Vlada Vojvodine utvrdila broj budžetskih studenata

Vojvođanska vlada utvrdila je 22. maja broj budžetskih studenata na prvoj godini osnovnih strukovnih, akademskih i integrisanih studija, zatim master i doktorskih akademskih studija na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu, u školskoj 2019/2020. godini. Kako je saopšteno posle sednice Pokrajinske vlade, kojom je predsedavao predsednik Igor Mirović, takođe je doneta odluka o broju brucoša na visokim školama strukovnih studija čije školovanje će se finansirati iz budžeta.

Virtuelne učionice – budućnost obrazovanja u Srbiji

Možda nije lako zamisliti da đaci u srpskim školama o podvodnom svetu uče u virtuelnoj učionici “zaranjajući” u okean ili da istoriju svog naroda izučavaju, na primer, tako što s Karađorđem “podižu” Prvi srpski ustanak, ali budućnost donosi upravo to. Tehnologija postepeno omogućava da obrazovanje postane i virtuelno putovanje, koje učenike može da odvede svuda, od unutrašnjosti ćelije do šetnje po Marsu. Jedan od pionira takve tehnologije, koju bi mogao dovesti i u Srbiju, kineska je kompanija Net Dragon koja već 20 godina razvija tehnologije u oblasti video igara i obrazovanja, a čiji su kampus na jugoistočnoj obali Kine posetili reporteri Tanjuga.

Net Dragon već duže vreme ima saradnju s Novosadskim univerzitetom, a prošle godine je na Fakultetu tehničkih nauka uspostavljena zajednička virtuelna laboratorija za buduće obrazovanje, u cilju usavršavanja u informacionim tehnologijama. To je samo početak, kaže u razgovoru za Tanjug potpredsednik Net Dragona Emil Čen, koji ističe da je plan da se u Srbiji uspostave razvojni naučni centri i laboratorije u kojima će se stvarati lokalni sadržaji, uz pomoć kineskih alata i inovacionih platformi. Pomoću tih tehnologija srpska akademska zajednica biće superiornija, a učenje lakše i sadržajnije. “Počevši od Srbije, želeli bismo da se proširimo i na ostale države centralne i istočne Evrope koje se nalaze na ‘Pojasu i putu'”, navodi Čen. Ističe da je njihova misija da naprave najveću onlajn zajednicu za učenje na svetu, koja će, navodi, povećati i efikasnost i efektivnost učenja.

Net Dragon, čiji je predsednik Liu Deijan od nedavno savetnik u kabinetu srpskog ministra bez portfelja zaduženog za tehnološki razvoj i inovacije Nenada Popovića, godinama širi svoju tehnologiju svuda po svetu, pa se njihova rešenja i alati u virtuelnoj realnosti koriste u Evropi, Aziji i SAD. Učenici uz pomoć njihovih virtuelnih laboratorija mogu da zarone duboko u okean i istraže ne samo podvodni svet, već i unutrašnje organe njegovih stanovnika, da izvode eksperimente iz hemije, biologije, fizike, bez rizika i uz male troškove. Uz pomoć napredne tehnologije, đaci izučavaju i slojeve zemljine kore, uče o vulkanima i vremenskim nepogodama, nađu se u sred važne istorijske bitke u srednjem veku ili uče da sviraju na digitalnom “pametnom” klaviru. Svi podaci koji se o jednom učeniku prikupljaju tokom vremena koriste se kako bi se povećalo njegovo interesovanje za određenu oblast ili pronašle slabe tačke, na koje profesor može da obrati pažnju. Alati pomažu i profesorima da bolje pripreme lekcije i omogućuju da učitelji i učenici praktično zamene mesta, kako bi stekli drugačiju perspektivu, navodi Emil Čen i dodaje da su učenici i studenti mnogo zainteresovaniji za takav način učenja.

Šta je potrebno da i srpski đaci i studenti počnu da uče na ovakav način?

