Vesti – 23.05.2019.

Sutra je Dan slovenske pismenosti i kulture

Vlada Srbije usvojila je 16. maja dopune Zakona o državnim i drugim praznicima, kojima je predlaženo da 24. maj bude nov praznik – Dan Ćirila i Metodija. Inicijativa je potekla od Ministarstva kulture, a predlog je Vladi dostavilo Ministarstvo za rad.  

Tim praznikom obeležavaće se Dan slovenske pismenosti i kulture, koju su utemeljili slovenski prosvetitelji Ćirilo i Metodije, osnivači slovenske književnosti i tvorci prvog slovenskog pisma – glagoljice. Kako saznajemo, 24. maj će biti državni praznik i radni dan.

Ogromno interesovanje za specijalizovana odelјenja i škole

Prijavlјivanje za prijemni ispit koje će polagati učenici nadareni za prirodne nauke, jezike, informatiku i umetnost, završeno je 17. maja, a na jedno mesto u proseku su konkurisala  dva učenika. Najveća konkurencija biće među učenicima koji žele da upišu novi gimnazijski smer hemije i biologije, gde je na 100 mesta konkurisalo 328 učenika. Oni će prijemni polagati 1. juna. Istog dana polaže i 535 matematičara, koji se bore za 260 mesta.

Najveći broj prijava podneli su učenici sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku. Od 2.495, koliko ih se prijavilo, specijalizovano odelјenje moći će da upiše 1.160. Prijemni ispit za njih je zakazan za 2. jun, kada polažu i oni koji vole fiziku. Za 60 mesta, kolika je kvota za upis nadarenih za tu nauku, konkuriše 114 učenika.

Prijemni u filološkim gimnazijama i filološkim odelјenjima je 1. i 2. juna, kada će za 504mesta polagati 662 učenika. Crtanje, slikanje i vajanje za upis u likovne škole polagaće 965 učenika, a moći će da se upiše 708. Oni prijemni polažu 31. maja, 1. i 2. juna. Tada na ispit izlazi i 1.130 učenika koji su konkurisali za 1.014 mesta u srednjim muzičkim školama.

Baletske škole će proveravati znanje klasičnog baleta, moderne i narodne igre od 2. do 4. juna. U konkurenciji za 90 mesta, biće 115 učenika.

Prijemni ispiti za odelјenja u školama u kojima se deo nastave odvija na stranom jeziku zakazani su za 25. i 26. maj. Interesovanje za upis na 540 mesta, pokazalo je 805 učenika.

Konačni rezultati prijemnih ispita biće objavlјeni u petak, 7. juna, nakon čega svi učenici osmog razreda polažu završni ispit, odnosno test iz srpskog (maternjeg) jezika, u ponedelјak 17. juna. Završni test iz matematike je 18. juna, a kombinovani test u sredu, 19. juna. Objavlјivanje konačnih rezultata završnog ispita je u četvrtak, 27. juna.

Kalendar aktivnosti za sprovođenje završnog ispita za školsku 2018/2019. i upisa učenika u srednju školu za školsku 2019/2020. godinu nalazi se na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – http://www.mpn.gov.rs/upis-ucenika-u-srednju-skolu-2019-20/

Isplata IX rate stipendija i kredita

Isplata devete mesečne rate učeničkih stipendija i kredita, za školsku 2018/2019. godinu,  počela je juče, 22. maja 2019. godine. Iznos mesečne rate je 5.400 dinara.

Šarčević: Cilj – povezivanje nauke sa privredom i novi instituti

Jedan od strateških cilјeva Ministarstva prosvete je dalјi razvoj nauke, posebno njena veza sa privredom, kao i osnivanje novih naučnih instituta, poručio je u utorak  ministar  prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Tokom sastanka sa rukovodiocem Svetske banke za finansije, konkurentnost i inovacije Mariom Gvadamilasom, sa kojim je razgovarao o reformama koje Republika Srbija sprovodi u oblasti nauke, istraživanja i razvoja, Šarčević je rekao da je jedan od cilјeva i podizanje kvaliteta visokog obrazovanja i njegova internacionalizacija. Ministar je podsetio da je krajem prošle godine usvojen Zakon o Fondu za nauku, da su obezbeđena osnovna sredstva za njegovo funkcionisanje i da se sada traži trajno rešenje za objekat u kojem će ta institucija da radi.

