Vesti – 17.05.2019.

Javni poziv za radne grupe za izradu ispitnih materijala za državnu maturu

Projekat „Unapređenje kvaliteta obrazovanja kroz uvođenje ispita na kraju srednjeg obrazovanja“ upućuje poziv svim zainteresovanim licima, sa odgovarajućim obrazovanjem i radnim iskustvom u struci, da se prijave na Javni poziv za članove radnih grupa za izradu ispitnih materijala u okviru priprema za sprovođenje završnih ispita 2019/2020. godine i opšte, stručne i umetničke mature 2020/2021. godine.

Kompletan tekst Javnog poziva sa prilozima za opštu i umetničku maturu preuzmite i   Javnog poziva sa prilozima za stručnu maturu i završni ispit možete  preuzmiti sa sajta ministarstva prosvete – http://www.mpn.gov.rs/javni-poziv-za-clanove-radnih-grupa-za-izradu-ispitnih-materijala-u-okviru-projekta-drzavne-mature/.

Prijava se popunjava elektronski. Krajnji rok za prijavu je 26.05.2019. Neblagovremene, nepotpune i neodgovarajuće prijave neće biti razmatrane. Za dodatne informacije možete se javiti na elektronsku adresu info.matura2021@gmail.com.

 Sastanak o popularizaciji OKC „Vuk Karadžić“ u Tršiću

Načelnici školskih uprava, predsednici opštinskih aktiva direktora osnovnih i srednjih škola, istaknuti nastavnici srpskog jezika, kao i predstavnici lokalne samouprave Tršića imali su prilike da u subotu, 11. maja, u Obrazovno-kulturnom centru „Vuk Karadžić“ u Tršiću, saznaju nešto više o mogućnostima tog centra kada je reč o organizovanju učeničkih ekskurzija, seminara, radionica i drugih aktivnosti koje škole planiraju u svom vaspitno-obrazovnom radu. U centru (http://okcvukkaradzic.edu.rs/), koji je osnovan s cilјem očuvanja srpskog jezika i kulture, sa njima su razgovarale pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedelјković, načelnica odelјenja za koordinaciju rada školskih uprava Jasmina Đelić i savetnica ministra Sanja Radmilović. Oni su razgovarali o mogućnostima koje centar pruža, smeštajnim kapacitetima centra i znamenitostima Tršića. U ime Ministarstva prosvete i Rotari kluba Beograd – Distrikt 2483 Nedelјković je Vukovoj spomen školi u Tršiću donirala računar i softver za rad biblioteke.

Veliko interesovanje za upis na nova odelјenja hemije i biologije

Još tri dana je ostalo do kraja prijavlјivanja za prijemni ispit za novi gimnazijski smer hemije i biologije, a već sada vlada veliko interesovanje budućih srednjoškolaca. To pokazuje podatak da je do sada skoro 300 prijava za 100 mesta u gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, Petoj i Osmoj beogradskoj gimnaziji, “Bora Stanković“ u Nišu i Prvoj kragujevačkoj. Uvođenje smera za učenike nadarene za hemiju i biologiju predstavlјa novinu u obrazovnom sistemu Srbije i deo je reforme gimnazijskog obrazovanja. Cilј Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja je da učenici nastave školovanje usmereno ka biologiji i hemiji, ali i ka biohemiji, biotehnologiji, molekularnoj biologiji, medicini, veterini, farmaciji, stomatologiji, polјoprivredi… Kako je objasnio direktor Jovine gimnazije Radivoje Stojković reč je o ozbilјnim studijskim programima koji zahtevaju visok nivo znanja iz hemije i biologije, a koje će učenici da steknu u srednjoj školi. Ova odelјenja su usmerena pre svega na visoka postignuća učenika i to u oblastima koje se danas veoma brzo razvijaju i za zanimanja koja se u budućnosti tek očekuju, rekao je Stojković. Prema njegovim rečima istraživački duh, koji već postoji kod đaka tog uzrasta, posebno će biti aktiviran kroz eksperimente i laboratorijske vežbe. Naime, na ovom smeru đaci će da stiču znanja računarstva i informatike u funkciji izučavanja bioloških i hemijskih informacionih sistema, časove teorije i vežbe iz biologije i hemije imaće u grupama od po deset učenika, a latinski će da bude usmeren ka potrebama učenja te dve prirodne nauke. Učenici će u svakom razredu imati i novi predmet primenjene nauke, koji će im omogućiti da razviju međupredmetne kompetencije i da iz škole izađu sa kvalitetnim znanjem. Cilј je da stignu do državne mature sa izuzetno visokim nivoom postignuća kada su u pitanju prirodne nauke, rekao je Stojković.

