Vesti – 25/26.05.2019.

Šestaci mogu u gimnazije: Talentovani preskaču razrede

Učenici koji ove godine završavaju šesti razred, a talentovani su za matematiku mogu da se upišu u specijalizovana odeljenja za osnovce u gimnazijama, gde završavaju sedmi i osmi razred. Specijalizovana odeljenja za osnovce formirana su u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, niškoj “Svetozar Marković”, Prvoj kragujevačkoj, “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu i gimnaziji u Sremskim Mitrovcima. U tim gimnazijama organizovane su besplatne pripreme za prijemni, u toku je prijava kandidata, a prijemni je zakazan za 22. jun. Direktor gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, Radivoje Stojković, pojašnjava da su ta specijalizovana odeljenja za osnovce u gimnazijama namenjena za đake koji su talentovani za matematiku i prirodne nauke. – Oni u matematičkim odeljenjima imaju pojačano matematiku, fiziku i informatiku – rekao je Stojković za Tanjug.

Šarčević: Obrazovanje – apsolutni prioritet Vlade

Delegacija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja učestvovala je 23. maja u Temišvaru na sedmom Dijalogu Narodne Republike Kine i država centralne i istočne Evrope o obrazovnoj politici, na kojem je ministar prosvete Mladen Šarčević poručio da Vlada Srbije prepoznaje obrazovanje kao svoj apsolutni prioritet. Na konferenciji je, između ostalog, bilo reči o doprinosu univerzitetske saradnje i razmene boljem učenju i podučavanju, promovisanju kvaliteta u tehničkom i stručnom obrazovanju, kao i o stvaranju podsticaja za učešće privrede u obrazovnom sistemu. Ministar Šarčević je istakao da mehanizam saradnje zemalja centralne i istočne Evrope sa Kinom olakšava razradu ključnih zajedničkih tema i prioriteta saradnje dok istovremeno podstiče bilateralne i multilateralne programe.

Srbija posvećena većoj dostupnosti i kvalitetu obrazovnih politika za nacionalne manjine

Republika Srbija je veoma posvećena unapređivanju dostupnosti i kvaliteta obrazovnih politika za pripadnike nacionalnih manjina kojima pozitivno zakonodavstvo omogućava aktivno učešće u kreiranju tih politika, jedan je od zaključaka nedavno održanog sastanka delegacije ministarstava prosvete Srbije i Ukrajine.

U okviru projekta „Zaštita nacionalnih manjina, uključujući i Rome i manjinski jezici u Ukrajini“, koji se realizuje kao deo Akcionog plana Saveta Evrope za Ukrajinu 2018-21,  delegacija te zemlje imala je priliku da razmeni iskustva sa kolegama koji se bave obrazovanjem nacionalnih manjina u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

UNS: Obeleženo 40 godina Lektorata za italijanski na Filozofskom

Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 21. maja je obeležena 40. godišnjica Lektorata za italijanski jezik pri Odseku za romanistiku. U izložbenom holu fakulteta, direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu Davide Skalmani otvorio je izložbu knjiga “Srbija i Italija u interkulturalnom dijalogu”. Nakon toga je u Kino sali fakulteta predstavlјen istorijat o nastanku Lektorata za italijanski jezik, naučni doprinos i aktivnosti u okviru promocije italijanskog jezika i kulture za koju studenti već decenijama pokazuju veliko i konstantno interesovanje, o čemu najbolјe svedoči gotovo 300 studenata koji se svake godine upisuju na kurseve ovog jezika. Ovom prilikom istaknutim studentima uručene su i nagrade.

Lektorat za italijanski jezik postoji od 1979. Naravno, sve je počelo veoma skromno i jednostavno. Cele godine nastavićemo da slavimo naš jubilej organizacijom raznih događaja, postavkama izložbi, gostovanjima raznih ugladnih italijanskih profesora. Ponosni smo na četiri decenije našeg postojanja koje su garant stabilnosti i kvaliteta u našem radu. Izlazimo u susret interesovanju koje naši studenti pokazuju za italijanski jezik, kulturu i književnost. Sada kada smo se dosta proširili, očekujemo da i dalјe rastemo uz podršku kolega i institucija, pre svega Odseka za romanistiku, kao i pomoć Italijanskog instituta za kulturu, Ambasade Italije i Filozofskog fakulteta. Broj studenata koji uče italijsnki je iz godine u godinu konstantan, čak se i povećava, rekla je vanredni profesor za italijanski jezik dr Aleksandra Blatešić.

