Vesti – 09.05.2019.

Priznanje “Milutin Milanković” akademiku Pilipoviću

Dobitnik Pokrajinskog priznanja u oblasti nauke “Milutin Milanković” za 2018. godinu je predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu, akademik Stevan Pilipović , odlučila je jednoglasno Komisija za dodelu pokrajinske nagrade i pokrajinskih priznanja koju je formirala Pokrajinska vlada. Akademika Stevana Pilipovića je, za izuzetan doprinos u naučnim istraživanjima u oblasti matematike, kao i ukupan naučni angažman u zemlji i inostranstvu, za priznanje koja nosi  ime jednog od najvećih srpskih matematičara, astronoma, klimatologa i geofizičara Milutina Milankovića (1879-1958), predložio Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

Pokrajinsko priznanje će dobitniku  biti uručeno 15. maja, koji je kao datum od pokrajinskog značaja ustanovljen povodom Majske skupštine održane u Sremskim Karlovcima na kojoj je proglašeno stvaranje Srpske Vojvodine.

U Komisiji koja je donela odluku o priznanju bili su profesor Univerziteta u Novom Sadu dr Nenad Krstić (predsednik), pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu dr Agota Vitkai Kučera, profesor Univerziteta u Novom Sadu u penziji dr Pavle Budakov, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, legendarni srpski odbojkaš Slobodan Boškan i glavni i odgovorni urednik lista “Dnevnik” Nada Vujović.

Komisija za dodelu najviših pokrajinskih priznanja

Komisiji u sastavu dr Nenad Krstić (predsednik),  profesor Univerziteta u Novom Sadu, Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, dr Agota Vitkai Kučera profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu, dr Pavle Budakov, profesor Univerziteta u Novom Sadu u penziji, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, legendarni srpski odbojkaš Slobodan Boškan i glavni i odgovorni urednik lista “Dnevnik” Nada Vujović odlučivaće i o dobitnicima ostalih pokrajinskih priznanja koje je Skupština Vojvodine, na predlog Pokrajinske vlade, takođe ustanovila prošle godine. Reč je o Nagradi “Mihajlo Pupin” kao najvišem priznanju AP Vojvodine, i pokrajinskim priznanjima “Ferenc Feher” za oblast kulture, “Đorđe Natošević” za oblast obrazovanja, “Lazar Dunđerski” za oblast privrede, “Milica Tomić” za oblast ravnopravnosti polova, “Momčilo Tapavica” za oblast sporta i “Ljudevit Mičatek” za oblast ljudskih i manjinskih prava.

Ova priznanja biće dodeljena 25. novembra koji je, takođe prošle godine, kao datum od pokrajinskog značaja ustanovljen povodom dana na koji je 1918. godine Velika narodna skupštine u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Izuzetak je jedino Pokrajinskog priznanje “Ljudevit Mičatek” koje će biti dodeljeno 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava koji se takođe obeležava kao datum od pokrajinskog značaja.

„Maj mesec matematike”

U kalendaru nauke i obrazovanja u Srbiji, peti mesec u godini je u znaku matematike. Tako je od 2012, kada su Centar za promociju nauke (CPN) i Matematički institut SANU pokrenuli jedinstvenu manifestaciju – „Maj mesec matematike” (M3). „Iz godine u godinu, trudimo se da osmislimo nove izložbe, predavanja, debate, takmičenja, kvizove i radionice, a cilj je uvek isti – popularizacija matematike i prikazivanje čemu sve ona služi”, kaže Danijela Vučićević iz CPN-a, koja je uključena u organizaciju ove manifestacije od samih početaka. Kako ističe, ideja vodilja jeste da se matematika promoviše kao veština na granici nauke i umetnosti, kao igra koju pokreće strast za saznanjem. Ovogodišnji M3 počinje 9, a trajaće do 31. maja. Tema je „Matematika i geografija”. Osim glavne teme, predstojeća manifestacija će imati i glavnog junaka – Milutina Milankovića (28. maj 1879 – 12. decembar 1958). Ovom matematičaru, fizičaru, astronomu, klimatologu, geofizičaru i inženjeru biće posvećena izložba i niz predavanja, čime će biti obeleženo 140 godina od rođenja renesansne ličnosti srpske nauke.