Primer škole koja ima odelјenja za učenike posebno nadarene za prirodne nauke je čuvena škola „Kolmogorov“ pri Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov. Izuzetna pažnja međupredmetno postavlјenim smerovima prirodnih nauka se poklanja i u obrazovnim sistemima Evropske unije, poput onih u nemačkim saveznim državama i Francuskoj. Učenici zainteresovani za hemiju i biologiju mogu da se prijave za upis u gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, Petoj i Osmoj beogradskoj gimnaziji, “Bora Stanković“ u Nišu i Prvoj kragujevačkoj. Prijemni ispit zakazan je za 1. juna, a učenici će rešavati test iz biologije, hemije ili oba, ukoliko se izjasne za polaganje oba predmeta. Preporučuje se priprema učenika zadacima kombinovanog testa iz Zbirke zadataka za završni ispit. Učenik je položio ukoliko uspešno uradi 50 odsto zadataka sa prijemnog ispita. Besplatna pripremna nastava organizovana je u svim gimnazijama koje upisuju odelјenja učenika sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju.

Termini časova pripremne nastave su subotom od 10 do 12 časova u Petoj beogradskoj gimnaziji, utorkom i četvrtkom od 20 časova u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, radnim danima od ponedelјka do četvrtka u terminu od 14 do 16 časova u Osmoj beogradskoj gimnaziji.  Radnim danima od 20 časova pripremna nastava je u Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj“, a u  Gimnaziji “Bora Stanković“ je utorkom i četvrtkom u terminu od 12 ili 14 časova, u zavisnosti od rasporeda pohađanja nastave učenika osmog razreda.

Rezultati Konkursa Pokrajinskog sekretarijata

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice objavio je  15.05.2019. godine  rezultate Konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti obrazovanja u AP Vojvodini u 2019. godini i  Konkura za finansiranje podizanja kvaliteta osnovnog obrazovanja – nabavke dodatnih nastavnih sredstava za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u osnovnim školama sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini. Rezultate konkursa možete preuzeti sa sajra Pokrajinskog sekretarijata  http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=9714

Izložba ” Maturanti vojvođanskih gimnazija” u Muzeju Vojvodine

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, u Muzeju Vojvodine, otvorio je u sredu  izložbu “Ispit zrelosti: Maturanti gimnazija u Vojvodini od polovine 19. veka do 60-ih godina 20. veka”.

Da li je moguća jedna smena u osnovnim školama?

Uvođenje jednosmenske nastave u osnovnim školama, inicijativa je koja bi, prema najavama, trebalo da zaživi kao pilot projekat 1. septembra. Istražili smo koje uslove za to moraju da ispunjavaju škole i kako je zamišljen ceo projekat. Rad u jednoj smeni, za većinu novosadskih osnovnih škola nije realna mogućnost, a glavni razlog za to je nedostatak prostora da se zajedno smeste, uče i hrane svi đaci, učitelji i nastavnici od prvog do osmog razreda, kažu u Osnovnoj školi “Đorđe Natošević”. “Rad u jednoj smeni zahteva da se izgradi bar još 10-ak škola u Novom Sadu, gde bi se izvršila podela te dece, gde bi mogli onda da organizujemo nastavu da nešto kasnije počne, recimo 9 sati, da deca imaju zajednički ručak, da se u prepodnevnoj smeni obave uslovno rečeno, ovi teži predmeti”, kaže Nedeljko Đorđić, direktor OŠ “Đorđe Natošević”.

U Aktivu novosadskih osnovnih škola, kažu da je jednosmenski rad moguć ili uz velika ulaganja u gradskim sredinama, ili na selu, gde je mnogo manje osnovaca. Međutim, taj režim bi, kako kažu, pojednostavio svakodnevicu i dece i odraslih. “Dete kada dođe u školu, počinje sa obaveznim časovima, od osam časova. Nakon obavezne nastave, koja bi se završila negde oko 1 h, pola 2, tu negde bio bi obrok, a nakon toga izborna nastava, dopunska, dodatna, razne vannastavne aktivnosti u obliku sporta, sekcija”, ističe Jasmina Pastonjicki, direktorka Aktiva osnovnih škola. ŠU Novi Sad dala je predlog za 14 škola, od toga dve novosadske, a to su škola “Vuk Karadžić” i osnovna škola u Šangaju. https://www.youtube.com/watch?v=msq6xxvcp4Y

Vršac: Međunarodni dan porodice u “Čaroliji”