Direktor za poslovni razvoj u Net Dragonu Majkl Čen kaže da je za uvođenje najnovijih tehnologija u obrazovanju potrebno obezbediti infrastrukturu, pre svega uvesti internet u sve učionice u Srbiji. “Verujemo da ćemo, kada se obezbedi infrastruktura, lako moći da uvedemo naše alate u Srbiju”, rekao je Čen Tanjugu. Ističe da su najnovije tehnologije i inovacije u oblasti obrazovanja izuzetno važne za razvoj društva, te da toga moraju biti svesni svi, od država i vlada, do običnih građana. “Važno je da studenti znaju koliko je digitalizacija značajna, jer ovo je digitalno doba i pametna rešenja mogu da pomognu u procesu savladavanja gradiva i učenja”, navodi Majkl Čen. On je boravio u Srbiji i, kako kaže, uverio se da ona ima veoma obrazovane i vredne mlade ljude i inženjere. “Video sam mnogo talenata, vrlo dobre univerzitetske profesore i studente, odlične kurseve na fakultetima, izuzetne startap kompanije i u Beogradu i u Novom Sadu. Srbija je dobro mesto za investiranje kad je reč o digitalnim tehnologijama i inovacijama”, naveo je Čen. On ističe da voli Srbiju, Beograd i Novi Sad, ne samo zbog “nesporne lepote zemlje” već i zato što Kinezi imaju bratsku vezu sa Srbima i osećaju se u Srbiji kao kod kuće.

A u kampusu Net Dragona, na samoj obali mora u Fudžou, svako se može osetiti kao kod kuće, jer, osim kancelarija za rad, nudi mnogobrojne sadržaje. U okviru kampusa se nalazi univerzitet na kojem se izučavaju tehničke nauke, vrtić i škola s dvojezičnom nastavom, na engleskom i kineskom jeziku. Osnivač kompanije je veliki ljubitelj “Ratova zvezda” i “Zvezdanih staza”, pa je zato i glavna zgrada u kampusu u obliku svemirskog broda “Enterprajz”, za šta je kompanija morala da dobije i zvaničnu licencu.

Kampus ima i svoju šumu, iznad koje se uzdižu skulpture budističkih bogova, zaštitnika Kine, kao i dve kineske kuće, napravljene pre dva veka, koje su u Fuđijan prenete iz druge provincije, deo po deo. Kuće su izgrađene u drevnom kineskom arhitektonskom stilu, a svaki detalj u njima je autentičan. U kampusu su izgrađene i tri piramide u modernijem stilu, zapravo kreativne radionice, u kojima se uz pomoć 3D štampača prave različiti objekti. Ribnjak, ergela, teren za golf, veštačko jezero u kojem se jednom godišnje odvija prvenstvo u kajaku, kao i tri bazena, od kojih je jedan u obliku piratskog broda, takođe su deo kampusa. U kampusu živi oko 1.500 zaposlenih koji na raspolaganju imaju i lekare u domu zdravlja, priliku da vežbaju na terenu poput onih na kojim se obučavaju američki marinci, diskoteku, restorane i kafiće, kao i mogućnost da svakoga dana šetaju obalom Kineskog mora.

Pedagoški iz  Jagodine član asocijacije “Simposion”

Fakultet pedagoških nauka u Jagodini (FPNJ) primljen je u članstvo evropske asocijacije učiteljskih fakulteta “Simposion”, na konferenciji u Dablinu. Reč je o evropskoj mreži učiteljskih fakulteta, a zamišljen je kao platforma za razvoj i podsticanje saradnje i promovisanja međunarodne dimenzije, internacionalizacije u oblasti obrazovanja, rečeno je u petak Tanjugu u ovoj državnoj visokoškolskoj ustanovi.

Obeležen Dan slovenske pismenosti i kulture

Dan slovenske pismenosti i kulture obeležen je u petak na Filološkom fakultetu u Beogradu, a učesnici skupa istakli su da je to dan slovenskog zajedništva. Ovo je prvi put da se u Srbiji Dan slovenske pismenosti i kulture obeležava kao državni praznik. U svim slovenskim zemljama prihvaćeno je da se 24. maj proslavlja kao dan sećanja kada su svetitelji Ćirilo i Metodije krenuli na misionarski put među Slovene.

Dualno i na fakultetima: Za učenje u kompanijama pola plate

Učenje kroz rad biće moguće i na fakultetima, predviđeno je Nacrtom zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju Ministarstva prosvete. Plan je da akademci imaju u proseku 450 časova aktivne nastave godišnje i 450 sati učenja kroz rad u kompanijama.

Proglašeni najbolji osnovci poznavaoci saobraćaja

Takmičenje za osnovce “Šta znaš o saobraćaju” u organizaciji Auto-moto saveza Srbije (AMSS) i MUP-a završeno je u subotu dodelom medalja mališanima koji su pokazali visoko znanje o poznavanju saobraćaja, a najbolji će predstavljati našu zemlju na Evropskom takmičenju o poznavanju saobraćaja u Ženevi. Najboljim osnovcima nagrade su dodelili ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, direktor policije Vladimir Rebić, predsednik AMS S Dejan Stojić i generalni sekretar AMS S Milan Nikolić koji su istakli da je testove o poznavanju saobraćaja polagalo 250.000 đaka iz cele Srbije.