„Maj mesec matematike” će se u Beogradu odvijati na četiri „pozornice”, a ulaz je slobodan za sve zainteresovane. Glavni program, „Kroz matematičke predele”, biće u Galeriji na Andrićevom vencu. Galerija nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića 2) ugostiće izložbu „Životni ciklusi Milutina Milankovića”, a niz predavanja i radionica biće održani u Matematičkom institutu SANU i u Naučnom klubu CPN-a. Detaljan program i satnica dostupni su na sajtu Centra za promociju nauke.

Dobre „majomatičke” vibracije neće talasati samo prestonicu. Na M3 mapi Srbije upisano je pedesetak tačaka gde će na istom zadatku biti nastavnici matematike, naučni klubovi i pojedinci entuzijasti, a prvi put, matematički maj biće obeležen i u tri vrtića. Letimičan pregled M3 mape Srbije pokazuje da ljubavlju prema algebri i geometriji nisu „inficirani” samo gradovi već i varošice i sela. O vezama matematike i geografije mozgaće đaci u Donjem Striževcu (naselje u opštini Babušnica), dok će u sečanjskom selu Krajišniku učenici saznati šta je to japansko računanje i kako se od slamčica prave geometrijska tela. Osnovci u despotovačkom naselju Resavica istraživaće tajne geometrije piramida. U učionicama škole u Sefkerinu (opština Opovo) biće proniknuto u matematičke osnove šaha, tangrama i sudokua. Đaci u Žitkovcu (opština Aleksinac) izrađivaće modele za sabiranje, deljenje i množenje od reciklažnih materijala. Naučni klub OŠ „Jovan Šerbanović” u Ranovcu (opština Petrovac na Mlavi) kroz šale i anegdote osvetliće zabavne strane matematike. U selu Pločniku kraj Prokuplja će se govoriti o povezanosti matematike i umetnosti, a u mestu Trupale pored Niša časovi će biti posvećeni vezama ove nauke i srpskog jezika.

„Škole i naučni klubovi u unutrašnjosti izuzetno su zainteresovani za programe i predavanja koje organizuje CPN, a tamošnji nastavnici s mnogo elana i kreativnosti osmišljavaju predavanja. Beograd je pak inertniji, kao da je prezasićen ponudom različitih sadržaja”, ističe Danijela Vučićević. Zato su organizatori „Maja meseca matematike” pripremili pregršt radionica za „razmrdavanje” prestoničkih đaka. Naslovi obećavaju da će biti interesantno: „Šta je tačnije, globus ili karta”, „Okrugla planeta? Ma daaaaj”, „Preko DNK do Severnog pola”, „S matematikom oko sveta”, „Vremenske zone”.

Nisu zanemareni ni nastavnici. U Galeriji na Andrićevom vencu će 12. maja od 17 časova gostovati predavači matematike čiji su metodi na konkursu Centra za promociju nauke proglašeni za uzorne primere dobre prakse. Kolegama koji su voljni da „pelcer” zanimljivih časova rasade u svojim učionicama pružiće se prilika da prepišu od odlikaša.

Kako otkriti greške pre nastavnika

Tim domaćih demonstratora i predavača biće pojačan s tri internacionalca. Iz Sjedinjenih Američkih Država dolazi dr Beri Cipra, matematičar i pisac. Predavanje inspirativnog naslova „Neka vam misli odlutaju” održaće prvog dana manifestacije, 9. maja od 18 časova u Galeriji na Andrićevom vencu. U istom prostoru, 22. maja od 11 sati, nastupiće dr Stjuart Kolhagen, iz Australijskog nacionalnog centra za nauku i tehnologiju. Ovaj naučni nomad decenijama svetom pronosi iskru interesovanja za matematiku i srodne discipline. Treći gost je Greg Gejdž, Amerikanac čiji je rad dobro poznat svima koji se interesuju za neuronauku, široku biološku oblast istraživanja nervnog sistema. Predavanjima je oduševio ovdašnju publiku na Festivalima nauke 2015. i 2018, a organizatori „Maja meseca matematike” očekuju da će i treći put trijumfovati u glavnom gradu Srbije.

Upis u IT odeljenja od 13.maja

U gimnazijama od 1. septembra biće formirano oko 50 specijalizovanih IT odeljenja, što je za 14 više nego prošle godine, a prijavljivanje kandidata počinje 13. maja i trajaće do 17. U Ministarstvu prosvete kažu da se zainteresovani učenici za IT odeljenja mogu prijaviti u bilo kojoj gimnaziji ili srednjoj školi. Prijemni ispit, na kome će se rešavati test iz matematike, zakazan je za 2. jun. Zadaci na testu biće srednjeg i naprednog nivoa, a za pripremu se mogu koristiti zbirke zadataka za pripremu završnog ispita.

