Novi Sad: Danas je Svetski dan komšija u Eđšegu

Svetski dan komšija obeležiće se u petak, 31. maja, u kulturnoj stanici Eđšeg, uz popodnevno druženje i zanimlјiv i raznovrstan program. Organizatori poručuju da će ovu priliku iskoristiti i za razgovor s građanima o tome kako mogu zajednički pobolјšati život na Grbavici. Želјa nam je da se bolјe upoznamo uz zanimlјiv muzički program i bogatu trpezu, a svi koji žele, mogu se priklјučiti akciji čišćenja Eđšega ili da budu deo humanitarne akcije za lečenje nezbrinutih životinja, poručuje se u pozivu. Tim kulturne stanice Eđšeg će pripremiti pasulј, a građane pozivaju da, ukoliko žele, donesu poslastice iz svoje kuhinje i time obogate komšijsku trpezu.

“Odliv mozgova” “težak” kao izvoz IT sektora

Godišnji troškovi koje Srbija ima zbog odlazaka mladih i obrazovanih lјudi u inostranstvo je 1,2 milijarde evra i jednaki su vrednosti izvoza srpskog IT sektora, rečeno je 28. Maja na panelu Srpske asocijacije menadžera (SAM) čija je tema bila “Kako zadržati mlade lјude u Srbiji”. Na susretu Foruma menadžera izneti su i podaci OECD-a da je Srbiju od 2000. godine napustilo više od 650.000, uglavnom mladih lјudi, a prema prošlogodišnjem istraživanju Ministarstva prosvete, svaki četvrti student želi da školovanje nastavi u inostranstvu, a dve trećine želi da nastavi tamo da živi.

Prof.Dragan Lončar, prodekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu za saradnju sa privredom, izneo je procenu da bi u narednim godinama Srbiju moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije. “Ono što naša pamet izvozi u IT sektoru kompenzuje se troškovima odlaska naših lјudi u inostranstvo”, rekao je Lončar i dodao da teško možemo da zaustavimo “odliv mozgova”, ali možemo da ostanemo u komunikaciji i da se oni u jednom trenutku vrate. “To bi bio višestruki dobitak za našu državu, ne samo u smislu doznaka koje godišnje iznose tri milijarde evra, već u smislu transfera znanja i tehnologija”, kazao je on i naveo da u našem bankarskom sektoru već svaki peti zaposleni ima stranu diplomu. Lončar poručuje da treba raditi da se mladi motivišu da ostanu, ali ako odu treba raditi na tome da se u jednom trenutku vrate u Srbiju. 

Bojana Simeunović, savetnica za kreativne industrije i nauku predsednice Vlade Srbije, istakla je da će uslediti formiranje tela za cirkularne migracije. “Kada kažemo cirkularna migracija to znači da odlaze i vraćaju se, a ideja je da to telo postane jedna stanica u kojoj će lјudi koji žele da se vrate imati sve informacije”, rekla je ona i dodala da kraja godine biti iznete konkretne incijative.  Simeunović je navela da se insititira i na digitalizaciji, reformi obrazovanja i kreativnim industrijama kako bi se veći broj visokokvalifikovanih mladih vratio u Srbiju, a najavila je i izmenu propisa kako bi se omogućilo da se stranci lakše zapošlјavaju u Srbiji. 

Državna sekretarka u Ministarstvu za rad i zapošlјavanje Bojana Stanić, naglasila je da je formirano koordinaciono telo Vlade Srbije koje se bavi problemom odlaska mladih.  “Zadatak je da se uspori odlazak lјudi u inostranstvo, da se vrate oni koji su otišli i da privučemo strane stručnjake, a bez privrede koordinaciono telo i mere ne igraju nikakvu ulogu, jer bi trebalo da imamo gde te lјude da zaposlimo”, rekla je ona.

Prijemni u Karlovačkoj za vikend

U Karlovačkoj gimnaziji prijemni ispit za upis u prvi razred biće održan ovog vikenda, 1. i 2. juna. Ispit iz srpskog jezika i književnosti zakazan je u subotu, 1. juna od 10 do 12 časova. Sutradan u isto vreme na redu je test iz stranog jezika. Iz te specijalne filološke srednje škole poručuju đacima da dođu minimum pola sata pre održavanja ispita. Kvota za upis je ostala nepromenjena. U prvi razred u Karlovačkoj gimnaziji po dugogodišnjoj praksi prima se 144 učenika. Nјima su na raspolaganju engleski jezik, nemački, ruski, norveški, japanski, kineski, španski, italijanski i klasični jezici – latinski i starogrčki. Kandidati koji polože prijemni, 8. i 9. jula od 8 do 15 sati treba i da se upišu u školu. Dugi niz godina škola organizuje pripreme za polaganje prijemnog ispita. Pripreme su drugu godinu zaredom besplatne, a ovog puta na te časove je išlo oko 180 osmaka.

