Profesori Filozofskog: Prestati sa satanizovanjem sudije Majića

Pokretači inicijative “105 od 5 miliona” Filozofskog fakulteta u Beogradu osudili su hajku koja se vodi protiv sudije Miodraga Majića i zatražili da se prestane “s diskvalifikacijom stručnjaka i građana koji se ne utapaju u masu”, jer to, dodaju, dovodi do opasnih konflikata u društvu. “U januaru smo obratili smo se javnosti i upozorili na pojavu i snaženje autokratije u srpskom društvu. Posebno smo istakli da su građanima Srbije ukinute političke, ekonomske i kulturne slobode koje su temelj modernih evropskih demokratija. Sada, više meseci kasnije, možemo, sa žaljenjem, da konstatujemo da je opšte društveno stanje pogoršano. Stepen autokratije je povećan, kultura dijaloga je skoro pa sasvim nestala iz političkog života, a odnos vlasti prema neistomišljenicima je dodatno radikalizovan”, navodi se u otvorenom pismu.

Istovremeno, naglašavaju, osporavaju se svi vidovi stručnih kritika i sve inicijative građana. “Na sva stručna upozorenja i reakcije građana koji ukazuju na to da su ugroženi vodotokovi izgradnjom MHE, da je snabdevanje Beograda vodom dovedeno u pitanje, da se nastavlja sa divljom gradnjom na Savskom nasipu ili da je ugroženo kulturno nasleđe Srbije nema odgovora vlasti, ili se, kroz orkestrirane vulgarne napade, vrši bezobzirna diskreditacija svih onih koji joj ne salutiraju bespogovorno. Ličnosti koje izražavaju svoja stručna uverenja, a koja se kose sa oportunističkim i, za društvo, štetnim interesima vladajuće većine, postaju lovina i predmet medijskog progona”, navode profesori. Takav je, kako kažu, i skorašnji slučaj sudije Miodraga Majića koji je, “po ko zna koji put, zbog svojih stručnih uverenja, satanizovan i vređan u najvišem domu Republike Srbije”. “Snažno protestujemo zbog progona sudije Majića i tražimo da se prestane sa diskvalifikacijom stručnjaka i građana koji se ne utapaju u masu, jer to dovodi do opasnih konflikata u društvu. Poznati su istorijski primeri iz 20.veka koji pokazuju kako su završila ona društva koja su proganjala neistomišljenike i postigla svoj brutalni cilj unisonog delovanja”, navodi se u saopštenju.

Ćuprija: Božović na predavanju Martinovića, učionica prazna

Narodni poslanik Demokratske stranke Balša Božović prisustvovao je predavanju visokog funkcionera SNS Aleksandra Martinovića u Višoj medicinskoj školi u Ćupriji i, kako je saopštila DS, podsetio ga na “devet profesorki koje su zbog njega ostale bez posla u toj školi”. “Božović je u 11 časova sačekao funkcionera SNS Aleksandra Martinovića na njegovom predavanju u Višoj Medicinskoj školi u Ćupriji. U toj školi devet žena je ostalo bez posla, a na njihova mesta su kao predavači došli Aleksandar Martinović, Ivan Bošnjak, Darko Laketić i Vladimir Orlić kao funkcioneri SNS.

Božović je kao predstavnik građana došao da pita upravu i Martinovića lično, koji se pojavio u 11:15h pred praznom učionicom u kojoj nije bilo studenata, da li ih grize savest što devet profesorki nema egzistenciju i ne mogu da prehrane svoje porodice”, navodi DS u saopštenju. Božović je, kako je saopštila DS, povišenim tonom pitao “kako vas nije sramota i kako možete da živite sa tim”. “On je optužio Martinovića da mu je ovo peta plata, dok žene predavači iz Više medicinske škole koje su otpuštene, više nemaju ni za osnovno preživljavanje”, dodaje se u saopštenju.

Čupić: Vlast donosi zakone koji njoj odgovaraju, ne pita struku

U subotu je održan dvadeset peti protest “Jedan od pet miliona” u Beogradu, a tema skupa i šetnje je bila podsećanje, kako su rekli organizatori, na sve žrtve režima za vreme trajanja protesta. Za 8. jun su najavljeni protesti širom Srbije, kada će, kako je rekao funkcioner DS i glumac Branislav Lečić, u Beogradu biti saopšteni dalji koraci. Okupljenim građanima na Terazijskoj česmi su se obratili glumac Branislav Lečić, profesor Čedomir Čupić i Aris Movsesijan iz Nove stranke. Poruke skupa danas su bile da je nasilje nedopustivo. Rečeno je da treba sprečiti tumor koji je uzurpirao institucije, ali i napraviti takav sistem da se tako nešto više nikad ne ponovi.

