Vesti – 18/19.05.2019.

Srbija dobila novi praznik – Dan Ćirila i Metodija

Vlada Srbije usvojila je 16. maja dopune Zakona o državnim i drugim praznicima, kojima je predlaženo da 24. maj bude nov praznik – Dan Ćirila i Metodija. Tim praznikom obeležavaće se Dan slovenske pismenosti i kulture, koju su utemeljili slovenski prosvetitelji Ćirilo i Metodije, osnivači slovenske književnosti i tvorci prvog slovenskog pisma – glagoljice, saopšteno je iz Vlade.

Maturantska parada na 50 lokacija u Srbiji

U petak u podne 17. maja maturanti Srbije su  još jednom zaplesali u gradovima Srbije i na najbolji način, uz Štrausa i  tako obeležili kraj srednje škole. Maturantska parada je međunarodni i najpopularniji omladinski projekat u regionu, a u Srbiji se održava na više od 50 lokacija, sa 11.220 registrovanih učesnika i 2.805 plesnih “četvorki”. Signal je emitovan putem Radio Salomona i maturante u sedam zemalјa regiona povezaće Gaudeamus, Fanfare, 1.,2.,3. i četvrta slika Štrausove operete Slepi Miš. U Srbiji se za kraj igra Užičko i nastupaju trubači.

Počeci Maturantske parade datiraju od 2001. godine, kada je na jednoj lokaciji plesalo 3.128 registrovanih maturanata, u tada eksperimentalnom projektu koji je osmislio Tomaž Ambrož iz Ljublјane – Plesna škola Urška.

Narandžaste i crne majice, beli kišobrani i pištalјke, već tada postaju zaštitni znak manifestacije. Sledeće godine ovom projektu se pridružuje Plesni savez Slovenije, Maturantska parada se širi u gradove Slovenije i održava na deset lokacija, sa 8.512 učesnika!

Srbija se priklјučuje 2005. godine. Kralјevo, Niš, Beograd, Novi Sad, Pirot, Pančevo. Od 2008. Pokrovitelј manifestacije je Ministarstvo omladine i sporta. Te godine je, uz prethodne pripreme, sa maturantima Beograda plesala je i ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković, a u Nišu se jedan predsednik opštine pridružio plesu.

Iste godine je, peti put oboren Ginisov rekord kao najveći sinhronizovani ples na svetu sa ukupno 32.344 učesnika.

Zaječar: Maturantski ples i deo  „European qadrille dance festivala“

Tačno u podne u  petak na centralnom gradskom trgu u Zaječaru maturanti sve četiri zaječarske srednje škole odigrali su  tradicionalni Maturantski ples  i tako  bili deo  „European qadrille dance festivala“ u kome  učenici završnih razreda srednjih škola istovremeno  plešu u gradovima širom Evrope. Uz kompoziciju „Slepi miš“ Johana Štrausa 510 maturanata zaječarskih srednjih škola igralo je kadril. Organizator ovogodišnjeg Maturantskog plesa u Zaječaru je Narodno pozorište Timočke krajine- Centar za kulturu „Zoran Radmilović“ a pokrovitelj je grad Zaječar. Podsećanja radi recimo da se ovom projektu Plesnog saveza Slovenije 2005. godine prvo u Srbiji priključilo Kraljevo, godinu dana kasnije Niš, a 2006. još tridesetak gradova, među kojima je i Zaječar.

Novi Sad: Maturanti plesali kadril ispred Spensa

Tradicionalna manifestacija „Ples maturanata 2019 Novi Sad” održana je  u petak u 12 časova na platou Spensa. Manifestacija je okupila više od 1.000 đaka novosadskih srednjih škola i gimnazija koji su zajedno otplesali kadril. Koreografija se sastojala iz četiri dela, koje su maturanti, obučeni u plave i crvene majice, izveli uz kompoziciju „Slepi miš“ Johana Šrausa. Kao i prethodnih godina, manifestacija ima humanitarnu poruku i podiže svest o dijabetesu uz podršku Udruženja protiv dijabetesa „Novi Sad”, koji je za najsimpatičnije plesne parove spremio novčane nagrade, a maturante očekuju i nagradna putovanja koje je pripremila Turistička agencija „Modena travel”.       