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 15. maj Međunarodnim danom porodice, koji je prvi put obeležen 1994. godine pod sloganom “Da porodični dan ne čine stvari nego srdačni odnosi roditelja i dece”. Od tada, obeležava se svake godine sa ciljem da se naglasi važnost porodice kao osnovnog elementa svakog društva. Kao svoj dan proslavlja ga i Predškolska ustanova “Čarolija” u Vršcu. Svoj dan Predškolska ustanova Čarolija ranije je proslavljala priredbom, u kojoj, nažalost, ne mogu da učestvuju svi mališani, pa su prošle godine rešili da ovaj dan, koji je u svetu posvećen porodici, ubuduće obeležavaju malo drugačije. Sada se tokom čitave nedelje organizuju brojne aktivnosti za decu, ali i njihove roditelje: “Deca vole da roditelji dođu u vrtić, kad god imamo neke kreativne ili edukativne radionice, i tada se vidi koliko deca u njima uživaju. Ovo je nešto novo sada što vidite, i mislim da je izuzetno dobro, i za decu i za roditelje, a i za nas vaspitače. Uvek imamo neku novu situaciju, novu pozitivnu atmosferu, i tu se rađaju i nove ideje i kreacije”, objašnjava vaspitačica Jelena Štetić.

Tako su i ovoga puta u svim objektima vršačkih vrtića mali i veliki zajedno crtali, učili, izvodili lutkarske predstave, modne revije, pravili maske, bavili se sportom… I roditelji kažu da im, posle napornih radnih dana, ovakva druženja zaista prijaju: “Mislim da je ovo veoma korisno, jer se roditelji I deca malo više druže i upoznaju sa radom vaspitača, saznaju šta oni konkretno rade sa decom, i korisno je svima. Igramo se, družimo se, upoznaju se roditelji međusobno, deca se zbližavaju, dosta je kreativno sve. Ja ću posle čitati jednu bajku, Srpsku bajku”, kaže jedna od majki Dušica Ćirin.

“U vrtiću je i osim kada se obeležava ovaj dan bilo mnogo aktivnosti gde su bili uključeni i roditelji, što se jako dobro pokazalo, a ovaj kolektiv u “Leptiriću” konkretno, moja devojčica je treću godinu ovde, manji je brojčano nego ostali, ali jako sve lepo funkcioniše”, dodaje Ivana Levaja. Brz tempo života i svakodnevni problemi često mogu ozbiljno narušiti međuljudske i porodične odnose. Na ovaj način u Predškolskoj ustanovi “Čarolija” podsećaju na prave vrednosti i lepote, i ukazuju na to da roditelji ne treba samo da budu uzor deci, već i da oni od njih mogu dosta naučiti i svoj i život svoje porodice učiniti lepšim i rasterećenijim.

Održano 25. Školsko pozorje

Podsticanje i negovanje umetničkog stvaralaštva u pokrajinskim školama, širenje i povezivanje dramskih sekcija, te implementacija inkluzivne  prakse i kulture putem njihovog rad, kao i negovanje interkulturalnosti i saradnja među školama samo su neki od cilјeva Školskog pozorja, koje se već četvrt veka održava u Novosadskom pozorištu, u organizaciji Gimnazije „Svetozar Marković”. Školsko pozorje svečano je otvorila naša slavna glumica Svetlana Bojković, predočivši nam u svom obraćanju svoje viđenje pozorišne umetnosti. Nakon toga, izvedena je predstava novosadskih gimnazijalaca „Krivi ekser”. Tema predstave jeste jedna od gorućih tema današnjice – pakao droge u koji tinejdžeri, ophrvani svojim problemima, sve češće ulaze. Tokom trajanja školskog pozorja, posetioci mogu pogledati po tri predstave dnevno. Po njihovom završetku, održava se i okrugli sto, gde stručnjaci i mladi iz ove oblasti diskutuju o proteklom danu. Na festivalu nastupa sedam pokrajinskih sekcija iz Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Sremske Mitrovice, Stare Pazove, Bačkog Petrovca, Kikinde i Zrenjanina.

Dodela nagrada u petnaest umetničkih kategorija  i zatvaranje festivala održano je juče 16. maja, u svečanoj sali gimnazije. Festival školskog pozorja podržao je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, a otvaranju 14. maja prisustvovale su v.d. Pomoćnika pokrajinskog sekretara za obrazovanje Bilјana Kašerić i načelnica odelјenja za oblast obrazovanja Danica Lučić.

Koliko košta matursko veče?

