, psiholog i savetnik za porodicu. Ostaje nam da vidimo da li će i kako zakonske novine uticati na ponašanje dece, ali i koliko će roditelji uspeti da se nose sa novim konceptom vaspitanja. Čini se da je jedino sigurno da nekadašnja krilatica „Batina je iz raja izašla” odlazi u, mnogi bi rekli, zasluženu penziju.

Fudžo: Popović na Digitalnom kineskom samitu

U kineskom gradu Fudžou juče je otvoren drugi Digitalni kineski samit na kojem će biti prikazana najnovija dostignuća u razvoju informacionih tehnologija i digitalizaciji industrije, a Srbiju će predstavljati ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović. Srpski ministar će prisustvovati svečanom otvaranju foruma, učestovati na panelu o digitalnom pomorskom putu svile i imati brojne sastanke sa predstavnicima kineskih državnih institucija i kompanija, što će biti prilika i da ih pozove da dođu i ulažu u Srbiju. Veštačka inteligencija, virtuelna realnost, robotika, tehnologije za sajber učenje i aplikacije koje olakšavaju svakodnevni život samo su deo sadržaja koji će biti predstavljen na trodnevnom forumu u glavnom gradu kineske provincije Fuđijan.

Na samit je pozvano 1.500 učesnika iz celog sveta, izložbeni prostor zauzimaće skoro 60.000 metara kvadratnih, a maskota je “Shuva”, digitalna lutka. Kako su najavili organizatori, na forumu će biti prikazane pametne tehnologije i oprema poput prepoznavanja lica i glasa, plaćanje prepoznavanjem lica, automobili bez vozača i 5G mreža. Prvi samit “Digitalna Kina” održan je prošle godine, uz učešće više od 520 kineskih kompanija, dok je Popović tada bio jedini ministar iz Evrope. Primorska provincija Fuđijan na jugoistoku Kine beleži veliki ekonomski rast poslednjih godina.

Javnobeležništvo – jedna od profesija budućnosti

Javnobeležnička komora Srbije predstavila je mladim pravnicima i studentima na 4. Beogradskoj konferenciji pravnika (BEKOP) delatnost profesije javnog beležnika, koja u našem pravnom sistemu postoji od 2014. godine. Tom prilikom član Izvršnog odbora JKS Sava Dedajić rekao je da je, iako nova u Srbiji, javnobeležnička profesija jedna od zanimanja budućnosti u našoj zemlji, koja pored ostalog doprinosi povećanju pravne sigurnosti, saopšteno je iz JKS. Podsećajući da su javni beležnici visokoobrazovani stručnjaci iz oblasti prava, Dedajić je ukazao da su njihova ovlašćenja propisana kako Zakonom o javnom beležništvu, tako i nizom drugih zakonskih propisa. Kada je u pitanju promet nekretnina, javni beležnici, proveravaju sve elemente pravnog posla, stranačku sposobnost, poslovnu sposobnost, predmet ugovora, činjenicu da li je nepokretnost koja je predmet ugovora bila nekada prometovana. “To su sve prednosti javnog beležništva koje u velikoj meri građanima pružaju garancije da je promet koji je obavljen sigurniji nego što je bio ranije, kao i da su mogućnosti da će doći do spora svedene na minimum”, kazao je Dedajić. On je istakao da će Javnobeležnička komora i dalje raditi na usavršavanju javnobeležničke profesije, povećavanju broja javnih beležnika, jer će to biti od velike koristi i za Srbiju i njene građane. “Cilj nam je, da pravna sigurnost građana Srbije bude na visokom nivou i da zajedno sa ostalim pravosudnim profesijama gradimo sigurniju i efikasniju budućnost”, rekao je Dedajić.

Pripravnica u javnobeležničkoj kancelariji Karolina Nimet govorila je studentima o nadležnostima javnobeležničkog osoblja i objasnila zbog čega se opredelila za ovu pravosudnu profesiju. BEKOP već četiri godine okuplja pravnike i studente prava kako bi doprineo edukaciji budućih stručnjaka i upoznavanju sa praktičnim radom u mnogim pravnim oblastima. Učesnici BEKOP-a su mladi diplomirani pravnici i studenti prava sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i drugih fakulteta pravnih nauka u Srbiji, koji žele da iz prve ruke nauče nešto više o svojim budućim profesijama.