U okviru učenja italijanskog jezika, dodala je, imamo različite programe. Najdetalјniji program imaju studenti francuskog jezika i književnosti sa drugom romanskom kulturom i jezikom. Ta druga kultura i jezik su ili italijanski ili španski. Oni italijanski jezik i kulturu uče tokom sve četiri godine studija. Imaju i poseban master program, potpunu ponudu. Na doktorske studije takođe mogu da se prijave, gde najčešće biraju komparativne teme. Veliki broj studenata imamo i na drugim odsecima koji biraju italijanski kao drugi strani jezik po izboru. Oni italijanski uče dve godine, s tim što imaju mogućnost da fakultativno produže svje učenje italijanskog, jer imamo kurseve i na trećoj godini, tako da stižu do B1 nivoa znanja, kazala je dr Blatešić.

Po rečima direktora Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu Davida Skalmanija, ovaj institut program učenja jezika pomaže preko institucija kao što su Ministarstvo spolјnih poslova i Ambasada Italije. Podrška ide preko fonda koji je obezbeđen za promociju italijanskog jezika i kulture preko prisustva tog jezika u nastavi na Filozofskom fakultetu UNS.

Pošto na Fakultetu postoji velika zainteresovanost studenta za učenje italijanskog jezika, Institut, Ministarstvo i Ambasada su tu da pomognu da održimo i proširimo postojeću ponudu. Ima, naravno, i brojnih kulturnih događaja koji nas spajaju i koji nas upućuju na međusobnu saradnju, kao što je to i ova proslava jubileja, rekao je Skalmani.

Radionica tambure u Američkom kutku

Novosadski tamburaški kvartet, škola tambure „Sava Vukosavlјev” i centar tamburaške kulture Novog Sada, u saradnji s Američkim kutkom i Novosadskim kulturnim automatom, organizuju koncert i radionicu. Svi koji su hteli, a do sada nisu probali, mogu pokušati da svirju tamburu. Radionica je održana u četvrtak u 18 časova u prostorijama Američkog kutka, Kej žrtava racije 2b, besplatna je uz obaveznu prijavu, a instrumenti su obezbeđeni za sve učesnike.

Prvi nacionalni Šampionat u brzom vezivanju pertli

Finalno nacionalno takmičenje u okviru Šampionata u brzom vezivanju pertli za učenike I i II razreda osnovne škole, održaće se u subotu, 25. maja, s početkom u 10 sati u OŠ “Vuk Karadžić” (Radoja Domanovića 24). Kako najavlјuju organizatori, očekuje se 16 ekipa iz 9 gradova. Savez izviđača Novog Sada uz mentorstvo Trening centra “Kocevski“ iz Novog Sada i podršku organizacije Spirit of America in Serbia, organizuju prvi nacionalni Šampionat u brzom vezivanju pertli za učenike I i II razreda osnovne škole s cilјem povećanja fine motorike kod najmlađih i ovladavanje veštinom vezivanja pertli koju po statističim podacima preko 60 odsto dece ovog uzrasta ne ume da veže. Ovakvu vrstu aktivnosti izviđači realizuju poslednjih 10 godina pa je ove godine odlučeno da se uputi javni poziv svim školama u Srbiji da se priklјuče ovom takmičenju. Od marta meseca ove godine do danas preko 30 osnovnih škola širom Srbije organizovalo je svoja školska takmičenja i dobili svoje školske šampione. Svi polufinalisti na školskim takličenjima stekli su pravo učešća na finaltnom takmičenju. Do sada je dolazak prijavilo 16 ekipa pa se očekuje da 64 takmičara oproba svoje veštine vezivanja pertli te da dobijemo prvog Šampiona Srbije u brzom vezivanju pertli, poručuju organizatori.

