Vesti – 21.05.2019.

Od Nove godine nova zapošljavanja, ali i … nov sistem zarada

“Od Nove godine, kako stvari stoje, nijedna javna institucija neće moći da primi nove radnike ukoliko kadrovskim planom za tekuću godinu to nije predvidela i ako za njih nije obezbeđen novac iz budžeta. To je i suština novog sistema kontrole zapošljavanja u javnim službama i lokalnim samoupravama o kome su razgovarali predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji bi mogao da se primenjuje nakon prestanka važenja Zakona o maksimalnom broju zaposlenih”, rekao je juče prof. Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik NSJSS.

“Drugim rečima, sve javne službe i institucije moraće precizno da utvrde svoje kadrovske potrebe za narednu godinu da bi za njih bio obezbeđen budžetski novac, u suprotnom, neće biti novog zapošljavanja. To praktično znači da ako je neka institucija definisala potrebu za 10 radnika, jedanaestog neće moći da primi, jer za njega neće dobiti novac iz državne kase”, kaže Kovač. 

“Sve javne institucije do jeseni morati da “pročešljaju” svoje kadrovske potrebe za narednu godinu, a resorno ministarstvo će dati konačnu ocenu da li su one realan.  MMF je ocenio da je sistem kontrole zapošljavanja i dalje potreban da se ne bi narušili efekti fiskalne konsolidacije”, kaže Zdravko Kovač.

“Podsećamo, da je  zabrana zapošljavanja u Srbiji uvedena  krajem 2013. godine i u dogovoru sa MMF više navrata njen rok važenja se produžavao. Međutim, kako su ocenili ekonomisti, ovakvom odlukom narušena je struktura zaposlenosti u javnom sektoru. Fiskalni savet je zato izašao sa preporukom da se još tokom 2019. godine mora kontrolisano izaći iz mere zabrane zapošljavanja jer već postoji ozbiljan manjak zaposlenih u ključnim oblastima opšte države. Tom prilikom su naveli da zdravstvo ima najupečatljiviji manjak kadra, čak 3.000 ljudi, a manjak kadrova postoji i u državnoj administraciji (ministarstvima i drugim organima). Poreskoj upravi nedostaje oko 500 poreskih inspektora, a inspekcijskim službama (tržišnoj, sanitarnoj, budžetskoj i prosvetnoj) najmanje 300 ljudi”, iznosi prof. Kovač.

“S druge strane, analize su pokazale da u prosveti trenutno radi skoro hiljadu ljudi više nego što je predviđeno zakonskim maksimumom, uz još jedan paradoks  – dok istovremeno postoje škole sa velikim brojem tehnoloških viškova (preko 5.000 ljudi prema podacima Ministarstva prosvete), brojne  su kuće znanja gde na važnim nastavnim pozicijama (matematika, informatika, fizika) nedostaje stručan kadar. Naš Sindikat zalagao se i ranije za ukidanje zabrane zapošljavanja, ali i za racionalniji i održiv prosvetni sistem ili bar izuzimanje obrazovanja, ali i nekih drugih javnih službi od zabrane”, kaže predsednik NSJSS. (→Saopštenja)

Drugi krug obuka za nastavnike u osnovnom obrazovanju odraslih

Drugi krug obuka nastavnika koji se bave funkcionalnim osnovnim obrazovanjem odraslih počeo je u petak u 28 škola u regionu Beograda, Vojvodine, južne i istočne Srbije i trajaće do kraja juna. Obukom 257 nastavnika u ovom ciklusu, zajedno sa 250 koji su andragoške veštine unapredili u prvom krugu, tokom decembra 2018, njihov broj će u ovoj školskoj godini dostići više od 500. Obuku realizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Institutom za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a uz organizacionu podršku EPALE nacionalnog tima Fondacije Tempus. Deo obuke nastavnici će proći i putem interneta, odnosno uz pomoć EPALE platforme (https://ec.europa.eu/epale/en/). Na taj način učesnici će unaprediti svoje digitalne veštine i istovremeno dobiti priliku da svoje radove podele sa kolegama širom Evrope. EPALE je evropska platforma namenjena profesionalcima u oblasti obrazovanja odraslih u Evropi, odnosno nastavnicima, profesorima, trenerima, istraživačima, donosiocima odluka i drugima koji se bave obrazovanjem odraslih. Platforma omogućava pojedincima i institucijama da se informišu o događajima, kao i da razmenjuju dobru praksu i resurse kroz učešće u grupama za diskusiju, objavlјivanje resursa ili pisanje blogova. Institucije mogu da predstave svoj rad i postanu deo baze institucija, što omogućava da ih ostale institucije prepoznaju i po potrebi pozovu da sarađuju na projektima.

