Vesti – 01/02.06.2019.

(Nije) jasno zašto se opet odlaže uvođenje platnih razreda!

“Uvođenje platnih razreda u javnom sektoru odlaže se za sredinu sledeće godine, a Ministarstvo finansija nije dalo objašnjenje zbog čega”, rekao je juče prof. Hadži Zdravko M. Kovač, predsednik NSJSS.  Kovač kaže da odlaganje uvođenja platnih razreda za sredinu sledeće godine zapravo znači odlaganje za 2021. godinu. On navodi da se platni razredi ne mogu urediti bez promene budžeta i/li rebalansa budžeta što “budi sumnju da se od platnih razreda možda odstaje”. S druge strane, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nastavlja da priprema akte za reformu plata.

Kovač kaže da nema smisla uvoditi platne razrede ako se oni ne odnose na ceo javni sektor i da niko ne bi trebalo da bude izuzet. Uvođenje platnih razreda je  odloženo zbog velikog nezadovoljstva pojedinih delatnosti javnog sektora, kao što je to slučaj sa prosvetom i  zdravstvom. On dodaje da je teško urediti to pitanje tako da svi budu zadovoljni, te da verovatno postoje i politički razlozi za odlaganje, jer ako se ta oblast uredi, neće biti prostora da se nagrade “svoji” ljudi. Prof. Kovač dodaje da države najčešće izbegavaju takvu vrstu aranžmana, jer ih oni obavezuju na čvrsta pravila.

Uvođenje platnih razreda za zaposlene u javnim službama predviđeno je Zakonom o sistemu plata u javnom sektoru koji je usvojila Skupština Srbije 14. decembra 2017. godine. Tada je usvojen i Zakon o zaposlenima u javnim službama, koji predviđa da će za isti posao u svakoj službi plata biti ista.

(→Saopštenja)


Kako u nauci prepoznati uspešne?

Piše: prof. dr Dragan Uskoković*

U nauci postoji solidno razrađena metodologija, široko prihvaćena u svetu, prema kojoj se mogu rangirati naučnici po uspešnosti. Mere se broj i kvalitet publikacija, njihova citiranost, ukupan broj citata, srednja citiranost po članku i Hiršov indeks, broj doktorskih disertacija i njihov kvalitet, broj patenata i njihova realizacija, količina dobara ostvarena kroz tehnološke proizvode, itd. Široko je prihvaćeno da tri cifre dovoljno govore o uspešnosti kandidata: broj članaka, broj citata i kvalitet istraživanja meren Hiršovim indeksom (ili prosečna citiranost po broju objavljenih radova).

Ove numeričke vrednosti se lako mogu izvesti iz Web of Science (WoS), Scopus ili Google Scholar baze podataka. Rangiranje na toj tabeli se u poslednje vreme koristi čak i za predviđanje dobitnika Nobelove nagrade. Biti u „klubu 3160“ naučnika koji su u 2018. godini imali Hiršov indeks veći od 100 je velika čast i privilegija. Od naših istraživača, ta zasluga je pripala samo dvoma naučnicima koji su ovde započeli karijeru, ali su svoj puni procvat doživeli u SAD.

Neobična se stvar nedavno desila na izborima za mesto potpredsednika Akademije inženjerskih nauka Srbije, kako Statut kaže, najuglednije inženjerske institucije kod nas. Bila su predložena dva kandidata, jedan koji radi u oblasti biotehnologija i drugi koji radi u oblasti novih materijala i nanotehnologija.

Info, bio i nano su tri stuba na kojima počiva savremeni progres, te se može reći da oba kandidata potiču iz vrhunskih naučnih disciplina. Oni su se najpre predstavili, da bi nakon toga članovi Skupštine glasali. Prvi kandidat je uz klasične biografske podatke saopštio koliko je objavio monografija, radova, realizovao projekata, koliko je organizovao i na koliko je učestvovao konferencija, na koliko je desetina magistarskih radova i doktorata bio mentor, te je naglasio da „njegovi radovi i monografije prevazilaze 16.500 strana“. Drugi kandidat je takođe uz svoje biografske podatke istakao da je sa njim magistrature i doktorate radilo tridesetak mladih ljudi koji su izrasli u istraživače visokog kalibra, bilo da rade ovde ili u svetu.