Prigrevica: Biblioteka čuva spomen na Branka Ćopića

Knjižni fond biblioteke u Prigrevici broji oko 22.000 naslova što je za seosku sredinu solidan broj gledajući broj stanovnika od oko 4.000 žitelјa. Bibliotekarka  Mirjana Mrđenović – Grnja kaže da imaju oko 250 članova i da se trude da svake godine obnavlјaju knjižni fond, te da u pogledu interesovanja čitalačke publike, kao što je manje-više  i u drugim bibliotekama, lakša literatura traženija. – Najviše se uzima na čitanje od domaćih autora romani Vesne Dedić, Jelene Bačić – Alimpić…i strana, mahom američka književnost – kaže bibliotekarka.

Ipak ono što ovu biblioteku ili bolјe reći Prigrevicu posebno izdvaja u odnosu na seoske sredine, jeste da je objekat biblioteke građen planski, baš u te svrhe, a da je po izgradnji 1967. godine biblioteka dobila ime “Spomen biblioteka” radi sećanja na stradale u Drugom svetskom ratu. Tako plansko građeno zdanje ima posebno odelјenja za odrasle i decu, čitaonicu i centralni deo, gde glavno mesto zauzima knjiga u bakarnom povezu, u kojoj su na posebnoj vrsti papira rukom ispisana imena 967 postradalih učesnika Drugog svetskog rata  sa područja Like, Korduna i Banije, čije su porodice u kolonizaciji iz tih delova Hrvatske se nastanili u Prigrevici.

Bibliotekarka Mirjana Mrđenović – Grnja kaže da je knjiga nedavno nošena u Muzej genocida u Beograd, da se napravi fototipsko izdanje jer  predstavlјa retkost i u narednom periodu  biće promovisana. – Knjiga je značajna i po tome što je književnik Branko Ćopić, inače doživotni predsednik biblioteke u Prigrevici, rukom ispisao stihove “Doći je nova mladost donjeti nove dane i nastaviti naše pjesme ne dopevane u živoj vatri iskovane “. Ćopić je u Prigrevicu dolazio svake godine na Dan Prigrevice – 9. maj Dan pobede u Drugom svetskom ratu – navodi bibliotekarka .

Po njenim rečima svi značajni srpski književnici 20. veka: Mira Alečković, Miroslav Antić… dolazili su u Prigrevicu i držali književne večeri, a posebno je to bilo izraženo na Dan Prigrevice 9. maja . – Tako je i sada, držeći se interesovanja čitalačke publike prošle godine gost je bio Vanja Bulić, koji je bio iznenađen brojnošću publike , ali i ambijentom , velikim prostorom čitaonice, koja se u skladu sa potrebama sela ustupa i za raznovrsne skupove i predavanja. Tokom februara više puta u čitoanicu su bila održana predavanja za polјoprivrednike i privrednike – istakla je bibliotekarka. Biblioteka ima još nameštaj od drveta kuplјen po uselјenju, koji i sada zahvalјujući održavanju malo koja biblioteka ima na širem području .

“Blic fondacija” donirala 74.000 knjiga školama i vrtićima

Knjige mališanima čine detinjstvo sadržajnijim i lepšim, najlepši period života još bogatijim, a školovanje lakšim. Zato je zadatak svih nas odraslih da im utkamo ljubav prema knjigama. I tu ne vrede nikakvi izgovori o tehnološkim novotarijama, o odsustvu vremena, digitalnom dobu. Deca vole knjige! U to smo se uverili. “Blic fondacija” je pokrenula akciju “Knjige za decu” i odlučila da donira 74.000 knjiga za 400 škola i 175 vrtića širom Srbije. Knjige su već primile osnovne škole “Zaga Malivuk” u Krnjači, “Stevan Sremac” u Borči, “Vasa Pelagić” u Kotežu, “Ivan Milutinović” u Višnjici, “Ilija Birčanin” u Zemun Polju i Stanko Matić u Ugrinovcima. Biblioteke su zahvaljujući “Blic fondaciji” obogatile svoj fond knjiga i u školama u Kovačici, Velikoj Krsni i Jagnjilu kod Mladenovca, Ovsištu kod Topole, Rogaču, Ralji, Maloj Ivanči kod Sopota, Beljini, Baćevcu, Lisovićima kod Barajeva…