Sedmi razred za talentovane matematičare u pet gimnazija

Učenici koji ove godine završavaju šesti razred, a talentovani su za matematiku mogu da se upišu u specijalizovana odeljenja za osnovce u gimnazijama, gde završavaju sedmi i osmi razred.  Specijalizovana odeljenja za osnovce formirana su u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, niškoj “Svetozar Marković”, Prvoj kragujevačkoj, “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu i gimnaziji u Sremskim Mitrovcima.

Matematičari Matematičke gimnazije najbolji na olimpijadi u Jagodini

Na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini u subotu  je održana 14.juniorska srpska matematička olimpijada, na kojoj je učestovalo 26 nakboljih mladih matematičara sa državnog prvenstva, a najviše uspeha imali su učenici Matematičke gimnazije iz Beograda. Najbolji će Srbiju predstavljati na Balkanskoj matematičkoj olimpijadi 20 .juna na Kipru.

Konfucijev institut obeležio pet godina rada

Konfucijev institut obeležio je  u subotu pet godina uspešnog rada. Konfucijev institut je smešten na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Deo je velike grupe, od 600 instituta u svetu. Njegovi polaznici postigli su zavidne rezultate u poznavanju kineskog jezika.         https://www.youtube.com/watch?v=855AkQK-SVI

IT, hrana, mašine, kreativna industrija – konkurentska šansa

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizovalo je 24. maja finalnu konferenciju povodom završetka javno-privatnog dijaloga sa predstavnicima privrede, akademskog, civilnog i vladinog sektora, koji je pokrenut u cilju izrade Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije. Nakon radionica koje su održane u prethodnom periodu, na završnoj konferenciji predstavljeni su zaključi o tome na koji način Srbija može da kreira ekonomiju koja će omogućiti razvoj i plasiranje vrhunskih inovativnih proizvoda i usluga na globalnom tržištu. Inače, Srbija je 2017. godine započela proces izrade Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije (Smart Specialisation Strategy Serbia – 4S), koju koordinira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa drugim nadležnim institucijama i timom eksperata.

Cilj Strategije je izgradnja modernog pristupa ekonomskom razvoju koji se bazira na znanju, zahvaljujući kojem društvo i privreda, treba da postanu regionalno, evropski i globalno konkurentni, rekao je državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović. “Značaj Strategije je u tome što su po prvi put identifikovane prioritetne oblasti u kojima naša zemlja ostvaruje konkurentne prednosti i u koje je potrebno investirati”, dodao je on.

Oblasti koje predstavljaju šansu Srbije na globalnom tržištu su informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, kreativne industrije, mašine i proizvodni procesi budućnosti, rečeno je danas na radionici. Upravo za te oblasti biće opredeljena finansijska sredstva, kako bi se većom podrškom i ulaganjima, došlo do proizvoda i usluga kojima ce Srbija konkurisati na jedinstvenom tržištu. Nedović je ukazao da je konferencija poslednja u nizu, koja se sastojala od nekoliko faza. Prva je bila kvantitativna analiza potencijala, zatim kvalitativna analiza, a današnjim događajem je završen proces preduzetničkog otkrivanja (EDP), kroz javno-privatni dijalog. Veoma je važno da smo u celokupnom procesu razvoja Strategije pametne specijalizacije, imali veliki odziv privrede, naučno-istraživačkih organizacija, vladinog sektora i civilnog društva, istakao je Nedović.

Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i koordinator prioritetne oblasti “Hrana za budućnost” rekla je da su radionice koje su održane u prethodnom periodu pokazale kako izgleda pravi dijalog između akademske zajednice, države, privrede i civilnog sektora. “Važno je da i da se stvori prostor da se vrate oni koji su otišli ako bismo smanjili odliv mozgova i građani živeli u boljem ekonomskom okruženju”, dodala je Begović.

Jasna Tanasijević, direktorka ekspertskog tima na projektu konkurentnosti Svetske banke u Republičkom sekretarijatu za javne politike rekla je da je Strategija za pametne specijalizacije važna jer se merama koje će ona predvideti omogućava da se razvija privreda zasnovana na znanju i naučnom istraživanju.