Istakao je takođe da je kao direktor Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti doprineo da u periodu dok je bio direktor, Institut postane treći na rang-listi kvaliteta po kriterijumima Saveta za nauku i tehnološki razvoj Srbije, te da je govorio na više od 100 eminentnih konferencija u svetu, kao i da stoji iza najpoznatijih konferencija koje se organizuju u Srbiji. Lično ima 250 Scopus članaka, 4.600 citata i Hiršov indeks 35, ne pominjući radove koji su kod nas publikovani. Osvrnuo se nakratko i na izostanak broja radova, broja citata i Hiršovog indeksa iz Scopus baze svog protivkandidata koje su čak i kandidati za dopisne članove dužni da dostave prilikom konkurisanja za članstvo u Akademiji.

Napomenuo je da nije dozvoljeno „sakrivati“ te podatke u biografiji kandidata koji pretenduju na visoku poziciju kao što je potpredsednik Akademije inženjerskih nauka. Ako se zaviri, međutim, u te baze podataka, onda se vidi da je kandidat publikovao 5 članaka, da ima 5 citata, kao i da mu je Hiršov indeks 2. On nije dalje razrađivao odnos između broja doktorata i koliko ih je urađeno da bi se dobila jedna publikacija sa jednim citatom, te gde se nalaze ti doktori i kakve će oni nadalje doktore formirati, jer su već i ove prve informacije koje je izneo naišle na vidno negodovanje članova Skupštine.

Ceo izborni postupak je praćen kršenjem Statuta i izborne procedure, bez definisanih modaliteta i kriterijuma kako doći do boljeg kandidata. Neobjektivno predstavljanje podataka dva kandidata glasanje je svelo na unapred pripremljenu „pijačnu“ logiku i atmosferu, ne vodeći računa ko od kandidata zaista poseduje veći kvalitet, kao i ne obazirući se na činjenicu da iz najboljeg Odeljenja Akademije nikada nije biran nijedan član u njenim upravljačkim strukturama.

Glasanje je završeno tako što je prvi kandidat koji ima u Scopus bazi podataka 5 članaka, 5 citata i Hiršov indeks 2 pobedio sa tri puta većim brojem glasova od kandidata koji ima 250 članaka, 4.600 citata i Hiršov indeks 35. „Nije važno ko su kandidati već ko organizuje izbore, a kakvi su organizatori takav je i izbor jer slično sličnom teži“, tešio je drugog kandidata njegov kolega koji je kao direktor fabrike organizovao mnogo izbora na kojima su redovno njegovi kandidati pobeđivali. Ovaj izbor je, međutim, definitivno potvrdio da se Akademija inženjerskih nauka sve više približava Inženjerskoj akademiji i gubi svoj osnovni profil definisan pri formiranju. Jer kada politika prevlada nauku, pad nauke, a sa njom i društva je neminovan.

*potpisnik br. 1059 na spisku profesora koji traže promene u Srbiji

Za krečenje studentskih menzi i domova devet miliona

Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost izdvojio je, preko konkursa o sufinansiranju tekućih popravki i održavanja zgrada, objekata i opreme u ustanovama studentskog standarda čiji je osnivač AP Vojvodina, devet miliona dinara za studentske centre u  Novom Sadu i Subotici. Sredstva u ukupnom iznosu od šest miliona dinara, koliko je dobio SC „Novi Sad“, namenjena su krečenju i farbanju  studentskih menzi 2 i 3 i  studentskog doma „Velјko Vlahović“, dok je za SC „Subotica“ izdvojeno tri miliona dinara, takođe za krečenje i farbanje u studentskim menzama i domovima, ali i za remont hladnjače u menzi 1. Ugovore o sufinansiranju sa pokrajinskim sekretarom profesorom dr Zoranom Miloševićem potpisali su direktor SC „Novi Sad“ Zoran Martinović i opunomoćeni predstavnik SC „Subotica“ Petar Pejušković.

Konkurs za volontere na projektu „Moj heroj“

U toku je konkurs za volontere zainteresovane za TV produkciju emisije „Heroj”, koja će se realizovati u okviru projekta „Moj heroj”. Mladi od 16 do 25 godina, koje zanima kako izgleda proces snimanja TV emisije „Heroj”, pozvani su da se prijave na konkurs za volontere putem prijavnog formulara. Konkurs je otvoren do petka, 7. juna, do ponoći, a sve informacije mogu se dobiti od Jasne Žugić na broj 069/1981-885.