Pokrajinska vlada: 182.000.000 dinara za prevoz srednjoškolaca


            Pokrajinska vlada dodelila je 17. maja predstavnicima svih 45 lokalnih samouprava u AP Vojvodini sto osamdeset dva miliona dinara, namenjenih za regresiranje prevoza za 20.819 učenika srednjih škola. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je da je ovo značajan program koji Pokrajinska vlada realizuje, jer se na taj način – kako je naveo – šalјe poruka podrške i roditelјima i deci. „Pokrajinska vlada očuvaće, obnoviće i modernizovaće sve škole u AP Vojvodini, jer u manjim mestima i selima nema života bez škole. Deca i porodice ne predstavlјaju broj, oni su suština našeg opstanka i tako moramo delovati”, rekao je predsednik Mirović. Očuvali smo veliki broj škola malih po broju učenika, ali velikih za njihove sredine. Obnovićemo i objekte obrazovnih ustanova u malim sredinama u koje decenijama niko nije ušao, poput škola u Jasku i Malim Radincima, gde radovi počinju narednih nedelјa, istakao je Mirović. On je podsetio na to da je Pokrajinska vlada od svog formiranja izdvojila znatna sredstva za obnovu i modernizaciju objekata obrazovnih ustanova.

„Dodela finansijskih sredstava na osnovu ovog konkursa jeste samo jedan u nizu dokaza stalne i vredne saradnje Pokrajinske vlade i lokalnih samouprava. Regresirajući troškove prevoza učenika do srednjih škola koje su odabrali, stvaramo uslove za njihovo ugodnije i udobnije putovanje ka ostvarenju njihovog konačnog cilјa – kvalitetnog i funkcionalnog obrazovanja. Mladi i obrazovani lјudi jesu naša budućnost i obrazovanje mora biti jednako dostupno svima”, rekao je pokrajinski sekretar za upravu, propise, nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalј Nјilaš.

Konkurs za regresiranje troškova prevoza učenika srednjih škola na teritoriji AP Vojvodine raspisuje se počev od 2002. godine; od onda su izdvojena znatna sredstva za te namene.

Profil bravar-zavarivač kao karijerni izbor i … velika potreba privrede

Oko 120 učenika mašinskih škola takmičilo se u sedam disciplina na 26. Republičkom takmičenju mašinskih škola Srbije za automehaničare, bravare i operatere mašinske obrade i 4.  Republičkom takmičenju učenika mašinskih škola Srbije za zavarivače „Mladi zavarivač 2019“. Na takmičenjima koja su održana 10. i 11. maja u Srednjoj mašinskoj školi u Novom Sadu i u kompaniji „Pobeda Holding MK Group“ u Petrovaradinu prisustvovala je pomoćnica ministra prosvete za dualno i preduzetničko obrazovanje i vaspitanje Gabrijela Grujić.

Učenici su se znanje odmeravali u disciplinama automehaničar, bravar, operater mašinske obrade – strugar i glodač, zavarivač – postupak REL (111), MAG (135) i TIG (141). Takmičenju je prisustvovalo i 70 mentora takmičara, kao i oko 60 gostiju, članova žirija i domaćina. Zavarivači su se takmičili u praktičnom delu, prvog dana u kompaniji „Pobeda“, a drugog dana su imali teorijsku proveru znanja u vidu testa koji su radili u školi. Ostali takmičari su prvog dana radili test, a drugog dana praktičan deo u školskim radionicama. Takmičenju je prisustvovala i Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju i dualno obrazovanje u Privrednoj komori Srbije. U završnoj reči prisutnima se obratio predsednik Zajednice mašinskih škola Srbije gospodin Siniša Kojić koji je, između ostalog, uputio pohvale organizatorima takmičenja.