Profesor Čedomir Čupić je pozvao sve sudije da se izjasne o napadu vlasti na sudiju Apelacionog suda Miodraga Majića i ocenio da vlast donosi zakone koji njoj odgovaraju, a da ne pita struku. “Samo zato što se stručnošću suprotstavio, vlast i njeni poslušnici žele Majića da provuku kroz ‘toplog zeca'”, rekao je Čupić. Profesor je kazao da vlast “histeričnim napadima” želi da zaplaši sudije u Srbiji. Zato je pozvao sudije da se izjasne da bi “odbranili sebe i sve građane” “Šest meseci protesta pokazalo je da vlast ne može da zaustavi građane u borbi za slobodu”, rekao je Čupić i poručio građanima da predstavljaju “žišku koja preti da postane plamen”.

Šarčević  na sedmom dijalogu “16+1”

Delegacija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja učestvovala je 23. maja u Temišvaru na sedmom Dijalogu Narodne Republike Kine i država centralne i istočne Evrope o obrazovnoj politici, na kojem je ministar prosvete Mladen Šarčević poručio da Vlada Srbije prepoznaje obrazovanje kao svoj apsolutni prioritet. Na konferenciji je, između ostalog, bilo reči o doprinosu univerzitetske saradnje i razmene boljem učenju i podučavanju, promovisanju kvaliteta u tehničkom i stručnom obrazovanju, kao i o stvaranju podsticaja za učešće privrede u obrazovnom sistemu.

Ministar Šarčević je istakao da mehanizam saradnje zemalja centralne i istočne Evrope sa Kinom olakšava razradu ključnih zajedničkih tema i prioriteta saradnje dok istovremeno podstiče bilateralne i multilateralne programe. On je u fokus obraćanja stavio konkretne oblike prosvetne i naučne saradnje Republike Srbije sa Kinom, koji datiraju još od 1957.

Na osnovu Sporazuma o kulturnoj saradnji između Vlade FNRJ i Vlade NR Kine, zaključenog u Pekingu 7. juna 1957, kontinuirano su potpisivani višegodišnji bilateralni programi kulturno-prosvetne saradnje. Aktuelni program prosvetne saradnje između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Ministarstva prosvete Narodne Republike Kine za period 2016-2020. potpisan je u novembru 2015, u Pekingu, rekao je Šarčević. Među brojnim sporazumima Šarčević je podsetio na saradnju u oblasti visokog obrazovanja Ministarstva, univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu sa Univerzitetom Đao Tong iz Šangaja, na pilot projekat „Učenje kineskog jezika u školama u Republici Srbiji“ na osnovu kojeg 24 kineskih nastavnika-volontera podučava taj jezik u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, kao i na brojne stipendije za državljane Srbije i Kine. Posebno bih istakao da smo se prilikom definisanja reformskih pravaca visokog obrazovanja vodili i zajedničkim strateškim ciljevima definisanim u okviru Međunarodne platforme ‘16+1 mehanizam’ za saradnju između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, objasnio je Šarčević. Ministar je ukazao i na odličnu naučno-tehnološku saradnju, posebno na memorandum o zajedničkom finansiranju razvojnih i istraživačkih projekata, koji je potpisan prilikom posete kineskog predsednika Republici Srbiji u junu 2016.

Na osnovu njega je objavljen Zajednički poziv za prijavljivanje istraživačkih i razvojnih projekata u periodu 2017-2019, a najveće interesovanje bilo je za poljoprivredu, biotehnologiju, nanotehnologiju i informacione i komunikacione tehnologije, rekao je Šarčević.

Kada je reč o nauci uspostavljena je saradnja i između nekoliko institucija iz Srbije, kao što su Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Poljoprivrednog fakulteta, Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“ i Šangajskog Instituta Materia Medika. Šarčević je zaključio da primer postojeće saradnje jasno ukazuje i na mogućnosti koje zajedničkim zalaganjem, u bilateralnom i multilateralnom kontekstu, tek mogu i treba da budu ostvarene.

