Vesti – 11/12.05.2019.

U školama engleski dominantan, interes i za nemački, ruski ni ne nude, …

Učenici osnovnih i srednjh škola u Srbiji poslednjih nekoliko godina su sve zainteresovaniji za učenje nemačkog jezika, aliengleski jezik je i dalje ubedljivo vodeći u našim školama i njega uči čak duplo veći broj učenika od svih ostalih jezika zajedno.   Prema podacima  Ministarstva prosvete u osnovnim i srednjim školama engleski uči – 715.816 đaka, nemački- 165.986, francuski – 99.562, ruski – 68.042, italijanski – 16.159, španski – 5.909, kineski – 101, japanski – 61, dok norveški uči 12 učenika.

Predsednica Društva za strane jezike i književnosti Srbije prof. Ljiljana Đurić kaže da je u poslednjih nekoliko godina poraslo interesovanje za nemački jezik i da je za pohvalu što se u školama u Srbiji uče dva strana jezika. Engleski se uglavnom u svim školama uči kao prvi strani jezik, dok se drugi strani jezik uči od petog razreda i to uglavnom nemački, francuski, ruski, italijanski, španski. Društvo za strane jezike i književnosti Srbije zalaže se, kako kaže, za što veću raznovrsnost ponude jezika u školama na nivou opština i okruga.  Dešava se u pojediniom područjima, kaže, da se neki jezici, kao što su ruski i francuski, uopšte ne nude učenicima.  “Ruski jezika, iako je prisutan u mnogim školama, možemo reči da je u izvesnoj krizi kod nas i da postoje područja gde se on uopšte ne nudi učenicima. Imamo, stoga, situaciju da ga ljudi uče kao odrasli zbog posla”, kaže Đurić za Tanjug.

Đurić: Nepravedno zapostavljen i francuski jezik

Predsednica Društva za strane jezike i književnosti Ljiljana Đurić ocenjuje da je nepravedno zapostavljen i francuski jezik, pogotovo ako se ima u vidu da je Srbija prošle godine unapredila svoj status u Međunarodnoj organizaciji Frankofonije, čiji je sada pridruženi član.  

Reč je o organizaciji koja okuplja 84 zemlje, o značajnom govornom području koje nudi brojne mogučnosti saradnje.  Svuda u svetu trend učenja engleskog jezika veoma je raširen. Što se tiče Evrope, posebno zemalja Evropske unije, sistemi obrazovanja ulažu mnogo u učenje stranih jezika, od kojih je jedan skoro uvek engleski, i jedan neki evropski jezik, često jezik suseda.   “Jedan zanimljiv trend zapaža se u mnogim evropskim zemljama, a to je učenje neevropskih jezika, među kojima je kineski posebno popularan”, pojasnila je ona. U nekim školama u Srbiji , zahvaljujuci saradnji sa Kinom koja obezbeduje kadar i pedagoški materijal, kineski jezik se nudi kao fakultativni predmet. Prema podacima Ministarstva prosvete danas kineski uči 101 đak.

Tinejdžeri u Srbiji više veruju crkvi nego državi

Anketirani srednjoškolci koji su učili građansko vaspitanje ne žele u EU, ne veruju u državne institucije i mahom se informišu putem interneta, pokazalo je istraživanje građanskih inicijativa.

Većinu mladih politika ne interesuje nimalo

Čas veronauke u Petoj beogradskoj gimnaziji. Veroučitelj postavlja pitanje: „Koliko vas je zainteresovano za politiku u Srbiji“? Dve ručice nesigurno se dižu u vazduh. Na času građanskog vaspitanja, isto pitanje, sličan odaziv. Neki od njih već imaju pravo glasa, neki kažu da su redovni učesnici protesta, drugi se hvale da imaju nameru da se u životu ozbiljno bave politikom. Ipak, većinu politika ne interesuje baš nimalo. Organizacija Građanske inicijative pitala je, između ostalog, srednjoškolce u Srbiji da li su informisani o političkim zbivanjima u svojoj zemlji, kako se informišu, da li bi se družili sa osobama druge nacionalnosti. Istraživanje pokazuje da se sa Albancima nikada ne bi družilo 36 odsto mladih, a po petina ispitanih nikada ne bi bila prijatelj sa Hrvatima i Romima.