Tomas Šib: Stipendije su investicije u lјude

Nemačke stipendije srpskim studentima ne služe odlivu mozgova, već mogućnosti da mladi iz Srbije steknu iskustva i znanja i da se vrate i primenjuju ih u zemlјi, rekao je u utorak uveče nemački ambasador Tomas Šib. Šib je to izjavio prilikom dodele stipendija srpskim studentima za školsku 2019/2020 godinu iz programa stipendiranja “Zoran Đinđić” u okviru Nemačkog biznisa za zemlјe Zapadnog Balkana i Nemačke akademske razmene studenata (DAAD). Nemački ambasador je rekao da programi za studente predstavlјaju investiranje u lјudske resurse i mozgove, dodavši da imaju veliki broj pozitivnih primera lјudi koji su proveli određeni period u Nemačkoj, a nakon toga su se vratili i pronašli dobra i važna radna mesta u Srbiji. Ovi programi predstavlјaju investiranje u mlade, jer dok su u Nemačkoj upoznaju se sa načinom života, stiču prijatelјe, nove kontakte tako da ovo zapravo predstavlјa povezivanje među njima, koje omogućava nova i dalјa biznis povezivanja, kazao je Šib.  On je naveo da “Zoran Đinđić” program stipendiranja čine studenti koji će biti poslati u Nemačku da provedu određeno vreme u nemačkim kompanijama, da steknu iskustva, a nakon toga se vrate u Srbiju i iskoriste svoje profesionalno znanje i iskustvo. Dodao je da je do sada taj projekat veoma uspešan.  Do sada je, kaže Šib, oko 700 mladih studenata iz regiona Zapadnog Balkana bilo deo ovog programa, a oko 60 iz Srbije.  Nemački ambasador je rekao da DAAD program o stipendiraju nudi individualne mogućnosti stipendiranja za mlade lјude koji pohađaju kurseve nemačkog jezika, koji rade svoje master i doktorske studije na nemačkim univerzitetima, dodavši da je takođe reč o uspešnom programu razmene.Radujem se što smo dodelili stipendije o školovanju srpskim studentima koji pokazuju visoki potencijal. Ohrabrujem mlade da apliciraju, da učine napore da postanu deo ovih programa, zaklјučio je Šib.

Dodeli ovogodišnjih stipendija prisustvovali su predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, Anti Šlam iz DAAD, Anti Miler iz nemačkog predstavništva fondacije “Zoran Đinđić”, kao i predstavnici diplomatskog i poslovnog sektora u Srbiji.

Uz stipendiju”Zoran Đinđić i praksa u Nemačkoj

Student četvrte godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i jedan od ovogodišnjih dobitnika nemačke stipendije Filip Stojčić kaže da je dobio praksu u kompaniji Metro AG u Dizeldorfu, te da će njegova praksa u Nemačkoj trajati od početka jula do kraja godine odnosno šest meseci i da će raditi u oblastima logistike. On smatra da su ovi programi stipendiranja veoma značajni zato što, kako je istakao, studenti mogu da dobiju dobro praktično znanje u nemačkim kompanijama, a kasnije to znanje da primene u našoj zemlјi i na taj način da pokrenu stvari na bolјe.

Jelena Popović s Fakulteta organizacionih nauka na smeru informacioni sistemi i tehnologije će biti na praksi u Lajpcigu na Frajnhofer institutu za internacionalni menadžment gde će raditi na konkretnim menadzment konsalting projektima, a najviše u sektoru zdravstva. Znanje ću se truditi da prenesem tako što ću naučiti kako da koristim tehnologije u celoj toj industriji, a kasnije ću se truditi da prenesem ovde, takođe kroz konsalting kada se budem vratila u Srbiju, rekla je Popović. Prema njenim rečima, apsolutno je bitno praktično iskustvo za svakog studenta, te da usvajanje najbolјih praksi iz inostranstva dosta pomaže, jer omogućava proširene vidike, i mogućnost da se unaprede oblasti u Srbiji koje su bile deo konretne prakse.