Kada je reč o Zakonu o nauci i istraživanjima Šarčević je istakao da su javne rasprave bile veoma iscrpne, ali da je to pomoglo da se napravi dobar dokument koji uvažava stavove i potrebe naučne zajednice. Očekujem da na Vladi bude do kraja maja, a zatim u Parlamentu tokom juna, rekao je Šarčević.

Ministar je ukazao i na činjenicu da je, na osnovu veoma strogih kriterijuma, prošle godine u prvi posao uklјučeno i 1.000 mladih istraživača, kao i da je obezbeđen fond za istraživače koji žele da se iz inostranstva vrate u Srbiju. Uklјučili smo i 100 istraživača mlađih od 30 godina, koji su tek upisali doktorske studije. To su mere kojima mladima poručujemo da o njima brinemo, rekao je Šarčević.

Predstavnicima delegacije Svetske banke najavlјeno je i da će Fond za nauku ove godine raspisati dva poziva – jedan u vezi sa podrškom mladim istraživačima, i drugi koji će podržati saradnju naučnika u Srbiji sa srpskim naučnicima u dijaspori.

Gvadamilas je pohvalio Srbiju konstatujući da je učinjen dobar napredak u oblasti nauke, istraživanja i razvoja. On je istakao da je posebno važan napredak koji je učinjen kada je reč o institutima i da razume da je potrebno vreme da bi se videli određeni rezultati.

OPENS: Konkurs za kratke priče na teme iz narodnih poslovica

Omladinski savez udruženja „Novi Sad omladinska prestonica Evrope – OPENS” predstavio je u petak  predstavnicima novosadskih srednjih škola konkurs za pisanje kratkih priča na teme iz narodnih poslovica na srpskom, mađarskom i slovačkom jeziku. Cilј samog procesa jeste približavanje poslovica modernom vremenu i situacijama kao osavremenjavanje nepromenjenih trajnih vrednosti koje one predstavlјaju.  Priče treba da opišu neku životnu situaciju koja bi predstavila odabranu poslovicu u svakodnevnom životu, sa sažetom porukom mudrosti same poslovice. Odabrani radovi biće korišćeni kao scenario za kratke animirane filmove od dva-tri minuta, te je potreban što detalјniji opis scena (dijalozi, skice, crteži, karikature). Ideja je da profesori maternjeg jezika, istorije ili filozofije na nekim od časova obrade temu narodnih poslovica – kao primer vanvremenskih umotvorina, te da podstaknu učenike da ih na svoj način interpretiraju, pri čemu bi dali primer njihovog viđenja u današnjici. Pisanje radova može biti pojedinačno ili u timovima od po tri učenika na temu dvadeset zadatih poslovica, koje je predložila Matica srpska. Srednjoškolci koji pohađaju nastavu na mađarskom i slovačkom jeziku takođe imaju priliku da konkurišu na svom maternjem jeziku.

Autori odabranog rada učestvovaće u izradi kratkog animiranog filma, kako bi se što vernije realizovala njihova zamisao. Rok za slanje radova iz škola jeste 21. jun 2019. godine. Finalni rad biće premijerno emitovan na RTV-u. Pored toga, pobednika očekuje i novčana nagrada. Konkurs za pisanje kratkih priča na temu narodnih poslovica podržao je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Više informacija u vezi s konkursom možete dobiti direktno u srednjim školama, u kancelariji OPENS-a ili u resornom sekretarijatu.

Šetnja za osmeh: Fondacija Đoković  u akciji

Fondacija Novak Đoković učestvovala je u subotu 18. maja, po peti put, u humanitarnoj manifestaciji pod nazivom “Prošetaj milju za osmeh” koju organizuje beogradska internacionalna škola “Prima”. U šetnji su učestvovalo i više od 350 dece i njihovih roditelja, a cilj je zajednički – pomoć školama u Srbiji. Ulaznice za ovu sada već tradicionalnu šetnju na Dedinju, bile su majice u vrednosti od 700 dinara, a novac prikupljen njihovom kupovinom namenjen je nabavci opreme za 11 isturenih odeljenja iz devet osnovnih škola u Srbiji. Za škole mališana iz okoline Sremske Mitrovice, Aleksinca, Vlasotinca, Smedereva i Kragujevca, prodajom majica prikupljeno je 270.000 dinara, dok donacije prijatelja i dalje traju, te će konačan ishod biti poznat u narednim danima.