„Karlovački dani slobodne misli“ od od 31. maja do 2. juna

Trodnevni međunarodni interdisciplinarni skup namenjen prvenstveno studentima osnovnih, master i doktorskih studija, „Karlovački dani slobodne misli“ (KDSM), petu godinu zaredom biće održan u Sremskim Karlovcima od 31. maja do 2. juna. Peti jubilarni KDSM okupio je dvadesetak studenata osnovnih, master i doktorskih studija koji će predstaviti rezultate svojih naučno-teorijskih istraživanja u sklopu konferencije koja predstavlјa okosnicu skupa. (Dis)funkcionalnost društvenog subjekta glavna je tema ovogodišnjeg studentskog okuplјanja, a povodom petogodišnice rada, kao prateći program biće priređena retrospektivna izložba, koja će predstaviti razvojni put skupa. – „Karlovački dani slobodne misli“ koncipirani su tako da se javnosti ponudi kvalitetan projekat kojim će biti obuhvaćeni raznovrsni i tematski povezani sadržaji u cilјu što bolјeg sagledavanja aktuelnih socio-kulturnih prilika iz širokog spektra naučnog, kulturnog i umetničkog delovanja – kaže idejni tvorac i programska koordinatorka Centra za afirmaciju slobodne misli (CEZASM), udruženja mladih iz Sremskih Karlovaca koje se bavi osmišlјavanjem i realizacijom projekata iz oblasti nauke, kulture i umetnosti dr Andrea Ratković. – Osim studentske konferencije, u okviru ovog trodnevnog skupa priređuju se i predavanja, promocije dokumentarnih filmova i publikacija, izložbe umetničkih radova, okrugli stolovi… Svi sadržaji su otvorenog tipa tako da ih, osim aktivnih učesnika, može pratiti i šira javnost. Svake godine po završetku ovog studentskog programa CEZASM priređuje zbornik kojim su obuhvaćeni svi predstavlјeni radovi, i to, pre svega, radi pružanja prilike mladima da se predstave, kako akademskoj zajednici, tako i široj.

Na dosadašnjim skupovima učestvovali su studenti s univerziteta u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Zagrebu, Banjaluci, Sarajevu, Krakovu, Poznanju, Berlinu i Londonu. Od predavača učesnici su imali priliku da čuju i diskutuju s dr Linom Velјakom iz Zagreba, dr Draganom Kujunyićem iz SAD, dr Divnom Vuksanović iz Beograda, dr Slobodanom Sayakovim iz Sombora, dr Enis Zebić iz Zagreba, dr Aleksandrom Đurić Bosnić iz Zavoda za kulturu Vojvodine, dok su na okruglim stolovima govorili dr Duško Radosavlјević, dr Milorad Đurić, dr Vladimir Kolarić, dr Lidija Cvetić i drugi.

Po rečima Andree Ratković, idejnog tvorca Centra za afirmaciju slobodne misli kakvog od vremena mitropolita Stefana Stratimirovića i njegovog naučnog društva „Karlovački krug“ s početka 19. veka u Karlovcima, nije bilo, „Karlovački dani slobodne misli“ ne samo da su ispunili sva njena očekivanja već su ih i prevazišli. – Kvalitetno koncipirane i sa zavidnim stepenom profesionalnosti realizovane raznovrsne aktivnosti obuhvaćene manifestacijom, kao i visok stepen kreativnosti, inovativnosti, te negovanje kolegijalnosti i iskrenog prijatelјstva, doprineli su tome da taj skup za relativno kratko vreme postane prepoznatlјiv među studentima, ali i predstavnicima domaće i regionalne akademske zajednice – kaže ona. – Samim tim, to je postalo događaj koji nekoliko meseci unapred u svoje radne kalendare unose svi oni koji su posvećeni afirmaciji kulture slobodnog mišlјenja i delovanja

Učesnici ovogodišnjeg KDSM-a na sebe će preuzeti zadatak da kritički sagledaju (dis)funkcionalnost društvenog subjekta. Potreba da se izdvoji upravo ta tema proizlazi iz činjenice da na izmaku druge dekade 21. veka jedna od bitnih karakteristika savremenog čoveka jeste sistemska (dis)funkcionalnost. Da li će zadata tema biti uspešno rasvetlјena, i u kojoj meri, moći će se tiproceni po okončanju skupa i sumiranju ostvarenih rezultata rada.