Prvaci, ali i njihovi stariji drugari sada uživaju u avanturama “Maše i Medveda”, “Crvenkape”, “Robina Huda”, “Guliverovim putovanjima”… Zahvaljujući ovoj akciji “Blic fondacije” mališani će proputovati svet, saznaće nešto novo o Meksiku, Egiptu, Francuskoj, Kini… Mnogi kažu da je ovo digitalno doba pregazilo knjige, da su one ostale negde u zapećku. Nisu u pravu. U to smo se uverili kada smo posetili škole u čije su biblioteke stigle knjige “Blic fondacije”. Deca su se obradovala knjigama!

Podrška “Centrosinergije” “Knjizi za decu”

Jedna od najuspešnijih distributersko-logističkih kompanija „Centrosinergija“ podržala je akciju „Blic fondacije“ “Knjige za decu”, vršeći distribuciju 74.000 doniranih knjiga do 400 škola i 175 vrtića širom Srbije. – Društveno odgovorno poslovanje jedan je od glavnih temelja kompanije „Centrosinergija“ zbog čega nam učešće u aktivnostima ovog tipa predstavlja posebno zadovoljstvo, naročito kada su usmerene na podršku deci i mladima. Izuzetno nam je drago što smo deo akcije koja omogućava da snaga i lepota pisane reči dopru do što većeg broja mališana – istakla je Olivera Papić, direktorka korporativnih poslova i marketinga „Moj kiosk grupe“ u čijem sastavu posluje „Centrosinergija“.

Slanci: Ko je  rekao da deca ne vole knjige?

U Osnovnoj školi “Ivan Milutinović” u Slancima oduševljenje zbog novih knjiga podjednako su delili i bibliotekarka Mira Meglić i deca. Mira godinama obilazi tri škole na periferiji Beograda, a svoj posao radi sa istim žarom, baš kao i pre 32 godine kada joj je počeo prvi radni dan bibliotekara. “Vrlo dobro znam koliko se malo novca ima za kupovinu novih knjiga za školsku biblioteku, isto toliko znam koliko je teško i kada ti dete traži neku knjigu, a ti ne možeš da je kupiš. Utoliko je ova donacija značajnija. Knjige su te koje kod dece razvijaju maštu, poboljšavaju pažnju i koncentraciju. Od velikog su značaja kako bi deca razvila empatiju, ali i za usvajanje moralnih vrednosti. Grade u deci radoznalost i istraživački duh i zato mi odrasli moramo da napravimo mesta za knjige u dečjim životima”, kaže Mira Meglić.

Biblioteka u ovoj osmoletki radi samo jedan dan u nedelji, i dok razgovaramo sa Mirom deca uredno dolaze da vrate ili iznajme neku novu knjigu. – Zahvaljujući ovim knjigama otkrili smo neke nove tajne. Na primer “Angry birds” izgledaju mnogo bolje u knjigama nego u igrici, a naučili smo i neke nove detalje. Tu igricu mnogo volim, ali mi knjiga deluje bolje – “stručno” objašnjava razliku učenik Jovan Aksentijević. Ko je ono rekao da deca više ne vole knjige? E pa, taj ko je to rekao, očito nije dugo detetu poklonio knjigu.

Tea: Knjiga me nikada nije umorila

“Vi ste nam poklonili one lepe knjige” – pitala nas je na ulazu škole “Zaga Malivuk” u Krnjači devojčica Tea Manigoda. Pametnih očiju tamnoplave boje, sa velikom mašnom u kosi, razvukla je usne u širok osmeh i oduševljeno nas je zagrlila. Nismo ni stigli da je pitamo, a ona nam je u dahu ispričala koliko ona voli da čita. – Obožavam da čitam, uvek nešto novo naučim. Ne volim da gledam crtane, više volim da čitam knjige. Knjiga me nikada nije umorila – iskreno i gotovo zrelo otkriva nam Tea.