Nespremni da se druže sa drugim nacionalnostima i rasama

Isidora Kulenović, učenica četvrtog razreda, međutim, smatra da je njena generacija spremnija da raširi ruke i da se druže sa bilo kim. Međutim, Ana Košutić, učenica trećeg razreda, prepričava događaj kada je sa drugaricama išla u grad i kada je naišla grupa ljudi sa tamnijom kožom: „Onda je jedna drugarica zamolila da pređemo na drugu stranu ulice jer se ulašila iako su to naši vršnjaci.“

 Đorđe Mrđen, učenik drugog razreda, nije oduševljen idejom da se druži sa pripadnicima drugih nacionalnosti. „Ja sam bio u dodiru sa svim narodima i jednostavno u razgovoru sa njima, o svakodnevnim temama, na kraju se sve završi na politici ili istoriji, što mene jako uznemirava. Ja sam informisan o takvim stvarima i jednostavno ne mogu da zapostavim neke činjenice iz istorije u razgovoru sa Bosancima ili Hrvatima. Sa Albancima je nemoguće razgovarati trenutno zbog političke situacije.“

Učeni, ne i naučeni, da ne budu ksenofobični

Profesor građanskog vaspitanja Mihajlo Arsenijević kaže da učenicima posle ksenofobičnih ispada skrene pažnju da u istom tom trenutku slične stavove o njima ima neki njihov vršnjak u zemlji pored i da zamisle kako bi se osećali da o njima neko tako slično govori. Irena Jepuranović, učenica trećeg razreda, kaže da su učenici zaista učeni da ne budu ksenofobični: „Ali društvo nam nameće da se distanciramo, ograđujemo od takvih ljudi.“

Đorđe, međutim, smatra da su u Srbiji previše zastupljena mišljenja manjine: „Mnogo se više zastupaju njihova prava i ja to vidim na svojoj koži. To ugrožava nas, većinu, jer mi nemamo svoj glas iako bi to trebalo.“

Profesori veronauke i građanskog međusobno se dopunjuju

Veroučitelj Stevan Jovanović kaže da se trudi da na časovima kod dece razvije altruizam:

„Trudim se da im razvijem osećaj da je drugi čovek – čovek, a da je sve drugo sekundarno.“

U ovoj gimnaziji profesori veronauke i građanskog vaspitanja kažu da se međusobno dopunjuju. Njihovi đaci neretko prelaze sa časova građanskog na veronauku i obratno sa sličnim ili istim pitanjima. Profesore ne iznenađuje podatak da samo 11 odsto mladih smatra da je veoma važno da Srbija uđe u EU, a čak 25 odsto smatra da to nije nimalo važno.

Za Srbiju ne važno da postane članica EU

Irena kaže da za Srbiju nimalo nije važno da postane članica EU. „Kad bismo postali članica EU, narod bi se iseljavao sve više i niko ne bi ostao ovde. Društvo bi propalo, a šta je zemlja bez svog društva? Bez naroda?“

Radmilo Tomić, učenik trećeg razreda, smatra da Srbija ima mnogo većih problema od ulaska u EU. „Treba da uredimo sopstvenu državu pre nego što krenemo da razmišljamo da budemo deo nečeg internacionalnog.“

Televizijama ne veruju, informišu se sa interneta

Većina mladih sa kojima smo razgovarali kažu da uglavnom ne gledaju televiziju, a informacije, kako kažu, najviše vole da traže sami. „Pravo da vam kažem, ne mogu da verujem ni svemu što pročitam“, kaže Isidora. Ana objašnjava da se najviše okreće internetu, jer televizijama ne veruje. I Đorđe se najviše informiše preko interneta. „Prvo čujem vest na televiziji, onda je procesuiram, odem na kompjuter i pogledam na internetu drugih medija kako je to prezentovano. Nije da ne verujem, nego verujem da svaki medij zastupa nečiji interes u tom smislu želim da pogledam interese svake partije.“