Pored privatnih časova za prijemne ispite, matura podrazumeva i odlazak na matursko veče, koje za mnoge porodice predstavlja veliki finansijski izdatak. Haljine, cipele, frizure, uplate za restoran – to su samo neke od stavki za koje je potrebno izdvojiti novac i pripremiti se za matursko veče. Najviše novca odlazi na haljine čije se cene po gradskim buticima kreću od 5 do 15 hiljada dinara u zavisnosti od materijala i brenda. Cipele i sandale koštaju između 4 i 10.000 dinara, a neke prodavnice imaju popuste za maturante. Što se tiče frizure i šminke maturanti ni tu neće proći jeftino. “Frizure se negde kreću od 1.000 do 2.000 hiljade dinara, sve zavisi. Ima iznamljivanje kose, tih umetaka, da li je rep, da li je puštena kosa, to znači ide uz cenu. Iznajmljivanje kose je 1.500 dinara, pa onda plus frizura. Šminka je od 2.000 do 2.500 dinara. “Negde imaju gde su samo profi šminkeri, to je druga cena. To je od 35 do 40 evra”, kaže mirjana Mitović, vlasnica salona za ulepšavanje. Dok maturantkinje u proseku potroše oko 20.000 dinara, ne računajući mesto u restoranu koje košta oko 3.500, maturanti se za taj događaj mogu pripremiti i za manje novca, a najčešće se opredeljuju za sportsku eleganciju, a ne za odela. Na fejsbuk stranici “Dobre vile i maturske haljine” možete besplatno dobiti matursku haljini ili pokloniti svoju staru i tako usrećiti neku maturantkinju. Ta opcija znatno može umanjiti budžet za maturu, a iako je matursko veče nešto što se pamti ceo celog života, elegancija se može postići i uz manje novca, ako se da mašti na volju i ako dopustite sebi da vi nosite odeću, a ne da ona nosi vas.

Novi Sad: Učenički projekti na kojima bi i stručnjaci pozavideli

Nastavu u Elektrotehničkoj školi “Mihajlo Pupin” karakteriše korišćenje savremene računarske i komunikacione tehnologije, učenje je prilagođeno potrebama i interesovanjima dece, a maturanti nesebično dele znanje s mlađim učenicima. Kao rezultat toga, đaci godinama nižu uspehe na mnogim takmičenjima.  U kabinetima osim savremene opreme “krije” se veliki broj robota, mašina i inovacija na kojima bi i stručnjaci pozavideli. Ko god se nađe u društvu ovih momaka i devojaka stećiće utisak da vodi razgovor s mladim, talentovanim naučnikom, pred kojim je svetla budućnost.

Jedan od njih je maturant mehatronike Ivan Đorđević koji je sa drugarima izazvao veliko interesovanje na nedavnom Sajmu obrazovanja, izloživši elektropneumatski manipulator, odnosno robotsku ruku. – Učenici naše škole su na Sajmu do sada izlagali simulacije robotskih ruku, ali mi smo želeli da prikažem nešto složenije – ponosno je ispričao Ivan. –Predviđeno je da učenici sa smera mehatronike maturski ispit polažu na idustrijskoj ruci, koja košta od 8.000 do 20.000 evra. Međutim, ruku smo toliko dobro napravili da smo odlučili da je koristimo i za polaganje maturskog ispita. Nјegov školski drug Luka Duđak dodao je su ponosni što su uspeli da, zajedničkim snagama, usavrše ruku i na taj način pomognu školi da uštedi novac. Osim toga, dali su veliki doprinos, jer će buduće generacije maturanata na njihovom robotu polagati završni ispit. Robotska ruka može da uhvati čašu, da je donese do punilice i sipa sok. Kako su kazali mladi tvorci, s mehaničke strane, u mogućnosti je da izvodi brojne zadatke, ali je u tome trenutno ograničava program, zbog čega će uskoro biti zamenjen složenijim, a “šaka” će biti prilagođena za hvatanje predmeta rezličitih oblika.

Iako je izostalo interesovanje kompanija, njihovo umeće na Sajmu obrazovanja primetili su univerzitetski profesori i predstavnici Ministarsva prosvete. U drugom kabinetu našu ekipu sačekala je prava „izložba“ projekata na kojima marlјivo rade i vežbaju đaci ove škole. Učenik četvrte godine smera informacionih tehnologija Mihajlo Savić pokazao nam je na koji način funkcioniše “Udalјena laboratorija” namenjena za vežbanje naučenog gradiva iz oblasti elektrotehnike. Vežbe se realizuju putem računara koji kontrolišu radnje na maketi koja se nalazi u drugoj prostoriji. – Meri se jačina struje, napona i električne snage, a podaci dobijeni merenjem na jednom solarnom panelu i na dva solarna panela redno i paralelno vezana se upoređuju i analiziraju – pojasnio je Mihajlo dodavši da se putem kamere može uživo pratiti ono što se dešava na maketi. – Ovakva vežba se inače realizuje putem mobilnog „solarnog kofera“. Škole koje žele da izvedu ovu vežbu moraju da ga nabave ili da njenu demonstraciju zakažu mesecima unapred.