I direktor obavezan na ekskurziji?

Novi pravilnik o ekskurzijama predviđa da će samo maturanti moći da idu u inostranstvo, a da će ih na putovanjima obavezno pratiti direktor škole. Osnovnoškolci će obilaziti znamenitosti i prirodne lepote Srbije. Srbija će, što se tiče plana ekskurzija od 2020. godine, biti podeljena na osam regija koje će osnovci proputovati za osam godina. Oni neće morati da obilaze regiju u kojoj žive, već ostale.

Osam regija za upoznavanje

– Ideja je da deca tokom školovanja upoznaju svoju zemlju. Stoga smo došli do toga da je najbolje da podelimo zemlju na osam regija kada su posete u pitanju, i to na: Vojvodinu (Srem, Banat i Bačka), zapadnu Srbiju sa Tarom, jugozapadnu Srbiju (Zlatibor, Zlatar, Uvac), centralnu Srbiju (Šumadija i Pomoravlje), južnu Srbiju (Niš i Vranje), istočnu Srbiju sa Đerdapom, Beograd sa okolinom i Ibarsko-kopaonički kraj. Sve će to biti u skladu sa uzrastom jer nije zgodno da prvačići putuju u neke udaljene krajeve zemlje. Kako budu rasli, tako će posećivati udaljenija mesta. Svaka škola će rasporediti posete određenim regionima u skladu sa geografskom lokacijom njihove škole – objašnjava za “Blic” Mladen Stevanović, direktor najstarije škole u Srbiji “Kralj Petar Prvi”. Od pre nekoliko godina đačke ekskurzije postale su važna stavka u planovima i programima svih škola koje imaju nameru da ih organizuju i od tada se radi posvećeno kako bi Pravilnik o ekskurzijama bio što bolji. Predloga je bilo puno, a samo je nekolicina usvojena.

Ekskurzije: Direktori insistirali na – direktoru

– Najviše smo se zalagali za to da od sada na sve maturske ekskurzije ide direktor kao stručni vođa puta. Situacija je daleko bolja da se rešava problem na ekskurziji ako je direktor prisutan. Šta on može da uradi ako je udaljen 2.000 km i na primer nastavnici ga zovu u toku noći zbog problema? – pita se Dejan Nedić, direktor Druge ekonomske škole iz Beograda i predsednik Društva direktora škola Srbije.

Tako će i bezbednost učenika biti podignuta na viši nivo, ali sem prosvetnog kadra, važnu ulogu kada su ekskurzije u pitanju imaju i roditelji dece. – Pre svake ekskurzije direktori će biti dužni da organizuju ozbiljne sastanke na kojima će objasniti sve detalje kada je bezbednost u pitanju. Roditelji moraju da shvate ozbiljnost takvog putovanja i da pripreme dete za to, a đaci da znaju da je ekskurzija oblik nastave gde se na terenu proverava ono što su učili kroz razne predmete. Stoga ponašanje mora da bude kao u školskoj klupi i ovim putem apelujem na direktore da ozbiljno shvate sve ovo jer je ranijih godina bilo dosta propusta.

U inostranstvo samo maturanti

Takođe od sledeće godine samo će srednjoškolci u trećoj godini ako je završna, odnosno u četvrtoj moći da idu na matursku ekskurziju u inostranstvo. – Maturanti će jedino imati priliku za upoznavanje Evrope kroz ekskurzijska putovanja, ali drugi će to moći kroz projekat “Erazmus plus”. Do sada su tu privilegiju imali samo studenti i univerzitetski profesori, a od januara je to omogućeno i osnovcima i srednjoškolcima – završava Dejan Nedić.