Srednjoškolci više veruju crkvi nego državi

Srednjoškolci najviše veruju sebi, roditeljima, prijateljima i verskim institucijama. U sudove, parlament i vladu nemaju mnogo poverenja. Ana nema nimalo poverenja u državne  institucije. „Vidim i čujem nešto na vestima, a onda dođem u školu gde mi prokišnjava krov na trećem spratu i razmišljam: ako je sve tako dobro kao što se kaže u vestima, kako onda da nama prokišnjava krov u školi?“

Bojana kaže da joj se ne sviđa to što se u Srbiji ne poštuju zakoni. „Imamo zakone takvi kakvi su, ali koja je poenta da ih imamo ako se ne poštuju. Ne samo zakoni nego i ustav.“

Profesor građanskog vaspitanja kaže da je teško predavati predmet u kojem se teorija toliko razlikuje od prakse. „Ako vi predajete kako država treba da funkcioniše i šta je građanin, koje su njegove nadležnosti, nadležnosti suda, kako treba da funkcionišu određeni organi, a oni vide da to nije tako u praksi.“

Veroučitelj ima vere da će ova deca povratiti poverenje u institucije. „Mislim da su to deca koja će naslediti i zauzimati pozicije u državnim institucijama i oni su ti koji treba da povrate povrenje generacija koje tek dolaze. Mene raduje kada vidim da su deca oduševljena političkim idealima, vrednosnim, samo treba da im pomognemo da se ne razočaraju.“

Osmislila aplikaciju da najmlađi uče programiranje

Da bi osnove programiranja približila najmlađima, Novosađanka Tanja Trobok je osmislila aplikaciju „Eny” koja kroz priče o dečaku Enijaku, čiji je nadimak Eni, hronološki objašnjava nastanak kompjutera i kompjuterskog jezika. Aplikacija na srpskom i engleskom jeziku izlazi uskoro, moći će da se preuzme i za android i za IOS mobilne telefone, i to putem interneta, a prvih šest meseci biće potpuno besplatna. Iako je razmišlјala o tome da priče koje je napisala objavi kao knjigu, Tanja je ipak odlučila da ih pusti kroz aplikaciju, koja će biti interaktivna i zabavna, budući da će, osim tekstova o dečaku, sadržati i mini-igre, ilustracije i tome slično.

– Zamislila sam priču o dečaku kog je zvezda padalica donela u dom pun lјubavi, on je divan i sladak i zove se Enijak, što je ime prvog zvaničnog kompjutera na svetu – priča Tanja. – On je progovorio u jednom trenutku, a mama i tata su bili uzbuđeni oko toga šta će najpre izgovoriti, ali Enijak je prvo rekao „nula” i „jedan”. Mama i tata pokušavaju da shvate šta on to govori, prave silne tabele i uz njihovu avanturu pokušaja da nauče binarni jezik i mi učimo kroz mini-igre da Eniju kažemo koliko imamo godina i kako se zovemo, da pišemo čitave rečenice na binarnom jeziku, koji ima samo dva karaktera, zbog čega i jeste veoma komplikovan. To je prva od ukupno pet priča koje planiram da napišem i objavim kroz aplikaciju.

Tanja je masterirala komparativnu književnost, bavila se i novinarstvom, a onda je odlučila da potpuno promeni profesiju. Kada je ušla u svet informacionih tehnologija, nije znala mnogo. Zbog toga je pokušala da se upozna s osnovnim konceptima kompjuterskih tehnologija ne bi li mogla da komunicira s programerima. Tako se i rodila ideja o pomenutoj aplikaciji. – Zanimalo me je zašto ima toliko različitih programskih jezika, zašto su neki viši, neki niži, kako kompjuter uopšte funkcioniše – objašnjava sagovornica. – Gledala sam knjižice za decu u vezi s programiranjem ne bih li tu našla odgovor, međutim, i one su napisane tako da objašnjavaju programersku logiku, a ne onu širu sliku kako kompjuter razmišlјa i tome koliko programskih jezika postoji. Želela sam da mi to neko objasni kao da sam dete i kao da je kompjuter dete koje raste i kroz koje hronološki mogu da vidim kako su se njegovi slojevi nadodavali i zbog čega. Zbog toga sam i napisala te priče na taj način.