Đaci iz Kačareva zarade i do 100.000 dinara

Prošle godine kupili su svom drugu iz odeljenja sa posebnim potrebama specijalan bicikl kako bi mogao da ih prati na biciklijadi, a ove godine otići će na izlet. Deca iz IV-1, Osnovne škole “Žarko Zrenjanin” iz Kačareva od prvog razreda sakupljaju reciklažni otpad koji kasnije prodaju ili učestvuju na takmičenjima, a ideja je potekla od njihove nastavnice Branke Davidović. – Prvi put sam se susrela sa reciklažom pre 20 godina, sećam se da je tada isto bila nagrada – ekskurzija, za odeljenje koje prikupi najviše otpada. Pre sedam godina krenuli smo da sakupljamo i limenke. Na jednoj od akcija smo uspeli da sakupimo celu tonu i tada smo kao nagradu dobili projektor – priseća se nastavnica. Pored podizanja ekološke svesti, kroz ove akcije, decu uči i higijeni, snalaženju i, kako to nastavnica voli da kaže, da “sutra ne moraju da budu gladni”. Novac koji zarade, dele na jednake delove.

– Na godišnjem nivou zaradimo i do 100.000 dinara, pritom tu su i donacije i nagrade od takmičenja. Limenke prodajemo dva puta godišnje, krajem prvog i drugog polugodišta. Kada je reč o njima, svako dete dobija svoju vrećicu sa novcem u vrednosti onoliko kilograma limenki koliko je sakupio, dok sav drugi otpad prodajemo u zavisnosti od toga kada se prikupi i taj novac je zajednički i koristi se za izlete – pojašnjava Davidovićeva. Do sada, ova deca su isključivo uz svoj rad, volju nastavnice i podršku roditelja uspela sebi da obezbede odlazak do Obedske bare, Palića, Avale, Delibatske peščare…

A ono što ovim izletima daje posebnu notu jeste to što na njih idu i roditelji. – Važno mi je da sve to postane jedna porodična uspomena. Na moje izlete idu i roditelji, ne uvek svi, ali u većini slučajeva da. Jednom nam se desilo da smo prepunili autobus, pa su morali da idu i svojim privatnim vozilima – priča nastavnica. Ne krije da nema podršku kolega, ali uvek je raspoložena za doprinos dece iz drugih odeljenja. – Vidim u Srbiji siromaštvo i nepravdu i to me boli. Jednom prilikom kada sam vodila decu u Beograd u pozorište, rekli su mi da im je to prvi put da idu na predstavu i to me je baš pogodilo – priseća se ona. Podsećajući je na prošlogodišnju akciju u kojoj su od zarađenog novca kupili svom drugu bicikl, prisetili smo je i na nepravdu koja je tome prethodila.

Subotica: Od septembra studenti u renoviranim domovima

Studenti u Subotici od jeseni će imati mnogo bolji standard u domovima. U toku je rekonstrukcija jednog od dva doma u koju će biti uloženo više od milion evra, gde će mladi imati mnogo bolji komfor, dok će i sam plato ispred objekta dobiti potpuno novi izgled, kao i parking. Sredstvima Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja obnavlja se spoljašnjost i unutrašnjost doma “Ivo Lola Ribar” u Subotici. Nakon postavljanja termoizolacije i nove fasade, te radova na krovu, u toku je obnova kompletne unutrašnjosti jednog bloka koja će značiti veći komfor za smeštene studente subotičkih fakulteta. “Ranije je bilo na spratu dvadeset soba i za ceo sprat četiri ve-ce kabine, dve tuš kabine i četiri umivaonika, a sada će svaka soba imati svoje kupatilo i malu čajnu kuhinju sa predsobljem. Nakon završene rekonstrukcije, krilo će imati ukupno sedamdeset i sedam blokova, od toga deset jednokrevetnih, pedeset osam dvokrevetnih i devet trokrevetnih soba”- kaže rukovodilac investicionog i tehničkog održavanja Jovana Kostić.

Prethodnih godina, obnovljen je i deo drugog studentskog doma u Subotici, kao i studentska menza, u vrednosti od dvanaest miliona dinara, a nedavno je Pokrajinska vlada opredelila još tri miliona dinara za ulaganja u objekte Studentskog centra Subotica. “Moram pre svega da se zahvalim sekretarijatu za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, kao i Pokrajinskoj Vladi što su zaista imali sluha, tako da smo u prethodnom periodu rekonstruisali drugi, prvi sprat, kao i prizemlje”- kaže direktor Studentskog centra Ranko Čuljković.