Značajan napredak u nivou digitalnih veština kod vaspitača, učitelјa i roditelјa

Na konferenciji „Deca i internet – pametno od početka“ predstavlјeni su rezultati projekta „Bezbedan internet za celu porodicu“ koji su pokazali da je 50 odsto učesnika (roditelјa, vaspitača i učitelјa) značajno napredovalo u nivou digitalnih znanja i veština. Roditelјi, vaspitači i učitelјi su kroz treninge i obuke učili kako da pomognu deci uzrasta od četiri  do osam godina u prvim koracima koje prave u digitalnom okruženju. Rezultati sprovedenih aktivnosti govore o tome da su vaspitači imali najveću korist od realizacije ovog projekta, a da su zajedno sa roditelјima i učitelјima najviše naučili o zaštiti od zloupotreba u digitalnom svetu i bezbednom ponašanju dece na internetu. Osim bezbednosti dece, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja posebnu pažnju posvećuje razvoju učeničkih kompetencija za aktivno učešće u savremenom društvu koje se svakodnevno menja. Svesni značaja digitalne pismenosti, definisali smo je kao jednu od klјučnih kompetencija u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, rekla je pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje  Vesna Nedelјković. Nedelјković je dodala da su naša obaveza i misija da omogućimo maksimalnu dobit digitalnih tehnologija za svako dete i učenika uz prevenciju svih rizika nebezbedne i nepravilne upotrebe. To je ujedno i jedan od izazova sa kojim smo se suočili tokom realizacije projekta, ukazala je Nedelјković.

Kompanija Telenor, dugogodišnji partner UNICEF-a, se strateški bavi temom bezbednog korišćenja interneta i digitalnih tehnologija od strane dece i mladih. Danas, nakon završenog projekta ,Bezbedan internet za celu porodicu’, imamo 100 hilјada roditelјa i dve hilјade učitelјa, nastavnika i vaspitača obučenih da pomognu deci da lakše prepoznaju i iskoriste sve prednosti interneta, ali i zaštite se od rizika sa kojima se susreću, rekla je direktorka komunikacija i održivog razvoja Telenora Srbije Marija Vujanić. Ona je dodala da je stvaranje digitalnih kompetencija među najmlađima klјučno ulaganje u budućnost Srbije. Za nas u Telenoru, građenje bezbednog internet okruženja i podrška digitalizaciji društva su oblasti kojima smo dugoročno posvećeni, rekla je Vujanić.

Deca počinju da koriste digitalne uređaje i internet u sve ranijem dobu zato je klјučna podrška deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta da bezbedno i konstruktivno koriste digitalne uređaje i internet. Istraživanje sprovedeno u okviru projekta ,Bezbedan internet za celu porodicu’ pokazalo je da većina roditelјa, vaspitača i učitelјa nema dovolјno znanja i veština da decu usmere na korišćenje digitalnih tehnologija na konstruktivan način i kako da im pomogne da budu bezbedni na internetu, objasnila je zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji Severin Leonardi. Prema njenim rečima ovaj projekat je dobar primer kako je moguće prevazići taj jaz. Kod roditelјa, vaspitača i učitelјa koji su prošli obuke unapređeno je znanje o bezbednom korišćenju interneta, kao i o merama zaštite dece od rizika na internetu. Da bismo osigurali da su prava svakog deteta zaštićena u digitalnom svetu – moramo da nastavimo da radimo zajedno, rekla je Leonardi.

Digitalni vodič daje doprinos zaštiti i ostvarivanju prava deteta na zaštitu od nasilјa i diskriminacije, zaštitu od štetnih i neprimerenih sadržaja, zaštitu privatnosti.  Prava deteta garantovana UN Konvencijom o pravima deteta važe i u digitalnom svetu, kao i obaveze države i odraslih da omoguće deci da ostvare i uživaju svoja prava, podsetio je direktor Užičkog centra za prava deteta Radovan Cicvarić. On je precizirao da se to prvenstveno odnosi na pravo deteta na zaštitu od nasilјa i diskriminacije, zaštitu od štetnih i neprimerenih sadržaja, zaštitu privatnosti, ali i prava na slobodu izražavanja i dostupnost informacija koje su značajne za dečji razvoj, pravo na kvalitetno obrazovanje, igru, slobodno vreme i kulturne aktivnosti.

Projekat ,Bezbedan internet za celu porodicu’ dao je doprinos zaštiti i ostvarivanju prava deteta kroz jačanje digitalnih kompetencija dece, roditelјa, učitelјa i vaspitača, razvoj saradnje i partnerstava svih relevantnih aktera i ukazujući na važnost ove teme u javnosti, rekao je Cicvarić. Projekat „Bezbedan internet za celu porodicu“ pokrenuli su UNICEF i Telenor, a sprovode ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Užički centar za prava deteta. Cilј projekta je informisanje i pružanja podrške deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta da bezbedno i konstruktivno koriste digitalne uređaje i internet.