Naša sagovornica kaže da njena aplikacija najviše pogoduje deci, i to uzrasta od devet do 15 godina. Ipak, ko su konzumenti aplikacije znaće se tek kada ona bude dostupna. Aplikaciju će pratiti i razni edukativni programi koje će Tanja realizovati, a u okviru kojih će moći da se vidi kojem uzrastu je aplikacija najinteresantnija, ne bi li saznala u kojem pravcu onda dalјe treba da je razvija.        

Multimedijalni kviz na otvorenom – Mladi ljudi, velika dela

Omladinska prestonica Evrope Novi Sad, organizuje najmasovniji multimedijalni kviz na otvorenom – Mladi ljudi, velika dela. A neko veoma poseban, poziva sve kvizomane da se pridruže 19. maja na Trgu slobode. OPENS organizuje kviz kakav Novi Sad još uvek nije imao prilike da vidi. Rediteljka Sonja Petrović, kaže da će pomoću savremenih 3D projekcija i animacija, glumci dočarati period mladosti znamenitih Novosađana, a učesnici će pogađati o kome je reč. “Tim želimo da podstaknemo mlade ljude danas da mladost može biti period koji je rezervisan za velika dela i velike mogućnosti, da to nije samo period kasnije nakon mladosti. Prikazaćemo pet situacija od pet minuta scena nakon čega će ljudi nakon veb aplikacije moći da pogađaju o kojoj znamenitoj ličnosti je reč”, objašnjava Sonja Petrović, rediteljka.

OPENS poziva sve ljubitelje kvizova da učestvuju u tom spektaklu, bez obzira na pol, godine i spremnost. Najboljeg očekuje vredna nagrada – vaučer za putovanje u vrednosti od 1.000 evra. “Na našoj veb stranici i na našim društvenim mrežama možete pronaći listu od 20 potencijalnih Novosađana o čijim ćemo životima pričati, mi ćemo izabrati njih 5 i to tako da na ovoj zgradi Vojvođanske banke izmapiramo i napravimo velike svetlosne projekcije koje se kombinuju sa predstavama”, kaže Ivana Miloradov, portparolka OPENS-a.

Na dan kviza, potrebno je poneti pametne telefone, jer je za učestvovanje u kvizu neophodno korišćenje veb aplikacije. JKP informatika je odlučila da izađe u susret OPENS-u i da 19. maja pojača javno dostupan internet na maksimalnu brzinu.   https://www.youtube.com/watch?v=Q3jkf1Iq3sA

Vremeplov: Rođen Josip Slavenski  (Štolcer)

Na današnji dan 11. maja 1896. godine rođen je jugoslovenski kompozitor Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu. U težnji ka oblikovanju nacionalnog izraza, spojio je elemente muzičkog folklora pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom (“Simfonija orijenta”, “Haos”, “Heliofonija”, “Simfonijski ep”).

Vremeplov: Rođen Milan Kurepa

Akademik dr Milan Kurepa, fizičar, profesor Prirodnomatematičkog  fakulteta u Beogradu, rođen je na današnji dan 11. maja 1933. godine.

Vremeplov: Rođen Dali

Španski nadrealistički slikar Salvador Dali, jedan od najvećih slikara 20. veka rođen je 11. maja 1904. Godine. Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima španskog režisera Luisa Bunjuela (Louis Bunuel) “Andaluzijski pas” i “Zlatno doba”.

Vremeplov: Rođen Đorđe Balašević

Đorđe Balašević, muzičar i ambasador dobre volje UNICEF -a rođen je u Novom Sadu  na današnji dan 11. maja 1953. godine.

Vremeplov: Okončani sukobi francuskih studenata sa policijom

Na današnji dan 11. maja 1968. godine u nastojanju da okonča žestoke sukobe studenata sa policijom, francuski premijer Žorž Pompidu učinio je ustupke studentskim zahtevima.

Vremeplov: Umro fon Gerike

Nemački fizičar i pronalazač Oto fon Gerike umro je na današnji dan 11. maja 1686. godine. Prvi je demonstrirao vakuum, izumeo je vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.