Šetnji su se, pored Maje Kremić, nacionalne direktorke Fondacije Novak Đoković, i Bridžit Mekintoš, direktorke internacionalne škole “Prima”, priključili glumac Bojan Perić, kao i više od 350 dece sa roditeljima, koji su dolaskom podržali ovu humanu akciju. – Kao Fondacija najboljeg tenisera sveta svake godine imamo plemenit cilj. Već peti put u maju šetamo jednu milju i prikupljamo novac za odabrani projekat koji kasnije u toku godine sprovedemo. Fokus naše fondacije je rad i razvoj, tako da u skladu sa tim internacionalna škola “Prima” zajedno sa nama bira projekat. Uglavnom su to opštine kojima treba neka pomoć, tačnije njihovim školama. Prošle godine prikupili smo 360.000 dinara i zahvaljujući tome preuredili smo četiri radne sobe u vrtiću “Vlada Obradović Kameni” u Pećincima – kaže Maja Kremić.

Cilj ovogodišnje šetnje bio je da mališanima iz 11 isturenih odeljenja budu pruženi najbolji uslovi za pravilan rast i razvoj. – Oni će u septembru prisustvovati Kampu prijateljstva Drugarijada, koji organizujemo svake godine, a nakon povratka u rodna mesta, dočekaće ih oprema predviđena da im dugoročno olakša i ulepša period detinjstva i školovanja. Pomoć svih ljudi dobre volje presudna je za uspeh onoga što radimo – rekla je Maja Kremić, zahvaljujući se internacionalnoj školi “Prima” koja za taj projekat već duže vreme u Fondaciji prepoznaje idealnog partnera.

Direktorka internacionalne škole “Prima” Bridžit Makintoš navela je da je za nju najveći uspeh ovog projekta u tome što već godinama unazad stavlja osmehe na dečja lica. – Današnje okupljanje je, zahvaljujući našim učenicima i njihovim roditeljima, kao i svim našim prijateljima, još jedna u nizu uspešnih humanitarnih šetnji koje organizujemo na terenima škole. Hvala vam što ste se ponovo okupili u ovolikom broju i pokazali koliko su velika vaša srca. Sva deca zaslužuju detinjstvo u jednakim uslovima, a mi smo današnjim gestom pokušali da se za jedan korak približimo ovom cilju – istakla je Bridžit Mekintoš.

Šetnji je prisustvovalo i 14 osnovaca iz škole “Julijana Ćatić” iz sela Ramaće i Ugljarevac u okolini Kragujevca, čija je direktorka Svetlana Živanović iskazala veliku zahvalnost Fondaciji Novak Đoković što je odabrala da baš njihova ustanova bude jedna od onih kojoj će pomoći. Prema njenim rečima, ovom akcijom mališani iz isturenih odeljenja ove škole dobiće neophodna nastavna sredstva koja će doprineti kvalitetu nastave, ali i života mališana i njihovih učitelja. – Seoske škole su u današnje vreme dosta drugačije nego gradske, samim tim deca su se mnogo obradovala, a nama ova pomoć puno znači – navela je direktorka.

Učenici iz škola kombinovanih odeljenja koji su prisustovali manifestaciji vidno su bili odeševljeni programom, kao i druženjem sa đacima iz internacionalne škole “Prima”. – Super nam se svidelo, igrali smo tenis, jeli, hodali. Ovde nam je lepše nego u Kragujevcu, zato što ima svakakvih aktivnosti – u glas su govorili Anastasija (10), Vlada (8) i Marina (8) iz škole “Julijana Ćatić”, koji su, inače, prvi put u Beogradu. Njihovi drugari iz škole “Prima”, zaslužne za organizaciju ovog događaja, takođe su bili oduševljeni današnjim druženjem, iako oni uglavnom pričaju na engleskom jer im se nastava u školi obavlja na tom jeziku, uz svoje drugare iz Kragujevca uspeli su da tečno pričaju naš jezik i druže se. – Družili smo se sa vršnjacima, a sa Bojanom smo pričali kako je njemu bilo dok je išao u internacionalnu školu a kako je nama sada, i pokazivali smo projekte drugarima iz Kragujevca – ispričale su Minja i Iva, učenice petog razreda  Trećak Aleks došao je u Srbiju iz Amerike prošle godine, ali potpuno razume srpski jezik i govori ga skoro tečno. – Malo pričam engleski malo sprski i nije mi teško, lepo mi je da se družim sa drugarima ovde – rekao je Aleks posle šetnje od jedne milje.