Ovogodišnje takmičenje trebalo bi da predstavlјa generalnu probu pre septembarske akreditacije ovog takmičenja kod Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS kako bi ušlo u Kalendar Školskih takmičenja na narednu školsku godinu i pružili mogućnost da svi učenici I i II razreda osnovne škole oprobaju u brzom vezivanju pertli. Na taj način u mnogome bi se povećao broj dece koji umeju sami da vežu svoje pertle jer je dosadašnja praksa pokazala da u sredinama u kojima su do sada održavana ovakva takmičenja preko 95 odsto dece su naučila da vezuju svoje pertle, poručuju organizatori manifestacije.

O danskoj arhitekturi i urbanizmu na FTN-u

Danski dokumentarni film „Velika arhitektura na maloj planeti”, u produkciji danske nacionalne televizije DR i produkcijske kuće „Tanka zelena linija” je prikazan u utorak   u 19 časova na Fakultetu tehničkih nauka, Trg Dositeja Obradovića 6, u Scenskoj laboratoriji „Borislav Gvojić – Scenlab”. Film govori o primerima danske arhitekture i urbanističkog planiranja od Kopenhagena do Buenos Ajresa, ali i o izazovima današnjice. Osim toga, u Pavilјonu Rektorata UNS-a, Dr Zorana Đinđića 1, je otvorena izložba „Savremena danska arhitektura”. Autori izložbe su dansko Ministarstvo spolјnih poslova, Udruženje danskih arhitektonskih firmi i platforma za promociju danske arhitekture i urbanizma „Danish”. Izložba je bila otvorena do četvrtka, 23. maja, a nakon toga se seli u galeriju „Đura Kojić”, na Departmanu za arhitekturu i urbanizam. Nakon izložbe, od 11 časova u Amfiteatru „Ranko Radović” na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, studenti će imati priliku da čuju predavanje nekadašnjeg urbaniste Kopenhagena Jakoba Macena, koji će podeliti svoje iskustvo iz oblasti urbanističkog planiranja gradova u Danskoj. Ceo program je besplatan, a organizuje ga ambasada Kralјevine Danske, u saradnji s Departmanom FTN-a za arhitekturu i urbanizam, uz podršku Ministarstva spolјnih poslova Danske.

Studenti FTN-a posetili Dečje selo

Studenti s Departmana za Industrijsko inženjerstvo i menadžment, u okviru modula Menadžment lјudskih resursa i predmeta na Fakultetu tehničkih nauka, u ponedeljak  su posetili štićenike Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici i održali im tematske radionice o komuniciranju i timovima. Kako saznajemo, cilј im je bio da u okviru praktičnog dela predmeta Korporativna društvena odgovornost dobiju iskustvo o tome kako mogu doprineti određenom delu društvene zajednice. Konkretno, želeli su da decu u toj ustanovi zbliže i prenesu im poruku da nisu sama, te da su jedno drugom podrška. – Najpre smo se međusobno upoznavali, a deca su imala zadatak da naprave crtež i kroz njega predstave sebe i svoje osobine – kaže studentkinja Andrea Domić. – Zatim smo igrali i takmičili se kroz „Muzičke stolice” i „Limbo dens”. Nakon toga igrali smo igru „Vešanja”, u kojoj su deca dobila po tri reči – sreća, drugarstvo i zajednica. Želeli smo da im objasnimo koliko su drugarstvo i zajednica važni. Kako nam je dalјe rekla, deca su uživala u njihovoj poseti, zajedničkom igranju i edukaciji. Svi studenti potrudili su se da se prilagode svakom detetu i da im pruže pažnju. Andrea je napomenula da će im to iskustvo značiti za dalјe školovanje, ali i budućnost, pošto su na terenu videli koliko je važno da svaki pojedinac, organizacija i kompanija budu društveno odgovorni.

Zumba kids Master Class u Eđšegu

Kulturna stanica Eđšeg će ugostiti Zumba kids Master Class, u nedelju  26. maja od 16 časova, gde će sva deca imati priliku da đuskaju i druže se sa Mirjanom Vavan i Sarom Savić, dve zumba instruktorke poznate u regionu zbog svoje energije i rada sa decom i odraslima. Ono što ovaj Master Class izdvaja, pored energije koju donose, prostor Kulturne stanice, koja će ovoga puta oživetu jednu od svojih nekadašnjih namena – sport! Zumba predstavlјa kombinaciju plesa i sporta, aerobika, ali ponajviše zabave, a na ovaj način se deci još od malih nogu može usaditi lјubav prema sportu. Ulaz je slobodan, a učesnicima se savetuje da spreme udobnu odeću i obuću.