Spremni su projekti i za dalja ulaganja, pre svega u energetsku efikasnost. Za postavljanje termoizolacije doma “Bosa Milićević”, kao i za postavljanje solarnih panela na ovom objektu.

Održan sajam “Grad humanosti”

Na novosadskoj plaži Štrand u organizaciji udruženja “Čepom do osmeha”  25. maja održan je drugi po redu sajam “Grad humanosti”. Cilj je bio da se osobe sa invaliditetom i oni koji se bore protiv teških i retkih bolesti učine vidljivijim u društvu, kao i da se proizvodi koji oni prave plasiraju na tržište. Udruženje “Čepom do osmeha” okupilo je različita udruženja sa istom misijom i zadatkom. “Udruženje “Čepom do osmeha” smatra da ako se svi ujedinimo možemo imati mnogo bolje rezultate tako da smo sa ciljem da povežemo udruženja ovde organizovali drugi po redu “Grad humanosti” jer je i naš Novi Sad jedan veliki grad grad humanosti”, kaže Vanja Petković, clan “Čepom do osmeha”. “Okupili smo se danas ovde na Sajmu humanosti udruženja koja spaja jedna ista želja a to je da ljudi prestanu da zatvaraju oči, da nas vide, posmatraju i da nam pomažu”, ističe Joland Korora, član Nurdora. Događaj su podržali i Pokrajina i Grad Novi Sad. “Samo ove godine Pokrajinska vlada je izdvojila preko 40 miliona dinara za slične organizacije sa istim ciljem, a to je ponavljam, deo svoje solidarnosti pokloniti onima kojima je to najpotrebnije”, kaže Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova. “Svi čekamo zakon o preduzetništvu koji bi trebalo da reši mnoge nepoznanice u ovom sektoru, ali do tada i upravo što rade ova udruženja jeste da treba da promovišemo socijalno preduzetništvo, da umrežavamo udruženja i treba da promovišemo primere dobre prakse”, navodi Milorad Radojević, član Gradskog veća za privredu. Manifestacija je bila i prodajnog karaktera, te su posetioci mogli i na taj način da podrže rad udruženja. https://www.youtube.com/watch?v=-_m2KRFt9zs

U srpskom oko 15.000 ustaljenih fraza

Bos po trnju, Soko iz vraninog gnezda, Maksim po diviziji, luda Nasta, samo su neke od davno nastalih fraza koje su se tokom vremena odomaćile. Koreni pojedinih izraza leže u mitologiji ili istorijskim događajima, a sve one na metaforički način dočaravaju situaciju, događaj ili osobu.

,,Fraze su leksički izrazi koji se često upotrebljavaju više u razgovornom stilu, nego što se upotrebljavaju u književno umetničkim delima, ali naravno čim se to jednom ustali u narodu, jeziku, to se onda i prenosi dalje, prenosi se kasnije na sve sfere  života, a kasnije i na kniževno umetnička dela. Ne možemo tačno utvrditi kada su zapravo nastale, ali samim tim što u našem narodu ima toliko tih raznoraznih lepih fraza sada mi možemo samo da predpostavimo koliko su stare, ali verovatno datiraju iz nekih ranijih perioda, kada su ljudi krenuli i da komuniciraju i prosto je bilo nužno da nešto lepo iskažu iz onoga što im se desilo“, ističe profesor srpskog jezika i književnosti Ivana Arsić, za RTK2. U književnom jeziku najčešće se koriste bibleizmi, nastali kao direktni citati iz biblije ili posredstvom alegorija i nekih drugih stilskih sredstava.

U srpskom jeziku ima oko 15 000 ustaljenih fraza. Mnoge od njih postale su nerazumljive mlađim generacijama, usled čega radije koriste nove.  Nisu mladi jedini koji kreiraju nove fraze. Nemački vojnici su tokom Prvog svetskog rata rečima BITE i DANKE ljubazno molili za hranu. Vremenom smo spajanjem reči dobili izraz BITANGA koji koristimo za neučtivog čoveka. Poznavaoci jezika kažu da fraze kao ,,šuplji izrazi“ ne mogu da naruže jezik. Opasno je mešati ih sa žargonima. To jezik može koštati kao Svetog Petra kajgana.