Nakon šetnje, najmlađi učesnici uživali su igrajući se na sportskim poligonima, kreativnim igraonicama i prolećnom sajmu, kao i u druženju sa popularnim glumcem, koji je otvorio manifestaciju. – Ovakve akcije pre svega nedostaju u našoj zemlji, a nema ništa lepše kada neko tome može da doprinese. Trebalo bi da se radi na ublažavanju državnih školskih ustanova da ne bude sve samo učenje za ocenu, nego i da se uči da deca treba da budu pre svega dobri ljudi i dobri članovi društva, a to se najbolje uči kroz drugarstvo bez ocena, bez gradiva, jer ako budeš dobar drug bićes i dobar čovek – rekao je glumac Bojan Perić za “Blic”.

Najveći umovi sveta u Beogradu

Beograd će ove nedelje ugostiti najpametnije ljude sveta. Nobelovci, državnici, univerzitetski profesori, naučnici, ambasadori, pisci, umetnici i biznismeni, koji su do sada ponudili više od 3.000 inovativnih rešenja, prvi put će se sastati van Švajcarske, u kojoj je osnovana njihova “pametna” organizacija. Za 12 godina postojanja, ova zajednica najumnijih osoba na planeti, nazvana “Svetski umovi” (World Minds), okupila je oko 1.000 članova, koji svake godine u Cirihu predstavljaju inovativna rešenja da bi menjali ljudski život i funkcionisanje sveta. Dakle, sutra – u četvrtak 23. maja ovi inventivni ljudi održaće simpozijum u Narodnom pozorištu u Beogradu, zahvaljujući saradnji sa Vladom Srbije. U naš glavni grad, na skup zatvoren za javnost, stići će 400 najcenjenijih umova i time će on postati svetski centar za razmenu prestižnih inovativnih rešenja u oblasti robotike, astrofizike, medicine, molekularne biologije, psihologije, marketinga, umetnosti, sporta.

World Minds: Zašto Srbija?

“Razlog je jednostavan. Mnogo biznismena iz Srbije je već učestvovalo na našim konferencijama. Takođe i politički lideri. Oni su nas pozvali u Beograd, a nama se čini da je Srbija mesto razvoja i odlučili smo da dođemo. U Srbiji mnogo naučnika radi na različitim tehnologijama. I to jeste vaša snaga. Zato smo i želeli da dođemo – kaže Rolf Dobeli, osnivač zajednice “Vorld majnds”. Rolf Dobeli je pisac i biznismen. Zajednicu je osnovao kada je shvatio da su njegovi prijatelji privrednici, izgubili kontakt s naukom. Od domaćina i gostiju u Srbiji, ima velika očekivanja. – Pokušaćemo da ojačamo kontakte i saradnju između privrednika i naučnika. Očekujemo investicije, jer će doći mnogo biznismena, ali važna je i razmena ideja koje ćemo tek čuti – ističe Dobeli.

U proteklim godinama na ovim konferencijama 150 govornika prezentovalo je na koji način to čine. Među njima bili su i poznati Srbi, poput vodećeg svetskog rekonstruktivnog hirurga i naučnika dr Miroslava Đorđevića, profesora urologije i hirurgije na Univerzitetu u Beogradu i osnivača i direktora Beogradskog centra za genitalnu rekonstruktivnu hirurgiju, koji je prošlog decembra govorio u Cirihu. Ovog puta Srbiju će u Narodnom pozorištu predstavljati tvorci “Teslagrama” tehnologije za najbolji sistem zaštite od falsifikovanja dokumenata, kreditnih kartica, novčanica, umetničkih dela, hartija od vrednosti i podataka.

Kako objašnjava jedan od tvoraca “Teslagrama” Marija Mitrović Dankulov, sa Instituta za fiziku, posebnost ove tehnologije je to što kao zaštitne elemente koristi ljuspice sa krila leptira. Ova inovacija se od 2011. godine razvija na Insitutu za fiziku, kroz projekat naučnih istraživanja Ministarstva prosvete i Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije. Multidisciplinarni i međunarodni tim “Teslagram” broji više od 20 fizičara, inženjera i biologa. – Na krilima leptira nalazi se više od sto hiljada jedinstvenih ljuspica pomoću kojih može da se zaštiti isto toliki broj predmeta. Svaka ljuspica je drugačija, kao otisak ljudskog prsta, ima specifičnu strukturu i ne može se kopirati. Kada se skinu i nalepe na predmete dobija se “Teslagram”. To se radi po svim etičkim standardima i bez ubijanja leptira – napominje Marija Mitrović Dankulov.