Hanić: Do diplome za 18 meseci

Profesor Hasan Hanić iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kaže da su kratki programi studija zamišljeni tako da se osoba – srednjoškolac, student ili svršeni student može za kraće vreme usmeriti na one discipline koje su neophodne za određenu vrstu posla. Nacionalni savet za visoko obrazovanje još krajem marta doneo je pravilnik o realizaciji programa za kratke studije. Pravilnik je stupio na snagu što znači da ćemo ubuduće moći da po ubrzanoj proceduri dobijemo onaj kadar za koji određeni poslodavac iskaže interesovanje. – Prvi korak trebalo bi da naprave fakulteti i poslodavci zajedno, odnosno visoka škola ili univerzitet. Poslodavac ovde predstavlja svojevrsno telo koje akredituje takve kratke studijske programe – kaže profesor Hasan Hanić. Najpre bi fakulteti trebalo da sagledaju potrebe tržišta rada i kažu koja su zanimanja deficitarna, navodi Hanić za RTS  i ističe da se ovde radi o zahtevima za određene poslove i za određena konkretna radna mesta.

Prema njegovim rečima, postavka je da se osoba, srednjoškolac, student ili svršeni student može za kraće vreme usmeriti na one discipline koje su neophone za određenu vrstu posla. Reč je obuci koja bi trajala od tri do 18 meseci. To su studijski programi koji prevashodno moraju biti stručno orijentisani, da sadrže i obezbede što više praktičnih znanja. Profesor Hanić ukazuje da su trenutno najpopularnije infomaciono-komunikacione tehnologije koje uključuju softver i programiranje. – Jedan gimanzijalac koji je zainteresovan za ovu oblast može biti osposobljen bolje za kraće vreme nego neki fakultetski obrazovani čovek koji ima mnogo više znanja, ali ne može tako efikasno da se uključi i obavlja posao kao neko ko ima kombinaciju znanja – objasnio je profesor Hanić.

Ističe da je ideja da se kratki studijski program radi zajedno sa poslodavcima koji najbolje znaju zahteve određenih radnih mesta i da zajedno koncipiraju program i sadržaje. Profesor navodi da je predviđena i praksa, tako da će oni koji se opredele za ove programe određeno vreme provoditi u kompaniji koja je naručilac određenog profila. Na pitanje kada će početi prvi studijski programi, Hanić je rekao da to zavisi od fakulteta.

U prodaji Konkurs za upis u srednju školu

Konkurs Ministarstva prosvete za upis učenika u prvi razred srednje škole za narednu, 2019/20. školsku godinu, su u prodaji od utorka 21. maja. U dokumentu su navedeni svi važni podaci o školama čiji je osnivač Srbija, područjima rada, broju učenika, obrazovnim profilima i trajanju obrazovanja, kao i o merilima i načinu izbora kandidata.Sastavni deo Konkursa su i Prijava za ispit i lista želja, na čijem spisku može da bude navedeno najviše 20 obrazovnih profila, potencijalnih budućih zanimanja. Istovremeno sa Konkursom, Prosvetni pregled objaviće i Informator, koji može da pomogne budućim srednjoškolcima pri izboru zanimanja, posebno onima koji se još uvek dvoume oko škole u kojoj će nastaviti učenje. Konkurs i Informator mogu se od utorka nabaviti u knjižarama Prosvetnog pregleda, pouzećem ili u knjižarama širom Srbije po ceni od 250 dinara za Konkurs i 220 dinara za Informator.

“Blicov” poklon – zbirka zadataka iz kombinovanog testa

“Blic” je u ponedeljak, 20. maja, “malim maturantima” poklonio  i zbirku kombinovanih testova za završni ispit. “Osnovci, proverite svoje znanje iz društvenih i prirodnih nauka! Zbirka koju poklanjamo svim čitaocima u ponedeljak sastavljena je od pitanja iz hemije, fizike, biologije, geografije sa rešenjima”, poručili su iz Blica.

Biće to prilika da budućm srednjoškolci obnove celokupno gradivo koje će se naći na završnom maturskom ispitu. Završni ispit ove godine za učenike osmog razreda osnovnih škola biće održan od 17. do 19. juna. Roditelji, pripremite svoje maturante za ovaj važan ispit uz poklon knjige “Blica”!