Vremeplov: Vizant – prestonica Rimskog carstva

Na današnji dan 11. maja 330. godine rimski car Konstantin I Veliki proglasio je grčki grad Vizant za novu prestonicu Rimskog carstva. Grad, koji je po njemu nazvan Konstantinopolj (Carigrad) osvojili su Turci 1453. i kao Istanbul bio je prestonica Otomanskog carstva do 1923.

Vremeplov: Rođen Justinijan Veliki

             Vizantijski car Justinijan I Veliki, koji je tokom vladavine (od 527) nastojao da obnovi jedinstvo Rimskog carstva sa sedištem u Carigradu rođen je na današnji dan 11. maja 483. godine. Zaslužan je za kodifikaciju rimskog prava.

Vremeplov: Prvo srpsko društvo za igru loptom

Na današnji 12. maja 1899. godine održana je Osnivačka skupština “Prvog srpskog društva za igru loptom”. Skupština je održana u “Trgovačkoj kafani” a na inicijativu Huga Bulija, koji je i doneo prvu fudbalsku loptu u Beograd i Andre Nikolića, tada ministra inostranih dela.

Vremeplov: Prvi jugoslovenski igrani film

Posle godinu dana snimanja na današnji dan 12. maja 1947  prikazana je “Slavica”, prvi jugoslovenski igrani film posle Drugog svetskog rata. Režiser i scenarista bio je Vjekoslav Afrić, snimatelj Žorž Skrigin, a tumači glavnih uloga Irena Kolesar, Marjan Lovrić i Ljubiša Jovanović.

Vremeplov: Umro Mladen Srbinović

Na današnji dan 12. maja 2009. godine preminuo je Mladen Srbinović, akademik, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Učio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabaković, Kosta Hakman, Ljubica-Cuca Sokić. Uporedo sa slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predloške za tapiserije. Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali SIV-a (sada Palata Srbija) kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio televizije Beograd u Košutnjaku, crkve Svetog Nikole u Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru Žiča. Nosilac je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja.

Vremeplov: Rođena Florens Najtingejl

  Engleska medicinska sestra Florens Najtingejl, utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se rođendan obeležava kao medjunarodni Dan medicinskih sestara rođena je na današnji dan 12. maja 1820. godine. U Krimskom ratu polovinom 19. veka organizovala je bolnice pri britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku  službu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome, smrtnost u britanskim poljskim bolnicama smanjena je sa 40 na dva odsto. Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene učenice su posle Prvog svetskog rata – u kojem su lečile srpske vojnike – pomogle osnivanje takve škole u Beogradu, iz koje je prva generacija medicinskih sestara izašla 1924.

Vremeplov: Umrla Irena Sendler

Na današnji dan 12. juna 2008. godine umrla je i Irena Sendler, poljska socijalna radnica koja je iz varšavskog geta spasla oko 2.500 jevrejske dece. Tokom Drugog svetskog rata radila je u varšavskom zdravstvenom centru, i u periodu između oktobra 1940. i aprila 1943. uz pomoć svog tima od oko 20 ljudi, od nacista je iz varšavskog geta uspela da izbavi oko 2.500 jevrejske dece i potom ih je, do daljnjeg, zbrinula u sirotištima, bolnicama ili manastirima.

Vremeplov: Umro Bedžih Smetana

   Češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, začetnik i najznačajniji predstavnik češkog muzičkog nacionalizma umro je  na današnji 12. maja 1884. godine. Inspirisao se narodnim legendama, istorijom i folklorom. Dela: opere “Prodana nevesta”, “Dalibor”, “Libuša”, “Poljubac”, ciklus simfonijskih poema “Moja domovina”, gudački kvartet “Iz moga života”, klavirske i kamerne kompozicije.