Povezivanjem mozga životinje i računara kontrolišu dron

Kako pronalascima menja život savremenog čoveka na simpozijumu u Beogradu govoriće Ričard Brauning, engleski pronalazač koji je u svojoj garaži napravio raketu. On je popularno, prema superheroju, nazvan Ajronmen, jer ume da obuče metalnu odeždu, koju je sam konstruisao, i poleti u njoj. Kako to izvodi u sredu će pokazati srpskoj publici na Adi Ciganliji iznad koje će izvesti let, a na simpozijumu će govoriti o budućnosti letenja, o duhu inovacije i o tome koliko je važno pratiti svoje snove. O “sintetičkoj biologiji” i mogućnostima da se bolje upotrebi najmoćniji superkomjuter na svetu – naš mozak, govoriće Ošiorenoja Agabi, doktor nauka sa ETH-a. švajcarskog tehničkog univerziteta u Cirihu. On je povezao mozak životinje sa računarom, koji može da kontroliše dron.

Kurt Vudrič, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, dolazi iz Kalifornije da sa najuminijima podeli svoju životnu priču o potrazi za naučnim dostignućima, ali i o tome koliko sreća utiče na dolazak do otkrića, mogućnost da za njih dobijete popularne nagrade. Za Aparnu Rao kažu da je neverovatna umetnica iz Bangalora. Govoriće o alatima za simulaciju i interfejsima za kreiranje pokreta koje je razvila da pomažu umetnicima da otkriju svoj lični izraz pomoću robotike i to tako što umetnost reaguje na posmatrača.

Titel: Vežba Rečne flotile pred osnovcima

Rečna flotila izvela je u ponedeljak na privremenom poligonu Titel, na reci Tisi, taktičku vežbu sa bojnim gađanjem pod nazivom “Plavi put 2019”. Vežba, izvođena u realnim vremenskim i meteorološkim uslovima, započela je 24-časovnom proverom spremnosti i dejstvom Plovne borbene grupe za brzo reagovanje sastava komandni i tri broda različite vrste, a značajnu novinu u obuci predstavljala su dejstva novoformiranih Združenih taktičkih grupa i gađanja u plovidbi pokretnog cilja na vodi.

Radi realizovanja posebnih oblika nastave na vežbi je učestvovalo i 17 kadeta 140. i 141. klase Vojne akademije modula Rečnih jedinica. Za nišanskim spravama brodske artiljerije, izvršavajući jedinačna bojna gađanja, bili su kadeti završne godine studija, dok su oni mlađi ovladavali osnovama taktike plovljenja.

Tokom boravka na poligonu, pripadnici Rečne flotile u okviru civilno-vojne saradnje organizovali su posetu titelskoj predškolskoj ustanovi „Plavi čuperak” i uručili prigodne poklone, dok je za osnovce OŠ „Svetozar Miletić” na Tiskom keju organizovan tehnički zbor naoružanja i opreme, a na brodu „Kozara” upriličena projekcija dokumentarnog filma „Vek srpske Rečne ratne flotile”.

Vukosavljević na skupu o srpskom kulturnom prostoru

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je 17. maja na otvaranju naučnog skupa „Srpski kulturni prostor: ustrojstvo, problemi, vrednosti”, koji je počeo u Novom Sadu da je to onaj geografski prostor na kome je srpski narod tokom dugog istorijskog trajanja ostavio nesumnjive tragove svog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Vukosavljevići je skupu uručeno posebno priznanje Matice srpske za dosadašnju saradnju i pokretanje ideje za održavanje skupa: Specijalna plaketa i Pečat Matice srpske.  Obraćajući se prisutnim naučnicima, akademicima, profesorima i ostalim predstavnicima stručne javnosti, Vukosavljević je podsetio na vrednost i značaj očuvanja svih elemenata koji učestvuju u gradnji srpskog identiteta, saopšteno je iz Ministarstva kulture i informisanja. „Istorija pamti narode i društva koji su nestali sa istorijske scene, a razloge za ovakav ishod možemo da tražimo i na polju kulture. Zato je obaveza svake generacije da u skladu sa svojim znanjem, moralom, etikom učini koliko može za napredak srpske kulture, srpske duhovnosti i srpskog identiteta“, rekao je ministar.

