Vesti – 16.05.2019.

Festival nauke i obrazovanja u Novom Sadu 18. i 19. maja

Međunarodni festival nauke i obrazovanja u Novom Sadu održaće se u subotu i nedelju, 18. i 19. maja 2019. godine, u centralnom kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Raznovrstan edukativan, interaktivan i zanimljiv program festivala obuhvatiće preko 60 radionica iz tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih, društvenih, humanističkih i medicinskih nauka i umetnosti, koje su namenjene širokoj publici, različitih uzrasta i interesovanja. Cilj manifestacije je promocija nauke, uz predstavljanje savremenih dostignuća i aktuelnih istraživanja u svetu i kod nas. U realizaciji programa Festivala učestvovaće fakulteti i instituti Univerziteta u Novom Sadu: Filozofski fakultet, Poljoprivredni fakultet, Pravni fakultet, Prirodno-matematički, Fakultet tehničkih nauka, Tehnološki fakultet, Medicinski fakultet, Ekonomski fakultet, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin”, Pedagoški fakultet, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Akademija umetnosti, Naučni institut za prehrambene tehnologije i Institut Biosens, kao i gosti Festivala: Vojvođanski IKT klaster, Istraživačko-razvojni institut RT-RK u saradnji sa kompanijom OBLO Living, Poljoprivredna škola sa domom učenika – Futog, Medicinska škola „Hipokrat” i OŠ „Simeon Aranicki” u Staroj Pazovi.

Organizator Festivala je Univerzitet u Novom Sadu, a generalni pokrovitelj Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. Radno vreme Festivala je od 10 do 18 časova, a ulaz je besplatan.

Kikinda: Besplatna pripremna nastava za osmake

Učenicima osmih razreda u Kikindi, koji će ove godine polagati kvalifikacioni ispit za upis u srednje škole, na raspolaganju je i besplatna priprema iz matematike, hemije i fizike koju organizuje Kancelarija za mlade, dok se časovi iz srpskog jezika obavljaju u Narodnoj biblioteci ”Jovan Popović”. Pripremna nastava se obavlja vikendom i trajaće do 15. juna. Kako bi se na što bolji način pripremili, kikindskim učenicima osmih razreda je omogućena besplatna obuka za polaganje kvalifikacionog ispita. Časovi se obavljaju tokom vikenda u Kulturnom centru Kikinda i odvijaće se do 15. juna. Ovo će biti i velika pomoć roditeljima koji neće morati da se izlažu dodatnom trošku za privatne časove. Pripremu za matematiku, hemiju i fiziku organizuje Kancelarija za mlade, dok se časovi iz srpskog jezika obavljaju u Narodnoj biblioteci ”Jovan Popović”. ”Uvek ima dece koja žele mnogo više, ali nisu u prilici da nauče kod kuće. Ovo je idealna prilika da dođu oni koje ovo stvarno zanima, kako bi se što bolje pripremili i dobro uradili završni ispit”, kaže Dalibor Oličkov, koordinator Kancelarije za mlade u Kikindi.

Ove godine 504 osmaka iz Kikinde polagaće kvalifikacioni ispit, a na raspolaganju će imati 19 odeljenja u četiri kikindske srednje škole. ”Tehnička škola ove godine ima mesta za 210 učenika, upisaćemo ih u sedam odeljenja, a tu imamo osam različitih zanimanja”, navodi Milanka Halilović, direktorka Tehničke škole u Kikindi. ”Naša škola ove godine upisuje četiri obrazovna profila. Upisujemo tehničar za zaštitu životne sredine iz područja rada hemije, arhitektonskog tehničara iz područja rada građevinarstva i geodezije, medicinska sestra iz zdravstva i socijalne zaštite”, kaže Milorad Karanović, direktor SSŠ ”Miloš Crnjanski” u Kikindi.

”Naša škola ove godine će upisati pet odeljenja, odnosno dva odeljenja društveno – jezičkog, dva odeljenja prirodno – matematičkog i jedno odeljenje specijalizovano za IT”, objašnjava Mirjana Dražić, direktorka Gimnazije ”Dušan Vasiljev” u Kikindi.

Za razliku od drugih, problem sa oduzimanjem odeljenja od strane pokrajinskih i državnih institucija ima Ekonomsko-trgovinska škola uprkos podršci lokalne samouprave, kao i pojedinih ustanova u gradu. ”Nažalost, odlukom pokrajinskih i državnih organa ove godine ostali smo uskraćeni za jedno odeljenje, a to je finansijski administrator. Mi ćemo iz ekonomske struke sada imati samo komercijalistu koji će biti budući ekonomisti”, kaže Tomislav Bartolić, direktor Ekonomsko-trgovinske škole u Kikindi.