Đaci iz Sombora domaćini vršnjacima iz Mađarske

Škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom “Vuk Karadžić” iz Sombora domaćin je učenicima Škole za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju iz Baje u Mađarskoj. Deca iz  Mađarske prvi put su imala priliku da vide srpske običaje i kako se proslavlja srpska slava Đurđevdan. Ukus koljiva, slavskog kolača i bogate Đurđevdanske trpeze ostavilo je odličan utisak na učenike iz Škole za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju iz Baje u Mađarskoj, koji će se u narednih nekoliko dana upoznavati sa ovdašnjim običajima i družiti sa vršnjacima tokom prijateljske posete somborskoj školi “Vuk Karadžić”. “Došli smo ovde u Sombor da upoznamo običaje ovog kraja, mislim na Sombor i okolinu. Ovde se dobro osećamo, družimo se i nadamo se da će druženje ostaviti lep utisak “, kaže Lajoš Mešter, učenik ŠOSO iz Mađarske. “Došao sam u Sombor da upoznam znamenitosti, kulturu življenja i običaja i nadam se da će ovaj program ostaviti na mene lep utisak”, dodaje Fozegoš Frideš, učenik ŠOSO iz Mađarske. “Tokom pet dana koliko će sa nama biti učenici iz Baje imaćemo radionice, pravili smo kolače za naše goste i družićemo se jedni sa drugima i biće nam lepo, sigurna sam”, smatra Milica Janković, učenica ŠOSO “Vuk Karadžić” iz Sombora.

Profesori ističu da su ovakve posete višestruko značajne za decu obe škole, jer mnogi od njih nisu imali prilike da obilaze druge gradove i upoznaju njihovu kulturu. “Ovako imaju mogućnost da borave naši učenici u Baji i to dva puta po sedam dana. Oni razmenjuju iskustva i to je međunarodna saradnja. Imaju programe i razne aktivnosti, poput grnčarske, tkačke i likovne radionice”, objašnjava Đenđi Koh, koordinator za međunarodnu saradnju. “Ovo je sada drugi put da smo se sastali u ovakvom projektu “Bez granica”. Deca se jako dobro osećaju, sarađujemo i imamo zajedničke aktivnosti”, kaže Harmat Ildiko, profesorica u Školi za decu i omladinu sa smetnjama u razvoju iz Baje u Mađarskoj. “Pošto su deca iz Mađarske došla na Đurđevdan videće srpske običaje, slavske običaje, koje su zajedno pripremili naš veroučitelj i naša profesorica praktične nastave iz oblasti kulinarstva”, naglašava Sonja Durut, direktor ŠOSO “Vuk Karadžić” u Somboru.

Projekat saradnje obe škole traje nekoliko godina i ima za cilj jačanje prekogranične interakcije između mladih radi međusobnog zajedničkog učešća u aktivnostima od zajedničkog interesa. https://www.youtube.com/watch?v=xApQTzTDSAI

Zrenјanin: Inkluzija važna od najranijeg doba

            Predškolska ustanova Zrenjanin i Mobilni tim za socijalnu inkluziju Roma grada Zrenjanina, uz podršku Crvenog krsta, organizovali su promotivnu aktivnost pod nazivom „Mi smo u vrtiću svi, hajde sa nama i ti!”. Radionice su održane u prostorijama mesnih zajednica „Dolјa-Crni šor” i „Velјko Vlahović”.  Cilј radionice bio je podizanje svesti roditelјa romske nacionalnosti zašto je važno rano uklјučivanje dece u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i značaj prihvatanja i poštovanja pripadnika drugih naroda i manjinskih grupa. Roditelјi romske nacionalnosti koji su doveli svoju decu na promotivnu aktivnost bili su raspoloženi za razgovor, ali i da učestvuju u aktivnostima zajedno sa svojom decom. Pokazali su da imaju poverenja u vaspitače, a bili su otvoreni za pitanja, predloge i sugestije. Radionica je obuhvatila 73-oje dece predškolskog uzrasta, ali i roditelјe, vaspitače, pedagoga za likovno vaspitanje i socijalnog radnika Predškolske ustanove, kao i saradnika iz Gradske uprave, koji su se u uvodnom delu predstavili, a deca pesmom i igrom, a kasnije i kroz radionicu likovnog, upoznali i igrali sa drugarima iz vrtića „Bambi” i „Poletarac”.