Ministarstvo: Mesta za 76.239 budućih srednjoškolaca

Trka za upis u srednje škole počinje za mesec dana, a u Ministarstvu prosvete kažu da za narednu školsku godinu ima 76.239 slobodnih mesta u gimnazijama i srednjim stručnim školama. To je za stotinak više u odnosu na prošlu godinu kada je bilo 76.131 slobodno mesto U trogodišnjim školama u Srbiji mesta ima za 15.305 učenika prvog razreda, dok su kvote za četvorogodišnje stručne škole 39.056 učenika, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu prosvete. Za buduće srednjoškolce u gimnazijama ima 18.884 mesta, umetničkim likovnim 709 mesta, muzične i baletske 1.072 mesta, specijalne 1.213 mesta, dok u Sportskoj gimnaziji i sportskim odeljenjima mesta ima za 240 đaka.

Nastava se za učenike osmog razreda završava 31. maja, ali to nije kraj za osmake jer ih čekaju pripreme za završni ispit i mala matura koja je zakazana za 17,18. i 19. jun. Uspeh sa male mature važan je zbog upisa u željenu srednju školu. Uspeh iz osnovne škole maksimalno može da nosi do 60 bodova, dok na tri testa maksimalno može da osvoje 40 bodova.

Vremeplov: Usvojen I deo Dušanovog zakonika

Državni sabor u srpskom prestonom gradu Skoplju usvojio je na današnji dan  21. maja 1349. godine  prvi deo Dušanovog zakonika, odnosno “Zakonik blagovernago cara Stefana”, kako je glasio zvaničan naziv, kojim su utvrđena opšta načela uređenja države. Pored odredaba ustavnog karaktera, Zakonik je regulisao prava staleža, štiteći i najniže staleže, i imao je kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Zakonik je 1354. dopunjen na Državnom saboru u Seru. Rađen je na osnovu običajnog prava, crkvenog zakonodavstva i posebno rimsko-vizantijskog prava. Zakonik proklamuje da sudije treba da se drže zakona čak i kada je on suprotan vladarevoj volji. Sačuvano je 25 prepisa. Najstariji prepis iz 14. veka sačuvan je u srpskom manastiru u Strugi (sada se nalazi u Moskvi).

Vremeplov: Umrla Džejn Adams

Američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams umrla je na današnji dan  21. maja 1935. godine. Dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931,  bavila se praktičnim rešavanjem socijalnih problema i bila predsednik Međunarodne ženske lige za mir i slobodu.

Vremeplov: Umro Tomazo Kampanela

Na današnji dan  21. maja 1639.  godine umro je  italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, jedan od rodonačelnika utopijske filozofije, koji je 27 godina proveo u tamnici. U delu “Država sunca”, napisanom po uzoru na Platona i Tomasa Mora, izložio je shvatanja o idealnom društvu kao nekoj vrsti ostvarenja Platonovog ideala.

Vremeplov: Rođen Direr

  Nemački slikar i bakrorezac Albreht Direr rođen je na današnji dan 21. maja  1471. Godine. Bio je jedan od najvećih renesansnih majstora. Minuciozan u radu, bio je obdaren i velikom maštom. Realizam i misticizam kod njega ponekad idu uporedo. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, u kojima je posebno izražen precizan crtež (“Apokalipsa”, “Velika muka”, “Bogorodičin život”). Rado je crtao prirodu, a radio je i akverele. Putovao je po Italiji i Holandiji, ali je najviše živeo u Nirnbergu. Dela: “Četiri apostola”, “Sveta Trojica”, “Bogorodica u ružičnjaku”, “Portret Holcšuera”.

Vremeplov: Rođen Saharov

Ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975,  rođen je 21. maja1921 godine. Kao nepomirljivi protivnik režima Leonida Brežnjeva, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986. Tvorac je sovjetske hidrogenske bombe, ali se kasnije žestoko protivio nuklearnom naoružavanju.

Vremeplov: Umro Hugo de Fris

Na današnji dan 21. maja 1935. godine umro je holandski botaničar Hugo de Fris, osnivač eksperimentalne genetike. Prema njegovoj mutacionoj teoriji evolucije – nasuprot učenju Čarlsa Darvina – nove vrste nastaju naglom genetičkom promenom – mutacijom. Dela: “Teorija mutacije”, “Vrste i varijeteti, njihovo mutaciono poreklo”.