Kvalifikacioni ispiti za osmake obaviće se krajem juna, dok ih već početkom jula očekuje upis u srednje škole. Kako bi se što bolje upoznali sa ponuđenim smerovima, Gradska uprava organizovaće sastanke direktora škola sa roditeljima i budućim srednjoškolcima. https://www.youtube.com/watch?v=Sp47Y-y_mEY

UG „HMM…” ideje pretvara u stvarnost

Udruženje građana „HMM…“ osnovano je 2011. godine i prvenstveno se bavi radom sa mladima, međutim, ta ideja obuhvata još neke oblasti, kao što su rad sa decom, kultura i umetnost, zaštita dobrobiti životinja i zaštita životne sredine. Kontakt sa udruženjem moguće je ostvariti putem Fejsbuk stranice “HMM Novi Sad“ i sajta www.hmmns.org, a i sam naziv upućuje na asocijaciju o razmišlјanju. – Najveći broj programa koje sprovodimo ima za cilј pružanje podrške mladima da ostvare neke svoje zamisli i ideje – objasnila je predsednica udruženja „HMM…“ i omladinska radnica Višnja Nežić. – Razmišlјam o svetu oko sebe, ali i šta u tom svetu mogu da uradim – nešto je što što objašnjava ime organizacije, ali i svega čime se bavimo.

„Lokomotiva – lokalna omladinska inicijativa“ je projekat koji udruženje „HMM…“ već četvrtu godinu realizuje  zajedno sa omladinskim organizacijama „Balkan Idea Novi Sad“ i Centar za edukativno-kreativni razvoj omladine CEKRO, uz podršku Saveza omladinskih udruženja „OPENS 2019“ i Grada Novog Sada. Do sada je u okviru „Lokomotive“ podržano 30 neformalnih grupa mladih i realizovano 84 aktivnosti, a akcija razmene knjiga, javni trening i predavanje o igri „Kvidič“, projekcije filmova Škole vizuelne antropologije, radionice izrade/transformacije garderobe u muške i ženske srednjovekovne odore, samo su neke od prošlogodišnjih ideja. – Program želi da pomogne mladima da se aktivno uklјuče u društveni život tako što će im pružiti priliku za iskustveno učenje. – naglašava Višnja Nežić. – Neformalne grupe svoje ideje prijavlјuju putem konkursa, a kroz ceo proces realizacije – od početka do kraja, pomažu im članovi i članice Mentorskog kluba „Lokomotive“, odnosno mladi koji već imaju neku iskustvo u organizovanju različitih aktivnosti. Grupama je obezbeđena i obuka, na kojoj imaju mogućnost da nauče praktične stvari poput podele uloga i zadataka u timu, planiranja resursa, osnove komunikacije sa medijima, kao i sav potreban materijal za akcije koje su osmislili.

Kad je reč o oblasti zaštite dobrobiti životinja, udruženje „HMM…“ je sa još osam udruženja pre dve godine pokrenulo Inicijativu za izmenu, unapređenje i usklađivanje sa zakonom gradskih odluka i programa vezanih za problem napuštenih životinja u Novom Sadu. Predloženo je ukidanje zabranje hranjenja izgublјenih i napuštenih životinja na javnim površinama, regulisanje postavlјanja kućica, kao i uvođenje staratelјstva čime bi se omogućilo da obučeni građani i građanke u svom kvartu brinu o životinjama koje su na ulici.

Deo aktivnosti udruženje „HMM…“ je i rad sa najmlađima, a posebno se može izdvojiti učešće u programu „Čitanjac“ u knjižari „Bulevar buks“. – Veoma smo ponosni što smo četiri godine bili deo ovog programa koji se i dalјe, subotom pre podne, organizuje u knjižari. Osim da najmlađi zavole knjigu, želeli smo i da animiramo roditelјe da čitaju svojoj deci. Najčešće bi zajednički odabrali knjige sa polica, čitali, a potom razgovarali, crtali ili nešto pravili. Uvek su bili prisutni i roditelјi, a ideja je bila da ih „ohrabrimo”, da vide i osete zajedničko čitanje i taj osećaj ponesu kući. Program je veoma lepo prihvaćen, a naše iskustvo je potvrdilo da knjiga i dalјe ima važno mesto u dečijem odrastanju i da je zajedničko čitanje porodična aktivnost u kojoj ni jedno dete neće odbiti da učestvuje – zaklјučuje Višnja Nežić.