Na kraju radionice volonteri Crvenog krsta upoznali su mališane sa osnovnim principima rada njihove humanitarne organizacije, podstičući učenje kako živeti sa različitošću, učiti iz nje, ali i kako deliti sa drugima i pomagati im. Aktivnost je sprovedena u skladu sa „Strategijom za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja grada Zrenjanina za period od 2018. do 2022.godine” i u skladu sa planom za oblast obrazovanja Mobilnog tima za socijalnu inkluziju Roma grada Zrenjanina za ovu godinu. Inkluzija je proces koji podrazumeva uklјučivanje dece, ne samo u obrazovanje, već i u ostale sfere društvenog života. Ovakve aktivnosti predstavlјaju primer dobre prakse saradnje institucija i lokalne zajednice, a za inkluziju je neophodna podrška celog sistema i međusobna saradnja mnogih institucija, bez čije podrške inkluzija ne bi bila moguća.    

Škola u Banatskom Aranđelovu uskoro u novom ruhu

Osnovna škola “Jovan Jovanović Zmaj” u Banatskom Aranđelovu trebalo bi da u novu školsku godinu uđe potpuno rekonstruisana. Na ovom objektu, koji je pod zaštitom subotičkog Zavoda za zaštitu spomenika, biće zamenjena stolarija, obnovljeni sanitarni čvorovi i rekonstruisana fasada i krovna konstrukcija. Uz to, škola će imati posebnu rampu i lift za invalidna lica. Đaci i zaposleni u OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” u Banatskom Aranđelovu posebno se raduju septembru, jer bi tada, ukoliko sve bude išlo po planu, trebalo da uđu u školu, koja će imati novo ruho. U ovaj objekat dugo nije ulagano, pa je škola, koja je sagrađena davne 1858. godine, imala brojne probleme. “Najveći problem ove škole bile su podzemne vode, koje su često plavile podrume i vlažile biblioteku. Mi smo sve morali da izmeštamo na sprat, da ne bi dolazilo do oštećenja”, objašnjava Svetlana Tamaši Jevtić, direktorica OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”.

Slika će sada biti drugačija, jer će u objekat biti uloženo oko 42 miliona dinara, koje je obezbedila Kancelarija za javna ulaganja Vlade Srbije. Kako je istaknuto, škola će biti obnovljena od temelja do vrha. “Kompletno uređenje, od podova, zamene stolarija, uređenja fasade, sve do molersko-farbarskih radova. Biće zamenjene elektro instalacije i rekonstruisani sanitarni čvorovi, a škola će imati i rampe za invalide”, kaže Radovan Jančić, narodni poslanik iz Novog Kneževca.

Investicija je važna kako za Banatsko Aranđelovo, tako i za Opštinu Novi Kneževac, ali i ceo Severnobanatski upravni okrug, kažu nadležni. “Imali smo mnogo opravdanih prigovora od strane građana. U pitanju je ozbiljna rekonstrukcija škole, koja nikad u Opštini Novi Kneževac nije bila na ovakvom nivou”, ističe Radovan Uverić, predsednik Opštine Novi Kneževac.

“Sinergijom republičke i pokrajinske vlasti, ali i uz nosioce lokalne vlasti, do septembra ćemo imati još jednu školu, koji će krasiti novi izgled”, naglašava Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga.

Školu u Banatskom Aranđelovu, koja je izdvojeni objekat matične škole u Novom Kneževcu, trenutno pohađa 137 učenika, a nastava se odvija na srpskom i mađarskom jeziku. Kako je najavljeno, sledeća velika investicija u obrazovanje u ovoj opštini očekuje baš centralnu školu, u koju trenutno idu i učenici iz Banatskog Aranđelova.    https://www.youtube.com/watch?v=SnvMTR6e9T0

Festival pozorišta za decu i mlade “Pokrenimo priču”

Prvi Festival pozorišta za decu i mlade pod nazivom “Pokrenimo priču”, u organizaciji udruženja ASITEŽ Srbije, biće održan od 9. do 11. maja i ponudiće najmlađima devet vrlo raznolikih predstava. Festival, nacionalnog i takmičarskog karaktera, čiji je cilj da okupi pozorišne stvaraoce – članove udruženja i uspostavi dijalog među njima, počinje na sceni “Kult” Ustanove kulture “Vuk Stefanović Karadžić” predstavom “Pitam se, pitam, koliko sam bitan” Pozorišta “Boško Buha”. Slede “Vanja” Pozorišta za decu Kragujevac u Pozorištu lutaka “Pinokio”, “Ženidba Dušanova” Umetničke grupe “Hop.La” u Bitef teatru, “Luda noć u pozorištu” Dečjeg pozorišta “Čarapa” u Pozorištu lutaka “Pinokio” i “Carevo novo odelo” Bitef dens kompanije u Bitef teatru.