Šarčević: Sledeće godine u dualnom obrazovanju skoro 7.000 učenika

Model dualnog obrazovanja u Srbiji uspešno funkcioniše već tri godine, a plan je da sledeće godine u njega bude uklјučeno skoro duplo više učenika, poručio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević Već tri godine imamo veoma vidlјiv model dualnog obrazovanja. Ove godine imaćemo 4.500 učenika u tom modelu, a sledeće blizu 7000, rekao je Šarčević na promociji Nacionalnog modela dualnog i preduzetničkog obrazovanja u Beogradu. On je naglasio da će model dualnog obrazovanja biti uređen zakonom, čime će đaci, njihovi roditelјi i nastavnici biti zaštićeni. Izgradićemo veoma fleksibilan model i u okviru srednjeg obrazovanja uveli smo velike promene. Taj zakon je prilično aktivan i podrazumeva dobru saradnju sa kompanijama, kao i statističke podatke o potrebama na tržištu rada, rekao je ministar

Pomoćnica ministra za dualno i preduzetničko obrazovanje i vaspitanje Gabrijela Grujić istakla je da je ceo tim Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Privredne komore Srbije prevashodno ovde zbog mladih. Kao predstavnici sistema za obrazovanje i kao kreatori vaše budućnosti kroz programe obrazovanja doneli smo odluku da vam omogućimo da se vaše učenje ne odvija samo na jednom mestu, u učionicama i amfiteatrima, nego da se odvija na dva mesta, rekla je Grujić. Ona je naglasila da znanje o veštinama, koje su veoma važne učenicima za odabir karijere, zapravo leže u kompanijama. Kompanije su te koje prate savremeni tehnološki razvoj, objasnila je Grujić. 

Na značaj osnivanja i rada učeničkih zadruga osnovnih i srednjih škola, kao jednog od dobrih modela razvoja osećaja za inicijativu i preduzetništvo, ukazala je savetnik za finansijsku pismenost i preduzetništvo u Ministarstvu prosvete Gordana Stepić. Ona je predstavila i Pravilnik o učeničkim zadrugama, dok su reprezentativne rezultate u tom polјu predstavile tri osnovne i srednje škole iz Beograda i Obrenovca.

Da je dualni model obrazovanja neophodan za Srbiju, s obzirom na to da se naša država suočava sa deficitom kadrova, istakla je rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovnu politiku Privredne komore Srbije Mirjana Kovačević. Iz tog razloga je privreda Srbije pokrenula inicijativu za razvoj dualnog modela stručnog obrazovanja i još od 2013. godine se preduzimaju aktivnosti na ovom polјu uz podršku niza partnerskih institucija i ustanova iz različitih zemalјa, ali tek dolaskom ministra Šarčevića ova inicijativa dobija odgovarajuću formu, istakla je Kovačević.

Prisutnima su se obratili direktor kompanije Gebruder Vajs (Gebrüder Weiss) Dragan Simović, direktor korporativnih poslova Er Srbija Nikola Vukomanović, Slađana Grujić u ime Stalne konferencije gradova i opština i predstavnik Vazduhoplovne akademije Beograd koji je prezentovao svoju školu.

Tribina o praktičnoj psihologiji u Eđšegu

Praktična tribina „Kako da se brzo brzo vratimo u igru posle oluje” održana je u četvrtak u 20 časova u Kulturnoj stanici „Eđšeg”, Antona Čehova 4. Gost je bio  dr Zoran Ilić, psihijatar i psihoterapeut. Ulaz je  bio besplatan.

Tribina na Filozofskom

Tribina „Obilјe podataka, različitosti i još uvek otvorenih pitanja funkcionisanja prve jugoslovenske zajednice“ je održana u sredu u 12 časova u Svečanoj sali 114 Filozofskog fakulteta, Dr Zorana Đinđića 2. Moderator je  bila Bilјana Šimunović Bešlin, a na tribini su govorili Branka Prpa, Milan Ristivojević i Zoran Hamović.

Mendi Mening: Iskustva o radu sa migrantima iz prve ruke

Grad Sombor ugostio je u sredu, 15. maja, nastavnicu Mendi Mening iz Amerike, specijalizovanu za rad sa migrantima i dobitnicu prestižnog priznanja „Nastavnik godine“ u SAD za 2018. godinu. Kao gost Pokrajinskog zaštitnika građana, Mendi Mening je ukviru svog boravka u Srbiji u Svečanoj sali Županije održala predavanje na temu „Izazovi, iskustva i metode u vaspitno-obrazovnom radu sa učenicima migrantima“, a predavanju su prisustvovali nastavnici i profesori koji rade sa decom-migrantima, ali i studenti Pedagoškog fakulteta i mnogi drugi profesionalci koji rade sa decom i za decu.