Ministar je podsetio prisutne da je ovaj skup nastavak aktivnosti koja je začeta potpisivanjem „Povelje o srpskom kulturnom prostoru“. „Srpski kulturni prostor je onaj geografski prostor na kome je srpski narod tokom dugog istorijskog trajanja ostavio nesumnjive tragove svog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Ti prostori ne poklapaju se sa političkim prostorima naroda u nekom istoriskom trenutku“, rekao je Vukosavljević. On je istakao važnost teme kulturnog sećanja, istorije pamćenja i inkluzivnog potencijala srpskog kulturnog prostora koji osnažuje razvoj srpske kulture, našeg kulturnog identiteta, našeg zajedničkog sećanja i zajedničkog kulturnog obrasca. „Zadatak ove generacije i svih institucija, među kojima je i Ministarstvo kulture, jeste da uloži maksimalan napor kako bi se kultura učvršćivala i unapređivala te tako unapređena predavala genaracijama koje dolaze“, poručio je Vukosavljević.

Kamen temelјac za novi blok škole u Zvečkoj

U obrenovačkom naselјu Zvečka u ponedeljak 20. maja je položen kamen temelјac za izgradnju novog bloka isturenog odelјenja Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“, u kome će, osim novih učionica i kabineta, postojati i fiskulturna sala, dok će postojeći objekat škole biti rekonstruisan.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je rekao da je obrazovanje u Srbiji u usponu i da će ovi radovi mnogo značiti đacima, jer će imati bolјe uslove. Ovo što se danas ovde dešava je zbog vas, da bi imali još bolјe uslove nego što imate sada, više učionica i kabineta i salu za fizičko kako bi mogli bolјe da se razvijate i imate najbolјe moguće uslove kao što imaju deca ne samo u centralnim gradskim opštinama nego u najrazvijenijim delovima sveta, istakao je ministar.

Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković je rekao da Srbija ima 1.104 sela u kojima ima ispod 100 stanovnika od čega 200 sela nema nijednog stanovnika.

Direktorka kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, Dubravka Negre, izrazila je zadovolјstvo što učestvuju u ovom projektu i dodala da na taj način žele da podrže budućnost Srbije, a to su deca. Kada smo pre par godina procenjivali, na zahtev Vlade Srbije, opravdanost ovih ulaganja zaklјučili smo da svaka druga osnovna i srednja škola u Srbiji nemaju fiskulturnu salu, da svaka treća zahteva potpunu rehabilitaciju i modernizaciju, a svaka četvrta je starija od 60 godina, rekla je Negre. Navela je da su se zato i odazvali da podrže program rehabilitacije i modernizacije osnovnih i srednjih škola širom Srbije sa 50 miliona evra od čega je, kako je dodala, 35 miliona već isplaćeno.

Vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić je rekao da je danas važan dan i da će ovi radovi značiti i budućim generacijama. Oko sto sela u Srbiji nema dece. Tamo je besmisleno sada ulagati, tamo je trebalo neko na vreme da razmišlјa, da ulaže i danas ne bismo imali prazna sela, rekao je on. Naveo je da to nije slučaj sa naselјem Zvečka gde broj stanovnika raste i istakao da je moralna obaveza da se u takve sredine investira.

U novom bloku izdvojenog odelјenja OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ planira se izgradnja šest novih učionica, jednog sanitarnog čvora, dva kabineta, tri kancelarije, biblioteke, sale za fizičko vaspitanje sa svlačionicama i sanitarnim čvorom, sa uređenjem terena i pristupnim komunikacijama. Postojeći objekat će biti rekonstruisan tako da sa dograđenim delom čini jednu funkcionalnu celinu, a radovi podrazumevaju prenamenu postojećih prostorija i sanaciju sanitarnih čvorova. Ugovorena vrednost radova je oko 1,3 miliona evra bez PDV-a.

Vremeplov: Umro Henrik Ibzen

Na današnji dan 23. maja1906. godine umro je norveški pisac Henrik Ibzen, jedan od najvećih u istoriji drame, bespoštedan kritičar građanskog društva. Mnogo je putovao po Evropi, izučavajući dramaturgiju i pišući. Nakon 20 godina vratio se u Norvešku i postao upravnik nacionalnog teatra u Oslu. Njegove drame pogađaju bit građanskog društva koje počiva na neiskrenosti. Dela: drame “Pretendenti na presto”, “Brand”, “Per Gint”, “Savez mladih”, “Stubovi društva”, “Lutkin dom”, “Aveti”, “Narodni neprijatelj”, “Divlja patka”, “Rosmersholm”, “Gospođa s mora”, “Heda Gabler”, “Graditelj Sulnes”, “Mali Ejulf”, “Jun Gabrijel Borkman”, “Kad se mi mrtvi probudimo”, poezija “Pesme”.