Mališani će moći da pogledaju i predstave “Mesingani konj” Pozorišta lutaka “Pinokio” na njihov sceni, na istom mestu biće izvedena predstava “Ispod površine” Stanice -Servis za savremeni ples, kao i “Legenda o Mesečevoj princezi” Pozorišta lutaka Niš. Festival će zatvoriti Pozorište mladih Novi Sad sa predstavom “Na vukovom tragu” na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu.

ASITEŽ najmlađima nudi najrazličitije forme i teme

Predsednica ASITEŽ-a Srbije Diana Kržanić Tepavac ističe raznolikost programa i potrebu da se najmlađoj publici ponude najrazličitije forme i teme. “Zašto moramo uvek da mislimo o pozorištu za decu i mlade kroz jednu vrstu obraćanja, zašto to mora da bude isključivo jedna forma? Bajke su jako važne i moraju da postoje, ali mogu biti ispričane na najrazličitije načine i kroz savremenu igru i kroz savremeni cirkus. Istovremeno možemo u savremenim tekstovima naših mladih pisaca da se upustimo u nešto novo, ali pozorišta obično idu na sigurno i produciraju ono što vodi komercijalnom uspehu”, rekla je Kržanić Tepavec u intervju Tanjugu.

Kržanić Tepavec kaže da je jako bitno uspostaviti dijalog između pozorišnih stvaralaca, naročito između profesionalne i nezavisne scene, ali i sa pedagozima i obrazovnim sistemom, jer je pozorište za decu i mlade ipak specifično. “Neophodan je dijalog između svih aktera u zemlji i otud i ime festivala ‘Pokrenimo priču’. Želimo da među sobom započnemo priču o tome šta se dešava na našoj pozorišnoj sceni i unutar izvođačkih umetnosti, jer se žanrovi ukrštaju i pozorište za decu ne može više biti ono na šta smo navikli”, rekla je ona.

Kržanić Tepavec naglašava da je Srbija u međunarodnoj zajednici ASITEŽA prepoznata kao zemlja u kojoj se događaju vrlo zanimljive stvari, ali to s druge strane, primećuje, ostaje na nivou akcesa i nema kontinuitet sveprisutnosti. “Mi smo 2012. ostali bez važnog festivala – TIBA (Teatarska internacionalna beogradska avantura) i nemamo festival na kome bismo predstavili domaću produkciju pozorišta za decu i mlade zbog čega ovaj festival treba da bude vrsta platforme na kojoj ćemo uspostaviti dijalog između svih naših članova, pokrenuti naše članove da razmišljaju šta mogu da urade i da pokažemo kolegama iz sveta šta se dešava kod nas”, objasnila je Kržanić Tepavac.

Ona je dodala da je jako dobro kada “imamo priliku da se merimo sa drugima”, zbog čega ASITEŽ podržava mlade ljudi, šalje ih u inostranstvo i oni bivaju tamo vrlo zapaženi, poput Dalije Aćin koja je izgradila zavidnu karijeru u inostranstvu ili udruženja “Pero Art” koje je sa velikim uspehom učestvovalo na Prvom inkluzivnom festivalu u Tokiju. Kržanić Tepavac primećuje da se srpska scena pozorišta za decu i mlade, poput onih u svetu, suočava sa gubitkom publike sa njihovim ulaskom u pubertet, a u jednom trenutku smo se, kaže, uplašili i novih tehnologija, da će nas to odvući od pozorišta.