Potpisivanje žalbe na odluku o doktoratu Siniše Malog

Na sajtu www.peticije24.com  počelo je potpisivanje on-lajn žalbe na odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka, koje je usvojilo izveštaj fakultetske Etičke komisije,a ona mišljenje stručne komisije da doktorska disertacija ministra finansija Siniše Malog nije plagijat. Do sada je peticiju potpisalo preko 130 lica, od kojih nisu svi zaposleni na Univerzitetu u Beogradu. Kao autori peticije se navode Dušan Teodorović, akademik i profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, Raša Karapandža, redovni profesor EBS Univerziteta i Milovan Šuvakov, viši naučni saradnik Instituta za fiziku. Žalbu, kako se navodi, mogu potpisati nastavnici, saradnici i studenti ne samo sa Beogradskog već i drugih univerziteta u Srbiji, ali će iz pravnih razloga u tabelama koje će biti predate Univerzitetu u Beogradu stajati samo potpisi zaposlenih na toj visokoškolskoj ustanovi.

U žalbi, između ostalog, piše da su stručno mišljenje i odluke organa FON-a zasnovani na „pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, što se, pre svega odnosi na obim plagijata, kao i na način preuzimanja u spornoj doktorskoj disertaciji“. Uz detaljno obrazloženje, navedeni su i do sada neobjavljeni dokazi da je Mali direktno preveo iz doktorske teze dr Stefanosa Hailemariama mnogo više od maksimalnih tri do četiri odsto koje stručna komisija priznaje. „Ove činjenice o plagiranju teze S. Hailemariama nisu nove jer je stručna komisija mogla da ih utvrdi korišćenjem softvera Turnitin. Međutim, te plagirane delove teksta stručna komisija nije samostalno pronašla, što takođe dovodi u pitanje ozbiljnost i temeljnost njenog rada“, piše u žalbi.

Potpisnici žalbe predlažu Odboru za profesionalnu etiku UB da preinači odluku NN veća FON-a i da utvrdi da je doktorat Malog plagirani rad, te da obaveže državne organe Univerziteta u Beogradu da mu uskrate izdavanje doktorske diplome. Među potpisicima žalbe sa Beogradskog univerziteta su Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta, Galjina Ognjanov. profesorka Ekonomskog fakulteta, Dragan Popadić i Dubravka Stojanović sa Filozofsko, Aleksandra Smiljanić sa Elektrotehničkog fakulteta, Vesna Poleksić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta, Snježana Milivojević sa Fakulteta političkih nauka, Božidar Radenković, sa Fakulteta organizacionih nauka…

Kompletan tekst žalbe i detaljni argumenti mogu se pročitati na linku  https://www.dropbox.com/s/4ct4vb2w5ycfo8t/Zalba%20Elektronska%20verzija.pdf?dl=0

Senta: Tinejdžerka se obesila u štali hranitelja

Petnaestogodišnja devojčica obesila se u nedlju rano ujutro u štali svojih hranitelja, u kući koja se nalazi u Senti. Tragedija je otkrivena u nedelju ujutru kada je telo devojčice pronađeno u pomoćnom objektu bračnog para koji se bavi poljoprivredom, a kako saznajemo, obesila se šalom. U senćanskom Osnovnom javnom tužilaštvu potvrđuju da je u pitanju samoubistvo. – Devojčica je bila smeštena u hraniteljskoj porodici. Pronađena je obešena u štali. Motivi se utvrđuju. Policija je izvršila uviđaj i tužilaštvo je izdalo naredbu da se uradi obdukacija u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu. Nema naznaka da je u pitanju sumnjiva smrt koja bi mogla da nastupi kao posledica krivičnog dela – kažu u OJT.

Prema nezvaničnim informacijama jedan od motiva bi mogao da bude i neuzvraćena ljubav, odnosno, da je devojčicu prevario mladić. U tužilaštvu kažu da će istraga utvrditi da li su takve sumnje istinite. Devojčica koja je oduzela sebi život završila je osnovnu školu u Senti, a kako saznajemo poslednje dve godine živela je kod hranitelja.