– Krajem septembra prošle godine Pokrajinski zaštitnik građana organizovao je u Somboru međunarodnu konferenciju na temu migrantske krize, a poseban segment tog događaja bio je inkluzija dece-migranata u vaspitno-obrazovni sistem Republike Srbije. Tada nam se putem video-linka obratila Mendi Mening, koja je zbog svojih zasluga, a jedna od njih su metode koje ona primenjuje u radu sa migrantima, proglašena nastavnikom godine u SAD. U međuvremnu se ona upoznala sa situacijom u našoj zemlјi i želela je da dođe i da prenese svoja znanja i iskustva u radu sa migrantima svima koji rade sa decom iz prihvatnih centara. Takođe, smatramo da je ovo predavanje jedan mali doprinos i podrška Pokrajinskog ombudsmana onima koji rade sa migrantima, a to su učitelјi, profesori i drugi stručnjaci bez kojih inkluzija migranata u Srbiji ne bi mogla da bude uspešno sprovedena – rekao je, osim ostalog, Milan Dakić, zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za prava deteta.

Tokom šestodnevnog boravka Mendi Mening obišla je prihvatne centre za migrante u Vojvodini, kao i škole koje pohađaju učenici – migranti. Poseta je realizovana zahvalјući razumevanju i podršci Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

Dan Hemofarma na Tehnološkom fakultetu

Povelјa o saradnji Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu i kompanije „Hemofarm“ u sredu je potpisana u okviru „Dana Hemofarma“, koji je od 10.45 sati održan na Tehnološkom fakultetu. Nakon potpisivanja povelјe, dekanka Tehnološkog fakulteta dr Bilјana Pajin i generalni direktor „Hemofarma” dr Ronald Zeliger obratili su se prisutnima u amfiteatru fakulteta. „Dan Hemofarma“, navodi se u saopštenju s Tehnološkog fakulteta, nastavljen je u 11 časova studentskim takmičenjem „Farmaceutski INNkubator“, pod pokrovitelјstvom te komapnije, da bi po završetku takmičenja u 13.30 sati dipl. inž. Miloš Puzić održao stručno predavanje o poslovnim modelima „Lin“ i „Siks sigma“.

Novosadske srednjoškolke osvojile srebro na Republičkom takmičenju

Učenice Srednje škole „Svetozar Miletić” osvojile su srebrnu medalјu na Republičkom takmičenju u odbojci, koje je nedavno održano u Kladovu, dok su njihove najveće gradske rivalke, učenice Gimnazije „Svetozar Marković”, zauzele četvrto mesto. Mlade odbojkašice su tako postigle veliki uspeh s obzirom na to da su tokom takmičenja igrale mečeve protiv ekipa u čijem sastavu su devojke koje koje se aktivno bave odbojkom, čak su i reprezentativke.

Po rečima profesora fizičkog vaspitanja i vođe ekipe Vladimira Aleksića, to je prvi put da se SŠ „Svetozar Miletić” plasirala na Republičko prvenstvo u odbojci. – Postigli smo veliki uspeh jer smo do sada stizali samo do međuokružnog nivoa – kazao je Aleksić. – Ove godine smo radili predano i izgradili smo kvalitetnu ekipu, što smo potvrdili srebrnom medalјom na državnom prvenstvu. Kako je dodao, učenice dveju srednjih škola iz našeg grada priredile su ove godine veliko iznenađenje plasmanom među devet najbolјih ekipa na Republičko takmičenje jer oni koji prate taj sport znaju da Novi Sad nema prvoligaša u ženskoj odbojci. Ali entuzijazam srednjoškolki i treninzi u matičnim klubovima pokazali su da naš grad zaslužuje prvoligašku ekipu.

Kapitenka ekipe Milica Filipović kazala je da nisu otišle na državno takmičenje „turistički” već da ostvare sportski uspeh, u čemu su i uspele. Odigrale su nekoliko iscrplјujućih mečeva, ali je čitava ekipa ushićena, a utisci se i dalјe sležu. Milica se prisetila da je na putu do državnog takmičenja najnezgodnija ekipa na opštinskom i okružnom takmičenju bila Gimnazija „Svetozar Marković”, koja važi za večitog suparnika. – Protiv njih smo na opštinskom nivou izgubili, ali smo uspeli da ih pobedimo na okružnom, što je bilo potvrda da je reč o dve ekipe koje imaju jednak kvalitet – rekla je Milica. – Ipak, najveći utisak na nas je ostavila utakmica protiv Četvrte beogradske gimnazije, zbog toga što nekoliko devojaka igra za omladinsku reprezentaciju Srbije. Posle velike borbe, uspele smo da ih savladamo i da se plasiramo u završnicu prvenstva.