Profesor Branislav Ušan istakao je da je vežba u „Udalјenoj laboratoriji“ zamena za „solarni kofer“ i da je dostupna svima – i školama i pojedincima. Laboratoruju je do sada koristila Tehnička škola iz Beograda, a predstavlјena je i u Sloveniji.

ETŠ “M. Pupin”: „Pametno gazdinstvo“ i robot „Snark“

Na prvi pogled projekat „Pametno gazdinstvo  učenika novosadske “ETŠ “Mihajlo Pupin”izgleda kao obična maketa kuće s plastenikom. Na studentskoj konferenciji u Nišu ovaj rad je osvojio drugu nagradu po oceni stručnog žirija i ostalih učenika.  Maturant Srđan Mihajlović kazao je da se “Pametno gazdinstvo“ sastoji iz plastenika, kuće i solarne ploče. – Maksimalnom i minimalnom temperaturom i vlažnošću u plasteniku se može upravlјati automatski ili servisno – rekao je Srđan. – Senzori na svakih pet sekundi mere te vrednosti, a ukoliko dođe do promene sistem ih automatski reguliše kako bi se ponovo postigli povolјni uslovi, dok u servisnom režimu sami određujemo kada ćemo menjati temperaturu i vlažnost. Na pametnoj kući se putem aplikacije na telefonu otvaraju i zatvaraju garaža i kapija, a mogu se i uklјučiti svetla u prostorijama. Najzanimlјiviji su solarni paneli koji se samostalno okreću u pravcu svetla.

U jednoj od učionica pronašli smo malog robota – četvorotočkaša po imenu „Snark“, koji poseduje veštačku inteligenciju. Đaci Jovan Dožić, Mlađen Stojaković i Đorđe Jeremijić objasnili su da robot ima sposobnost da uči. – Trenutno zna da prati objekat pomoću kamare, a podatci se šalјu na „Arduino“ računarsku platformu gde se obrađuju. Pomoću tih podataka naš robot određuje dimenzije predmeta i održava razdalјinu – objasnio je Jovan Dožić dodavši da sličnu tehnologiju i princip rada primenjuju Nasini roveri na Marsu.

Obilazak Elektrotehničke škole završili smo upoznavanjem male meteorološke stanice, koja radi uz pomoć bežične mreže i može da funkcioniše na velikom dometu. Meri zagađenost i vlažnost vazduha, temperaturu, nivo buke, količinu svetlosti i prašine.  – Korisna je na izolovanim mestima gde nema interneta, jer podatke može da pošalјe putem antena na udalјenost od desetak kilometara – kazao je Miloš Zelјko. – Na Sajmu inovacija bila je zapažena zbog jednostavnog rešenja slanja podataka bez većeg održavanja i troškova.

Šta novo o Srbima i Srbiji otkrivaju turski arhivi?

Nešto više svetlosti na život Srba u Osmanlijskom carstvu sigurno će baciti uvid u preko 20 hiljada dokumenata koliko je Arhiv Srbije preuzeo u poslednje dve godine iz turskih arhiva, a deo njih iščitala i obradila orijentalista i arhivista Enisa Alomerović-Hubanić. Reč je o dokumentima iz 15, 16. i 17. veka koja svedoče o životu u Srbiji i na Balkanu pod Osmanskim carstvom, a koji su postali dostupni našim stručnjacima,nakon što su krajem 2015. godine direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić i generalni direktor Direkcije državnih arhiva Turske Ugor Una potpisali protokol o saradnji.

Taj ugovor je, napominje Enisa Alomerović-Hubanić, omogućio našim istraživačima pristup turskim arhivima i mogućnost istraživanja u prestonici Srbije. Sa tom misijom je, u istambulskom arhivu boravila protekle dve godine dva puta. “Prvi put smo preneli oko 15 hiljada, a u decembru prošle godine u Beograd smo doneli još 7 hiljada dokumenata u digitalnom obliku. Oni se sada nalazi u Arhivu Srbije i u toku je njihovo sređivanje i obrada kako bi postali dostupna istraživačima ” kaže Alomerović-Hubanić, jedan od retkih poznavalaca osmanskog jezika kod nas, na kome su napisana ta dokumenta. “Naučno bavljenje istorijom Osmanskog carstva koje je u viševekovnom dodiru sa istorijom Srbije, Balkana i balkanskih naroda je prosto nemoguće bez pisanih tragova. Naša namera je da što veći broj dokumenata koji se tiču Srbije preuzmemo u Beograd ” kaže ona. Enisa Alomerović-Hubanić objašnjava da je arhivska građa u Osmanskom arhivu razdvojena na pojedinačna dokumenta i na deftere koji predstavljaju bogat i raznovrstan izvor za našu istoriografiju. Vilajetski popisi, spiskovi poreza i zakupa, platni spiskovi, blagajničke knjige, timarski spiskovi…objašnjava ona, pomažu da se dobije slika o životu građana, trgovaca, zanatlija i seljaka.., ekonomiji, trgovini,saobraćaju…