Skreće pažnju i da mnoge zemlje, siromašnije od Srbije, dosta rade na razvoju kulture odlaska u pozorište, prihvatanja i razumevanja takvih sadržaja. “Kod nas se na neformalnoj sceni dešava mnogo zanimljivih stvari, ali oni nemaju konstantnu podršku. Još uvek se naša institucionalna pozorišta i alternativna scena ne nalaze na zajedničkom poslu i to takođe treba promeniti, kao i mnogo više raditi u sadejstvu sa prosvetnim sistemom”, ocenila je predsednica ASITEŽ-a Srbije i naglasila da se po odnosu prema mladim naraštajima vidi koliko je jedno društvo odgovorno.

Radionice programiranja za osnovce u Gradskoj biblioteci

Gradska biblioteka, u okviru projekta „Digitalni građanin”, u toku ovog meseca organizovaće seriju besplatnih radionica namenjenih osnovcima od deset do 15 godina. Radionice će se održavati sredom i petkom od 10 do 11 časova, od srede 15. maja, u bibliotečkom ogranku na Trgu republike 2. Svi zainteresovani mogu se javiti na telefone 064/883-4370 ili 66-11-251. Broj mesta je ograničen, a prijave traju do ponedelјka, 13. maja. Radionice imaju za cilј di­gitalno opismenjavanje dece, odnosno razvijanje njihovih digitalnih kompetencija u pogledu savladavanja osnova programiranja, uz pomoć mikrobit ra­čunara. Predviđen je rad u manjim grupama. Projekat „Digitalni građanin” realizuje se uz finansijsku podršku kompanije „Gugl”, a u saradnji s Institutom za inovativnost i razvoj mladih iz Zagreba, kao koordinatorom, i Fondom B-92. Gradska biblioteka u Novom Sadu je jedna od 20 javnih biblioteka iz Srbije koje, pored još 150 biblioteka u regionu, učestvuju u tom projektu.

Niš: Studenti Ekonomskog kao trgovinske diplomate

Ekonomski fakultet u Nišu je među prvima prepoznao potrebu povezivanja teorije i prakse. Počelo je pre četvrt veka posetom Produktnoj berzi u Novom Sadu, sledile su posete internacionalnim trgovinskim lancima u našoj zemlјi. Time nije iscrplјena lista noviteta, pa je  pored ostalih, počasno mesto pripalo “Trgovinskoj diplomatiji“. U toku je školovanje 16 generacije škole „Trgovinska diplomatija i veštine pregovaranja“. Stoga je Fakultet 8. maja organizovao Inovacioni seminar – takmičenje: “Veštine pregovaranja i umeće sklapanja kupoprodajnog ugovora”.

Elem, s razvojem Interneta stvoren put za prelazak „stare ekonomije“ u „novu – digitalnu – veb ekonomiju“. U „novoj ekonomiji“ menja se i priroda obavlјanja trgovinske delatnosti. Ovakve tendencije u razvoju „nove – digitalne – veb ekonomije“ daju osnova da se u teoriji i praksi navikavamo na elektronsku trgovinu (mobilnu – trgovinu putem društvenih mreža), savladavajući pri tome, novitete koje sa sobom donosi nova tehnološka revolucija, poznatija kao (Industrija 4.0).

“Želite postati dobar pregovarač? Dođite da zajedno naučimo  veštine pregovaranјa i način sklapanјa kupoprodajnog ugovora”, rekli su u pozivu organizatori seminara prof. dr Sreten Ćuzović, redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES) i prof. dr Svetlana Sokolov-Mladenović i  dodali  „U poslu nikada ne dobiješ ono što zaslužuješ, veđ dobiješ ono što ugovoriš“.

Ovogodišnje takmičenje studenata je bilo specifično i puno novih izazova. Odvijalo se u uslovima “nove-digitalne – veb-Internet ekonomije” i treba da posluži polaznicima da savladaju  tajne trgovinske diplomatije i pregovaranja u eri digitalnog „socijalizma“ – sajber „komunizma“. U trgovinskoj diplomatiji – veštini pregovaranja i umeću sklapanja kupoprodajnog ugovora dolaze do izražaja virtuelni proizvodi (proizvodi, novih, informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT): softverski proizvodi i drugi noviteti koje sa sobom donosi veštačka inteligencija i roboti.

Vremeplov: Umro Dimitrije Nešić

Na današnji dan 9. maja 1904. godine umro je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete. Napisao je više udžbenika i uveo metarske mere u Srbiji.