Kvalitetne obrazovne politike za manjine

Republika Srbija je veoma posvećena unapređivanju dostupnosti i kvaliteta obrazovnih politika za pripadnike nacionalnih manjina kojima pozitivno zakonodavstvo omogućava aktivno učešće u kreiranju tih politika, jedan je od zaključaka nedavno održanog sastanka delegacije ministarstava prosvete Srbije i Ukrajine. U okviru projekta „Zaštita nacionalnih manjina, uključujući i Rome i manjinski jezici u Ukrajini“, koji se realizuje kao deo Akcionog plana Saveta Evrope za Ukrajinu 2018-21,  delegacija te zemlje imala je priliku da razmeni iskustva sa kolegama koji se bave obrazovanjem nacionalnih manjina u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Rukovodilac Grupe za obrazovanje manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja i diskriminacije Snežana Vuković naglasila je važnost razmene iskustava i međusobnog učenja. Ona je ukazala na činjenicu da su sva tri modela obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina veoma dobro iskorišćena i iznela niz podataka o broju učenika koji nastavu pohađaju na svom maternjem jeziku ili dvojezično.

Podaci o učenju Ukrajinskog jezika sa elementima nacionalne kulture su bili posebno zanimljivi kolegama iz Ukrajine, kao i postojanje udžbenika na ukrajinskom jeziku.  Poseban segment razgovora posvećen je udžbenicima na jezicima nacionalnih manjina, ali i programima nastave i učenja za predmete koji se realizuju na nekom od 16 jezika nacionalne manjine koliko je, kroz tri modela, zastupljeno u sistemu obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji. Gosti iz Ukrajine imali su mogućnost da saznaju i dodatne informacije o nadležnostima Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.  Oksana Ovčaruk iz Saveta Evrope zahvalila je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na mogućnosti da se delegacija, koju su činile kolege iz Ministarstva prosvete i kulture Ukrajine, upozna sa sistemom obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, ali i sa brojnim mogućnostima obrazovanja nacionalnih manjina u našoj zemlji.

“Pišimo zajedno” – učenici o holokaustu

S ciljem da se približi široj društvenoj zajednici, Jevrejska opština Kikinde realizovala je projekat “Pišimo zajedno”, u kojem su učenici viših razreda osnovnih škola, kroz literarne radove, iskazivali svoje misli i osećanja na temu holokausta. Najbolji su i nagrađeni, a posebno su iznenađujuća bila njihova zrela promišljanja o toj temi, kao i perfektno poznavanje istorijskih podataka. Neda Ibrajter iz mokrinske Osnovne škole “Vasa Stajić”, kroz potresan tekst o slepom dečaku, prikazala je sudbinu jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu. Njen rad proglašen je za najbolji na literarnom konkursu “Pišimo zajedno”. Inspiraciju za njegovo stvaranje pronašla je u knjizi, koju je dobila od tetke, a ova tematika, kao i sve što je vezano za prošlost, oduvek ju je intrigirala.

Projekat “Pišimo zajedno” Jevrejska opština Kikinde sprovela je uz pomoć Narodne biblioteke “Jovan Popović”. Na literarni konkurs pristiglo je oko 30 radova, u kojima su osnovci iz gradskih i seoskih škola prikazali zavidno znanje. Osim dodele nagrada, u kikindskoj biblioteci upriličeno je predavanje “Holokaust i stradanje Jevreja”, koje je održala profesorka istorije Tijana Rupčić. Bio je ovo i prvi projekat kikindske jevrejske zajednice, koja ovako proširuje svoju interakciju sa ostalim segmentima društva. U planu su i nove akcije, a pozitivno iskustvo sa osnovcima motivisalo ih je da konkurs u budućnosti prošire i za učenike srednjih škola. https://www.youtube.com/watch?v=t4B-DxxejYc

Đaci OŠ „Svetozar Marković Toza”  na Republičkoj smotri recitatora

Učenici Osnovne škole „Svetozar Marković Toza” Jelena Ris i Marko Grujić bili su predstavnici našeg grada na Republičkoj smotri recitatora „Pesniče naroda mog” koja je održana 17. i 18. maja u Valјevu. Jelena i Marko su se na jubilarnoj 50. pokrajinskoj smotri recitatora plasirali među deset najbolјih i na taj način obezbedili učešće na republičkom nivou. Oboje su članovi Kluba umetnika „Bina”, gde ih je za smotre pripremala nastavnica matematike Dragana Mladenov, koja je ove godine na Pokrajinskoj smotri recitatora nagrađena povelјom za kontinuiran rad i rezultate u recitatorskom pokretu, koju dodelјuje Savez umetničkog stvaralaštva amatera Vojvodine. Republička smotra recitatora je završni nivo takmičenja mladih takmičara koji su podelјeni u tri uzrasne kategorije: mlađi (učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole), srednji (od petog do osmog) i stariji (srednjoškolci i stariji). 