Komisija: Mali, malo prepisivao (7 odsto), Karapandža: Prepisano na desetine stranica, …

Nastavno-naučno veće Fakulteta organizacionih nauka usvojilo je na sednici  održanoj 8. maja izveštaj Etičke komisije tog fakulteta, koja je potvrdila mišljenje stručne komisije da je doktorska disertacija ministra finansija Siniše Malog originalno naučno delo. Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, za taj izveštaj su glasala 82 člana NN veća, a 28 je bilo uzdržano. Time je, bar što se tiče FON-a, slučaj doktorske disertacije Siniše Malog okončan.

U međuvremenu, Raša Karapandža, profesor finansija na EBS Business School u Visbadenu, koji je još u julu 2014. analizirao i osporio doktorat Siniše Malog, najavio je na svom tviter nalogu da će uložiti žalbu Univerzitetu u Beogradu, u kojoj će, kako je rekao, izneti nove dokaze o plagijatu. Karapandža je 8. maja na tviteru „okačio“ nekoliko stranica dokumenta na engleskom (pored delova doktorata S. Malog) za koje je napisao da su neobjavljeni plagirani delovi doktorske teze ministra finansija, a koje je on prevodio bez citiranja originalnog izvora.

Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova predviđa mogućnost podnošenja žalbe na odluku fakulteta i to Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Prema tom pravilniku, žalbu mogu podneti ili lice protiv kojeg je izrečena mera ili onaj ko je podneo zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja. Šta to konkretno znači u slučaju Siniše Malog  nismo uspeli da saznamo na Univerzitetu u Beogradu.

Naime, cela priča o plagiranom doktoratu otvorena je kada je Raša Karapandža svoju analizu objavio na sajtu Peščanika, nakon čega je tadašnje rukovodstvo Univerziteta tražilo od FON-a da se o tome izjasni. Stručna komisija FON-a je u svom izveštaju potvrdila da ne postoji formalan zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja.

Pravnici sa kojima smo razgovarali nezvanično kažu da prema postojećim propisima jedino onaj ko je podneo zahtev za preispitivanje doktorata ministra finansija ima pravo da se žali drugostepenoj instanci. Na naš komentar da je postojeći pravilnik usvojen tek nakon što je slučaj osporenog doktorata Siniše Malog dospeo u javnost i upravo iz razloga što prethodnim propisima nije bila precizno definisana procedura, sagovornik Danasa tvrdi da je „neki zahtev odakle se krenulo morao da postoji“. Dodaje da se na isti način i postupalo kada su na snazi bili raniji propisi. U slučaju da postupak po žalbi bude pokrenut, Odbor za profesionalnu etiku nema obavezu da formira novu stručnu komisiju koja bi ponovo preispitivala doktorat Siniše Malog. Pravilnik predviđa da prilikom razmatranja žalbe Odbor može za zatraži dodatna objašnjenja ne samo od učesnika u postupku, nego i od drugih stručnih lica.

Kada je pravilnik stupio na snagu Danasu je na Univerzitetu u Beogradu rečeno da se pod drugim stručnim licima ne podrazumevaju samo nastavnici i istraživači sa univerziteta i drugih naučnih sredina već i lica koja su u mogućnosti da izvrše dodatne softverske analize ili primene metode koje su prikladne za pojedine naučne oblasti (uvid u istraživačku dokumentaciju, prikupljenu ili korišćenu građu i slično). Rok u kome Odbor treba da donese odluku je 120 dana i ona je konačna.

Rektorka: Postupak još nije okončan

Na pitanje da li će potpisati doktorsku diplomu Siniše Malog ako do nje stigne, rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović kaže za Danas da će „svi učesnici u postupku provere originalnosti doktorske disertacije poštovati važeće procedure“. Popović je rekla i da postupak još nije okončan.

Rakić Vodinelić: Kakav je to doktor Siniša Mali od 93 procenta?

“Izveštaj o doktoratu Siniše Malog sam doživela kao ozakonjenje nedozvoljenih radnji, kao da sad treba da legalizujemo sitno kraduckanje tuđih duhovnih tekovina. Volela bih da mi kolege objasne kako zamišljaju 93-procentnog doktora Sinišu Malog”, kaže profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić. Ministar finansija Siniša Mali nije plagirao doktorski rad stoji u izveštaju stručne komisije koji je usvojilo naučno-nastavno veće Fakulteta organizacionih nauka. Komisija utvrdila da je svega sedam odsto disertacije bez navoda izvora.