Atletičar Jovančević dobio priznanje od Ekonomskog fakulteta

Nakon uspeha koji je ostvario na Evropskom prvenstvu u atletici, a pre početka nove sezone, mladi atletičar Strahinja Jovančević u utorak 14. maja je dobio priznanje od dekana  Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Branislava Boričića. Jovančević je imenovan je za ambasadora svog fakulteta, navodi se u saopštenju. „Još pri našem prvom susretu na fakultetu kada je polagao ispit kod mene, Strahinja Jovančević je pokazao da je veliki šampion i da je fer plej njegov glavni princip. Presrećni smo zbog njegovog uspeha i želimo da mu zahvalimo što je najbolji uzor mlađim koleginicama i kolegama i što Ekonomski fakultet predstavlja u najboljem svetlu. Zato smo odlučili da ga imenujemo za prvog ambasadora našeg fakulteta i tako mu odamo priznanje za sve uspehe na terenu i van njega“, rekao je Boričić i dodao da Strahinji želi puno sreće u novim takmičenjima koji su pred njim.

Strahinja je inače apsolvent Ekonomskog fakulteta na smeru Mikroekonomska analiza. „Prvi put sam fakultet predstavljao na Univerzijadi u Tajpeju 2017. godine gde sam se takmičio među 12.000 učesnika iz svih zemalja sveta. Tada sam zauzeo 8.mesto i ispod mog imena stajalo je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Presrećan sam što sam prvi dobio ovo priznanje i trudiću se da opravdam ukazano poverenje i da budem dostojan titule EKOF ambasadora“, izjavio je Strahinja Jovančević i dodao kako mu je pohvala od fakulteta i dekana Boričića najdraži uspeh posle osvojene bronze na Evropskom prvenstvu u Glazgovu.

Vegel i Cvetićanin dobitnici nagrade “Radomir Konstantinović”

U Gradskoj biblioteci u Subotici, rodnom gradu filozofa i književnika Radomira Konstantinovića, na rođendan stvaraoca “Filozofije palanke”, nagrade koje nose njegovo ime dodeljenje su 27. marta laureatima Radivoju Cvetićaninu i Laslu Vegelu kome je Društvo književnika Vojvodine nedavno dodelilo i nagradu za životno delo  “Svi govore o srednjoj Evropi kao: Kundera, Konradi, Kiš. Ja bih rado dodao četvrto K: Konstantinović, Kundera, Konradi, Kiš”, rekao je u izjavi za RTV Vojvodine Vegel, ilustrujući značaj nagrade čiji je dobitnik.  “Da me neko pita:”Koju biste najradije uzeli od svih 387 književnih nagrada, koliko ih se ukupno dodeljuje u Srbiji?” ja bih rekao: “Da, ovu koja nosi ime “Radomir Konstantinović”. Zašto? Zato što je Radomir Konstantinović, ne samo po mom mišljenju, najvažniji pisac savremene srpske književnosti i čast je nositi nagradu sa njegovim imenom”, kazao je Cvetićanin.

“Vegel je najviše pripadao toj generaciji koja je pošla za Konstantinovićevom orijentacijom. Njegov roman je dostojan nagrade sa imenom Radomira Konstantinovića. Radivoj Cvetićanin je nagrađen za delo o Radomiru Konstantinoviću. To je jedna intelektualna biografija Radomira Konstantinovića zasnovana na velikom radu, na velikom istraživanju”, istakla je prof. dr  Latinka Perović.

Pored dodele nagrada laureatima Laslu Vegelu i Radivoju Cvetićaninu, Savet za obeležavanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića predstavio je i prvi tom od pet njegovih knjiga, među kojima je i “Dekartova smrt”. Profesor dr Latinka Perović ovom prilikom je najavila da će do kraja godine biti izdato još 10 knjige, čime će  se u knjižarama naći polovina od ukupno 30 sabranih dela Radomira Konstantinovića.         https://www.youtube.com/watch?v=zkdHqjf1AOk