U biblioteci graja. Svi hoće da nam kažu ko se kojoj knjizi najviše obradovao. Kao da gledamo neki dečji kviz, gde se svi javljaju ko će prvi da odgovori, kao da nismo u školskoj biblioteci u kojoj po pravilu vladaju mir i tišina. Bibliotekarka je uporno pokušavala da zavede red, ali zbog nas im je sve oprošteno. Dečaci kao dečaci, pričali su o pustolovinama Robina Huda i Gulivera, o superherojima i njihovim avanturama. Znali su sve do detalja, prepričali su nam sve do najmanje sitnice. – Meni je Betmen najjači, baš ima dobre mišiće i u ovim knjigama je sve to tako lepo nacrtano. U crtanom filmu je sve brzo, a ovde u knjizi se sve lepo vidi, mogu da se vratim po sto puta da nešto ponovo pročitam ili pogledam – objašnjava nam uverljivo dečak Danilo Lučić.

Da čitanje knjiga kod dece pozitivno utiče na bogatstvo njihovog rečnika i kulturu izražavanja najbolje nam je dokazala devojčica Dunja Božović.- Ja svaku noć volim da čitam, jer mi to veoma prija. Čitam i čitam i zahvaljujući knjigama upoznajem nove svetove – kao velika se ispričala sa nama.

Republičko takmičenje u gimnastici u novosadskoj OŠ „Jožef Atila“

Republičko takmičenje učenika i učenica osnovnih i srednjih škola iz cele Srbije u sportskoj gimnastici održano je nedavno  u Osnovnoj školi „Jožef Atila“. Naš grad je drugi put domaćin tog takmičenja, koje se održava svake godine, a ovaj put je okupilo oko 300 učesnika, koji su, kao najbolјi na kvalifikacionim takmičenjima, stekli pravo učešća na Republičkom. Učenici su se takmičili ekipno i pojedinačno u četiri kategorije. – Novi Sad posebnu pažnju poklanja sportu, kao i projektu „Sport u škole“, a za potrebe školskog sporta ove godine je iz budžeta Grada izdvojeno 23.000.000 dinara”, istakao je vršilac dužnosti načelnika Gradske uprave za sport i omladinu Vlastimir Mastilović. – Ovo takmičenje je veoma dragoceno i Grad se trudi da svojim resursima omogući najbolјe uslove za republička, ali i druga znatno veća takmičenja. Za decu je značajno da se bave sportom, on oplemenjuje, predstavlјa zdrav način života i omogućava deci da se druže, vode računa o sebi i fer-plej odnosima. Sport je dragocen jer deca su budućnost našeg društva i ono će biti bolјe upravo zbog toga što će oni živeti na takav način da se za život bore fer i sportski.

Svake godine Republičko takmičenje u sportskoj gimnastici okuplјa veliki broj dece, pogotovo mlađih osnovaca, što je, po rečima organizatora, značajno s obzirom na činjenicu da je gimnastika bazični sport, odnosno važna za telesni razvoj.  Domaćin Republičkog takmičenja u sportskoj gimnastici je Grad i Savez za školski sport grada Novog Sada, uz podršku Saveza za školski sport Srbije i Gimnastičkog saveza Srbije.

Kurs srpskog za mlade u Bačkom Petrovom Selu

Civilna organizacija “Tako cool” u saradnji sa bečejskim udruženjem mladih pete godine realizuje projekat “Jednaka šansa za sve mlade”.  U okviru programa uz podršku civilne organizacije “Za naše selo” su i u Bačkom Petrovom Selu uspešno realizovali kurs srpskog jezika za mlade. Iako u okviru osnovnog obrazovanja oni kojima srpski nije maternji jezik već od drugog razreda uče srpski, praksa pokazuje da samo malo njih uspeva da usvoji i da na osnovnom nivou razume i priča srpski jezik. Zbog toga se mladi u sve većem broju interesuju za kurseve srpskog jezika. Besplatan kurs je počeo u decembru prošle godine i trajalo je do marta.

Dvadesetak polaznika u dve grupe je aktivno učestvovao i napredovao u osvajanju srpskog jezika. Zbog velikog zainteresovanja organizatori kursa i u buduće planiraju ovekve i slične kurseve, koji će se pored Bečeja realizovati u manjim mestima u opštini, kao što je Bačko Petrovo Selo. Projekat “Jednaka šansa za sve mlade” je podržao i finansirao Ministarstvo omladine i sporta.