Valcengrad – maturantski ples 29. maja u Somboru

Jubilarni 10. maturanski ples Valcengrad održaće se 29. maja u 18 sati ispred platoa Županije u Somboru.  Idejni tvorac i organizator manifestacije je plesni klub “RavangradDance”, koji nastaje pod okriljem Gradskog kulturno- umetničkog društva “Ravangrad” iz Sombora.  Valcengrad se pokazao kao jedna od najvećih kulturnih događaja grada koji istovremeno okuplja decu i mlade oko iste ideje – zajedničkog i organizovanog obeležavanja maturiranja. Zahvaljujući uspešnoj realizaciji počevši od 2010. godine, Valcengrad prerasta u lokalnu tradiciju i novi somborski brend, prepoznatljivog vizuelnog identiteta. Svake godine Valcengrad okupi oko 2.000 direktnih i indirektnih učesnika, uz značajnu medijsku pažnju. Postao je inspiracija mnogim drugim lokalnim zajednicama da same koncipiraju svečani trenutak maturiranja, i obeleže ga kroz javni ples i muziku.

Učesnici manifestacije: vrtići “Neven”, “Vila”, „Đurđevak”,„Bajka”, OŠ “Nikola Vukićević”, “Dositej Obradović”, “Avram Mrazović”, “Ivo Lola Ribar”, “Moša Pijade” (Bački Breg), “Laza Kostić” (Gakovo), Gimnazija, Srednja medicinska škola “Dr Ružica Rip”; Srednja ekonomska škola, Srednja škola “Sveti Sava”, Poljoprivredno-prehrambena škola, Srednja tehnička škola. Pokrovitelji i prijatelji projekta: Grad Sombor, Addiko banka, Sportski savez Grada, Sportski centar „Soko”, Dom učenika srednjih škola, Galerija “Milan Konjović”, Gradska biblioteka “Karlo Bijelicki”, JKP “Ćistoća”, JKP “Prostor”, JKP “Zelenilo” i mreža mnogih drugih lokalnih institucija i organizacija. U slučaju lošeg vremena manifestacija se pomera na dan posle u prigodno vreme. Za sve informacije pratite fejsbuk stranicu Valcengrad.

„Kineski most”: Novosadska studentkinja najbolјa u kaligrafiji

 U subotu 18. maja 2019. godine, u Prvoj beogradskoj gimnaziji, održano je 18. takmičenje u poznavanju kineskog jezika i kulture za teritoriju Republike Srbije pod nazivom „Kineski most”. Organizator ovog takmičenja na međunarodnom nivou je državna kancelarija za promociju kineskog jezika HANBAN, a preliminarno takmičenje je organizovao Konfucijev institut Univerziteta u Novom Sadu uz podršku Ambasade NR Kine. Sponzor takmičenja ove godine je bila kompanija “Zijin Bor Cpper” doo. Na takmičenju su učestvovali studenti Filološkog fakulteta iz Beograda, Univerziteta „Megatrend”, Ekonomskog fakulteta iz Subotice i Filozofskog fakulteta iz Novog Sada i Konfucijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu. Studenti su bili podelјeni u dve grupe: studenti sa osnovnim i studenti sa naprednim nivoom znanja iz kineskog jezika. Obe grupe su se takmičile u tri kategorije: govorništvo, talenat i kviz znanja o poznavanju kineskog jezika i kulture, dok su studenti sa naprednim nivoom znanja pisali sastav na zadatu temu na kineskom jeziku.