„Od školske klupe do atletske staze” na igralištu FK “Borac”

Treća atletska manifestacija „Od školske klupe do atletske staze” je održana u petak, od 9 časova, na igralištu FK „Borac”, Sentandrejski put bb. Manifestacija je okupila više od 1.800 dece iz Novog Sada, posebno s Klise, Slane bare i Vidovdanskog naselјa. Oni će se takmičiti po uzrastu, na atletskim stazama od 100 do 800 metara za odličja, a zatim su  uručene i diplome. Osim promocije AK „Borac” s Klise, koji se razvio u uspešan klub s više od 150 članova, manifestacija ima za cilј motivaciju dece i roditelјa da se u što većem broju uklјuče u sport, te promociju atletike koja utiče na psihofizički razvoj dece, njihove individualnosti, samodiscipline i želјe za uspehom.

Američki hor u Svilari pevao i „Bože pravde”

Gromoglasnim aplauzom Novosađani su u subotu, 18. maja, pozdravili sjajni hor „Skola Kantorum” Univerziteta Arkanzas iz Sjedinjenih Američkih Država, koji je u naš grad stigao u okviru platforme „Budućnost Evrope” projekta „Novi Sad 2021”. Čak 36 najtalentovanijih studenata tog univerziteta pevalo je u Kulturnoj stanici „Svilara” američke pesme, ali i srpske tradicionalne, uklјučujući i srpsku duhovnu muziku. „Niška banja”, „Kozar”, „Heruvimska pesma”, „Slavite Gospoda”, pesme koje su odzvanjale „Svilarom” probudile su među mnogobrojnom publikom snažne emocije, te izazvale oduševlјenje. Kao poklon publici, hor je nakon koncerta otpevao srpsku himnu „Bože pravde”. Svake akademske godine taj hor održi oko 20 koncerata, izvodeći pesme iz široke muzičke istorije, a ove godine na njihovoj listi nastupa našao se i Novi Sad. Da su među najbolјima, dokazali su svojom slavnom istorijom dugom 50 godina, koja je obuhvatila brojne nastupe na nacionalnom i međunarodnom nivou, nacionalnoj televiziji, koncerte povodom svečanosti, a njihovi vokali očarali su publiku i u svetski poznatim koncertnim dvoranama. Hor „Skola Kantorum“ Univerziteta Arkanzas 1962. postao je prvi američki hor koji je na prestižnom međunarodnom polifonijskom takmičenju u Evropi osvojio nagradu „Guido d’Areco“.

Platforma „Budućnost Evrope”, koja je ušla u treću nedelјu realizacije, do 7. juna obuhvatiće izložbe, predavanja, radionice, pozorišne predstave i mnoge druge aktivnosti. U fokusu su deca i mladi, koji imaju prilike da pronađu kulturne sadržaje shodno svojim interesovanjima, ali i da se uklјuče u kreiranje novih, drugačijih kulturnih sadržaja, da uče o evropskim vrednostima i pokažu na koji način mogu doprineti kreiranju autentične kulturne slike grada. U „Budućnost Evrope” uklјučeno je više od 40 domaćih i stranih organizacija i kulturnih ustanova. Program do 7. juna, može se pronaći i na internet stranici manifestacije.

Drugi sajam „Grad humanosti”

Udruženje „Čepom do osmeha” organizuje u subotu od 11 do 18 časova na Štrandu drugi sajam „Grad humanosti”. Ideja Sajma je da poveže udruženja, staratelјe i decu sa smetnjama u razvoju i osobe s invaliditetom i da im se obezbedi prostor u okviru najlepše novosadske plaže da bi predstavili svoj rad posetiocima, naučili da plasiraju proizvod na tržište i osnuju socijalno preduzeće. U toku Sajma predviđena je radionica za decu, u okviru koje će biti organizovano sklapanje mozaika od plastičnih čepova.