Vremeplov: Rođen Milanković

Na današnji dan 28. maja 1879. rođen je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković. Milanković je bio naučnik svetskog ugleda, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Građevinsku tehniku je studirao u Beču, gde je i doktorirao. Bio je profesor teorijske fizike, a bavio se i kosmičkom fizikom i geofizikom. U prvom delu, objavljenom na francuskom jeziku – “Matematička teorija termičkih pojava izazvanih Sunčevom radijacijom” izložio je novu teoriju rasporeda Sunčevih radijacija na površini planeta i toka klimatskih promena u geološkoj prošlosti Zemlje.

Milanković je tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je kalendarska godina svega dve sekunde duža od sadašnje tropske godine. Milankovićev kalendar zahtevao bi korekciju tek za 28.000 godina. Ovaj kalendar zvanično je prihvaćen na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. godine, ali nikada nije primijenjen u praksi.

Kao i svi vizionari, Milanković nije doživeo da njegove teorije steknu punu afirmaciju. Tek od 1976. godine kada su emprijska istraživanja dokazala preciznost Milankovićevih teorija, njegov ugled u svetskoj nauci vrtoglavo raste. Njegovo kapitalno delo “Kanon osunčavanja i njegova primena na problem ledenih doba” svrstano je u najznačajnija naučna dela 20. veka. Milutina Milankovića svetska nauka uvrstila je među 5 najvećih naučnika 20. stoleća, a NASA, agencija za svemirska istraživanja, među 15 najvećih naučnika svih vremena koji su se bavili planetom Zemljom.

U Milankovićevu čast jedan krater na Mesecu, jedan na Marsu i jedan planetoid nazvani su njegovim imenom. Jedna od budućih ekspedicija na Mars nosiće Milankovićevo ime. UNESCO je 2009. godinu, povodom 130. godišnjice naučnikovog rođenja, proglasio Milankovićevom godinom. U svetu se održavaju međunarodni naučni simpozijumi posvećeni Milankoviću, a globalna promena klime na Zemlji čini njegovo delo trajno aktuelnim.

Njegovi najvažniji radovi su: “Kanon der Erdbestrahlung”, “Nebeska mehanika”, “Osnovi nebeske mehanike”, “Sekular

Vremeplov: Umro Tihomir Đorđević

 Srpski etnolog i folklorista Tihomir Đorđević, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije umro je na današnji dan 28. maja 1944.. Objavio oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima.

Vremeplov: Srpski službeni jezik u Kneževini Srbiji

Na današnji dan 28. maja 1834. godine u Kneževini Srbiji uveden srpski jezik kao službeni u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vođena isključivo na turskom.

Vremeplov: “Zlatna palma” za Kusturicu

Na filmskom festivalu u Kanu na današnji dan 28. maja 1995. jugoslovenski reditelj Emir Kusturica dobio “Zlatnu palmu” za film “Podzemlje”. Deset godina ranije Kusturica dobio istu nagradu za film “Otac na službenom putu”.

Vremeplov: Milošević prihvatio uslove zapada za prekid bombardovanja

Pošto je avijacija NATO pojačala napade na Jugoslaviju, jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, je posle razgovora sa specijalnim predstavnikom ruskog predsednika Viktorom Černomirdinom, na današnji dan 28. maja 1999. godine prihvatio uslove zapadnih zemalja za prekid bombardovanja.

Vremeplov: Prva Dečija konferencija afričkih nacija

Na današnji dan 28. maja 28. maja 2001. ghodine u Kairu održana prva Dečija konferencija afričkih nacija.

Vremeplov: Rođen Gijotin

 Francuski lekar Žozef Injas Gijotin, profesor anatomije rođen je  na današnji dan 28. maja 1738.. U vreme Francuske revolucije predložio izvršenje smrtne kazne spravom za odsecanje glave, koja bi skratila muke osuđeniku. Od 1792. ta sprava nosi njegovo ime. 

U OŠ “K. Trifković” predstavljen “Bukvar nenasilne komunikacije”

Knjiga “Bukvar nenasilne komunikacije” o osnovnim pojmovima i situacijama koje objašnjavaju nenasilnu komunikaciju kroz 30 slova azbuke, a čije su autorke Marija Belić-Bibin, Tamara Jovičić i Danijela Radović, članice DOR Centra za kreativnu edukaciju i umetnost iz Novog Sada, izašao je iz štampe i u utprak je  predstavljen  deci IV razreda OŠ “Kosta Trifković” u Novom Sadu. Interaktivna publikacija “Bukvar nenasilne komunikacije” prvenstveno je namenjena roditeljima i deci, a osnovna ideja je da decu budu približena neka od pravila nenasilne komunikacije.