Izbor agencije javnom nabavkom

Izbor turističke agencije preko koje će škole izvoditi ekskurziju i nastavu u prirodi ubuduće će morati da se organizuje preko javne nabavke, predviđeno je novim pravilnicima o đačkim putovanjima koji su upravo stupili na snagu, a primenjivaće se od naredne školske godine. Pravilnicima je propisano da postupak javnih nabavki sprovodi komisija škole koju obrazuje direktor. U komisiji su najmanje tri člana, od kojih je bar jedan predstavnik saveta roditelja razreda i najmanje jedan nastavnik koji će putovati sa đacima.

Šta će obilaziti osnovci?

1. Vojvodina: Palić, Obedska bara, Zasavica, Dvorac Dunđerski, Petrovaradin, Sremski Karlovci, Rezervat Gornje podunavlje, fruškogorski manastiri.
2. Zapadna Srbija: Nacionalni park Tara, selo i jezero Zaovine, Tršić, Cer, Drina, Perućac.
3. Jugozapadna Srbija: Zlatibor, Sirogojno, Zlatar, Uvac, Mokra gora, Kremna, Šarganska osmica, Drvengrad, Ledena pećina.
4. Centralna Srbija (Šumadija i Pomoravlje): Orašac, Oplenac, pećina Risovača, moravski manastiri, Kruševac.
5. Južna Srbija: Arheološki park Medijana, Ćele-kula, Suva planina, Cerjanska pećina, Sićevačka klisura, Markovo Kale, Vražji kamen, Đavolja varoš.
6. Istočna Srbija: Srebrno jezero, Đerdapska klisura, Golubačka tvrđava, Trajanova tabla, Rajkova pećina, Resavska pećina, Lepenski vir, Rosomočki lonci, Rajačke pimnice, Kanjon Temštice, Romulijana, Viminacijum.
7. Beograd s okolinom: Avala – Avalski toranj, Kalemegdan, beogradski muzeji, Hram Svetog Save, Skadarlija, Zoološki vrt, Nautičko selo, Lisine, Smederevska tvrđava, Deliblatska peščara.
8. Ibarsko-kopaonički kraj: Kanjon reke Ibar, Maglič grad, jezero Gazivode i najveća olovna brana u Evropi, Kopaonik – Pančićev vrh – Semeteško jezero, Jošanička Banja.

“Ispit zrelosti – Maturanti vojvođanskih gimnazija” u Muzeju Vojvodine

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, u Muzeju Vojvodine, otvorio je u sredu  izložbu “Ispit zrelosti: Maturanti gimnazija u Vojvodini od polovine 19. veka do 60-ih godina 20. veka”. “Istorijski razvoj od stotinak godina koliko obuhvata izložba koja se tiče ispita zrelosti vojvođanskih gimnazijalaca jeste priča o istoriji obrazovanja našeg naroda, ali i drugih naroda koji sa nama žive. To je priča o velikoj borbi za sopstveni identitet, sopstvenu kulturu i prosvetu, za individualni kao i kolektivni napredak. To je priča o srpskoj kulturi i o srpskoj istoriji,” rekao je ministar Vukosavljević.

Na izložbi je kroz rekonstrukciju učionice s kraja 19. i početka 20. veka, kroz đačka svedočanstva, sačuvane školske izveštaje, nastavna sredstva, odeću koja oslikava dati period, kroz fotografije maturanata na svečanim maturskim tabloima, publici prikazana društveno-politička i vaspitno-obrazovna klima na području Vojvodine u stogodišnjem periodu. “Ako želimo da pogledamo šta je naš istorijski, kulturno-obrazovni, prosvetni i svaki drugi identitet, onda ćemo gledajući ove fotografije moći da zavirimo u deo onog DNK koji čini naše današnje postojanje. Iza ovih lica na starim fotografijama nalaze se naši pisci, stvaraoci, umetnici, pravnici, lekari i svi drugi koji su na svojim plećima poneli opstanak jednog naroda i jednog društva i doneli ga do današnjih dana,” istakao je ministar.