Dr Andrea Ratković, koja od 2017. godine predaje u zvanju docenta na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, kaže da će u okviru petog  KDSM-a biti priređena i panel-diskusija. Na njoj će učestvovati dr Duško Radosavlјević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu, dr Tadija Stefanović s beogradskog Fakulteta savremenih umetnosti i doktorandi Luka Janeš i Luka Perušić s Filozofskog fakulteta u Zagrebu. 

„Karlovački dani slobodne misli“ realizuju se zahvalјujući finansijskoj podršci karlovačke opštine.

Muzički festival dece Vojvodine u Bačkoj Topoli

Muzički festival dece Vojvodine, 58. po redu (drugi deo) održaće se 2. juna (30 folklornih ansambala – dva koncerta) u velikoj sali OŠ “Čaki Lajoš” u Bačkoj Topoli. Muzički festival dece Vojvodine, 58. po redu najmasovnija je kulturna manifestacija u Vojvodini. Osnovan je 1960. godine i održavao se svake godine, naizmenično u Somboru i Novom Bečeju. Od 2012. godine manifestacija se uz suorganizaciju i svesrdnu pomoć Srpskog kulturnog centra „Vuk Stefanović Karadžić” i opštine Bačka Topola održava u Bačkoj Topoli. Ove godine prvi deo festivala održan je 19. maja (12 orkestara i 10 horova – dva koncerta) u svečanoj sali osnovne škole „Nikola Tesla” .  Na opšinskim smotrama, koje su obavezne za sve opštine, učestvuje blizu 10.000 dece. Selekcijom ansambala na opštinskim smotrama biraju se ansambli koji učestvuju na 7 zonskih smotri: Bačka Topola, Stara Pazova, Zrenjanin, Pančevo, Kula, Čelarevo i Sremska Mitrovica, a zatim najbolji sa ovih smotri učestvuju na završnoj pokrajinskoj smotri.

Selektori su od za Festival odabrali 12 orkestara, 10 horova i 30 folklornih ansambala u konkurenciji od 98 ansambala. U tri kategorije (horsko, orkestarsko i folklorno stvaralaštvo) na završnom festivalu u Bačkoj Topoli učestvuje oko 2.500 dece. Najbolji ansambli obezbeđuju plasman na odgovarajuće republičke festivale i manifestacije. S obzirom da se na Festival kvalifikuju dečji ansambli koji su prošli višestruke selekcije i da svi imaju vrlo visok nivo umetničkog izvođenja, stručni žiri dodeljuje priznanja i svrstava ih utri vrednosne kategorije: bronzana, srebrna i zlatna odličja.

Naučnoistraživačko društvo studenata „Josif Pančić”

Mladi se danas uklјučuju u aktivnosti i delovanja u vezi s održivim razvojem, odnosno očuvanjem planete i kompletnog živog sveta koji je naselјava zarad budućih naraštaja. Kroz različite oblike edukacije iz oblasti nauke, kulture i umetnosti, deo su rešavanja najupečatlјivijeg problema današnjice: uništavanja biodiverziteta i različitih oblika prirodnih staništa, kao i nemilosrdnih uticaja koje to ima po sve nas. Ekološki problemi datiraju vekovima unazad, ali mladi pojedinci koji su prepoznali činjenicu da oni postoje i da ne smeju biti zanemareni, davne 1974. godine udružili su se i osnovali Naučnoistraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić” na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta.  – Nastalo je s cilјem da studenti bioloških nauka imaju neko svoje udruženje, odnosno kutak u kojem bi se mogli organizovati i realizovati različite biološke aktivnosti – kaže član Upravnog odbora pomenutog društva Mirko Šević. – Primarna aktivnost su naši istraživački tereni, koje obavlјamo na teritoriji cele Srbije. Neke od njih intenzivnije radimo iz godine u godinu jer je za dobijanje preciznijih podataka zahvalnije imati ih u kontinuitetu.