“Mama, ljubio sam se sa Markom”

“Sin mi se pohvalio da se u vrtiću ljubio sa Markom, a onda sam saznala da se taj dečak redovno ljubi sa tatom u usta. Otud mu verovatno i ideja da svoje drugare takođe ljubi u usta”. – Sin koji ima tri godine, po povratku iz vrtića rekao mi je: “Mama, danas sam se ljubio s Markom”, kad sam pitala kako, pokazao mi je da su se “cmokuli” u usta. Posle nekoliko dana, dok smo mi roditelji čekali decu ispred vrtića, videla sam da se Marko i njegov tata isto pozdravljaju tako što se ljube u usta – ispričala nam je čitateljka “Blica”. Ova Beograđanka potpuno je mirno prihvatila informaciju koju je sin preneo. Priznaje da je bila iznenađena, ali ne i uznemirena, te nije smatrala da taj događaj iziskuje ikakvu reakciju.

Međutim, ono što joj nije bilo prijatno jeste pozdravljanje roditelja i deteta na ovaj način, a kako kaže, to u poslednje vreme sve češće primećuje. Da li je u pitanju još jedan od trendova koji smo preuzeli od holivudskih, instagram uzora pita se se ona, ali roditelji u Srbiji ranije nisu ljubili decu u usta, uočava. – Ne postoje neka posebna istraživanja koja bi mogla da pretpostave kako ljubljenje usta roditelja i deteta utiče psihološki na dete, niti da li je to trend došao sa zapada ili postojao i ranije u našoj kulturi. Iskreno, ako postoji takvo neko istraživanje, ne znam za njega – rekla nam je Nikolina Milosavljević, diplomirani psiholog i savetnik za roditelje. 

Da li je ovakvo ponašanje za nekog prijatno ili neprijatno, zavisi od ličnih granica koje roditelji gaje u okviru svoje porodice, kaže. – U nekim porodicama, postoje jasne granice gde se braća, sestre, kao ni roditelji i deca ne ljube u usta, već isključivo u obraz. U tim porodicama ljubljenje u usta je razervisano za partnere, odnosno supružnike i može imati seksualnu konotaciju ili to ne rade prosto da ne bi prenosili bakterije i viruse na decu. U drugim porodicama je ljubljene dece u usta pokazivanje bliskosti. Međutim, jako je važno poštovati i detetove lične granice i ne insistirati na poljupcu u usta ukoliko dete to ne želi ili sklanja glavu – kaže psiholog.

Međutim, postavlja se pitanje, da li dete koje je kao malo naviknuto da se ovako izražava bliskost, prihvata isto ponašanje sa roditeljima i pri odrastanju. – Kako dete odrasta i sazreva, ono i prepoznaje da li mu nešto prija ili ne. Ukoliko roditelji pokazuju razumevanje i poštovanje za detetove lične granice, dete će svakako samostalno reći ili pokazati da mu poljubac u usta sa roditeljem ne prija, i ne želi ga. Vrlo verovatno je da sa 13 godina više neće želeti da se “cmače” u usta sa roditeljima zato što će mu biti neprijatno. Potrebno je samo da roditelj ispoštuje detetove lične granice i ne insistra na tom ritualu – zaključuje Milosavljević.

Ljubljenje dece u usta u zavisnosti od kulture i običaja

A da li je međusobno ljubljenje u usta uobičajeno, urođeno ponašanje kojim deca izražavaju bliskost, ili jednostavno oponašaju ono što su videli kod odraslih? – To je u većini slučajeva oponašanje odraslih ili nečega što su “uhvatili” na nekim drugim mestima i delovalo im je interesantno da probaju, recimo na televiziji i slično – kaže psiholog. – Postoje kulture u kojima je poljubac u usta između deteta i roditelja prihvatljiv i nema negativno značenje. Takva je, između ostalih, američka kultura. Ovaj trend koji dolazi sa zapada posebno prihvataju javne ličnosti. Prihvatanje ovog trenda od strane “slavnih” u našem podneblju, motivisano je, moglo bi se reći, pre svega željom da se naglasi simbioza između roditelja i deteta i javnosti pruži nedvosmislen dokaz ljubavi koji postoji između slavnog roditelja i njegovog deteta – rekla je nedavno “Blic ženu” psiholog Tatjana Daničić. – Ljubljenje dece u usta treba da se posmatra u zavisnosti od kulture i običaja. Tamo gde jeste deo kulture, kao što je slučaj sa Amerikom, taj postupak nije negativan. Problem može da izazove u kulturama u kojima ljubljenje u usta nije običaj. Dete u tim sredinama može da se pita zbog čega njega mama i tata ljube u usta kad drugi roditelji ne čine isto sa svojim decom. I ono to može da shvati kao nešto erotično – objasnio je psihoterapeut Nebojša Jovanović za “Ženu”.