Vidljivi efekti rehabilitacije hipoterapijom

Hipoterapija i terapijsko jahanje su medicinski dokazane metode i specifičan vid rehabilitacije za osobe sa invaliditetom i decu sa poteškoćama u razvoju. Koliko su takve metode lečenja značajne, kakvi su njihovi efekti, kao i kako u praksi izgledaju, o tome se govorilo na današnjem sedmom kursu terapijskog jahanja, koje je organizovala Katedra za hipoterapiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i udruženje “Hipotens”. Trogodišnjem Mihajlu su zbog pretrpljenog akutnog zapaljenje mozga, oduzeta sva četiri ekstremiteta. Nakon rada sa fizioterapeutom, preporučeno mu je terapijsko jahanje i, kako kaže njegova majka, stanje je veoma brzo krenulo na bolje. “Ja već vidim rezultate, ovo je treći čas i već je onako dosta čvršći više ustaje na noge, tako da je po meni ovo super”, kaže majka Gordana Dekić.

Terapijsko jahanje i hipoterapija u Srbiji i regionu se primenjuju više od 20 godina, a predstavljaju kombinaciju sporta, edukacije i rekreacije. Takav vid lečenja se zbog svojih vidljivih efekata, sve više preporučuje kako deci, tako i odraslim osobama sa nekim invaliditetom. “Najčešće su to deca koja od ranog detinjstva to ne smemo zaboraviti koja su od ranog detinjstva uključena na razne tretmane, i ona im to u jednom momentu postane dosadno i neće da vežbaju , pa je terapijsko jahanje dobar most da premosti tu zasićenost, a da ne izgubimo ono što smo pre radili sa tobom decom”, kaže Aleksandra Mikov, dečji fizijatar. “Deca napreduju, da se može i u govoru unaprediti, pre nisu govorili sad govore, nakon tri četiri godine terapije, bolje se drže, oni koji su slabo hodali sad hodaju bolje, tako da je puno učinaka koji su dobri za dete i roditelji se odlučuju za hipoterapiju”, kaže Monika Zadnikar, hipoterapeut

U prilog tome koliko ovakve terapije mogu biti korisne govori zanimljiva činjenica da je još 1952. i 1958. Dankinja Liz Hartli koja je bolovala od dečje paralize osvojila dve olimpijske medalje u dresurnom jahanju i to u redovnoj konkurenciji.  https://www.youtube.com/watch?v=xFZYz6AhygA

Novi Sad: Otvorena vrata

Novi Sad otvara vrata, zove mlade iz Srbije, regiona, Evrope i sveta. Uz Egzit i Omladinski festival (koji se održava uoči Egzita), organizuju se Festival boja i Festival svetlosti, da na drugačiji način oboje Novi Sad. Iz OPENS-a poručuju da podstiču mlade na aktivno učešće u društvu, na kreativnost i inovativnost! Program #OPENS2019 osmišlјen je tako da mladi budu ti koji se pitaju, inicijatori pozitivnih promena i pioniri kreativne industrije.

“Beo Kul Gradska Tura”: Učenici skrenuli pažnju na spomenike kulture

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda završio je ovogodišnji projekat “Beo Kul Gradska Tura”, koji šest godina organizuje u saradnji sa beogradskim srednjim školama. Na savskoj padini, od Kosančićevog do Obilićevog venca, učenici Prve beogradske gimnazije, Devete gimnazije “Mihailo Petrović Alas”, Trinaeste beogradske gimnazije, Četrnaeste beogradske gimnazije, Arhitektonsko-tehničke škole i Škole za dizajn, održali su 11. maja svoja predavanja ispred objekata koji su proglašeni za spomenike kulture. Na ovoj listi našli su se zdanja poput Saborne crkve i Konaka kneginje Ljubice – kulturna dobra od izuzetnog značaja, kafana “?”, zgrade Patrijaršije, Osnovne škole Kralj Petar Prvi, Narodne banke, Tanjuga, ali i ona manje poznata poput hotela “Nacional”, Stare kuće na Varoš kapiji, trgovačkih kuća u Ulici kralja Petra… U zamenjenim ulogama, u kojima su đaci postali predavači, uživali su njihovi profesori, stručni saradnici Zavoda, roditelji i gosti, a učenici su skrenuli pažnju na značaj čuvanja kulturne baštine. Projekat će se nastaviti tokom naredne školske godine sa novom temom i novim učesnicima. Autorke projekta su Ksenija Ćirić i Bojana Ibrajter Gazibara, istoričarke umetnosti i viši stručni saradnici u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

Ministarstvo: Formiranje filološkog odelјenja u Gimnaziji u Kruševcu nije odobreno zbog nedovolјnog broja zainteresovane dece

“Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije odobrilo formiranje filološkog odelјenja Gimnaziji u Kruševcu zbog nedostatka zainteresovane dece za taj smer. Naime, prošle godine filološko odelјenje te gimnazije upisalo je svega 17 učenika, a ove godine se za pripremu prijavilo samo deset. Da bi odelјenje bilo formirano, potrebno je da bude najmanje 15 učenika, a optimalno 24. Manji broj upisane dece stvorio je problem formiranja grupa za izučavanje drugog stranog jezika, jer se od 17 upisanih učenika osam opredelilo za nemački jezik, sedam za italijanski, a dva za francuski”, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete od 14. maja.

“Republika Srbija, niti bilo koja država u svetu, nema mogućnost da finansira odelјenja od nekoliko učenika koja ne ispunjavaju standarde. Kada je reč o Gimnaziji u Kruševcu, zbog nedostatka zainteresovane dece, direktorka škole je prošle godine organizovala nastavu da učenici prisustvuju nastavi drugog stranog jezika sa odelјenjem društveno-jezičkog smera i da na kraju školske godine imaju deset časova pripremne nastave i polaganje razrednog ispita. Na takvu organizaciju nezadovolјni učenici i roditelјi žalili su se velikom broju institucija, od škole, preko Ministarstva prosvete, do Vlade Srbije i predsednika Republike. Gimnaziji u Kruševcu i ostalim školama koje žele da imaju specijalizovana odelјenja preporučeno je da ta odelјenja formiraju tamo gde će moći da obezbede dovolјan broj učenika”, saoštava Ministarstvo .

“Primedbe na ukidanje odelјenja su zapravo pritisak profesora koji žele da očuvaju svoje uvećane fondove časova. Činjenica da Gimnazija u Kruševcu ove godine neće imati filološko odelјenje, ne znači da to neće moći da ga formira sledeće godine, možda čak dva ili tri, ukoliko bude aplicirala. To sve zavisi od angažovanja direktora te gimnazije i, naravno, zainteresovanosti dece. Da bi priča o odelјenjima za nadarene u manjim gradovima bila uspešna, potrebno je mnogo više da se potrude aktivi direktora. Potrebno je da direktori gimnazija i osnovnih škola od 1. septembra počnu da promovišu specijalizovana odelјenja i istovremeno pripremaju decu da polože prijemni ispit”, kaže se u saopštenju od juče.

“Svaka gimnazija koja bude obezbedila dovolјan broj đaka, moći će da formira specijalizovano odelјenje. S druge strane, učenicima je specijalizovano gimnazijsko obrazovanje dostupno i zahvalјujući mreži domova učenika. Naime, talentovana deca iz Kruševca koja žele da upišu filološko odelјenje, mogu to da učine u drugim gradovima, poput Niša. Zato postoji mreža učeničkih domova, da bi oni iz gradova u kojima nema interesovanja za oblast koju žele da uče, mogli nastavu da pohađaju u drugom mestu. Primera radi, u Kruševcu postoji Dom učenika srednjih škola „Pane Đukić Limar“. Gimnazija u tom gradu mogla je zajedno sa aktivom direktora da obezbedi po nekoliko zainteresovanih učenika iz Trstenika, Varvarina, Blaca i ostalih okolnih varoši. To bi dovelo do ispunjenja norme za specijalizovano odelјenje”, kažu u Ministarstvu.

Studenti FON-a najbolji na turniru u Istanbulu

Na 39. Međunarodnom studentskom turniru Sports Fest 2019, u organizaciji Boğaziçi University, koji je održan od 10. do 13. maja u Istanbulu, sportske ekipe Fakulteta organizacionih nauka (FON) su ostvarile najveći uspeh osvojivši najviše medalja. U veoma jakoj konkurenciji od 1.000 studenata, sa 32 različita univerziteta iz Francuske, Rusije, Slovačke, Grčke, Hrvatske i dr. FON je proglašen za generalnog pobednika sa pet zlatnih medalja i jednom bronzanom medaljom. Zlatom su se okitile ženska košarkaška ekipa, rukometaši FON-a, muška odbojkaška ekipa, fudbaleri i čirlidersice. Bronzu je osvojila futsal ekipa. U finalu su odbojkaši savladali domaćine rezultatom 3:0, dok su fudbaleri takođe protiv domaćina iz Turske nakon neizvesnih 1:1 u regularnom delu i izvođenja penala, izašli kao pobednici. Rukometaši i košarkašice su bili ubedljivi. Ekipa futsala u jakoj konkurenciji bila je treća. U veoma jakoj konkurenciji od 1.000 studenata, sa 32 različita univerziteta iz Francuske, Rusije, Slovačke, Grčke, Hrvatske i dr. FON je proglašen za generalnog pobednika sa pet zlatnih medalja i jednom bronzanom medaljom. Zlatom su se okitile ženska košarkaška ekipa, rukometaši FON-a, muška odbojkaška ekipa, fudbaleri i čirlidersice. Bronzu je osvojila futsal ekipa. U finalu su odbojkaši savladali domaćine rezultatom 3:0, dok su fudbaleri takođe protiv domaćina iz Turske nakon neizvesnih 1:1 u regularnom delu i izvođenja penala, izašli kao pobednici. Rukometaši i košarkašice su bili ubedljivi. Ekipa futsala u jakoj konkurenciji bila je treća.