U novosadskoj Velikoj srpskoj gimnaziji, osnovanoj 1810. godine, prva velika matura polagana je 1868. Ranije i kasnije, niži i viši tečajni ispit, mala i velika matura, bile su značajan momenat u odrastanju svakog đaka, momenat kada se ukršta detinjstvo sa zrelim dobom. Ministar Vukosavljević skrenuo je pažnju na to da je tradicija obeležavanja ispita zrelosti u našem narodu duga, a da su fotografije sa mature bile veoma čuvane porodične vrednosti i svedočanstvo o uspehu pojedinca i društva. “Ulaganje u prosvetu, kulturu, obrazovanje, ohrabrivanje mladih ljudi da se posvete kreiranju sopstvene sudbine, ali i društvene sudbine implicitno, kroz neprestani proces obrazovanja i usavršavanja, jeste jedan od najvećih zadataka svakog društva,” zaključio je ministar.

Na otvaranju izložbe, osim ministra Vukosavljevića, prisutnima su se obratili i dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine, dr Radivoje Stojković, direktor Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” i Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Autorke izložbe su Ljubica Otić, muzejska savetnica i Čarna Milinković, viša kustoskinja. https://www.youtube.com/watch?v=9tWNoYcTpxc

Matić: Prioritet – standardizacija digitalnog obrazovanja

Digitalizacija i umrežavanje obrazovnog sistema su prioriteti, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, povodom Svetskog dana telekomunikacija i informacionog društva, koji se obeležava u okviru Međunarodne unije telekomunikacija 17. maja. „Uvođenje infrastrukturnog standarda u obrazovanju je na prvom mestu. Ne smemo dozvoliti da nam đaci u manjim sredinama postanu digitalni „autsajderi“, niti da učenici koji već imaju pristupa digitalnim tehnologijama usvajaju pasivne korisničke navike, već moramo svim mladima pružiti jednaku šansu da dobiju kompetencije koje će im omogućiti iste izbore koje imaju njihovi vršnjaci u razvijenim digitalnim ekonomijama“, poručila je Matić.

Ona je najavila da će u okviru kapitalnog projekta unapređenja informaciono-komunikacionog sistema u obrazovanju, „Povezane škole“, koji obuhvata izgradnju bežičnih lokalnih računarskih mreža u svim matičnim školskim objektima u Srbiji, već od septembra ove godine biti moguća digitalna nastava u 500 škola. „Planirano je da bežični internet bude obezbeđen u preko 11.000 učionica odnosno za preko 286.000 đaka ove godine, dok će do septembra sledeće godine, mreža biti izgrađena u još 500 školskih objekata odnosno 23.000 učionica i preko 500.000 đaka“, navela je Matić, istakavši da će pilot projekat koji je obuhvatio 27 osnovnih i srednjih škola u 16 gradova u Srbiji, biti završen do kraja maja.

Državna sekretarka je precizirala da je izgradnja mreže koju sprovodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija infrastrukturni preduslov za program digitalnih učionica, odnosno opremanje škola odgovarajućom računarskom opremom i izradom digitalnih nastavnih sadržaja, koji realizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za učenike prvog, drugog, petog i šestog razreda.

Povodom poruke ovogodišnjeg Dana telekomunikacija i informacionog društva – „Premošćavanje standardizacijskog jaza“, državna sekretarka je podsetila da je Ministarstvo nadležno za elektronske komunikacije i informaciono društvo u Republici Srbiji, pripremilo Zakon o elektronskim komunikacijama, izmene i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti, 17 podzakonskih akata Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, Zakon o elektronskim komunikacijama, kao i da je u završnoj fazi Nacrt strategije razvoja digitalnih veština. „Od posebnog značaja za razvoj digitalne ekonomije je svakako potpisivanje Sporazuma o smanjenu cena rominga u regionu Zapadnog Balkana, kojim je predviđeno da najkasnije 1. jula 2021. godine bude uvedeno pravilo „u romingu kao kod kuće“ koje važi u Evropskoj uniji“, zaključila je Matić.