Komšije: Hranitelji besprekorno brinulu o deci

– Hranitelji su ozbiljni ljudi i nikada nije bilo nikakavih problema sa njima i kod njih. Zaista su oduvek bili posvećeni deci. Dete je i ranije sebe povređivalo – kaže komšinica. Njenu priču potvrdila nam je i osoba upoznata sa ovim slučajem iz Sente. – Devočica je sa polusestrom i polubratom oduzeta od majke, koja je poznata po agresivnom ponašanju, i smeštena kod hranitelja. Njih troje su zajedno bili kod bračnog para i ti ljudi se odlično brinu o deci. Svaki put kada je devojčica ranije pokušala da se povredi hranitelji su se obraćali lekarima. Pre se sekla žiletom i uzimala je lekove – priča nam sagovornik. Bračni par hranitelja pokušavao je na sve načine da pomogne devojčici i zbog toga su se obraćali i medicinskim stručnjacima. Hranitelji važe za najbolje hranitelje u našem kraju. Veoma su posvećeni i besprekorni kada su u pitanju deca. Njihovo dvoje dece je odraslo, a oko deset godina se brinu o drugoj deci. Komšije hranitelja su videle policiju ispred njihove kuće, ali niko nije znao o čemu se radi. – Mnogo nam je žao devojčice, ali žao nam je i ljudi koji su se brinuli o njoj kao da im je rođeno dete. Čula sam da je devojčica i ranije pokušavala da se ubije, niko nije znao razloge, mada u Senti je svima poznato da su deca mnogo propatila pored rođene majke. Možda je to uradila zbog momka, ali ona je to radila i pre – zaključila je Senćanka iz Nazorove ulice.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

011/7777-000 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”. Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja. Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra “Srce” od 17 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org.

Preminula Lena (16) posle 5 meseci mučne borbe

Lena Ilić (16) osma je žrtva stravične tragedije iz Donjeg Međurova koja se dogodila kada je 21. decembra prošle godine kada je voz naleteo na autobus Niš ekspresa na pružnom prelazu u selu Donje Međurovo. Devojčica je izdahnula u petak uveče  na Intenzivnoj nezi Klinike za neurohirurgiju posle velike borbe lekara da je održe u životu, ali organizam nije izdržao. U nesreći je zadobila teške povrede glave. Kako Telegraf.rs saznaje, devojčici je nastupilo krvarenje u mozgu zbog zadobijenih teških povreda. Prethodnih nekolilko meseci komunicirala je samo očima i samo na taj način reagovala na okolinu. Ova učenica Umetničke škole u Nišu je treće dete koje je izdahnulo posle nesreće koja se dogodila 21. decembra oko 7.45 sati.

Lenina smrt otvorila rane i porodici poginule Marijane

Ceo Čokot plače za Lenom Ilić (16) koja je sinoć preminula od posledica povreda zadobijenih 21. decembra prošle godine u sudaru autobusa i voza na pružnom prelazu u Donjem Međurovu. Smrt tinejdžerke posebno je pogodila porodicu Marijane Kocić (17) koja je stradala u istoj nesreći dok je autobusom putovala u školu, čija je kuća na samo stotinak metara od Lenine. Marijanin otac Srećko kaže da se molio da Lenini roditelji ne dožive njegovu sudbinu. Kako kaže, njegova Marijana je htela da upiše vojnu ili policijsku akademiju, da položi vožnju, njenim planovima nije bilo kraja. Od njenih snova ništa nije ostalo, nikada neće postati akademski građanin što joj je bila velika želja, ona neće biti majka, a njenoj porodici ostaju samo njene slike i uspomene.

Prema rečima nesrećnog oca, on žali za svim žrtvama nesreće, ali da je najtragičnije što je stradalo i troje dece. – Lena, Aleksa i naša Marijana tek su okusili život, bol je prevelika, a opet ne mogu se žrtve meriti, iza Danijele Stanković i Nataše Janković su ostala deca, ni ostali ljudi koji su stradali nisu ničim izazvali to što im se desilo. Iza svakog od njih je neko ostao da pati za njima, a naša deca su ostavila roditelje da tuguju za njima celog života – priča Srećko dok mu se suze slivaju niz lice.

Cela škola plakala: Nastavnici neutešni nakon smrti učenice

Vest o smrti Lene Ilić (16) iz Čokota, najteže povređene putnice iz “autobusa smrti” u Donjem Međurovu kod Niša, koja je posle pet meseci izgubila bitku za život, sa velikom tugom primljena je i u Osnovnoj školi “Desanka Maksimović” u Čokotu koju je pohađala. Lena je u stravičnoj nesreći zadobila povrede glave i uprkos petomesečnoj borbi lekara da je spasu, preminula je na Odeljenju intenzivne nege na Klinici za neurohirurgiju. Samim tim, broj žrtava nesreće koja je užasnula Srbiju popeo se na osam.