Vremeplov: Rođen Džon Bardin

Američki fizičar Džon Bardin, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972.  rođen je 23. maja 1908. godine. Istraživao je poluprovodnike i superprovodljivost, a s Vilijamom Šoklijem pronašao je tranzistor.

Vremeplov: Umro fon Ranke

Na današnji dan 23. maja 1886. godine umro je i nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta, član Pruske akademije nauka. Studirao je teologiju i filologiju i doktorirao filozofiju. Za počasnog člana Društva srpske slovesnosti izabran je 1849. Kao rezultat saradnje s Vukom Karadžićem, 1829. objavio je delo “Srpska revolucija”, jednu od najboljih knjiga o srpskim ustancima 1804. i 1815. – kojom je skrenuo pažnju evropske javnosti na borbu srpskog naroda za oslobođenje. Ostala dela: “Istorija Francuske”, “Istorija Engleske”, “Rimske pape”, “Nemačka istorija za vreme Reformacije”.

Vremeplov: Rođen Karl fon Line

Švedski prirodnjak Karl fon Line rođen je na današnji dan 23. maja 1707. godine. Fon  Line je  osnivač moderne sistematike u biologiji, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu (dvojnu) nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena – roda i specije (vrste). Osnivač je i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema polnim organima važi i sada. Dela: “Systema naturae”, “Philosophia botanica”, “Genera plantarum”, “Species plantarum”.

Vremeplov: Zarobljena Jovanka Orleanka

Na današnji dan 23. maja 1430. Jovanka Orleanka je zarobljena, predata Englezima, potom izvedena na crkveni sud, a zatim 1431. osuđena na smrt i spaljena na lomači.

Vremeplov: Poništen brak Henrija VIII s Katarinom Aragonskom

Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio je na današnji dan 23. maja 1533. da je poništen brak kralja Henrija VIII s Katarinom Aragonskom i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen legalno. Ta objava dovela do raskida Anglikanske crkve i Vatikana.

Vremeplov: Umrla Zora Petrović

U Beogradu je na današnji dan 23. maja 1962. umrla srpska slikarka Zora Petrović, čije dela imaju značajno mesto u modernom srpskom slikarstvu. Bila profesorka Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

Društvene mreže zadovoljavaju potrebu za kontaktom, ali ne i za bliskošću

Moderne tehnologije i virtuelni sistemi sastavni su deo naše svakodnevice, kako u profesionalnoj, tako i privatnoj komunikaciji. Na društvenim mrežama, u digitalnim zajednicama, uspostavljaju se i poslovni i društveni kontakti i razvijaju odnosi. Postavlja se pitanje kako napraviti granicu između stvarnosti koju „živimo” i vidimo na društvenim mrežama i naših stvarnih potreba. I pre nastanka društvenih mreža kod ljudi je postojala prirodna težnja da se bude prihvaćen od strane drugih, da se bude poželjan. Danas se promenio način zadovoljavanja tih potreba, jer imamo mogućnost da se predstavimo putem društvenih mreža, objašnjava doktorantkinja na Filozofskom fakultetu, Branka Matijević, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Društvene mreže su postale jedna vrsta izloga u koji svako od nas može da stavi neku ličnu prezentaciju, zapravo, sliku sebe u jednoj životnoj ulozi. Ta slika bi trebalo što više da liči na neko naše idealno ja i poželjno bi bilo da svi oko nas to prepoznaju upravo na taj način. „To i nije tako loše, samo po sebi. Loše je onda kada zauzme mnogo veći prostor nego što treba da ima u našim životima i kada se permanentno, iz dana u dan, bavimo slikom koju ostavljamo drugim ljudima, a ne bavimo se suštinom. Lažno i površno biva u centru pažnje, a ono što mi zaista jesmo ostaje fragmentisano i neintegrisano. Ako je i integrisano, nemamo hrabrosti da to prezentujemo drugima, nego se radije oslanjamo na ideju da im pošaljemo neku sliku o nama koja možda i nije stvarno ja”, naglašava Aleksandar Misojčić, psihijatar i psihoterapeut.

Navikli smo da smo uvek dostupni drugim ljudima i da su oni dostupni nama. Zadovoljili smo potrebu za kontaktom, ali se postavlja pitanje da li smo zadovoljili potrebu za bliskošću, dodaje Matijevićeva. Savremeno doba je dovelo do ubrzanja svih segmenata života, pa tako i načina na koji komuniciramo. Utisak je da je slika pobedila reč. „Danas samo pošaljemo fotografiju. I onaj mali lajk, ikonica podignutog palca, je odgovor koji smo dobili. Ceo emotivni doživljaj je zasnovan na broju tih lajkova i tome da, eventualno, prelistamo sastav ljudi koji su to lajkovali. Takav vid komunikacije jeste brži i jednostavniji, možda i kreativniji, ali je površan”, objašnjava psihoterapeut Misojčić.