Kao zanimljiv navodi dokument iz 1526. godine o postojanju mosta na Savi i njegovoj popravci, zatim o plovidbi Dunavom različitih tipova brodova od kojih je svaki imao namenu. “U dokumentima postoje uverljivi dokazi da je turska mornarica prolazila Dunavom i da se delila na ratnu i trgovačku flotu. Istraživanje o namirnicama, vojnoj opremi, drvima za ogrev koje prevozila mornarica svedoče da je Beograd bio trgovinski centar. Brodovi su se razlikovali po broju jedara na pramcu. Imali su jedno ili dva jedra i u zavisnosti od toga su se nazivali laka ili teška galija. Imamo dokumenta o naplati poreza u beogradskom pristaništu ili račune o obnovi beogradskog nasipa.”

Alomerović-Hubanić posebno skreće pažnju na značaj deftera – popisnih knjiga za gradove kao što su: Beograd, Smederevo, Užice, Pirot, Niš, Kruševac, Čačak, Vranje, Leskovac i mnoga druga mesta i naselja koja su davno nestala ili su nekada postojala pod drugim nazivom. “Defteri su statistički materijali. Odaju strukturu, broj, sadržaj stanovništva. Karakteristično za turske deftere je da se stanovništvo popisivalo sa stanovništva davanja dažbina. Popisna jedinica je bilo domaćinstvo, a ne pojedinac pojašnjava Alomerović-Hubanić. Popisivanja su, objašnjava, sprovođena prilikom svake promene sultana, zatim prilikom osvajanja novih teritorija; neka su stanovišta da se popis vršio svakih 30-40 godina, ali postoje defteri čije su godine nastanka ovu tezu opovrgnula, jer je razmak između njih iznosio 4-5 godina.

Ona napominje da defteri posredno mogu poslužiti da se dobiju približno tačni podaci o strukturi, broju i sastavu stanovništva, o toponimima, ekonomskom položaju stanovništva, a važan su izvor i za antroponimiju i mnoštvo drugih tema. S druge strane, sultanska pisma, fermani, berati i druga dokumenta sa najvišeg nivoa vlasti daju određene podatke o spoljnoj i uopšte političkoj istoriji Osmanlijskom carstvu. Alomerović-Hubanić tako skreće pažnju na dokument iz 1560. godine koji je potpisao Sulejman Veličanstveni. “Bio je to ferman, odnosno naredba Sulejmana Veličanstvenog da svako ko mimo zakona ubira porez u Smederevskom sandžaku bude kažnjen. Naredba se odnosila i na Sandžak bega i govori o izuzetno uređenom sistemu u kojem se poštovao zakon i hijerarhija” primećuje.

Za nju nema dileme da su očekivanja javnosti u Srbiji od toga šta će novo o ovom istorijskom periodu našim istoričarima i istraživačima reći osmanski izvori, ogromna. To je razumljivo, kaže, s obzirom na to da pristup turskim arhivima do sada nije bio lak, da malo istraživača zna osmanski, i da se očekuje bi se sada moglo doći do nekih novih podataka bitnih za našu istoriografiju. “Svi se pitaju da li ćemo otkriti novu istoriju našeg srednjeg veka. Ovo što smo do sada videli navodi me na zaključak da naš narod ima brojne predrasude o periodu koji je Srbija provela pod Osmanskim carstvom. Slika je jednostavno svetlija nego što smo pretpostavljali” zaključuje Alomerović-Hubanić.

„HMM…”: Traganje za književnim izrazom

Jedan od zanimlјivih projekata novosadskog Udruženja građana „HMM…“ u oblasti kulture i umetnosti, realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, bio je trojezični „Književni konkurs bez naziva“, namenjen srednjoškolcima i srednjoškolkama iz Vojvodine. – Želјa nam je bila da mlade podstaknemo na istraživanje, eksperiment, na traganje za sopstvenim književnim izrazom – objašnjava Višnja Nežić. – Dobili smo veliki broj kvalitetnih radova, a najbolјe smo objavili u istoimenom zborniku, čiju smo promociju imali u knjižari „Bulevar buks“. Nagrađeni su došli i         z cele Vojvodine, a to je bila prilika mladima da se upoznaju sa različitim izdavačima i piscima, koji su ih uputili u to šta je važno znati u svetu pisane reči.