Kazna doživotnog zatvora će moći da se izriče posle 1. decembra

Kazna doživotnog zatvora, peripremanje teškog ubistva, kao i sve druge izmene i dopune Krivičnog zakonika koje je prošle sedmice usvojila Skupština Srbije, stupaju na stanu 1. decembra, što znači da će nove odredbe moći da se primene tek nakon ovog datuma. Početak decembra za primenu zakona predviđen je samim zakonskim izmenama, objavljenim na sajtu Skupštine Srbije.

Tragedija u Bačkom Petrovom Selu: Utopio se sedmogodišnji dečak

Beživotno telo sedmogodišnjeg dečaka nađeno je u nedelju  oko 16 sati u odvodnom kanalu reke Tise u Bačkom Petrovom Selu, rečeno je Tanjugu u Policijskoj upravi Novi Sad. Pretpostavlja se da se dečak utopio, a uviđaj je u toku, kažu u policiji. Mališan je živeo u blizini kanala.

Srbi iz S. Makedonije traže bolju nastavu na maternjem jeziku

Predstavnici 10 udruženja Srba iz Severne Makedonije 24. maja su sa predstavnicima Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije razgovarali o položaju srpske zajednice u susednoj zemlji i ocenili da je potrebno poboljšati nastavu kao i informisanje na srpskom jeziku. Oni su naveli da u Severnoj Makedoniji postoje tri osnovne škole u kojima se nastava izvodi na srpskom jeziku (Stari Nagoričan, Tabanovci i Kučevište), a ponovo je uvedena mogućnost da se u svakoj školi srpski jezik i kultura izučava kao izborni predmet u trećem razredu osnovne škole. Kako su istakli predstavnici Srba, bitno je da se obezbedi dobar nastavnički kadar, jer je često slučaj da srpski jezik predaju nastavnici kojima to nije maternji jezik, saopšteno je iz parlamenta. Oni su ukazali i na problem lošeg kvaliteta udžbenika na srpskom jeziku, koji nisu lektorisani, u svemu tome vide razlog opadanja broja srpskih đaka koji pohađaju nastavu na maternjem jeziku.

Tokom sastanka je istaknuto da je informisanje na maternjem jeziku od izuzetne važnosti i da postoji emisija na srpskom jeziku „Vidik”, koja se emituje tri puta nedeljno u trajanju od 30 minuta na javnom servisu Severne Makedonije, ali u neadekvatnom terminu i da je potrebna jača podrška kako bi se program kvalitetnije realizovao. Ukazali su i na postojanje dva internet portala na srpskom jeziku, SRBTEL i Spona. Naveli su da su Srbi konstitutivan narod te države, ali da je većina Srba nezadovoljna svojim statusom i položajem, svojim predstavnicima u organima vlasti i odnosom matice prema njima. Predsednik Odbora Miodrag Linta ocenio je da Srbija treba aktivnije da se uključi u rešavanje ključnih problema Srba u Severnoj Makedoniji kao što su obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, zaštita duhovne baštine i nacionalnog identiteta. Sagovornici su se složili da je održavanje ovakvih sastanaka sa predstavnicima udruženja Srba iz Severne Makedonije izuzetno važno i da je bitna stalna komunikacija sa državom Srbijom. Predsednik Odbora je zaključio da će u narednom periodu sazvati posebnu sednicu Odbora koja će biti posvećena položaju Srba u Severnoj Makedoniji, i na koju će biti pozvani svi predstavnici civilnog sektora, dva srpska poslanika u Sobranju i članovi vladinog sektora iz reda srpske zajednice. Linta je rekao da sve srpske organizacije i udruženja treba da imaju međusobni dijalog i da se dogovaraju oko ključnih stvari koje su u vezi sa opstankom našeg naroda u svim državama regiona gde su Srbi manjina, saopšteno je iz parlamenta.

By admin