Vremeplov: Umro Johan Šiler

Na današnji dan 9. maja 1805. godine umro je i nemački pisac, filozof, istoričar i teoretičar umetnosti Johan Kristof Fridrih fon Šiler, najznačajniji nemački klasični dramatičar. Pobegao je 1782. iz Virtemberškog vojvodstva u kojem je radio kao pukovski lekar, a u Vajmar se preselio 1787, gde se sprijateljio sa Geteom, koji mu je pomogao da 1789. postane profesor istorije na univerzitetu u Jeni. Potom je izdavao časopise “Hore” i “Almanah muza”. Dela: drame “Razbojnici”, “Don Karlos”, “Valenštajn”, “Verenici iz Mesine”, “Demetrijus” (nedovršena drama iz ruske istorije), tragedije “Fijeskova zavera u Đenovi”, “Spletka i ljubav”, “Marija Stjuart”, “Devica Orleanska”, komad o oslobodilačkoj borbi Švajcaraca “Vilhelm Tel”, balade “Polikratov prsten”, “Jemstvo”, “Ibikovi ždrali”, istorijski radovi “Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske”, “Istorija Tridesetogodišnjeg rata”, filozofske i estetičke rasprave “O ljupkosti i dostojanstvu”, “O uzvišenom”, “O estetičkom vaspitanju čoveka”, “O tragičnoj umetnosti”, “O naivnom i sentimentalnom pesništvu”, epigrami “Ksenije”.

Vremeplov: Rođen Džon Braun

Na  današnji  dan 9. maja 1800. godine rođen je Džon Braun, borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osuđen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika.

Vremeplov: Britanci ukinuli trgovinu robljem

Britanski parlament je na današnji  dan 9. maja 1788. godine  ukinuo trgovinu robljem. 

Vremeplov: Umro Gejlisak

Na  današnji  dan 9. maja 1850. godine umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak, koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature. 

Vremeplov: KPJ odbacila optužbe sovjetskih komunista

  Komunistička partija Jugoslavije odbacila je na današnji dan 9. maja 1948. godine optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.

Vremeplov: Poziv na pomirenje između Francuske i Nemačke

Na  današnji dan 9. maja 1950. godine ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman  uputio je poziv za pomirenje između Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.

Vremeplov: Obesila se Ulrike Majnhof

Ulrike Majnhof, vođa zapadnonemačke terorističke grupe “Bader-Majnhof”, obesila se na današnji dan 9. maja 1976. godine  u zatvorskoj ćeliji.

Vremeplov: Umro  Albert Majkelson

Na današnji  dan 9. maja 1931. godine  umro je američki fizičar Albert Majkelson, koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.

Kako biti roditelj u virtuelnom dobu?

Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor Bendžamin Spok, tačnije njegova čuvena knjiga. Za većinu dece prut je bio vrhunski „autoritet”, a po polasku u školu ulogu „trećeg” roditelja preuzimala je učiteljica, čija se reč nikada nije dovodila u pitanje.  Na roditeljskim sastancima vladala je komemorativna tišina, a mame i tate sa strepnjom su čekale „strašni sud” o obrazovnom postignuću i disciplini svog deteta. Savremene roditelje pre zvuka alarma najčešće bude poruke koje stižu od neke vajber grupe preko kojih bivaju obavešteni da će učiteljica zadati kontrolni iz srpskog i propitivati tablicu množenja. Kada se razbude i otvore svoj „prozor u svet” odnosno „Fejsbuk” ili „Instagram”, roditeljima se nude najnovije knjige iz popularne psihologije, a na putu od kuće do posla na radiju najčešće slušaju predavanje nekog psihijatra ili pedijatra koji govori o prednostima ili manama vakcinacije ili fizičkog kažnjavanja.

Psiholozi, pedagozi i profesori slažu se da se danas suočavamo se izvesnim paradoksom – nikada nije bilo više knjiga iz naučne i popularne psihologije o vaspitanju deteta, a roditelji nikada nisu bili u većoj dilemi kako da odgajaju svoje mališane. Upravo je to tema tribine „Kako biti dobar roditelj u virtuelnom dobu”, koja je nedavno održana u Novom Sadu na kojoj su govorili dr Zoran Milivojević, psihoterapeut, i Jovana Papan, urednica sajta „Detinjarije” i autorka knjige „Politika za decu”.