Kao jedan od najlepših trenutaka tokom školskog takmičenja Milica Filipović ističe gest kapitenke ekipe iz Zrenjanina. – Meč protiv Zrenjaninki bio je izuzetno težak i pun neizvesnosti, ali uz mnogo borbe uspele smo da ih savladamo – ispričala je Milica. – Nakon utakmice, njihova najbolјa igračica mi je prišla, pružila ruku i čestitala na zasluženom uspehu i požežlela nam sreću u dalјem takmičenju. Nažalost, retko se dešava da vam protivnik otvoreno oda priznanje pa je zbog toga to na mene ostavilo veliki utisak. Osećaj je bio izuztetan, motivisao nas da nastavimo dalјe.

Novi Sad: Koncert u čast Laze Kostića u Lazinoj gimnaziji

Koncert posvećen pesniku Lazi Kostiću, a povodom 110. godišnjice pesme Santa Maria della Salute, je održan u utorak u 19 časova u Gimnaziji „Laza Kostić”, Laze Lazarevića 1. Koncert se sastojao iz tri dela, te će tako najpre  prikazan život čuvenog pesnika, ali i Vojvodina kao lajtmotiv za muzičke slike. Drugi deo bio je posvećen stalnim putovanjima Laze Kostića, dok je treći deo pripovedao o tragičnoj lјubavi između njega i Lenke Dunđerski, ali i o venčanju s Julijanom Palanački. Muziku je pratilo čitanje i recitacije njegovih pesama. Na koncertu su učestvovali hor, orkestar, pevačka grupa etno- smera, recitatori i profesori Muzičke škole „Petar Konjović” iz Sombora.

Obeleženo 140 godina od rođenja Milutina Milankovića

Izložbom “Životni ciklus Milutina Milankovića” i svečanom akademijom u Dečjem kulturnom centru obeležena su dva važna jubileja – 140 godina od rođenja Milutina MIlankovića i 110 godina od njegovog dolaska u Srbiju, na Beogradski univerzitet. Na izložbi je prikazan život jednog od najvećih naučnika 20. veka, od dolaska njegovih predaka sa Arsenijem Čarnojevićem u Dalј, školovanja u Osjeku i Beču, rada kao građevinskog inženjera, reformatora Julijanskog kaledara, rada na UB, pa do svetski poznatog Kanona osunčavanja, kojim je objasnio i predvideo klimatske promene na zemlјi. “Želeli smo na ovaj način da objasnimo ko je bio Milanković, šta je radio i u čemu je njegov značaj za svetsku nauku i srpski narod”, rekao je predsednik Udruženja “Milutin Milanković” Slavko Maksimović za Tanjug.

Milanković se ubraja među pet najvećih naučnika 20. veka i među 15 najvećih naučnika svih vremena koji su se bavili našom planetom. Rođen je u Dalјu 28. maja 1879. godine u okolini Osjeka gde je završio osnovnu školu. Obrazovanje nastavlјa u Visokoj tehničkoj školi u Beču, gde je završio fakultet i doktorirao. Radio je građevinskom preduzeću barona Adolfa Pitela u Beču i stekao je ugled građevinskog stručnjaka i pronalazača. Međutim, sa želјom da se bavi naukom, napušta udoban život u Beču i dolazi u Beograd da radi kao profesor na Filozofskom fakultetu. U Beogradu je radio 50 godina i doživeo vrhunac svog stvaralačkog rada. Umro je u 80. godini života 12. decembra 1958. godine. sahranjen je na pravoslavnom groblјu u Dalјu.

Titel: Smotra ćirilične pismenosti

I ove godine, svi koji lepo pišu i čitaju ćirilicu, našli su se na Smotri ćiriličke pismenosti u spomen – galeriji Narodne biblioteke „Stojan Trumić” u Titelu. Ova tradicionalna manifestacija održava se već 17 godina pod motom „Čitaj, lepo piši”, na dan Svetih Ćirila i Metodija koji je u našoj zemlјi ove godine  proglašen za državni praznik – Dan slovenske pismenosti. Zaposleni u NB „Stojan Trumić” Titel, bili su, kao i ranijih godina, dobri domaćini  đaka i njihovih nastavnika iz svih krajeva Srbije Da bi Smotra u potpunosti uspela, pomogao je i kum Smotre, -Ustanova za zaštitu prirode „Titelski breg”, na čelu sa direktorom Zoranom Pavlovićem. 