Konferencija „Digitalni dan“ pod sloganom „How do you trust“

Dvodnevna konferencija „Digitalni dan“ pod sloganom „How do you trust“ otvorena je u četvrtak 16. maja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. Glavne teme ovogodišnje konferencije, izmedju ostalog, bile su „Koliko verujete medijima?“, „Koliko verujete reklamama“ i „Koliko verujete obrazovanju“.Konferencija je završena dodelom nagrada za najbolje medijske digitalne kampanje i projekte.

Skot o Ruzveltu na FPN:  Bolest načinila čoveka kakav je bio

Tribina „Osobe sa invaliditetom koje su menjale svet“ posvećena Frenklinu Delanu Ruzveltu održana je  u četvrtak 16. maja na Fakultetu političkih nauka, a ambasador SAD Kajl Skot ocenio je da je on bio jedan od najuspešnijih predsednika te zemlje, rame uz rame sa prvim predsednikom Džordžom Vašingtonom i Abrahamom Linkolnom. On je rekao da je Ruzvelt u 39. godini oboleo od paralize i zbog toga bio vezan za invalidska kolica, kao i da u njegovo vreme ljudi sa invaliditetom nisu bili vidljivi u javnosti te Ruzvelt nije dozvoljavao fotografima da ga fotografišu u kolicima. Skot je rekao da nema sumnje da je Ruzvelt bio talentovan čovek, ali da je bolest od njega načinila čoveka kakav je bio. Američki ambasador rekao je da su lekari i porodica koje pomažu osobama sa invaliditetom nevidljivi heroji njihovih priča. On je dodao i da je 1990. Amerika usvojila zakon kojim se zabranjuje diskriminacija osoba sa invaliditetom, a poslodavci i država obavezuju da im stvore uslove za rad.

Predsednik komapnije Color Press Group Robert Čoban rekao je da je cilj kampanje da predstave različite primere uspešnih osoba sa invaliditetom širom sveta. On je rekao da će akcija obići različite gradove Srbije i da će biti uspešna ako makar jedna osoba dobije bolji položaj i veće poštovanje svoje sredine. Paraolimpijski atletičar Draženko Mitrović poručio je na kraju tribine svima da je ako žele da promene svet potrebno da prvo promene nešto u svom životu.

U Londonu predstavljen N. Sad – Omladinska prestonica Evrope

Omladinska prestonica Evrope Novi Sad predstavila je u četvrtak  u Londonu mogućnosti za mlade u 2019. godini, kao i globalnu i evropsku dimenziju ove titule. Kako se navodi u saopštenju, pred stranim ambasadorima, predstavnicima britanskog parlamenta, međunarodnih omladinskih organizacija, predstavnika Forin ofisa, britanskog diplomatskog kora, kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić, u ambasadi Srbije u Londonu, OPENS je organizovao prijem, kako bi široj zajednici predstavili mogućnosti za mlade u 2019. godini u Novom Sadu, kao i globalnu i evropsku dimenziju ove titule.

Vremeplov: Umro Dobrica Ćosić

Na današnji dan 18. maja  2014. godine preminuo je Dobrica Ćosić, srpski književnik, član SANU, prvi predsednik Savezne republike Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata bio je politički komesar Resavskog partizanskog odreda, a u NOB-u je učestvovao od 1941. Prvi roman, s temom iz Drugog svetskog rata “Daleko je sunce” objavio je 1951. a roman “Deobe” 1961. Njegovi “Koreni”, objavljeni 1954. smatraju se jednim od prvih modernih srpskih romana. Višetomno delo “Vreme smrti” publikovao je od 1972. do 1975. Čitava njegova javna, književna i publicistička delatnost bila je posvećena egzistencijalnim problemima srpskog naroda. Još šezdesetih ukazivao je na egzodus Srba sa Kosova i Metohije zbog čega je godinama bio politički anatemisan i isključen iz javnog života, a potom je decenijama bio neka vrsta političkog disidenta. Ostala dela:”Vreme zla” (“Vernik”,”Grešnik”, “Otpadnik”), “Bajka”, “Vreme vlasti”, “Piščevi zapisi”, “Srpsko pitanje”, “Pisci moga veka”, “Kosovo”, “Prijatelji”, “Vreme zmija”, “U tuđem veku”.