Pobednik takmičenja u kategoriji studenata sa naprednim nivoom znanja kineskog je Tijana Ćopić, studentkinja druge godine anglistike na Filozofskom fakultetu, na kojem uči i kineski jezik kao izborni. Tijana je svojim znanjem kineskog jezika, ali i kaligrafskim umećem ostavila snažan utisak i na kineske medije, koji su pratili ovo takmičenje i zvanično objavili snimak njenog kaligrafskog ispisa. U julu ove godine, Tijana će predstavlјati Srbiju na svetskom takmičenju u Kini. Ovo je treća godina za redom da studenti Filozofskog fakulteta, koji uče kineski kao izborni jezik osvajaju prvo mesto, a prvi put je to u naprednoj kategoriji, čime se još jednom potvrđuje da saradnja kineske i srpske strane daje najbolјe rezultate.

Na „EU Green Week” radionice za učenike i predškolce

Međunarodna ekološka manifestacija „EU Green Week 2019” održana je od 13. do 17. maja. U ponedelјak od 13 časova organizovane su radionice za predškolce, osnovnoškolce i učenike srednje tehničke škole i to u OŠ “Vuk Karadžić” (Radoja Domanovića 24 – Salajka). U sredu, 15. maja u 12.30 sati u OŠ “Jožef Atila” (Šarplaninska 28 – Telep), nastavlјena je  ekološka avantura kroz radionice za predškolski i osnovnoškolski uzrast. U petak, 17. maja od 13 sati u OŠ “Dositej Obradović” (Filipa Filipovića – Detelinara) su  takođe bile organizovane radionice za pomenute uzraste.

Cilј manifestacije je podizanje nivoa svesti kod dece različitog uzrasta, ali i šire javnosti o značaju očuvanja životne sredine kroz interaktivne radionice na temu upravlјanja otpadom, vodom, reciklažom i njihovim uticajem na klimatske promene i kvalitet života uopšte. Prepoznavši aktuelnost u odabiru učesnika (dece) i tema, organizator “EU Green Week” za celu Evropsku uniju – Direktorat za zaštitu životne sredine je izabrao ovu manifestaciju da bude predstavlјena na njihovom zvaničnom sajtu, u okviru elektronske revije. U Novom Sadu  manifestacija je organizovana po drugi put, a ovogodišnji slogan bio  je “Clean & Green Novi Sad”. Organizatori su  bili Savet mesne zajednice “Salajka” i Udruženje “Mileva Marić Ajnštajn”, u saradnji sa osnovnim školama “Jožef Atila” i “Dositej Obradović”.

Nagrada Zmajevih dečijih igara Zorani Opačić

Upravni odbor Međunarodnog centra književnosti za decu Zmajeve dečje igre doneo je odluku da se ove godine Nagrada za izuzetan doprinos popularisanju književnosti za decu dodeli prof. dr Zorani Opačić. Zmajev pesnički štap i čast da otvori 62. Junske programe Zmajevih dečjih igara, pripala je književnici Ivani Nešić. Priznanja će biti uručena3. juna 2019. godine, na otvaranju festivala u Sremskoj Kamenici, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Zorana Opačić je profesor na beogradskom Učitelјskom fakultetu gde predaje Književnost za decu i mlade. Najznačajniji radovi su joj: Alhemičar pripovedanja Stanislav Krakov, (2007), Poetika bajke Grozdane Olujić, (2011), Naivna svest i fikcija, (2011). Priredila je Antologiju srpske poezije za decu predzmajevskog perioda, (2008), Sabrane bajke Grozdane Olujić (2011), Glasam za lјubav Grozdane Olujić (koautor) (2012), Antologiju književnosti za decu (2018) u dva toma. Antologija premošćuje više od dva veka književne i kulturne istorije i obuhvata različite žanrove: poeziju, epsko-lirska dela i kraću prozu. Nјena knjiga (Pre)oblikovanje detinjstva (2019) sintetiše, istovremeno, poetiku književnosti za decu, njenu kulturnu funkciju  i daje delimičan, ali širok istorijski presek ove vrste literature kod Srba.

Ivana Nešić književnica, istoričarka umetnosti i prevoditelјka, svoju poetiku gradi u nekoliko pravaca. Za romane Zelenbabini darovi (2013) i Tajne nemuštog jezika (2014) obojene folklornom fantastikom, dobila je nagrade „Neven“ Prijatelјa dece Srbije, „Trg knjiga“ Međunarodnog sajma knjiga u Herceg Novom i „Rade Obrenović“ Zmajevih dečjih igara. Autorka je knjige Priče o prkosnim Srpkinjama: 50 smelih žena Srbije (2018) i edukativno-pustolovnog romana Misija: Muzej (2017). U njemu, kroz pustolovnu igricu, vodi svoje čitaoce kroz beogradski Narodni muzej i njegove slike. Govoreći o nastanku ove knjige, kaže: „Uz sve to, veoma sam uživala u građenju jedne sopstvene izložbe, u prostoru sopstvene mašte, sa sopstvenim pravilima i izborom dela“