TŠ „Mileva Marić Ajnštajn” energetski rekonstruisana

Evropski IPA program prekogranične saradnje Srbije i Hrvatske, traje od 2017. i u okviru njega realizuje se projekat energetske efikasnosti. Prva edukativna radionica, održana je u Novom Sadu, na temu obnovljivih izvora energije. Tehnička škola „Mileva Marić Ajnštajn”, prva je u Srbiji koja je energetski rekonstruisana. Kako kažu, pored podizanja svesti o značaju energetske efikasnosti, sada polako osećaju i ekonomsku isplativost te investicije. „Urađeno je sve ono što je trebalo kroz projekat, obnovljena je kompletna stolarija unutar naše ove škole, a to je otprilike 420 otvora, znači 420 prozora i vrata, urađena je termo-izolacija kompletna, po evropskim standardima, termo-izolacija naše kompletne zgrade i urađena je fasada”, kaže Stanko Matić, projekt menadžer. Upravo u toj školi su i održane radionice. Učenicima su na prezentaciji, ali i kroz interakciju sa partnerima projekta, prikazani primeri kako da čuvaju obnovljive izvore energije. „Program prekogranične suradnje Hrvatska-Srbija, predmet projekta je obnova škola u obe zemlje. Partneri iz Srbije prate naše prethodno provedene korake energetske obnove i prenosom iskustava i znanja pokušavamo doprineti nekakvom općem cilju smanjenja potrošnje energije”, kaže Dragan Kovačević, županijska razvojna agencija. „Sledeća radionica će biti namenjena studentima, a treća radionica će biti namenjena upraviteljima odnosno direktorima i dekanima fakulteta”, kaže Aleksandar Sofić, direktor Regionalne razvojne agencije Bačka. Vrednost projekta je bezmalo 1.400.000 evra, a trajaće do 14. januara sledeće godine.  https://www.youtube.com/watch?v=jTs4XYDeGLU

Saobraćaj pojačan: Više dece zbog početka škole

Saobraćaj u centralnoj Srbiji juče je bio pojačan unutar gradova i većih naseljenih mesta posebno u jutarnjem i popodnevnom špicu. Kraj prolećnog raspusta doneo je i veće prisustvo dece u saobraćaju, a posebno na ulicama u okolini škola.

Studenti FPN u humanitarnoj misiji

Grupa od pedesetak studenata Fakulteta političkih nauka u Beogradu, a u okviru studentske organizacije “Srpski politički forum” organizovala je petu po redu humanitarno-edukativnu misiju na Kosovu i Metohiji, gde je do sada posetila nekoliko sela i manastir Gračanicu. Porodicama sa više dece u selima Prekovce kod Novog brda, Koretištu i Partešu poklonili su prehrambene proizvode, igračke i kućne aparate. Studenti su poklone uručili porodici Danijele Filimonović sa troje dece, devetočlanoj porodici Savić u Koretištu, sedmočlanoj porodici Simić u Partešu i šestočlanoj porodici Mladenović. U Koretištu su posetili i dečiji vrtić “Kolibri” gde su donirali igračke, slatkiše i školski pribor.  Studenti su  nastavili posetu Kosovu i Metohiji i u dane vikenda kada su obišli Prizren, Zočište, Veliku Hoču, Visoke Dečane, Pećku Patrijaršiju i Manastir Banjska.

Vremeplov: Rođen Ruđer Bošković

U Dubrovniku je na današnji  dan 7. maja 1711. godine rođen Ruđer Bošković, matematičar, astronom, fizičar, filozof i diplomata, osnivač i direktor astronomske opservatorije u Breri kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice. Živeo je i radio u Rimu, Milanu, Parizu i Londonu.

Vremeplov: Rođen Milutin Bojić

Na  današnji  dan 7. maja 1892. godine rođen je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme “Plavagrobnica”, posvećene srpskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu posle povlačenja preko Albanije.

Vremeplov: Prva izložba srpskih knjiga u Beogradu

Povodom 400-godišnjice osnivanja Obodske štamparije, Književno-umetnička zajednica priredila je na današnji  dan 7. maja 1893. godine prvu izložbu srpskih knjiga u Beogradu.