Vremeplov: Rođen Ruđer Bošković

Univerzitetski profesor Ruđer Bošković, matematičar i fizičar, astronom, sveštenik, filozof, pesnik rođen je na današnji dan 18. maja 1711 godine. Osnivač je Brerske astronomske opservatorije, pored Milana, i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan je od najvećih umova u istoriji nauke uopšte. Bio je srpskog porekla – njegov otac Nikola, trgovac, pisao je o svom poreklu i o srpskim manastirima Raške oblasti. U 15. godini otišao je iz rodnog Dubrovnika u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da se tela ne samo privlače nego i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije ispljoštenosti Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna.

 Dela:”Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium”, “Opera partientia ad opticam et astronomiam”, “Elementorum universae matheseos”, “O morskoj plimi”, “O zakonu sila u prirodi”, “O svetlu”, “Teorija konusnih preseka”, “Elementi matematike”.

Vremeplov: Rođen Bertrand Rasel

Na današnji dan 18. maja 1872 godine rođen je i engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel, rodonačelnik analitičke filozofije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. Posvetio se i borbi za mir, žestoko se protivio intervenciji SAD u Vijetnamu i nuklearnom naoružanju i osnovao je međunarodnu porotu nazvanu “Raselov sud”.Dela: “Principi matematike” (s Alfredom Nortom Vajthedom), “Kritičko izlaganje Lajbnicove filozofije”, “Istorija zapadne filozofije”, “Logički atomizam”, “Analiza materije”, “Skeptički eseji”, “Naše saznanje spoljnog sveta”, “Ljudsko znanje”, “Principi socijalne rekonstrukcije”, “Putevi ka slobodi”, “Praksa i teorija boljševizma”, “Sloboda i organizacija”, “Osvajanje sreće”, “Ljudsko društvo u etici i politici”, “Zašto nisam hrišćanin”.

Vremeplov: Rat u Jugoslaviji – izbeglo 1300000 ljudi

Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je na današnji dan 18. maja 1992. godine da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

Vremeplov: Rođen Valter Gropijus

Na današnji dan 18. maja 1883. godine rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu “Bauhaus”, jednu od najuticajnih tokom XX veka.

Vremeplov : Godina Velikog štrajka završila – štrajkom

U Somboru je na današnji dan 19. maja 1997. godine  počeo  štrajk sa minimumom procesa rada (časovi 30 minuta). Ovaj oblik štrajka somborski nastavnici će „izgurati“ sve do kraja školske godine. Pre toga, 5. maja završen je prolećni raspust i učenici su se ponovo našli u učionicama, pošto je prolećni raspust, po odluci SPRV (Nezavisni) opštine Sombor ostao „u komadu“ bez nadoknađivanja propuštenog gradiva i u skladu sa školskim kalendarom.

Zatim je 10. maja Izvršni odbor SPRV  odlučio da 12. maja organizuje jednodnevni štrajk. Odluka je doneta iz razloga što Ministarstvo prosvete i Vlada RS nisu ispoštovali dogovor o isplatama zarada prosvetnim radnicima. Zaposleni u prosveti nisu dobili primanja za april i mart i topli obrok, a nije dogovorena ni korekcija zarada.

I tako je u ponedeljak  12. maja 1997. organizovana jednodnevna obustava. Osnovne i srednje škole u Somboru potpuno su obustavile nastavu i tako realizovale odluku SPRV. Ministarstvo prosvete je dodatno zbunjivalo javnost izjavama da su tog 12. maja 1997. neke od škola štrajkovale po zakonu. Nažalost, škole u Apatinu, Odžacima i Kuli radile su redovno. Štrajku se pridružilo i deo (8) škola iz Subotice. Izvršni odbor SPRV je uputio otvoreno pismo, odnosno upozorenje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete u kome ih je najoštrije upozorio „da su kršenjem ugovora koji su sami predložili i potpisali sa „državnim“ sindikatom i drastičnim kašnjenjem zarada, bahatim odnosom prema prosveti i neistinitim izjavama u sredstvima javnog informisanja izazvali ogorčenje prosvetnih radnika, koje se manifestovalo štrajkom od 12. maja.