Smotru je oplemenio srpski pesnik Dejan Aleksić. Nјegova dela prevedena su na engleski, nemački, bugarski, grčki, makedonski, mađarski, slovački, slovenački i rusinski jezik.

Učenici iz više od trideset osnovnih i srednjih škola iz cele Srbije takmičili su se u školskim pismenim zadacima pisanim na srpskom, rusinskom i bugarskom jeziku kao i u najlepšem rukopisu  na tim jezicima Takmičenje u ćiriličkoj kaligrafiji odvijalo se u nekoliko kategorija: tradicionalno pismo, brzopis, kaligrafska kreacija, likovna kreacija, inicijal, monogram…

Među brojnim nagrađenim učenicima, žiri je izdvojio Lanu Velјković, učenicu  petog. razreda OŠ „Vasa Čarapić” Beli Potok, koja je ponela titulu sveukupnog pobednika za školski pismeni zadatak za osnovne škole. Najbolјi školski pismeni zadatak na rusinskom jeziku, napisao je Žarko Ostojić, OŠ i SŠ „Petro Kuzmjak” Ruski Krstur, a sveukupni pobednik za srednje škole bila je Sara Stanojević   iz XIII beogradske gimnazije koja je bila autor najbolјeg školskog pismenog zadatka. Najlepšim rukopisom mogu da se ponose Monika Pešti, STŠ „Mileva Marić” Titel, Valentina Đorđević, XIII beogradska gimnazija, Beograd i Sara Šekerović, SŠ „Vuk Karadžić” Sečanj. Među kaligrafima žiri je izdvojio posebno Pavla Jankovića, člana Likovne grupe „Mi”, koju vodi nastavnica Mirjana Raković, Pavle je, sportskim rečnikom rečeno, osvojio het trik, tj tri nagrade u kaligrafskim kategorijama monogram i likovna kreacija. Ipak, sveukupni pobednik za srednje škole u kategoriji „tradicionalno pismo„ bila je Marina Nikolić iz Škole primenjenih umetnosti Šabac, čiji je mentor bila Nataša Jovanović. Nagrade je deci uručio pesnik Dejan Aleksić.

Vremeplov: Osnovano Društvo srbske slovesnosti (SANU)

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) osnovana je na današnji dan 31. maja 1842. godine. Tog dana  u Beogradu je osnovano Društvo srbske slovesnosti, posle priprema koje su započele septembra 1841. Osnivači su bili Jovan Sterija-Popović i Atanasije Nikolić. Prvi članovi Društva bili su: Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Dimitrije Tirol, Sima Milutinović i Isidor Stojanović. Društvo je suspendovano u januaru 1864. godine zato što je za članove izabralo Đuzepea Garibaldija, Nikolaja Černiševskog i Aleksandra Hercena. Rad Društva obnovljen je u julu 1864. pod nazivom Srbsko učeno družtvo, od novembra 1886. Kralj Milan ga preimenuje i diže na viši nivo kao Kraljevsko srbsku akademiju (od 1887. Srpska kraljevska akademija) a posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka. Naziv Srpska akademija nauka i umetnosti ustanovljen je 1960.

Vremeplov: Umro Jozef Hajdn

Austrijski kompozitor Jozef Hajdn umro je, na današnji dan 31. maja 1809. godine. Hajdn, predstavnik “bečkih klasičara”, bio  je tri decenije kapelmajstor na dvoru mađarske magnatske porodice grofova Esterhazi. Prilikom dva boravka u Engleskoj stekao je svetsku slavu i komponovao najzrelija dela. Inspirisao se austrijskim, mađarskim, nemačkim, francuskim, ruskim folklorom. Napisao je više od 100 simfonija, komponovao je gudačke kvartete, klavirske sonate, crkvenu muziku, a prema njegovom “Carskom kvartetu” nastala je himna Austrije. Dela: simfonije “Jutro”, “Podne”, “Veče”, “Oproštajna”, “Marija Terezija”, “Oksfordska”, “Medved”, “Kokoška”, “Kraljica”, “Vojna”, “Časovnik”, gudački kvarteti “Sunčevi kvarteti”, “Ruski kvarteti”, oratorijumi “Stvaranje sveta”, “Godišnja doba”, opera “Apotekar”.