Turajlić: Beščašće akademske zajednice

Zaključak stručne komisije Fakulteta organizacionih nauka je da je Siniša Mali malo prepisivao, odnosno da je ministar finansija u svom doktoratu bez navođenja ukrao svega sedam odsto tuđih tekstova. iako je, kažu, propusta bilo, nisu dovoljni da ospore doprinos Siniše Malog nauci, koji bi postojao sve i da se sporni delovi izbace. Profesorka Beogradskog univerziteta u penziji Srbijanka Turajlić kaže da ovakav izveštaj za nju predstavlja slučaj beščašća akademske zajednice, posebno Beogradskog univerziteta. “Komisija je formalno komisija FON-a, ta komisija je zaprepašćujuća, jedan član je određen od Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, to je profesor Dejan Erić, on je profesor na Bankarskoj akademiji. Oni misle da je najkompetentija osoba ona koja ne predaje na državnom univerzitetu. Malo sam gledala članove, niko se ne bavi korporativnim finansijama. Bilo bi zanimljivo da se ispita zašto su baš ti u komisiji”, kaže Turajlić.

Na pitanje da li je teško otkriti plagiran doktorat i koliko softver pomaže, Turajlić je rekla da je softver od koristi i dodala da je u tehnici to lakše jer se morate vezati za neki rezultat koji se prepozna. “U pisanim materijalima je teže. Teško ćete vi prepoznati da postoji neka disertacija na koju vi ličite. Fascinantno mi je – neko vam je skrenuo pažnju, oni kažu u izveštaju da nema nikakve sumnje da je kandidat kao polaznu osnovu upotrebio rad iz Eritreje, nije ga naveo u literaturi i da njima ne smeta. Komisija je prepoznala da je taj rad osnova i da nije naveden i to je dokaz njihovog besčašća”, smatra Srbijanka Turajlić.

Rakić Vodinelić: Ništa ne sme da se preuzme

Vesna Rakić Vodinelić dodaje da mi imamo dosta solidnu zaštitu i da je plagiranje krivično delo, ali da problem nastaje jer postoji “šuma propisa” od Univerziteta. “Ljudi na visokim funkcijama vole da se okite nečim kao što je doktorat, ja to ne razumem”, naglašava Vesna Rakić Vodinelić. “Ima jedan element gde se kaže da je na osnovu softverske analize bilo 120 mesta gde je tekst pod navodnicima. Kaže se da se neki od tih delova teksta pod znacima navoda ondose na fraze i stručne izraze a ne kažu koliki je to deo teksta. Prepoznato je da je preuzeto tuđe delo, ali nije bilo pod navodnicima ni u referencama. Ne kažu koji je obim svega toga. Nemačkom ministru je oduzet doktorat, navedeno je da je prepričavao tekstove, a zaključili su da je do prepričavanja došlo da bi se sprečilo da se otkrije odakle je uzeto. To su u Nemačkoj uzeli kao zlu nameru. Naša komisija se ni u jednom delu nije pozvala na etički kodeks, na pravilnik o utvrđivanju akademskog ponašanja, na zakon o autorskom pravu, nigde ne možeze da nađete pravnu osnovu. Nema preuzimanja samo sedam odsto, ništa ne sme da se prezume”, dodaje Vesna Rakić Vodinelić.

Komisija htela da odbrani ono što je Karapandža napao

Podsećamo, Raša Karapandža, profesor Evropske škole za biznis sa sedištem u Nemačkoj, doveo u pitanje doktorat Siniše Malog, tadašnjeg gradonačelnika Beograda, a danas ministra finansija. Karapandža je u tekstu na sajtu “Peščanik” opisao kako je Mali, u doktoratu koji je 2013. godine odbranio na državnom Fakultetu organizacionih nauka (FON) u Beogradu, koristio delove tekstova iz tuđih doktorskih disertacija i naučnih članaka, Vikipedije i sa sajta Agencije za privatizaciju.  