UNZIPuj svoje ja! – Nova studentska organizacija

Od februara novosadski studenti imaju priliku da se okupe na mestu koje je stvoreno da bi se upravo oni podsetili na zaboravlјene vrednosti te uneli određenu pozitivnu promenu u svoj život. Osam prijatelјa sa studija, među kojima su dizajneri, psiholozi, matematičar, kao i teolog, osmislili su Studentsku organizaciju UNZIP da bi se mladi upoznavali, povezivali, družili i pomagali jedni drugima. Ideja o organizaciji poput takve se počela razvijati još u septembru, da bi u martu ove godine prvi put organizovali predavanje o motivaciji. UNZIP na studente deluje kroz organizovana predavanja, radionice, poetske večeri, kao i diskusije, a pi-ar menayer i predsednik te studentske organizacije Stefan Hačko za „Dnevnik” ističe glavni cilј UNZIP-a: “To je mesto koje pruža mogućnost da mladi unaprede svoj psihički, emocionalni, socijalni i duhovni život – kazao je Stefan Hačko.

– UNZIP želi da pomogne mladima da otkriju svoje prave vrednosti, kao i da prepoznaju i razviju svoje talente. Naša ekipa se zalaže za ravnopravnost i prihvaćenost svih te je naš moto: UNZIPuj svoje ja! Kada su u pitanju programi UNZIP-a, dve aktivnosti se naizmenično smenjuju ponedelјkom: „Book Club”, kada obrađuju posebno odabrane knjige koje ih podstiču na promenu i „Movie Night”, kada puštaju kvalitetne filmove koji promovišu pomaganje, brigu za ugrožene, ostvarivanje nekih ekoloških cilјeva, nakon čega sledi diskusija. Četvrtkom se mladi okuplјaju da bi uz picu ili palačinke igrali društvene igre koje, kako Stefan kaže, navode na razmišlјanje i razvijanje kreativnosti, dok je kao najbitniju aktivnost izdvojio predavanja i radionice koje se održavaju sredom, a koje su najčešće iz oblasti psihologije, ali i filozofije i popularne nauke. – Svi koji dođu na tu aktivnost, imaju mogućnost da kroz neku diskusiju, lični razgovor s predavačem i interesantne testove započnu put ka prepoznavanju problema i njihovom rešavanju – rekao je Hačko. –  Studenti su takođe pokazali zainteresovanost za duhovne radionice na kojima razgovaramo o Bogu i religiji te se ta aktivnost održava dva puta mesečno subotom uveče. Do sada smo primetili da je ubedlјivo najbolјi odaziv na psihološkim radionicama i predavanjima koje se bave motivacijom i emocijama.

Iako je UNZIP počeo da radi u martu, do sada je kroz njihove aktivnosti prošlo više od 400 studenata. Teme biraju oni sami jer su pre početka rada te organizacije postavili anketu na koju je odgovorilo oko 500 studenata koji su se jasno izjasnili o tome šta ih tačno zanima. Kako saznajemo, predavači su uglavnom psiholozi, filozofi, teolozi, biolozi i doktori koje organizatori UNZIP-a dovode u zavisnosti od oblasti o kojoj se govori. Stefan Hačko ističe da se studentima dopada atmosfera, prostor, kao i sam sadržaj kojim se nada da će pobolјšati život današanje omladine.  

Dani patrijarha Pavla

U okviru manifestacije Dani patrijarha Pavla, u utorak 21. maja uveče u Šestoj beogradskoj gimnaziji, koju je blaženopočivši patrijarh pohađao od 1938. do 1942. godine, održana je  svečana akademija. Patrijarh Irinej je istakao zadovoljstvo što je Šesta beogradska gimnazija obeležila ličnost patrijarha Pavla, koji je, kaže, odigrao značajnu ulogu u našem vremenu. “Kakav je bio onda kao Gojko Stojčević, dok još nije bio zamonašen, takav je ostao tokom čitavog svog života. Živeo je najobičnijim ljudskim životom. Sve što je mogao da uradi za sebe i što mu je bilo potrebno, nikada nije tražio od drugih, sam je sve to radio”, naveo je Irinej. Kako kaže, patrijarha Pavla je Beograd upoznao tako što je najčešće koristio gradski prevoz, a ispričao je i situaciju kada je zatvorenik iz Niša pozvao patrijarha Pavla da bi mu se ispovedio. Došao je sam, uzeo kartu na Železničkoj stanici, isto tako se vratio, a odmah kada je ušao u voz započeo je razgovor sa narodom u kupeu, ispričao je Irinej i istakao da ono što je odlikovalo patrijarha Pavla jeste to što ga nikakav položaj nije pogordio, niti poneo, već je ostao da živi najobičnijim životom, punom smirenosti i krotosti.