Vremeplov: Rođen Anri Barbi

            Francuski pisac Anri Barbi, propovednik radničke solidarnosti rođen je na današnji dan 16. maja 1873.  godine. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu “Oganj” u kojem je opisao stravičnu sliku rata, čime je snažno uticao na pisce antiratnih romana u Evropi. Ostala dela: romani “Pakao”, “Svetlost”, zbirka pesama “Tugovanke”.

Vremeplov: Rođen Rastko Petrović

Na današnji dan 16. maja 1898. godine rođen je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata. U ratu je sa srpskom vojskom prošao preko vrleti današnje Albanije, potom je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. Od 1923. je u diplomatskoj službi. Radio je u Rimu, zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama “Otkrovenje” smatra se jednom od ključnih u srpskoj poeziji između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu “Dan šesti”. Ostala dela: roman “Burleska gospodina Peruna boga groma”, lirska proza “Ljudi govore”, putopis “Afrika”.

Vremeplov: Rođena Desanka Maksimović

  Srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti rođena je na današnji dan 16. maja 1898. godine. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama “Pesme”, “Zeleni vitez”, “Pesnik i zavičaj”, “Otadžbino, tu sam”, “Miris zemlje”, “Tražim pomilovanje”, “Nemam više vremena”, “Pesme iz Norveške”, “Letopis Perunovih potomaka”, “Ničija zemlja”, “Slovo o ljubavi”, priče “Ludilo srca”, romani “Otvoren prozor”, “Ne zaboraviti”, dečji roman “Pradevojčica”, zbirka bajki i proze u stihu “Oraščići palčići”, putopis “Snimci iz Švajcarske”.

Vremeplov: Umro Irvin Šo

Na današnji dan 16. maja 1984. godine umro je američki pisac Irvin Šo, čija se proza odlikuje snaznom dramatičnošću, društvenom svešću i živim dijalogom. Borio se u Drugom svetskom ratu kao američki vojnik u Evropi i Africi. Dela: romani “Mladi lavovi”, “Lusi Kraun”, “Dve sedmice u drugom gradu”, “Glasovi letnjeg dana”, “Prosjak i lopov”, “Bogataš i siromah”, “Hleb na vodama”, “Veče u Vizantiji”, “Vrh brda”, zbirke pripovedaka “Mornar sa Bremena”, “Dobrodošli u grad”, “Mešovito društvo”, “Ljubav u mračnoj ulici”, “Pet decenija”, “Bog je bio ovde, ali je otišao ranije”, “Šaputanja u Bedlamu”, drame “Sahraniti mrtve”, “Opsada”, “Ljubazni ljudi”, “Povlačenje u zadovoljstvo”, “Sinovi i vojnici”, “Ubica”, putopis “U društvu delfina”.

Vremeplov: Umro Frederik Hopkins

 Engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima, koji je s holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom 1929. godine podelio Nobelovu nagradu za medicinu umro je na današnji dan 16. maja 1947. godine. Izučavao je značaj vitamina u ishrani laboratorijskih životinja i zaključio da su oni neophodni za normalan rast i razvoj organizma. Takođe je izolovao glutation i pokazao njegov veliki značaj u ćelijskoj okcidaciji i aminokiselinu triptofan. Dokazao je i da je pigment krila nekih leptira derivat mokraćne kiseline i da neke ekskretorne supstance služe kao boje u životinjskom carstvu.