Vremeplov: Završen Drugi svetski rat

Potpisivanjem dokumenta o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke 7. maja 1945. godine završen je Drugi svetski rat. Dokument su u Remsu potpisali feldmaršal Jodl u ime Vermahta i general-pukvnik Bedel Smit u ime američkih i britanskih snaga. Francuski i ruski oficiri bili su svedoci. Dokument o okončanju rata potpisan je 9. maja u Berlinu

Vremeplov:  Umrla poslednja preživela putnica sa “Titanika”

Poslednja preživela putnica koja se sećala katastrofe broda “Titanik”, Lilijan Asplujd umrla je 7. maja 2006. godine u 99. godini. U nesreći su iz njene porodice stradali otac i troje braće, dok su ona, njena majka i brat preživeli brodolom.

Policajka studentkinju  izvukla iz “kandži” makroa

Z. P. (25) je u potresnoj priči ispričala kako ju je jedna policajka spasla kandži makroa. – Došla sam iz malog primorskog grada na studije u velelepni Beograd. Od malena sam maštala da upišem fakultet i tako dođem u glavni grad, gde se dešava svet. Roditelji su mi obećali da će mi pomoći samo ako upiše faks na budžet. Mojoj sreći nije bilo kraja kad sam svoje ime ugledala visoko iznad crte. Dobila sam posle i dom, tako da su mi moji mogli slati novca taman da skromno preživim. Ispočetka sam samo znala za predavanja, učenje, ali malo po malo, krenula sam i da izlazim noću. Našla sam dečka, i toliko sam se zaljubila da sam se sva posvetila njemu. On je bio moj centar života. Zaboravila sam drugove sa fakulteta, zaboravila i gde mi se nalazi fakultet. Napustila studentski dom, sve udarajući se u dupe – započinje svoju priču Z.P.

 – On je imao svoj stan, kola, bio je sportista, pet godina stariji od mene, bilo mu vreme da se ženi i ja sam mislila da u meni vidi majku svoje dece. Ne leži vraže, zasitio se on mene, posle dve godine. Samo je došao i rekao ja tebe više ne volim, ostani u stanu dok se ne snađeš, mesec-pa može i dva, a onda ključ ostavi u sandučetu. Nisam verovala šta mi je rekao, pogledala sam u kalendar, možda je 1. april. Kakva šala, decembar zagazio duboko, čak nam je bila uplaćen i doček Nove godine. Mislim, njemu je bila uplaćen i nekoj, meni nije. Naravno da sam isti dan pokupila svoje stvari i otišla od njega zauvek – nastavlja ona.

– Mesecima sam bila u depresiji. Bleda, ispijena, umorna, bez volje za život kao zombi sam išla na predavanja. Nisam imala para pa sam znala da jedem jedan proklijao krompir po nekoliko dana. Moj očaj i nesmisao ocrtavao se u svakom mom pokretu. Sigurno je tako jer posle pola godine društvo više nije moglo da me gleda takvu. Samo su mi rekli da se spremim i da dolaze po mene. Vikend je i idu na splav i super ćemo se provesti. Samo mi žene, bez muškaraca – sa tugom se seća Z.P.

– Otišli smo na popularan beogradski splav, bio je pun puncat. Krcato sve, ali nekako smo se provukli, našli sto, naručili piće i odmah sam krenula da đuskam. Uvek sam volila da plešem, znala sam i da dobro plešem. Malo me je piće odmah uhvatilo, pa ništa nisam jela celi dan. Smeškala sam se, usiljeno, a to im je bio izgleda signal da sam idealan plen – pretpostavlja Z.P. – Stiglo je piće od mladića blizu našeg stola, mahnuli smo i zahvalili. Stiže još jedno, mi se zahvaljujemo, ali ja ne uzimam. jedan do njih mi prilazi, pleše sa mnom, nešto mi šapuće na uho, ne razumem šta, ali klimam glavom. Istovremeno dok igram primećujem da moja drugarica priča sa jednom ženom koja je prišla za naš sto, prosto se stvorila niotkuda – nastavlja priču Z.P.