“Ostalo je poznato ‘budimo ljudi’. To za njega nije bila obična fraza ili rečenica, on je tako to i mislio”, kazao je Irinej. Dodao je da je i njegov izbor za patrijarha bila Božija volja, te da je takav čovek na čelu Crkve u tim vremenima i trebao srpskom narodu. Patrijarh Irinej je naveo i da je Gojko Stojčević želeo da bude i doktor i sveštenik, ali da je zbog rata odslušao samo dve godine medicine, što mu je kasnije i pomagalo. “To je bila jedna retka ličnost naše istorije, kakva nam je bila potrebna u vremenu u kojem je živeo i u vremenu u kojem je vodio našu Crkvu. Drago mi je da je ova škola uočila svog velikog učenika”, naveo je patrijarh Irinej.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je istakao čast i zadovoljstvo što može da da svoj mali doprinos da se pamte delo i lik patrijarha Pavla. “Značajno je što su ovde danas u školi i mladi ljudi, što mogu puno toga da nauče iz njegovih poruka i da nađu odgovore na mnoga pitanja koja sebi postavljaju na jednostavan način”, kazao je gradonačelnik. Naveo je da je na njega poseban utisak ostavila jednostavnost, prostodušnost i skromnost koje su odlikovale patrijarha Pavla i da je imao čast da blaženopočivšeg patrijarha sretne dva puta na ulici i to jednom na Terazijama dok je negde žurio, a drugi put u tramvaju.. “Prepoznao je naše slabosti, gordost i neslogu i ukazivao je kako to da prevaziđemo. Nezaboravna je njegova podrška i molitve srpskom narodu u najtežim trenucima, u trenucima rata i tada nas je pozivao da nađemo snage i budemo dostojni tih trenutaka. Podsećao je na porodicu u kojoj uvek možemo pronaći snagu”, kazao je Radojičić. Važno je da se sećamo patrijarha Pavla i njegovih poruka, da te poruke ostanu u večnosti zajedno sa našim patrijarhom Pavlom, zaključio je gradonačelnik Beograda.

Akademiji su, pored profesora i đaka Šeste gimnazije, prisustvovali beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, predstavnici Ministarstva prosvete i drugi. Manifestacija Dani patrijarha Pavla: “Svetlost – ljubav – život”, koja je počela u ponedeljak, trajaće do 27. maja, a cilj joj je da promoviše lik i delo patrijarha Pavla i univerzalne vrednosti humanističke, etičke i moralne, za koje se zalagao blaženopočivši patrijarh. Program manifestacije obuhvata sadržaje koje su realizovali učenici, nastavnici, kao i stručnjaci i poznavaoci lika i dela patrijarha Pavla, a tokom manifestacije biće dodeljene i nagrade najuspešnijim učenicima za znanje i blagočešće.

Vremeplov: Rođen Dragiša Brašovan

Na današnji dan 25. maja 1887. godine rođen je Dragiša Brašovan, čuveni srpski arhitekta. Po okončanju školovanja u rodnom Vršcu studirao je na Tehničkom fakultetu u Budimpešti gde, posle diplomiranja 1912. radi u arhitektonskom ateljeu “Teri i Poganj”. U Beogradu je 1920. sa M. Sekulićem, osnovao projektantski atelje “Arhitekt” a potom projektantsko preduzeće “D. Brašovan” 1925. Autor je brojnih reprezantativnih zdanja širom Srbije, među kojima su najpoznatija: Sokolski dom u Zrenjaninu, 1924; crkva u Orlovatu, 1927; Vila Genčić (danas Muzej Nikole Tesle), Beograd, 1929; Komanda vazduhoplovstva, Zemun, 1935; Palata Dunavske banovine, Novi Sad, 1935 – 1940; Palata Državne štamparije Kraljevine Jugoslavije (danas BIGZ), Beograd, 1940. Bio je počasni član Kraljevskog instituta britanskih arhitekata od 1953. a za dopisnog člana SANU izabran je 1961.