Projekat letelice „Aurora“: Uspeh studenata Mašinskog fakulteta

Dušan Babić,  Lazar Popović, Radovan Đurović,  Đorđe Trampa i Nikola Popović, studenti Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji rade na projektu „Aurora“osvojili su prvo mesto u prvoj rundi međunarodnog studentskog takmičenja Airbus Sloshing Rocket 2019, za idejno rešenje letelice sa rezeroarom kojim se minimizira sloshing efekat (bućkanje). Ovo rešenje proglašeno je najboljim u konkurenciji 50 timova iz celog sveta, saopštio je Mašinski fakultet. To im je otvorilo put u Patras, u Grčkoj, gde se u julu održava druga runda ovog takmičenja na kojem će se ocenjivati tehničko rešenje, odnosno konstrukcija, dolet i vreme leta, kao i cena i način izrade letelice. Organizatori takmičenja su Airbus i Euroavia – Evropsko udruženje studentskih timova koje se bave projektovanjem i izradom letelica.

„Aurora“ je jedan od projekata koji se realizuje u okviru Beoavie – tima koji okuplja studente Mašinskog i još tri fakulteta Univerziteta u Beogradu. Reč je o autonomnoj letelici sa pogonom na vodu i sastavljena je od  tela rakete i krila, što omogućava veliki dolet uz minimalnu snagu propulzije (pogonske sile). Dužina  letelice je 1,5m, širina, odnosno razmak krila 2,25m i ograničena je težinom na 5kg. Na njoj se nalaze dva odvojena rezerovara – jedan za propulziju, a drugi za teret, odnosno sloshing. Prema tehničkim zahtevima takmičenja,  u rezervoaru za sloshing,  odnos vode i vazduha mora da bude pola-pola i on ne sme da bude pod pritiskom. S druge strane,maksimalna količina vode u  rezervoaru za propulziju, mora biti ista ili manja od količine vode u rezervoaru za teret. Letelica je visoko „pogođena“ sloshingom, jer je odnos mase letelice i slobodne tečnosti 3:1, odnosno letelica je dva, tri puta teža od mase slobodne tečnosti. U ostalim slučajevima, gde se ovaj efekat javlja, taj procenat je manji. Letelica se izrađuje na samom takmičenju. Učesnici imaju tri dana da je sklope i stave u funkciju. Lansira se tri puta uzastopce u razmaku od pet minuta. Aurora je projektovana da bude modularna, odnosno lako sklopiva i rasklopiva, čime je naš tim odgovorio na još jedan od zahteva organizatora.

Inače, članovi tima su studenti master i osnovnih akademskih studija na Mašinskom fakultetu. Dušan Babić, Radovan Đurović i Nikola Popović su budući master inženjeri sistema naoružanja, Lazar Popović je odabrao vazduhoplovno inženjerstvo, a Đorđe Trampa je njihov mlađi kolega sa osnovnih studija.

Vremeplov: Rođen Aleksa Šantić

Na današnji dan 27. maja 1868. godine rođen je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama “Ostajte ovdje”, “Emina”, “Veče na školju”. Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista “Zora”, koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo “Gusle”. U vreme “aneksione krize”, izazvane 1908. austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine pobegao je u Italiju, a posle toga bio je poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti su ga hapsile kao istaknutog srpskog nacionalistu. Bio je u početku pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Pisao je i dramske tekstove i prevodio s nemačkog i češkog. Dela: drame “Hasanaginica”, “U magli”, “Anđelija”, prevod “Lirskog intermeca” Hajnriha Hajnea.

Vremeplov: Rođen Svetozar Radojčić

Srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju do 1941. i Beogradu od 1945, član Srpske akademije nauka i umetnosti rođen je 27. maja 1909 godine. Autor je niza značajnih radova iz oblasti srpske srednjovekovne umetnosti. Dela: “Portreti srpskih vladara u srednjem veku”, “Stare srpske minijature”, “Umetnički spomenici manastira Hilandara”, “Majstori starog srpskog slikarstva”, “Studije o umetnosti XIII veka”, “Ikone Srbije i Makedonije”, “Mileševa”, “Staro srpsko slikarstvo”, “Tekstovi i freske”, “Uzori i dela starih srpskih umetnika”, “Srpski psaltir”, “Geschichte der serbischen Kunst von den Anfangen bis zum Ende des Mittelalters”.