Upravo takav vid komunikacije možda je deo uzroka zašto je danas toliko rasprostranjen osećaj usamljenosti. Jer za autentičan emotivan doživljaj nam je potrebn kontakt i ostvarena relacija sa drugom osobom.  Virtuelni svet je nastao kao posledica društvenih okolnosti i društvenog konteksta koji je deo stvarnog sveta, ali virtuelni svet ostavlja značajne posledice po stvarni svet. Zato se postavlja pitanje da li smo mi instrument društvenih mreža ili one služe nama kao instrument. Ipak, činjenica je da dok god mi upravljamo društvenim mrežama one su nama instrument. Međutim, u koje svrhe ih koristimo, to je već drugo pitanje.

Egzistencijalni vakum

„Danas je veoma teško odupreti se nekim opštim standardima koji nam se nameću, a koji nekada idu do banalnosti na društvenim mrežama. Često nemamo hrabrosti da istrajemo na autentičnosti. Ukoliko se samo oslanjamo na spoljašnju gratifikaciju onda dolazimo u jedan bespomoćan položaj da zavisimo samo od drugih i da dolazimo u nešto što bi bio egzistencijalni vakum ‘vredim samo onoliko koliko me drugi cene’. To vodi raznim krizama kroz koje ljudi sve češće prolaze”, naglašava psihoterapeut, Aleksandar Misojčić.

Priština: Studenti traže da se crkva u kampusu Univerziteta pretvori u Muzej genocida!

Predsednik studentske organizacije Univerziteta u Prištini „Studentska demokracija“ , Medžit Ramusa je 18. maja zatražio da se Muzej genocida koji treba da se formira locira u nedovršenoj pravoslavnoj crkvi koja se nalazi u kampusu Univerziteta „Hasan Priština“ u Prištini. On je za KTV  izjavio da je protiv ideje predsednika kosovskog parlamenta da Muzej bude smešten u okviru objekta bivše Crepo ciglane u Prištini. Najavio je početak potpisivanja peticije za koju, kako je rekao, ima podršku i studentskog parlamenta. Predstavnici studenata UP su i pre tri godine izašli sa ovim predlogom ali on nije naišao na podršku institucija Kosova i Prištine.

Milijarder otplatio studentski dug čitavoj generaciji

Oko 400 diplomaca koledža “Morhaus” u Atlanti, u američkoj saveznoj državi Džordžija, dobilo je neočekivano veliki poklon za kraj školovanja, pošto je milijarder i filantrop Robert Smit rešio da otplati studentski dug celoj generaciji, u iznosu od 40 miliona dolara, preneo je  20. maja “Glas Amerike”. Navodi se da je, pre nego što je studentima otplatio dug, ovaj tehnološki investitor koledžu “Morhaus” poklonio 1,5 miliona dolara. “Glas Amerike” navodi da je “Morhaus” tradicionalno crnački koledž na kome su studirali i borac za lјudska prava Martin Luter King, poznati reditelј Spajk Li i glumac Semjuel L. Džekson. “Studenti koledža ‘Morhaus’, okruženi ste lјudima koji su vam pomogli da danas budete ovde. U ime osam generacija moje porodice, koliko smo u ovoj zemlјi, daću vam još malo podsticaja”, rekao je milijarder Smit, koji je bio glavni govornik na ceremoniji diplomiranja. On je u govoru celoj generaciji diplomaca poručio da će im otplatiti kompletan studentski dug. “Znam da će ova generacija pokazati da je sve to isplativo. I želim da svaka naredna generacija liči na ovu, nadam se da će svi imati prilike da napreduju. Jer možemo da vodimo računa jedni o drugima i da obezbedimo da svi imamo priliku da ostvarimo američki san”, kazao je Smit. Navodi se da su studenti, od kojih su neki dužni i po desetine hilјada dolara, bili u isto vreme i šokirani i srećni. “Deluje nerealno. Kada je za govornicom rekao da će nam platiti dugove, pogledao sam u kolege i pitao se da li sam dobro čuo? Bio sam u kompletnom šoku i ovo je najbolјi poklon koji sam u životu dobio”, rekao je jedan od studenata.

About the Author

admin