Vremeplov: Umro Erih Koš

  Srpski književnik Erih Koš, član SANU, prevodilac, diplomata umro je na današnji dan 25. maja 2010. godine. Rođen je u Sarajevu 1913. a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1935. Bio je pripadnik NOP-a od 1941. Dela: “Dosije Hrabak”, “U potrazi za Mesijom”, “Pisac govora”, “Taj prokleti zanat spisateljski”, “Uzgredne zabeleške”.

Vremeplov: Rođen Tito

Na današnji dan 25. maja 1892 godine rođen je Josip Broz Tito, dugogodišnji predsednik Jugoslavije, na čijem čelu se nalzio 35 godina. Tačan datum njegovog rođenja nije poznat, ali je rođendanom smatran 25. maj 1892, što je proslavljano u skladu s jakim kultom ličnosti koji je sistematski građen tokom njegove vladavine. Kao austrougarski vojni obveznik učestvovao je u Prvom svetskom ratu, između ostalog i na srpskom frontu. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915. U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca došao je krajem 1920. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića. Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska). Iz rata je izašao kao legendarni vođa. Osim borbe protiv okupatora jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju, tokom i nakon rata. U zanosu revolucionarne “pravde” nestale su desetine hiljada nekomunista, pod maskom “borbe protiv saradnika okupatora”. Odbio je Staljinov pritisak 1948, nakon čega je dugo dobijao značajnu finansijsku i vojnu pomoć od SAD. Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstavanja, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj. U unutrašnjoj politici, ostavio je ustrojstvo koje je na kraju razorilo Jugoslaviju – ustav iz 1974. godine.

Vremeplov: Počela s radom ustavna konvencija SAD

Pod predsedništvom Džordža Vašingtona u Filadelfiji na današnji dan 25. maja 1787. je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.

Vremeplov: Oskar Vajld osuđen zbog homoseksualizma

Britanski pisac Oskar Vajld osuđen je na današnji dan 25. maja 1895 na dve godine robije zbog homoseksualizma.

Vremeplov: Solženjicin se vratio u Rusiju

Na današnji dan 25. maja 1994 godine ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.

Vremeplov: Vlada Srbije postavlja rektore i dekane

Na današnji dan 26. maja 1998. godine Skupština Srbije je uprkos protivljenju profesora i studenata usvojila Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. Ovaj zakon izazvao je nezadovoljstvo na Univerzitetu, a protesti u različitim formama trajali su praktično sve do oktobra 2000. godine. U te dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.

Vremeplov: Osnovano Udruženje književnika Srbije

“Udruženje književnika Srbije” osnovano je na današnji dan 26. maja 1905. godine. Prvobitni naziv bio je “Srpsko književničko društvo”. U prostorijama “Srpske književne zadruge” u prisustvu dvadesetjednog pisca, pod predsedništvom Milana Milićevića donesena je odluka o osnivanju Društva. Prvu upravu Srpskog književničkog društva sačinjavali su: Simo Matavulj, Jovan Skerlić, Dobrosav Ružić, Živojin Dačić i Rista Odavić, a među osnivačima su bili i Aleksandar Belić, Jovan Skerlić, Lujo Vojnović, Milovan Glišić, Nikola Vulić, Pavle Popović, Radoje Domanović, Simo Matavulj, Stanoje Stanojević. Nakon Prvog svetskog rata i nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Društvo je decembra 1920. preimenovano u “Udruženje srpskih književnika”.

Vremeplov: Umro Martin Hajdeger

Na današnji dan 26. maja 1976. godine umro je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najznačajnijih mislilaca 20. veka, profesor univerziteta u Frajburgu. Bio je zaokupljen smislom bivstvovanja i istraživanjima koja je imenovao izrazom “fundamentalna ontologija”. Veoma plodan autor. Dela: “Bivstvovanje i vreme”, “Kant i problem metafizike”, “Šta je metafizika”, “Uvod u metafiziku”, “Šta znači mišljenje”, “Šta je to filozofija”, “Niče”, “O suštini istine”, “Šumske staze”, “Kantova teza o bivstvovanju”, “Oznake na putu”.

Vremeplov: Umro Sv. Avgustin

  Sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj umro je na današnji dan 26. maja 604. godine. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.