Sutradan u  utorak  13. maja 1997. sastao se IO SPRV (Nezavisni) opštine Sombor i doneo odluku da prosvetni radnici ponovo stupe u štrajk, ali uz minimum procesa rada. IO je zatražio od svih političkih stranaka da se izjasne o tome kako vide rešavanje stanja u prosveti. Planirano je da štrajk traje do 06. juna, a da, ukoliko do tada Vlada RS ne ispuni svoje obaveze, Sindikat od 08. juna  organizuje potpunu obustavu nastave i ne završi školsku godinu.

Nešto kasnije 15. maja 1997. godine Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine šalje Vladi RS otvoreno pismo u kojem navodi „da se Sindikat ne može složiti sa predloženim modelom svojinske transformacije, jer smatra da prosveta nije ravnopravno sa ostalim zaposlenim građanima obuhvaćena predloženim rešenjem. Interesno smo prisutni tek u trećem krugu privatizacije i to sa nedefinisanim statusom“ kaže se u tom pismu.

Dva dana kasnije 17. maja 1997. godine  formiran je Koordinacioni odbor nezavisnih sindikata. Na zajedničkom sastanku predstavnika Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, GSPRS „Nezavisnost“, Asocijacije prosvetnih radnika opština Pančeva i Kovina, Foruma beogradskih gimnazija, Foruma srednjih stručnih škola Beograda i Foruma osnovnih škola Beograda, a u prisustvu predstavnika Foruma roditelja, razmatrana je aktuelna situacija u školstvu i predlog da se stupi u generalni štrajk 26.05.1997.god. do ispunjenja zahteva

Vremeplov: Studenti smenili Džao Cijanga

Tokom studentskih demonstracija u Pekingu, na današnji 19. maja 1989. godine smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Tada je stavljen u kućni pritvor u kome je bio do smrti 17. januara 2005.

Vremeplov: Bele žene dobile pravo glasa

Bele žene u Južnoj Africi su, na današnji dan 19. maja 1930. godine,  dobile pravo glasa.

Vremeplov: Rođen Johan Fihte

Na današnji dan 19. maja 1762. rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta.

Vremeplov: Rođen Petar Križanić

Karikaturista i slikar Petar Pjer Križanić rođen je u Glini, 19. maja 1890. godine. Križanić jedan je od rodonačelnika srpske i jugoslovenske karikature. Prvu karikaturu objavio je kao student četvrte godine Umetničke škole u Zagrebu. Godine 1922. došao je u Beograd, gde se prvo zaposlio u “Novom listu”, a zatim u “Politici” i u “Ošišanom ježu”. U “Politici” je radio od 1923. do 1941. godine. Prvi broj “Politike” posle Drugog svetskog rata pojavio se sa Križanićevom karikaturom. Smatra se osnivačem političke karikature kod nas. Iako je stalno bio pod pritiskom cenzure i policijskih režima, Pjer je odlučno reagovao na sve negativne društvene pojave.

Vremeplov: Prenos moštiju Sv. Save

Na  današnji dan 19. maja 1237. godine iz bugarskog grada Trnova u manastir Mileševa prenete su mošti Svetog Save.

Vremeplov: Umro Marko Popović

Doktor fizičkih nauka Marko Popović, direktor Instituta za fiziku, umro dr 19. maja  2011. godine.

Vremeplov: Umro Mitar Trninić

Na današnji dan 19. maja 2015. godine umro Mitar Trninić, akademski fotograf, profesor Fakulteta za  film i televiziju u Pragu, jedan od osnivača časopisa Refoto.