Vremeplov: Umro Dragoslav Andrić

Dragoslav Andrić, srpski književni prevodilac, pisac, leksikograf, dramaturg umro je 27. maja 2005. godine. Sa engleskog, francuskog, nemačkog i ruskog preveo oko 130 knjiga poezije, proze kao i dramskih dela. Posebno se ističu njegove antologije klasične kineske poezije, tradicionalne japanske poezije, kanadske poezije i američke humorističke poezije. Priređivač je i prevodilac “Antologije svetske poezije”, “Leksikona viceva”, “Rečnika žargona” i više šahovskih knjiga.

Vremeplov: Umro Robert Koh

Nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. umro je 27. maja 1910. Godine. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze, skinuvši veo tajne sa opake bolesti koja je kosila u 19. veku. Izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere, epidemijske bolesti koja je u srednjem veku uništavala čitave gradove, ispitivao je afričku spavaću bolest, tifus, malariju i prvi primenio lečenje kininom.

Vremeplov: Dubrovnik dobio samoupravu

Na  današnji dan 27. maja 1358. godine  hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

Kuriozitet je da je na isti datum,  ali 1806.  godine francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.

Vremeplov: Umro Kalvin

Švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin  umro  je na današnji dan 27. maja 1564. Bio je vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo “Temelji hrišćanstva” postalo je priručnik protestantske teologije.

Rektorka: Na ocenu o doktoratu Siniše Malog stigle četiri žalbe

Na Univerzitet u Beogradu stigle su četiri inicijalne žalbe na odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka o doktorskoj disertaciji ministra finansija Siniše Malog, izjavila je u petak rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović. Ona je za vikend izdanje lista “Danas” rekla da će inicijalne žalbe biti prosleđene Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Osim takozvane “velike” žalbe koju je podneo profesor Saobraćajnog fakulteta Dušan Teodorović i iza koje je potpisima stalo oko 150 zaposlenih na univeruzetu, na adresu rektorata stigla je i žalba profesora Pravnog fakulteta Miodraga Jovanovića, Gorana Dajovića i docenta Bojana Spaića. Individulane žalbe su podneli profesor Biološkog fakulteta Predrag Simonović i Aleksej Tarasjev, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”.

DR Nebojša: Prema silovateljima i ubicama dece nema milosti

Ministar unutrašnjih poslova Stefanović DR Nebojša, izjavio je u Novom Sadu da “prema silovateljima i ubicama dece Srbija nije nikada imala, niti će imati milosti”. “Nedavno usvojene izmene Кrivičnog zakonika će upravo omogućiti da takvi ljudi zauvek ostanu iza rešetaka. Pooštravanje kaznene politike prema ubicama, silovateljima, nasilnicima i svima koji čine teška krivična dela predstavlja jasnu poruku i rešenost naše države da takve ljude pošalje što duže tamo gde im je mesto, a to je zatvor”, rekao je DR Nebojša na obeležavanju Međunarodnog dana nestale dece u Novom Sadu.  DR je kazao da u Srbiji “nije zabeležena nijedna otmica deteta od kidnapovanja male Maše”, koju je policija brzom reakcijom rešila i sprečila.  “Ali, na žalost imamo česte situacije bežanja dece od kuće. Pripadnici MUP svakoj prijavi pristupaju vrlo ozbiljno i odmah. Veoma je važno da stalno radimo na prevenciji, da pričamo sa našom decom, da im ukažemo na moguće opasnosti, ali da isključivo razgovorom rešavamo probleme kada do njih dođe”, rekao je on. 

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, rekao je da je Skupština Srbije pre dva dana usvojila “Tijanin zakon”, koji je prema njegovim rečima samo “jedan od alatki”.  “Borba ne sme da stane. Mora da bude usmerena u preventivnom pravcu, a to zahteva, ne samo angažman policije nego svakog od nas, a pre svega nas koji smo roditelji”, rekao je Vučević.