Papan: Imperativ – biti savršen roditelj

Na pitanje zbog čega je roditeljstvo postalo tako komplikovano „zanimanje”, Jovana Papan kaže: – Savremeni roditelji susreću se sa tzv. paradoksom izbora, koji u prevodu znači da osobe suočene sa velikim brojem mogućnosti postaju sve zbunjenije i neodlučnije. Osim toga, danas postoji snažni socijalni imperativ da se bude savršen roditelj. Jer, kako ne biti savršen uz toliko saveta, knjiga, interneta, socijalnih mreža, psihologa, lajf kouča… Zaboravlja se, međutim, da psihologija nije egzaktna nauka i da ne postoje univerzalne formule koje garantuju da će dete biti sjajno ako ga vaspitavaju na određeni način. Stalno se nameće ideja da je dete plastelin od kojeg se pomoću ispravnog vajanja dobija fantastična figurica. Zaboravlja se da je dete „proizvod” gena i sredine, a istraživanja koja su rađena na jednojajčanim blizancima, razdvojenim nakon rođenja i odgajanim u potpuno različitim uslovima pokazuju da oni postižu manje-više slične rezultate u životu, bez obzira na način vaspitanja, socijalnu sredinu u kojoj su odrastali i kvalitet obrazovanja koji su imali. Roditeljima se stalno šalju poruke tipa – ako pročitate određenu knjigu, pohađate roditeljski koučing ili pošaljete dete na određenu aktivnost, dobićete savršenog potomka. U realnosti, toliko toga je van kontrole roditelja da ponekad pomislim da su u pravu crkveni mudraci kada na roditeljsko pitanje „šta je najbolje što mogu da uradim za svoje dete” odgovaraju „molite se” – iskrena je naša sagovornica Jovana Papan, koja je i majka troje dece.

Naša sagovornica primećuje da se mnogi roditelji toliko iscrpljuju u pokušaju da kontrolišu sve aspekte detetovog života – od izbora najboljeg vrtića, najbolje učiteljice, najadekvatnije vanškolske aktivnosti do najboljeg trenera – da često nemaju vremena za uživanje u roditeljstvu. Živeći u narcističkom ambijentu društvenih mreža, u kojem postoji imperativ da se svaki uspeh podeli na „Fejsbuku” ili „Instagramu”, postaju frustrirani kada vide da je neko drugo dete okićeno medaljom iz ritmičke gimnastike ili dobilo nagradu za najbolji sastav iz francuskog jezika.

Društvene mreže doprinose da roditelјstvo bude javna stvar

“Najveća promena u roditeljstvu nastupila je sa pojavom pametnih telefona, odnosno malih kompjutera koji obavljaju više od 50 funkcija. Telefoni su zamenili televizore koji su imali ulogu „bebi siterki“ u porodici koji zaokupljaju dečju pažnju, a deca su preko mobilnih telefona dobili prozor u svet koji je postao zanimljiviji od samog sveta. Zbog toga su počeli da se povlače u svoje sobe, što odgovara i samim roditeljima, jer se plaše za bezbednost svoje dece. Savremena istraživanja govore da pripadnici „zet“ generacije provode čak sedam sati sa telefonom, a samo dva sa ljudima – posledica toga je porast anksiozno-depresivnih poremećaja i manjak socijalnih veština. Međutim, i roditelji su ti koji većinu vremena provode na socijalnim mrežama gde posmatraju šta se dešava u drugim porodicama i kako ostali roditelji vaspitavaju svoju decu” – kaže dr Zoran Milivojević.

“U virtuelnom dobu roditeljstvo nije privatna, već veoma javna stvar. Ono je postalo deo imidža, pa većini roditelja postaje prioritet da svoju porodicu predstave kao savršenu. Dobar deo dana mame sabiraju koliko su lajkova dobile za salatu sa brokolijem i lososom, a koliko za devojčicin „autfit” za školu. Roditeljstvo postaje način da se skrene pažnja na sebe i svoje postignuće” – primećuje Jovana Papan, urednica sajta „Detinjarije”.

“Roditeljstvo se digitalizovalo – mame i tate više nemaju vremena za odlazak u školu, ali zato imaju uvid u elektronski dnevnik i ocene svog deteta. Ipak, ja mislim da je najveća promena nastupila u odnosu prema školi. Nekada su roditelji i učitelj bili saveznici, a danas su roditelji saveznici sa svojom decom. Oni stavljaju znak jednakosti između sebe i deteta, veoma loše reaguju na kritiku a kada dete dobije lošu ocenu ili smanjenu ocenu iz vladanja dovode u školu advokata ili prete medijima” – ocenjuje dr Milivojević.

About the Author

admin