Vremeplov: Umro Tintoreto

Na današnji dan 31. maja 1594. godine umro je italijanski slikar Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka. S lakoćom je slikao kompozicije ogromnih dimenzija, koje odlikuje upotreba dramatičnih svetlosnih efekata, pri čemu je očuvao osećanje i za najmanje pojedinosti. Smatra se pretečom baroka. Radio je u rodnoj Veneciji, u kojoj su i sačuvana glavna njegova dela: “Raj” u Duždevoj palati, “Tajna večera” u crkvi San Đorđo Mađore, “Raspeće” u Skuoli di San Roko.

Vremeplov: Poginuo Stevan Sinđelić

Na današnji dan 31. maja 1809. godine poginuo je srpski nacionalni junak Stevan Sinđelić, resavski vojvoda, ispalivši iz kubure hitac u skladište municije u šancu na uzvišenju Čegar kod Niša, u jeku borbe s brojno nadmoćnim Turcima u Prvom srpskom ustanku. Eksplozija je digla šanac u vazduh, usmrtivši i branioce i 6.000 Turaka koji su upali u utvrđenje. Sinđelić se u maju 1809. sa 3.000 Resavaca pridružio ustanicima koji su nameravali da oslobode Niš. Na Čegru je bio u najisturenijem od šest srpskih šančeva i na njega je napad usmerio komandant niške tvrđave Kuršid paša, ali su ustanici odbili više turskih juriša. Pošto je uvideo da branioci, uprkos neviđenom herojstvu, ne mogu da odole turskoj sili, zapalio je skladište municije. Posle bitke paša je, da bi zastrašio Srbe, naredio da se od glava poginulih ustanika ozida kula, koja je dobila naziv Ćele-kula. Prvobitno su na njoj bile 952 lobanje, a sada je ostalo nekoliko desetina. Sinđelić je učestvovao u svim borbama u Pomoravlju od početka ustanka 1804. i istakao se u bojevima na Ivankovcu 1805, kad je za pokazanu hrabrost dobio čin vojvode, i na Deligradu 1806. pod komandom Petra Dobrnjca.

Vremeplov: Tesla u Beogradu

Na današnji dan 31. maja 1892. godine srpski naučnik Nikola Tesla doputovao je iz SAD u jedinu posetu Beogradu, gde mu je na železničkoj stanici priređen doček. Sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića. Posetio je i Narodni muzej i Veliku školu (Univerzitet), gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarem Đorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.

Vremeplov: Umro Jaša Prodanović

Srpski  političar i pisac Jaša Prodanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je 31. maja 1948 godine. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik vlade FNRJ. Kao ministar privrede izborio je 1910. u skupštini usvajanje Zakona o radnjama, kojim su stvorene radničke i druge komore i uvedeno zaštitno radno zakonodavstvo. S Ljubom Stojanovićem osnovao je 1921. Republikansku stranku, koju je predvodio do smrti 1948. Uređivao je više časopisa (“Narodna misao”, “Ođek”, “Glasnik Profesorskog društva”), priredio dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića. Ostala dela: “Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji”, “Vuk Karadžić i Miloš Obrenović”, “Istorija političkih stranaka i struja u Srbiji”, “Naši i strani”, “Naša narodna književnost”.

Vremeplov: Rođen Glinka

Ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila rođen je na današnji dan  31. maja 1804 godine. Autor je prve ruske nacionalne opere “Život za cara”. Prvobitni naziv je navodno bio “Ivan Susanjin”, ali je, prema želji cara Nikolaja I preimenovana. Prema istoimenoj poemi Aleksandra Puškina, napisao je libreto za operu “Ruslan i Ljudmila”. Ostala dela: fantazija “Kamarinskaja” (na teme iz ruskih narodnih pesama), španske uvertire “Aragonska hota”, “Noć u Madridu”, kamerna muzika, romanse, crkvena muzika, solo pesme.

Vremeplov: Umro Radovan Bigović

Na današnji dan 31. maja 2012. godine preminuo je Radovan Bigović, teolog i filozof, profesor, u dva navrata i dekan, Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Vremeplov: Rođen Volt Vitmen

  Američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti rođen je na današnji dan 31. maja 1819. Njegova zbirka pesama “Vlati trave” imala je presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio od engleskih “prerafaelista” i pokreta za “vers libre” u francuskoj poeziji.