Jubilej Medicinskog u Begradu: 98 godina rada

Medicinski fakultet u Beogradu počeo je sa radom pre devedeset osam godina. Na otvaranju je govorio profesor Milan Jovanović Batut, dok je početak nastave označilo predavanje iz anatomije doktora Nika Miljanića. Danas, osim na srpskom, Medicinski fakultet ima i studije  na engleskom jeziku. Posle Drugog svetskog rata diplomu lekara na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu steklo je trideset hiljada lekara, a fakultet je dao i oko tri hiljade doktora nauka. Najboljim diplomiranim studentima i autorima najboljih naučnih radova, uručene su nagrade.  

 U ovom trenutku tu je više od tri i po hiljade lekara na specijalizaciji, što je značajna baza za budući razvoj. “Taj razvoj je imperativ našeg opstanka i mi moramo ostati kao vrhunska visokoobrazovna i naučna institucija inače ćemo izgubiti ovu tradiciju koju smo sada imali. Odnosno na tradiciji ne možemo živeti nego možemo živeti u savremenom dobu i ovde u Srbiji”, kaže akademik Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta.

Profesor Petra Marin, prorektor Univerziteta u Beogradu kaže da je Medicinski fakultet ustanova koja ima veliki broj zaposlenih i izuzetno veliki broj vrhunskih naučnika i pedagoga i samim njihovim brojem i kvalitetom garantuju da će Univerzitet u Beogradu i u narednom periodu biti vrlo visoko kotiran u međunarodnim okvirima. Po dva inostrana predavača svake nedelje drže predavanja, fakultet učestvuje u velikim međunarodnim projektima, a još više će se raditi na njegovoj afirmaciji kao regionalnog centra za istraživanja u medicini.

Vremeplov: Koordinacioni odbor nezavisnih sindikata

Na današnji dan 17. maja 1997. god. formiran je Koordinacioni odbor nezavisnih sindikata. Na zajedničkom sastanku predstavnika Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, GSPRS „Nezavisnost“, Asocijacije prosvetnih radnika opština Pančeva i Kovina, Foruma beogradskih gimnazija, Foruma srednjih stručnih škola Beograda i Foruma osnovnih škola Beograda, a u prisustvu predstavnika Foruma roditelja, razmatrana je aktuelna situacija u školstvu i predlog da se stupi u generalni štrajk 26.05.1997.god. do ispunjenja zahteva.

Iz ovog Koordinacionog odbora kasnije nastaće Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS). Danas su USPRS napustili svi osnivači i trenutno su kolektivni  članovi u Sindikatu radnika u prosveti Srbije (SRPS) – sindikatu koji su osnovali NSPRV i SOB.

Vremeplov: U Španiji ukinute crkvene škole

U Španiji je na današnji dan 17. maja 1903. godine nacionalizovana imovina crkve i ukinute crkvene škole.

Vremeplov: Ukinuta rasna segregacija u školskom sistemu SAD

Na današnji dan 1954. godine Vrhovni sud SAD osporio je pravilo iz 1896. da obrazovanje treba da bude “odvojeno ali jednako”, čime je odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.

Vremeplov: Poginuo Kraljević Marko

U bici na Rovinama poginuo je, na današnji dan 17. maja 1395. godine, Kraljević Marko,  u sklopu turskih vazalnih jedinica u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče. Kao najstariji sin i naslednik kralja Vukašina Mrnjavčevića, posle očeve pogibije 1371. u Maričkoj bici protiv Turaka, nastavio je da vlada srpskim oblastima oko Prizrena, Skoplja i Prilepa. Pouzdanih podataka o njegovom životu i vladavini gotovo da nema, ali ga je epska poezija idealizovala kao uzor junaštva, viteštva i čestitosti i kao zaštitnika nejakih.

Elem, poslije očeve smrti „mladi kralј“ Marko krunisan je za kralјa i savladara cara Uroša. Nedugo nakon toga ugašena je dinastija Nemanjića Uroševom smrću 2. ili 4. decembra, čime je Marko formalno postao kralј srpske države. Srpski velikaši, međutim, nisu ni pomišlјali da ga priznaju za svog vrhovnog gospodara, pri čemu je njihov separatizam još više porastao. Pogibijom dva brata i uništenjem njihove vojske Mrnjavčevići su ostali bez stvarne moći, te su okolni oblasni gospodari prigrabili znatne delove teritorije koju je Marko nasledio od svog oca. Do 1372. Đurađ I Balšić zauzeo je Prizren i Peć, a knez Lazar Hrebelјanović Prištinu. Do 1377. Vuk Branković osvojio je Skoplјe, a vlastelin albanskog porekla župan Andrija Gropa osamostalio se u Ohridu. Moguće je da je ovaj drugi ostao vazal Marku kao što je bio i Vukašinu. Gropin zet bio je Markov srodnik Ostoja Rajaković od plemena Ugarčića iz Travunije. On je verovatno bio jedan od srpskih plemića iz Zahumlјa i Travunije kojima je car Dušan dodelio zemlјe u novoosvojenim područjima Makedonije.