Srbijanka Turajlić kaže da je stekla utisak da je komisija sebi postavila zadatak da odbrani ono što je Karapandža objavio. “Ceo izveštaj se svodi na to –  Karapadnža je rekao nešto – to nije tačno. Komisija tvrdi da izuzev napisa u medijima nismo uočili postojanje formalnog dokumeta za utvrđivanje neakademskog ponašanja. Izveštaj se uopšte ne bavi pitanjem disertacije”, kaže ona.

“Rekli su da su provukli celu disertaciju kroz softver i da su našli manje nego Karapandža. Ako su prošli tu kompjutersku analizu možda su došli do nekih nalaza, onda su se bavili svođenjem prvih 17 odsto koliko je bilo plagirano na sedam koliko je objavljeno. U Rumuniji su utvrdili da je četiri odsto teze plagirano i ministar je naredio da se tih 20 strana preradi. Naš pravni poredak ne pozanje minimum, prepišite jednu rečenicu i plagirali ste”, dodala je Rakić Vodinelić.

Nije bilo reakcije na plagijat ministra Nebojše Stefanovića

Profesroka Turajlić smatra da akademska zajednica ne reaguje adekvatno na plagijate, podsetivši da nije bilo reakcije na plagijat ministra Nebojše Stefanovića. “Morali smo se time baviti, imate ministra policjie za koga postoji osnovana sumnja da ima neispravan doktorat, pa on je neko ko treba da drži javni red i poredak. Vi kao ostavite to nije naša stvar mi s tim nemamo ništa. Ako Megatrend misli da je to u redu, a plagirano je, onda Megatrend treba zatvoriti”, rekla je Turajlić i dodala da je sramotno da se to dešava ljudima na položajima i što ih štite.

Prof. Karapandža: Nije samo tekst prevođen – font i figure su kopirane

Profesor Raša Karapandža je rekao da izveštaj komisije sadrži veliki broj materijalnih grešaka i poručuje da će se žaliti Univerzitetu i izneti greške.  “Imate bizarne primere. Paragraf kome je u sredinu ubačena rečenica koju je iskopirao iz drugog i sad taj paragraf nema nikakve veze”, objašnjava Karapandža. “Pogrešno tumačenje mog izveštaja, komisija nije ispitala doktorat Siniše Malog, plagijata ima više desetina stranica, one su prepisivane, ne samo da je tekst prevođen, već je čak i font, figure u tekstu su kopirane i identične su, ja ću poslati te stranice i biće deo žalbe, a neke ću sačuvati za buduće žalbe. Komisija nije kompetentna, jedan član čak i ne govori engleski, ne znam kako je mogao da bude tu”.

On je objasnio da su plagijat i naučni doprinos dve stvari. “Prvo, komisija nije u stanju da sudi o naučnom doprinosu, nisu svi profesori korporativnih finansija i ne znam kako mogu da sude o nekom polju kojim se ne bave. Kada govorimo o količini plagijata, ti brojevi nisu tačni, ja imam još stranica koje su iskopirane, ali ih nisam objavio. Oni se nisu udubljivali u to, oni su samo proverili moje navode i nisu se udubljivali dalje. Mene niko nije kontaktirao ni od FON-a ni od članova komisije. Objavio sam desetak stranica koje ranije nisam i koje komisija nije pronaša a u kojima je Mali stilizovao font isto kao u originalu. Mogli ste da videte na mom profilu desetak stranica bukvalno prevod od reči do reči. Ove prevode o kojima govorim softver ne može da pronađe jer ne traži prevode sa srpskog, morate da nađete sami. Morali bi da se potrude i pročitaju tezu i da nađu na guglu prevode”. Kaže i da je više od trećine iskopirano, za šta, navodi, ima dokaze. “Nije 6,97 odsto. Oni deo krađe opravdavaju time što je on bio funkcioner i kažu da je OK što je koristio publikacije ministarstva. Pa ministru u Nemačkoj je uzeto kao otežavajuća okolnost što je uzimao delove radova svojih zaposlenih”. Rekao je i da ga ljudi podržavaju, ali i da je dobijao pretnje, kao i da je njegov dekan primao pisma u kojima se traži da dobije otkaz.

About the Author

admin