Vremeplov: Bukureštanski mir

Na današnji dan 16. maja 1812. godine počeli su pregovori posle šestogodišnjeg Rusko-turskog rata u kojem su Turci poraženi i primorani na velike ustupke Rusiji. U tom ratu Srbi su se borili na strani Rusije, pa je Bukureštanski mir, zaključen 28. maja 1812, predvideo da sultan amnestira srpske ustanike. Dogovoreno je i da Turska vlada stupi u direktne pregovore s predstavnicima Srbije radi sporazuma o autonomiji, ali su Turci 1813. napali Srbiju i ugušili Prvi srpski ustanak

Vremeplov: Utopio Vladislav Petković Dis

U Jonskom moru kod Krfa utopio se na današnji dan 16. maja 1917. godine  srpski pisac Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio (“Mi čekamo cara”,”Tamnica”, “Nirvana”, “Možda spava”).

Vremeplov: Alber Londr

Na današnji dan 16. maja 1932 godine poginuo je je Alber Londr, francuski pisac i novinar. Njegove svetski poznate reportaže postale su vremenom klasična novinarska lektira. Bio je izrazito angažovan autor, predano je ukazivao na problematiku koju su drugi izbegavali. Osim o rodnoj Francuskoj, pisao je o zemljama Afrike, Latinske Amerike, Pacifiku, pa i o problemima Balkana, između ostalog o Srbiji i Beogradu. Bavio se problematikom kolonijalizma, terorizma, militarizma, trgovine ljudima. Njegovim imenom nazvana je francuska nacionalna nagrada za novinarstvo. Dela: “Zemlja abonosa”, “Belo roblje”, “Biribi”, “Teror na Balkanu”, “Put u Buenos Aires”.

Policija pronašla nestalog dečaka iz Inđije u Beogradu

Beogradska policija pronašla je dvanaestogodišnjeg dečaka iz Inđije čiji je nestanak prijavio njegov otac, saopštilo je juče  Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kako se navodi u saopštenju, policija je dečaka pronašla u utorak uveče u blizini Slavije u Beogradu, bez ikakavih povreda. Nestanak dečaka je njegov otac prijavio u utorak  popodne.

Kraljevo: Đaci protestovali zbog smene vaspitača

U Domu učenika srednjih škola u Kraljevu u ponedeljak  je grupa učenika protestovala, odbivši večeru i izjavom da će nadalje štrajkovati glađu,  tražeći da profesor Goran Bulatović ostane pedagog njihove grupe umesto da bude prebačen na administrativne poslove u istom domu. Nih je podržao i jedan od roditelja tih učenika. Reč je o ustanovi u kojoj se krajem prošle godine dogodilo vršnjačko nasilje, zbog čega je jedan učenik isključen iz doma.

Ministarstvo: Manipulacija decom, sledi smena direktora

“U Domu učenika srednjih škola u Kralјevu u ponedeljak se vaspitna grupa profesora-vaspitača Gorana Bulatovića, koji je zbog zdravstvenih problema premešten na administrativne poslove u istom domu, solidarisala sa svojim vaspitačem i zatražila da im gospodin Bulatović ostane pedagoški rukovodilac grupe. Reč je o ustanovi u kojoj se krajem prošle godine dogodilo vršnjačko nasilјe, zbog čega je jedan učenik isklјučen iz doma. Tada je pokrenuta procedura protiv službenih lica, od vaspitača do direktora doma, u vezi sa utvrđivanjem odgovornosti zaposlenih. To je, između ostalog učinjeno i protiv profesora-vaspitača Gorana Bulatovića. Tokom procedure Bulatović je tražio status invalida druge kategorije od inspekcije rada, što mu je i odobreno. Na taj način više nije mogao da obavlјa funkciju profesora-vaspitača u domu sa grupom, jer nije u mogućnosti da radi tokom noći i prekovremeno”, kaže se u saopštenju Ministarstva.

“S obzirom na to da je vrsta posla profesor-vaspitač u domu takva da mora da ima i tu vrstu smena, kao i njihovu rotaciju, Bulatoviću je ponuđen posao u administraciji doma, sa istom platom, odnosno koeficijentom. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je sugerisalo i da Bulatović nastavi da i dalјe održava vaspitni kontakt sa decom iz doma. Smatramo da je to važno jer je uloga vaspitača, kao drugog roditelјa, veoma značajna, čvršća i potpuno drugačija od one koju ima redovan profesor koji drži čas”, saopštilo je ministarstvo.