Predsednik Fondacije “Tijana Jurić” Igor Jurić, kazao je da je u poslednje tri godine urađeno mnogo na bezbednosti najmlađih, i izrazio zahvalnost građanima Srbije na 160 hiljada prikupljenih potpisa koji su pomogli da se usvoje izmene Кrivičnog zakonika. “Ovaj dan je poseban po tome što možemo da naglasimo da sva nestala deca neće biti zaboravljena. Кao čovek koji je doživeo strašnu sudbinu, siguran sam i obećavam da nikada neću dozvoliti da ijedno dete koje se traži bude zaboravljeno”, rekao je Jurić.

Obeležavanje Međunarodnog dana nestale dece u Novom Sadu organizovala je Fondacija “Tijana Jurić” uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova i Grada Novog Sada.

Požar u univerzitetskoj zgradi u Indiji, stradalo 19 studenata

            Najmanje 19 studenata, pretežno devojaka, stradalo je u požaru jedne univerzitetske zgrade na zapadu Indije, saopštile su lokalne vlasti i dodale da je oko 20 osoba povređeno. “Stradalo je 19 osoba, od kojih 16 žena. Neke žrtve su poginule od plamena a neke su stradale od povreda jer su skočile kroz prozor višespratnice”, saopštili su  u petak bolnički izvori. Na društvenim mrežama su se pojavili snimci mladih, koji u panici skaču kroz prozore kako bi izbegli vatru, na uzvike zaprepašćenja prolaznika. U zgradi je u trenutku požara bilo između 50 i 60 studenata. Požari su česti u Indiji zbog nepoštovanja bezbednosnih propisa.

Mladi širom Evrope protestvovali za očuvanje klime

Mladi demonstranti izašli su u petak  na ulice u zemljama širom Evropske unije da traže strože delovanje protiv globalnog zagrevanja u trenutku kada su počeli izbori za novi Evropski parlament. Od Portugala do Finske, od Italije do Velike Britanije đaci su izašli na ulice sledeći poziv mlade švedske aktiviskinje Grete Tunberg da petkom organizuju školske štrajkove protiv klimatskih promena. Pitanje klime je izašlo u prvi plan uoči izbora za Evropski parlament koji su počeli juče i završiće se u nedelju. Očekuje se da će dobro proći partije koje imaju snažnu ekološku poruku, navodi AP. U Berlinu hiljade, uglavnom mladih ljudi, okupilo se ispred Brandenburške kapije mašući plakatima sa natpisima kao što je “Nema planete B” ili “Sadite drveće, spasite pčele, očistite more”. ako je još premlada da glasa, demonstrantkinja Klara Kiršhof je rekla da pritiska članove svoje porodice i prijatelje da razmisle o dugoročnoj budućnosti sveta kada izadju u nedelju na glasanje za evropske izbore.

Na ulice su izašli mladi u više nemačkih gradova kao što je Frankfrut, Hamburg, ili Lajpcig. Nekoliko hiljada ljudi, uglavnom srednjoškolaca i studenata izašlo je na ulice Pariza u veseloj atmosferi da traže akciju protiv klimatskih promena. Mahali su posterima na kojima piše izmedju ostalog “Nema prirode, nema budućnosti”. Tunberg, koja je nedavno imenovana za Nobelovu nagradu za mir, rekla je da je svesno izabrala vreme pred evropske izbore da organizuje još jedan protest na celom kontinentu. “Mi mislimo da to širi poruku da su ovo vrlo važni izbori, i da treba da budu oko klimatske krize”, rekla je ona za švedsku televiziju TV4.

U zajedničkom uvodniku u nemačkom listu Zidojče cajtung, Tunberg i njena srodna duša u Nemačkoj Luiza Nojbauer uputili su poziv za najveću moguću mobilizaciji u Evropi i u svetu.

“Vreme je da svi pružimo otpor na svetskom nivou”, navele su one i dodale da im se čini da odrasli još nisu shvatili da mladi ne mogu sami da zaustave klimatsku krizu. Greta Tunberg je danas predvodila oko 4.000 mladih na protestu u Stokholmu. U Oslu više stotina mladih prošetalo se ulicama zajedno sa premijerkom Ernom Solberg.

Mladi su takodje izašli na ulice u Pragu, kao i u desetak drugih čeških gradova. U Beču, izašlo je oko 1.500 ljudi, i prošetalo se do predstavništva Evropske unije. Mobilisali su se mladi u Ženevi i Lozani, Rimu, Milanu, Firenci, Palermu, Barseloni i Madridu.

By admin