Zavisnost od interneta će preteći alkoholizam

U Srbiji je najzastuplјeniji oblik zavisnost alkoholizam, ali je u velikom porastu nova bolest – zavisnost od interneta koja će za pet godina biti dominantna, upozorio je danas načelnik Klinike za bolesti zavisnosti na Institutu za mentalno zdravlјe Ivica Mladenović. On je na tribini Hemofarm fondacije “Na kafi sa psihologom” rekao da u Srbiji ima između 200.000 i 300.000 alkoholičara, kao i još 300.000 do 400.000 koji na neki način zloupotreblјavaju alkohol. Mladenović je naveo da je na drugom mestu po broju zavisnika kocka i klađenje, ali da će u budućnosti zavisnost od interneta biti u sve većem porastu. Zašto se zavisnost od interneta ne prepoznaje kao problem na globalnom nivou – zato što su velike pare u igri, konstatovao je on.

Psihijatar Aleksandar Ramah, vlasnik privatne klinike, ukazao je da poslednjih godina primat preuzima “nehemijska zavisnost” – kocka, klađenje i internet, jer značajan broj osoba koje se javlјaju na lečenje pripada toj kategoriji. Otprilike polovina su čisti kockari, a kod polovine je kocka kombinovana sa zavisnošću od alkohola ili neke druge supstance, naveo je Ramah.

Predstavnik udruženja “Izlazak”, koje okuplјa bivše zavisnike, Aleksandar Žugić naglasio je da terepijske zajednice u Srbiji imaju između 300 i 400 postelјih mesta, više nego sve državne ustanove tog tipa. On je zamerio državi što je sve usluge i servise za lečenje bolesti zavisnosti centralizovala i smestila u Beograd, Novi Sad i Niš, pa su u unutrašnjosti neinformisani ne samo zavisnici i njihgove porodice, nego i dosta lekara.

DRI: Prijave protiv pet fakulteta zbog većih plata

Državna revizorska institucija podnela je zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv pet fakulteta koji su greškom Ministarstva prosvete isplaćivali veće plate zaposlenima, rekao je u četvrtak predsednik DRI Duško Pejović na predsedstavlјanju izveštaja o radu za 2018. godinu. On je rekao da su prijave podnete protiv odgovornih na Ekonomskom i Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, Pravnom i Filizofskom u Novom Sadu, dok nije mogao da odgovori na pitanje da li je prijava podneta i protiv nadležnih u Ministarstvu prosvete. Pejović je objasnio da je do greške došlo kod pripreme budžeta Ministarstva prosvete pa je pet fakulteta dobilo više novca a tri fakulteta manje i dodao da su za budžet korišćeni podaci iz 2014. godine.  

Pre 80 godina predviđeno da će engleski postati međunarodni jezik

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ni ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljuju se  i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Tako je maja 1939. godine u Londonu konstatovano je da će zbog svoje uprošćenosti i lakoće, jezik sa 850 reči – engleski “bejzik” jezik postati najrasprostranjeniji međunarodni jezik. Međunarodni biro za osnovni engleski jezik koji je stavljen pod upravu profesora Džemsona, osnovan je u Pekingu 1935. godine. Profesor se bavio proučavanjem jezika u Čikagu, a zatim u Londonu. U saradnji sa kineskim profesorima objavio je seriju školskih knjiga na “bejziku”, namenjenih omladini Dalekog Istoka. Kako prenosi Pravda u Japanu je učinjena slična stvar. U prodaju je pušten rečnik japanskog jezika i “bejzika”, kao i izvestan broj knjiga za one koji su do tada naučili 850 reči novog jezika. “Bejzik” se smatrao potpunim jezikom, koji je, kako su govorili, bio dovoljan za običnu upotrebu. Pre nego što je opšte priznat, engleski je pre svega bio međunarodni jezik na području trgovine i radiofonije. Sa tadašnjeg međunarodnog gledišta, bilo je potrebno da se jezik može naučiti i bez učitelja. Zbog toga je radio vrlo dobro poslužio pri učenju “bejzika”. Jedan od zadataka nauke u to vreme bio je da ujedini čovečanstvo, a emitovanje “bejzika” preko kratkih talasa je bio od neprocenjive koristi, piše Pravda 1939. godine.

About the Author

admin