“Kako to deci nije objašnjeno na pravi način, već im je rečeno da gube vaspitača, smatramo da je došlo do izvesne manipulacije decom. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će se potruditi da nađe najbolјi način da gospodin Bulatović ima izvesne pedagoške kontakte sa budućim profesorom-vaspitačem koji će da ga nasledi, kao i sa decom u domu. Istovremeno, moraće da prihvati da radi administrativne poslove koje, zbog svog zdravstvenog stanja, jedino može i da radi”, keže se u saopštenju.

“Uprava doma je postupila u skladu sa zakonom i procedurama, ali je mogla da ima više pedagoškog senzibiliteta kada je reč o Bulatoviću i njegovoj vaspitnoj grupi. S obzirom na to da direktor Doma učenika srednjih škola u Kralјevu ispunjava uslove za penziju, kao i da su se u toj ustanovi već dogodila dva incidenta za redom, biće pokrenuta procedura za izbor novog direktora”, najvljuje Ministarstvo.

Gojković pozvala sve da učestvuju u raspravi o “Tijaninom zakonu”

Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije pozvala je u utorak poslanike svih parlamentarnih stranaka, bez obzira na političku različitost, da zaborave na razlike i učestvuju u raspravi i svojim diskusijama doprinesu donošenju kvalitetnog, takozvanog, Tijaninog zakona. Ovim zakonom se uvodi doživotna kazna za krivična dela obljube nad decom i nemoćnim osobama, koje za posledicu imaju smrtni ishod. „Ubeđena sam da ćemo naredne nedelje usvojiti Tijanin zakon kojim se kazna od 30 ili 40 godina zatvora zamenjuje doživotnim zatvorom“, rekla je Gojkovićeva i zahvalila se građanima koji su svojim potpisima podržali ovaj zakon, a pre svega fondaciji Tgijane Jurić i Igoru Juriću. Predsednica parlamenta navela je da će se na ovom zasedanju pred poslanicima naći i važne ratifikacije sporazuma, kao što je onaj sa Kinom koji će omogućiti modernizaciju pruge Beograd – Budumpešta -Subotica. Taj sporazum, kako je rekla, važan je i u ekonomskom i u transportnom smislu. Navela je i da je na dnevnom redu još jedan važan sporazum između Srbije i kineske eksport inport banke , važan za izgradnju dela puta Preljina – Požega. „Obzirom na važnost svih ovih zakona pozivam sve poslanike skupštine, sve parlamentarne strake da učestvuju u raspravi, u pitanjima u kojima nema političke različitosti“, navela je Gojkovićeva.

Žalba na odluku o doktoratu Malog u rukama rektorke Univerziteta

Žalbu univerzitetskom Odboru za profesionalnu etiku na odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka po kojoj doktorat Siniše Malog nije plagijat može da podnese samo rektor Univerziteta u Beogradu. To za Danas kaže Marko Davinić, profesor Pravnog fakulteta i predsednik Odbora za statutarna pitanja UB, povodom izjave rektorke Univerziteta u Beogradu Ivanke Popović da je „jedino Univerzitet formalno-pravno legitiman“ za podnošenje pomenute žalbe. – Član šest Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova je prilično jasan. U njemu je propisano da samo lice protiv kojeg je izrečena mera i podnosilac zahteva mogu podneti žalbu Odboru za profesionalnu etiku. S obzirom da je rektor Beogradskog univerziteta (u to vreme Vladimir Bumbaširević) inicirao postupak pred FON-om, jasno je da jedino Univerzitet može da podnese žalbu Odboru za profesionalnu etiku. Imajući u vidu da je Statutom UB predviđeno da je rektor rukovodilac i organ poslovođenja Univerziteta koji, između ostalog, zastupa i predstavlja Univerzitet, jasno je da žalbu može da podnese samo rektor – odgovara profesor Davinić na pitanje Danasa koje telo se smatra nadležnim da reaguje u ime Univerziteta u Beogradu ukoliko bude doneta odluka o podnošenju žalbe. Podsećamo  da je preko 300 nastavnika i naučnika krajem februara prošle godine uputilo Univerzitetu u Beogradu mišljenje da je pomenuta doktorska disertacija plagijat i zatražilo da se kandidatu Siniši Malom ne dodeli titula doktora nauka i da se ne izvrši njegova promocija u Rektoratu UB. Odgovor Univerziteta do danas nisu dobili. I sama rektorka je rekla da će se o mišljenju dela zaposlenih na Univerzitetu „još diskutovati“.

About the Author

admin