 – Ništa ne razumem, ali osećam da me momak sve više vuče ka njihovom stolu. Smeška se, sve vreme nešto priča. Šta može da mi se desi, mislim, ako i stanem s njima malo. Naručili su mi piće, pitaju ko sam, odakle, šta studiram… Dovikujemo se, pa jedan odmah predlaže da odemo na neko mirnije mesto da se možemo lepo ispričati. Branim se da sam sa koleginicama i da ne mogu da ih ostavim, a onda sam osetila njegovu ruku oko mogla lakta. Ruka mu je bila znojava, hrapava, snažna… Smeška se i obećava da će me odvesti kući. Skoro sam i pristala, kad se iza mene pojavila drugarica i rekla mi da hitno mora da priča sa mnom i to odmah. Da ne može da čeka, da joj je frka u kući. Izvinim se momcima, kažem im da mi drugarica ima problem, da idem da vidim šta je i da ću se vratiti – sa zebnjom u očima nastavlja Z.P. Nije im bilo baš drago, hteo je jedan da pođe sa mnom, ako mi zatreba nešto, ali drugarica nije dozvolila ni korak da napravi.  – Nemaš ti šta sa mojim problemima – viknula je u trenutku kada se iznenada muzika zaustavila. Čuo ju je celi spav, pa su momci ustuknuli.

Haos je nastao kada me je ispred splava čekala neka devojka. Bila je nekako grubog lica, šminka joj je bila jednostavna, kosa vezana u pletenicu…  – Devojko, mislim da ne treba da ideš sa onim čovekom. On je nama poznat odavno. Pratimo ga, znamo čime se bavi. Idi kući odmah sad i ne vraćaj se na splav. Nadam se da mu nisi dala broj telefona – sve je rekla u jednom dahu.  – Ne razumem vas – čak sam bila i uvređena ko je ova žena da mi se ovako obraća.  – Gledam te celo veče, lepa si, plešeš lepo… Oni vole takve. On radi za makroa i zna kako da izabere najranjiviju u društvu, a onda nema spasa – pojasnila je, a ja sam se sledila u trenu.  – Znaju i da sipaju nešto u piće i ne možeš da se odbraniš. Beži odmah odavde. I nikada ne daj ime i prezime, broj telefona ubuduće niti piće – rekla je i kao čekala da ja odem pa da se ona vrati.  U glavi mi je brujalo, jedva sam se držala na nogama, drugarice su mi iznele jaknu i torbu i uletele smo u taksi kao da nas neko juri. Danima posle toga sam se osvrtala iza sebe da me možda neko ne prati. Nisam bila sigurna da li sam im rekla sve tačne podatke…

Kada sam posle nekoliko dana pričala sa drugaricom o toj večeri, pitala sam je ko je ta žena i da li je realno da je istina ono što mi je ispričala tačno.  – Sledila sam se kada me je zaustavila ispred WC i pitala da li te dobro poznajem. Pokazala mi je značku i rekla da izađemo napolje, ali da momcima ništa ne govorim. Ona je policajka. Rekla mi je da su te odmah markirali čim si ušla, nisam verovala da sam imala toliko sreće. Iako ne znam ko je, posle toga je nikada nisam videla želela bih da zahvalim nepoznatoj policajki koja me je te večeri spasila da ne upropastim svoj život – zaključuje svoju ispovest Z.P.

NATO bombe i danas ubijaju decu

Predsednik Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Darko Laketić izjavio je juče  da je u saradnji sa Institutom “Batut” urađeno naučno-medicinsko istraživanje koje je pokazalo da je postojao toksin koji je dece od pete do devete godine učinio podložnijom na nastanak malignih bolesti. Laketić je za “Novosti”objasnio da je istraživanje sprovedeno na generaciji dece rođenoj nakon NATO bombardovanja jer je bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije stanovništvo. “Kao ispitivanu grupu smo uzeli decu jer tu ne postoje faktori rizika i samo istraživanje zato ima veliku naučnu vrednost”, ukazao je Laketić. On dodaje da će u narednoj fazi istraživanja Komisija pokušati da identifikuje o kom toksinu je reč. “Od trenutka izlaganja toksinu do manifestacije bolesti potrebno je da prođe neko vreme. Za maligne bolesti krvi treba oko osam godina, a za solidne tumore od 14 do 18 godina. Imamo dovoljnu vremensku distancu da uradimo istraživanje”, kazao je Laketić.