Po bezbednosti dece Srbija na 46. mestu u svetu

Po bezbednosti dece Srbija se nalazi na 46. mestu, na listi od 176 zemalјa, saopštila je organizacija Sejv d čildren (Save the children). Globalna lista je sastavlјena prema Indeksu prekinutog detinjstva, i na njoj se iz zemalјa regiona nalaze i Slovenija na trećem, Hrvatska na 29, Crna Gora na 50, Albanija na 61. i Severna Makedonija na 69. mestu, piše u najnovijem izveštaju te organizacije Lista se sastavlјa na osnovu Indeksa prekinutog detinjstva, koji govori o tome koliko je detinjstvo u određenoj zajednici ugroženo usled faktora kao što su loše zdravlјe, neuhranjenost, isklјučivanje iz obrazovanja, dečiji rad, brakovi maloletnika, maloletničke trudnoće i ekstremno nasilјe. Na vrhu liste nalazi se Singapur, kao zemlјa koja najbolјe brine o deci, a među prvih deset država nalaze se osam zapadnoevropskih zemalјa i Južna Koreja. Centralnoafrička Republika najlošije je pozicionirana, a prethode joj, na dnu liste, Nigerija i Čad.

Kako se navodi, globalni izveštaj o deci objavlјuje se uoči obeležavanja Međunarodnog dana deteta, 1. juna i on poredi položaj dece u zemlјama širom sveta u odnosu na 2000. godinu. Prema izveštaju, jednom od četiri deteta u svetu i dalјe je uskraćeno sigurno i srećno detinjstvo, a deca koja žive na područjima zahvaćenim konfliktima ili koja su bila prisilјena da napustei svoje domove zbog konflikta su među najuskraćenijima.

Izveštaj je pokazao da je prema proceni u 2000. godini 970 miliona dece ostalo bez detinjstva usled događaja koji su menjali njihove živote, kao i da je danas taj broj smanjen na 690 miliona – što znači da 280 miliona dece širom sveta ima bolјi život.

Požarevac: Terala ćerku (13) da se prostituiše

Policija u Požarevcu uhapsila je V. M. (43) iz Velikog Gradišta zbog sumnje da je primoravala svoju trinaestogodišnju ćerku na seksualne odnose sa više muškaraca i nakon toga joj uzimala dobijeni novac, saopštio je MUP. V. M. se sumnjiči da je krivično delo trgovine ljudima. Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Požarevcu, osumnjičenoj je određeno zadržavanje do 48 sati i ona je, uz krivičnu prijavu, biti privedena tužiocu.

Roditelji sve češće seksualno eksploatišu svoju decu

Proteklih meseci primetan je veći broj kriminalnih radnji i zločina protiv čovečnosti, u kojima roditelji seksualno eksploatišu svoju maloletnu decu, navodi se u saopštenju Biroa za borbu protiv trgovine ljudima. Razlog je po pravilu devijantna psihološka strana počinioca, a razuman odgovor ne postoji, jer u samom startu se susrećemo sa najtežim oblikom povrede prava deteta i osnovnih ljudskih prava, konstatuje Biro u saopštenju kojim reaguje na slučajeve u kojima je primetno da roditelji sve češće podvode svoju maloletnu decu. Poručuju da se moramo voditi kontinuiranim procesom u cilju preventivnih aktivnosti, da se takav jedan vid perfidnih radnji u velikoj meri suzbije, a pre svega to podrazumeva podizanje svesti javnosti, uz činjenicu da je odgovornost na nama kao društvenoj celini. To podrazumeva i “konstantno alaudiranje na sve učestaliji problem seksualne eksploatacije maloletnih lica, obavezna predavanja, edukaciju mladih, dostupnost informacija, brojeva telefona gde žrtva bez obzira na godine može prijaviti svoj problem”. U saopštenju Biro napominje da era digitalnih infromacija doprinosi bržem plasiranju i radu na prevenciji, otkrivanju i prepoznavanju žrtve. – To je jedan od načina da žrtvi, potencijalnoj žrtvi ili onome ko je spreman da prijavi kriminalno delo, ostavimo vidljiv trag kome, kako i gde da se obrati za pomoć – navode u saopštenju i podsećaju na poruku Biroa “Jedan poziv-jedna žrtva manje” i na broj telefona koji mogu pozvati 064/47-31-537, a koji je dostupan 24 sata sedam dana u nedelji.

By admin