Tinejdžerka je u Osnovnoj školi “Desanka Maksimović” završila osmogodišnje školovanje, nakon čega je upisala Umetničku školu u Nišu. Vest o njenoj smrti zatekla je i njene nekadašnje nastavnike. – Bila je dobro dete koje smo svi voleli. Svi smo teško primili vest o njenoj smrti, to je nenadoknadivi gubitak. Nakon udesa cela škola je plakala. Molili smo se da prežive i ona i ostali povređeni u udesu. Nadali smo se se da će Lena uspeti da preživi i da se oporavi. Međutim, nije izdržala. Ovo je strašna tragedija – rekao je za “Blic” Andrijan Tasić, profesor fizičkog vaspitanja u školi u Čokotu.

Njena nekadašnja nastavnica biologije, Violeta Milosavljević kroz plač kaže da je to ogromna tragedija jer dete od početka školovanja pokazala da je vaspitana devojčica, takoreći bez mane. – Lena je bila prava dama od devojčice. Stvarno ne znam šta da kažem, sem da se pitam zašto bog uzima takvu decu. Još od početka školovanja je pokazala da je posebna. Sad kao da je gledam u školskom dvorištu. Sva nadarena, marljiva, radna, odgovorna, jedno dete za primer. Videlo se da će da upiše Umetničku školu po afinitetima za umetnost. Strašno je ovo šta nam se dešava – kaže nastavnica Milosavljević.

Majić: Ostavljanje bez nade se smatra nečovečnim kažnjavanjem

Sudija apelacionog suda Miodrag Majić usprotivio se usvajanju “Tijaninog zakona”, koji predviđa uvođenje doživotne kazne za neka od najtežih krivičnih dela bez mogućnosti uslovnog otpusta, jer smatra da takve odredbe predstavljaju kršenje međunarodnih konvencija i evropskih standarda, ali i Ustava Srbije. “Sudije primenjuju zakon, kakvav god da je. Kada jednom to osvane kao zakon, ja ću ga primenjivati, bez obzira na to šta mislim”, rekao je Majić, gostujući u emisiji Utisak nedelje na televiziji Nova S.  On je, kao sporno, označio to što, u slučaju Zakona, nije bilo javne rasprave i izjašnjavanja struke, a posebno problematičnim vidi to što ne postoji mogućnost uslovnog otpusta. Prema međunarodnim standardima, ukazao je Majić, nemogućnost uslovnog otpusta, ostavljanje bez nade i perspektive, smatra se nečovečnim kažnjavanjem.  Kako je upozorio, reč je o kršenju međunarodnih obaveza, ali i najvišeg pravnog akta Srbije.  Prema Majićevom stavu, stroža kaznena politika u ovakvim slučajevima ne rešava problem, već ga čini složenijim.

Otac ubijene Tijane Jurić, Igor Jurić, koji je i podnosilac ove zakonske inicijative, smatra da se protiv Zakona proteklih nekoliko nedelja naprasno sprovodi kampanja. Jurić je negirao insinuacije da je on “trojanski konj” Aleksandra Vučića koji ovim zakonom, kako pojedini tvrde, želi da ostvari i određene političke manipulacije.  On je napomenuo da ga je opozicija podržavala sve dok nije odbio da učestvuje na protestima “1 od 5 miliona”. Jurić tvrdi da mu je jedino bitno da Zakon bude usvojen i naglašava da bi isti stav imao i da je predsednik Srbije sada Boris Tadić. Uz pitanje zbog čega se struka nije izjasnila i pomogla ranije, dok su se skupljali potpisi i pre nego što je Zakon stigao u parlament, Jurić je negirao navode da nije bilo javne rasprave. Poslanica iz redova Narodne stranke Sanda Rašković Ivić podseća da se opozicija dogovorila da bojkotuje parlament, pa će tako postupiti i u slučaju “Tijaninog zakona”.  Ona misli da ovim zakonom, kao i zakazanim posebnim skupštinskim zasedanjem o Kosovu, vlast na sve “mile i nemile načine” pokušava da dovede opoziciju u parlament. Cilj vlasti je, kako je ocenila, da se evroskim institucijama pokaže kako je sve u redu sa demokratijom u Srbiji.  Rašković Ivić zamera to što je početnim zahtevima ovog zakona, koje je potpisima podržalo 160.000 ljudi, vlast dodala i teška krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, koja nemaju veze sa prvobitnom idejom.

About the Author

admin