Podseća da je NATO agresija izvršena protivpravno, bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Zbog toga, dodaje, Srbija ima pravo da traži pomoć u lečenju, prevenciji, sanaciji životne sredine pre svega od zapadnih zemalja. List navodi da će prvi preliminarni izveštaj o posledicama bombardovanja biti objavljen 2020. godine.

Profesor pljunuo učenika, mladić nasrnuo na njega!

Incident koji se 2. aprila dogodio u bečkoj Visokoj tehničkoj školi u Otakringu, kada je nastavnik pljunuo učenika nakon što je ovaj u društvu i samostalno puštao srpsko kolo, motao cigaretu nasred časa i na slične načine provocirao nastavno osoblje, glavna je tema u Austriji. Sukob su drugi učenici zabeležili moblinim telefonima, a snimak je obišao društvene mreže. Na njemu se vidi verbalna rasprava nastavnika i učenika, tokom koje prosvetni radnik pokazuje đaku da izađe iz učionice. Kada ovaj odbija, nastavnik ga ni manje ni više pljune, zbog čega mladić nasrće na njega. Video se tu prekida.

Šokantan snimak izazvao je lavinu reakcija i komentara. Na društvenim mrežama objavljeni su snimci na kojima se vidi da je pomenuti nastavnik ranije bio žrtva divljanja razularenih učenika. Škola je najpre odlučila da da otkaz nastavniku, a samo istraži ponašanje učenika, ali onda je cela priča dobila neočekivani nastavak na društvenim mrežama, kada se na Fejsbuku se pokrenula peticija za smenu čitavog rukovodstva škole, a ne samo nastavnika. Za samo nekoliko dana u grupi je prikupljeno više od 10.000 potpisa i komentara pod sloganom “Mi zahtevamo: Ostavka Uprave HTL Ottakringa”.

U Fejsbuk grupi tvrde da su dobili nove optužujuće izjave dvojice đaka na račun drugih profesora. Kako đaci tvrde, nastavnik iz videa je bio nepopularan u čitavoj školi, te su ih i drugi nastavnici podstrekivali da se nad njim iživljavaju. Ovim povodom uzburkala se i politička scena Austrije. Pored Slobodarske partije Austrije (FPÖ) koja je za incident okrivila socijaldemokrate (SPÖ) i Stranku zelenih, u čijoj nadležnosti je obrazovanje u Beču, u međuvremenu su se oglasili i iz nacionalnog saveta (OVP), (BZO-Vien) i bečkog kluba NEOS.

Fejsbuk uvodi najveće promene do sada

Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg najavio je krajem aprila, na godišnjoj konferenciji ove kompanije, velike promene za tu društvenu mrežu ostale aplikacije, verovatno najbrojnije do sada. Osim što će doći do drastičnih promena u dizajnu, šef Fejsbuka uverava da je plan kompanije da na prvo mesto stavi privatnost i sigurnost korisnika. Najviše je odjeknula najava o promeni dizajna pa tako logo Fejsbuka više neće biti kvadratnog oblika, već kružnog, a prvi put menja se i boja. Mobilna aplikacija biće pretežno bela, a prepoznatljiva plava odlazi u istoriju, prenosi Index.hr. Poruke koje će se slati putem Mesindžera (Messenger) biće potpuno šifrovane što znači da Fejsbuk više neće videti njihov sadržaj. Platforma će biti potpuno integrisana sa Vocapom (WhatsApp). Jedna od novina je i da će Instagram uvesti i probnu opciju “privatnog brojača lajkova”. Posetioci profila tako ne bi videli broj lajkova dok bi vlasnik profila imao pristup tom podatku, navodi Jutarnji list. Takođe, biće više “kratkotrajnih” načina deljenja sadržaja u porukama, što znači da neće biti trajnog zapisao o njima. Osim toga, objave na Instagramu više neće morati da počnu sa fotografijom ili videom. Sadržaj će moći da se deli koristeći se samo tekstom, stikerima ili crtežima. “Budućnost je privatna. Znam da, blago rečeno, naša reputacija nije najjača kad je privatnost u pitanju, ali fokusirali smo se na pronalazak načina da zaštitimo privatnost korisnika”, poručio je Zakerberg.

About the Author

admin