Jedini značajni grad koji je Marko zadržao bio je Prilep. Tako je kralј Marko u stvarnosti postao samo jedan od oblasnih gospodara, vladar relativno male teritorije u zapadnoj Makedoniji, koja se na severu prostirala do Šar-planine i Skoplјa, na istoku do Vardara i Crne Reke, a na zapadu do Ohrida. Nije jasno gde su bile južne granice ove teritorije. Marko nije sam vladao ni u ovoj oblasti, jer ju je delio sa mlađim bratom Andrijašem, koji je držao vlast nad jednom podoblašću u njoj. Nјihova majka kralјica Alјena zamonašila se nakon Vukašinove pogibije, uzevši monaško ime Jelisaveta, ali je tokom nekoliko godina nakon 1371. bila Andrijašev savladar. Najmlađi brat Dmitar boravio je na teritoriji kojom je upravlјao Andrijaš. Imali su još jednog brata koji se zvao Ivaniš, međutim o njemu je sačuvano veoma malo podataka. Nejasno je kada je tačno Marko postao turski vazal, ali to se najverovatnije nije desilo odmah nakon Maričke bitke.

Vremeplov: Rođen Edvard Džener

Engleski lekar Edvard Džener rođen je na današnji dan 17. maja 1749. Pronašao je vakcinu protiv velikih boginja, čime je utemeljio modernu imunologiju. Uočio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada u maju 1796. uspešno je vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka. Njegova vakcina ubrzo je u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od smrtonosnih velikih boginja.

Vremeplov: Umro Botičeli

Na današnji dan 17. maja 1510. godine umro je italijanski slikar Sandro Botičeli, koji je radio religiozne i alegorijske kompozicije, posebno je poznat po likovima Bogorodice s malim Hristom. Njegov crtež je elegantan i uznemiren, likovi idealizovani, a celokupno delo prožeto je melanholijom i lirskim raspoloženjem. Dela: “Poklonjenje kraljeva”, “Proleće”, “Rođenje Venere”, ilustracije za “Božanstvenu komediju” Dantea Aligijerija.

Doktorat Malog čeka da istekne rok za žalbe

Svi zaposleni na Univerzitetu u Beogradu koji su u nastavnom ili naučnom zvanju mogu podneti inicijalnu žalbu na odluku nastavno – naučnog veća FON-a o doktoratu aktuelnog ministra finansija Siniše Malog, odlučeno je u sredu na sednici Senata UB. Žalbe se mogu podneti do 24. maja, a rektorka Univerziteta prof. Ivanka Popović sve žalbe proslediće Odboru za profesionalnu etiku UB, koji će u roku od 120 dana doneti konačnu odluku. Time će biti stavljena tačka na ceo slučaj. Stručna komisija koju je formirao FON, dala je mišljenje da doktorat aktuelnog ministra finansija nije plagijat i ga treba promovisati u zvanje doktora nauka. Njihovo stručno mišljenje usvojila je Etička komisija FON-a, a zatim i nastavno- naučno veće FON-a (od 100 prisutnih 72 bilo za). Pravilnikom UB predviđeno je da samo rektor može podneti žalbu Odboru za profesionalnu etiku, jer je univerzitet inicirao preispitivanje originalnosti doktorata Siniše Malog.

Kako bi se obezbedila transparentnost celog postupka, kaže Popović, Senat je na u sredu sednici odlučio da svi zaposleni na UB koji su u nastavnom ili naučnom zvanju mogu da podnesu žalbu. “Senat je danas obavešten od dekana FON-a šta je bila odluka njihovog nastavno- naučnog veća po tom pitanju. Sada se otvara mogućnost podnošenja žalbi”, rekla je rektorka Popović novinarima nakon sednice Senata. Nakon toga rektorka će sve inicijalne žalbe proslediti Odboru za profesionalnu etiku UB, što je druga instanca koja će se baviti žalbama. “Oni imaju 120 dana da donesu konačnu odluku i time će se postupak završiti”, naglasila je on.

About the Author

admin