Akademsko beščašće: Slučaj Mali

“Nastavnici su opredeljeni za univerzitetsku karijeru, koja im je veoma bitna. Ova činjenica uslovljava i psihologiju većine nastavnika. Briga za karijeru podrazumeva i izbegavanje rizika koji bi je mogli ugroziti, a tu spada političko delovanje nastavnika. Taj rizik je od posebnog značaja u nedemokratskim društvima, u kojima ne postoje političke slobode i gde vlada jednoumlje. Otuda se javlja strah od gubitka stečenih pozicija, pa i gubitka posla na univerzitetu. Samo manji broj univerzitetskih nastavnika ima dovoljno lične hrabrosti i moralnog integriteta da iznese svoje političke stavove koji nisu u skladu zvaničnom linijom autoritarnog režima”, kaže prof. Slobodan Petković.

“Većina se opredeljuje za ćutanje ili čak podržavanje političkih naloga vlasti i tako ulazi u zonu „akademskog beščašća“ (kako je to formulisala profesorka Turajlić)”, kaže Petković za Danas.

“Paradigmatičan primer akademskog beščašća odnosi se na slučaj doktorata Siniše Malog. Kao što je poznato, Nastavno – Naučno veće Fakulteta organizacionih nauka je prihvatilo izveštaj „međunarodne komisije“ da taj doktorat nije plagijat. Međutim, ispostavilo se da ta komisija nije kompetentna i nema adekvatni naučni kredibilitet. To ipak nije smetalo nastavnicima FON-a da prihvate izveštaj komisije”, kaže Slobodan Petković.

“Žalosna je činjenica da se sve to dogodilo na fakultetu koji je u novije vreme stekao nesporni profesionalni ugled. Kako posle ovoga nastavnici FON-a mogu pogledati u oči svojim studentima i kolegama sa drugih fakulteta?”, pita  prof. Petković.

“Na kraju, treba istaći da se ne radi samo o jednom pojedinačnom slučaju jednog malog partijskog aparatčika, već to ima širi društveni značaj. Ukoliko na univerzitetu ne postoji suprotstavljanje jednom autokratskom režimu, čemu onda može da se nada ostali deo društva? Univerzitet, kao elitna društvena institucija, morao bi da bude uzor etičkog otpora svim zloupotrebama vlasti i ugrožavanja budućnosti mladih generacija”, piše Slobodan Petković .

Teodorović: Uskoro žalba na odluku o doktoratu Malog

Akademik Dušan Teodorović najavio je da će uskoro biti podneta žalba povodom odluke Naučno-nastavng veća Fakulteta organizacionih nauka, kojom se utvrđuje da doktorat ministra finansija Siniše Malog nije plagijat. U izjavi FoNetu, Teodorović je naveo da su u toku završne pripreme za podnošenje žalbe iza koje bi trebalo da stane veći broj profesora. Prema njegovim rečima, osnova za podnošenje žalbe je analiza profesora Raše Kartapandže, iza koje će grupa profesora stati kao da je njihova. „Postoje pravni i akademski aspekt žalbe koju ćemo podneti u najskorijem mogućem roku“, kazao je Teodorović i dodao da žalba mora biti pažljivo pripremljena. Senat Univerziteta u Beogradu juče je odlučio da do 24. maja svi zaposleni na Univerzitetu u nastavnom i naučnom zvanju mogu da podnesu inicijalne žalbe na izveštaj Stručne komisije FON prema kojem doktorat Siniše Malog nije plagijat, a koje će rektorka kao žalbu u ime Univerziteta podneti Odboru za profesionalnu etiku.

Novi Pazar: Policija uhapsila muškarca – napastvovao devojčicu

Novopazarska policija uhapsila je u sredu  Ž.P. (63) iz tog grada zbog sumnje da je seksualno napastvovao maloletnu devojčicu, nezvanično saznaje radio Sto plus. Prema nepotvrđenim informacijama, slučaj je otkrio školski policajac koji je primetio čudno ponašanje devojčice, kao i to što je Ž.P. često dolazio automobilom ispred škole i odvozio je u nepoznatom pravcu posle nastave. Zbog sumnje da je počinio krivično delo nedozvoljena polna radnja, a po nalogu nadležnog tužioca, Ž.P. je određeno zadržavanje do 48 sati.

About the Author

admin