Kako kaže, rad unutar Društva, kao i onaj na terenu, podelјen je po sekcijama koje se bave proučavanjem određene grupe organizama, poput bilјaka, insekata, riba i slično. Postoji koordinator unutar svake od njih i on je najiskusniji član s najviše stečenog znanja. Planira mesto odlaska, aktivnosti na terenu, organizuje njegov tok, a sve s cilјem da učini sve da bi preneo stečeno znanje i deo svog iskustva na nove članove. – Kada odemo na teren, uglavnom radimo popis živog sveta – faunistika, floristika, fungia, a najčešće pešačimo kroz zaštićena područja, poput nacionalnog parka ili specijalnog rezervata prirode – kaže Mirko. – Proučavaju se različite grupe organizama i tako pokušavamo da napravimo što kompletniju sliku o prisustvu živog sveta na određenom području. Na Staroj planini, u selu Dojkinci, opština Pirot, prošle godine je bio organizovan naučni kamp i dosta toga se radilo na terenu, pa čak i istraživanje ptica, stoga smo ih hvatali, evidentirali i prstenovali.

Kako kaže, bila je i ekipa fungista, koji su uzimali uzorke glјiva i zemlјišta, da bi ispitali količinu radioaktivnih materija i zapravo su dobili zanimlјive podatke. – Rađeno je i istraživanje pećina u okolini, kada smo popisivali prisustvo zglavkara, beskičmenjaka, stonoga i određenih insekata, specijalizovanih za život u pećinama – kaže naš sagovornik. – Nakon završenih istraživanja bili smo pod velikim utiskom jer je na kraju sve ispalo dobro, odlično smo radili, dosta toga videli i naučili, a imamo i rezultate.

Osim terena, Mirko kaže da Društvo organizuje razne druge aktivnosti, a izuzetno su ponosni na studentsku konferenciju „Eko-biomorfa”, pokrenutu pre 11 godina. – U jednom trenutku pojavila se potreba da se napravi tako nešto za studente iz cele Srbije, pa čak i regiona, koji se bave određenim naučnim radovima tokom studija – rekao je Šević. – Konferancija ne zahteva veoma ozbilјan niti potpun naučni rad, dovolјan je „apstrakt” koji opisuje ono na čemu se istraživanje temelјi. Na konferenciji autor ima priliku da pred komisijom prezentuje svoja dostignuća i tako studenti uče kako da se sukobe s javnim nastupom na najbezbolniji način, prezentuju svoj rad, jednostavno, imaju pripremu za buduće naučne prezentacije. Sledeća bi trebalo, prema nekim planovima, da bude 2020. godine.

Neobičan ispit studenata novosadskog FTN

Studenti FTN, sa Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment, imali su neobičan ispit iz predmeta “Marketing događaja”.  Naime, dobili su zadatak da organizuju konferenciju pod nazivom “Anatomija uspeha”. Čini se da su ispit položili. https://www.youtube.com/watch?v=gHcTdVZQaBQ

Vremeplov: Abdicirao knez  Miloš

Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je, na današnji dan 01. juna 1839. godine,  u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja po preuzimanju vlasti, knez postao mlađi sin Mihailo. Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast po zbacivanju kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao do smrti, 1860.

Vremeplov: Umro Jaša Prodanović

Srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je 01. juna  1948. godine. U kraljevini Srbiji bio ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Vlade FNRJ.

Vremeplov: Dozvola da se podigne Hilandar

Na današnji dan 01. juna 1198. godine Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu, monahu Savi, da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir Svete Gore, Hilandar.

Vremeplov: Osnovan univerzitet u Kopenhagenu

Na današnji dan 01. juna 1479. godine  osnovan univerzitet u Kopenhagenu.

Vremeplov: Smenjen Dobrica Ćosić

Predsednik  Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ, izabran u junu 1992 smenjen je na današnji dan 01. juna 1993. godine. Ta smena izazvala revolt nekoliko hiljada Beograđana ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi povređeno, uhapšeni lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni 9. jula, abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ 25. postao funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

Vremeplov: Studentske demonstracije 1968.

Na današnji dan 2. juna 1968. godine u Beogradu su kasno uveče započeli nemiri koji su se su narednog dana pretvorili u masovne studentske demonstracije, najveće u socijalističkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva je bio u velikom raskoraku između – sve većeg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala – i zvanične propagande o “socijalnoj pravdi i vodećoj ulozi radničke klase”. Demonstracije na tragu velikih studentskih protesta održavanih tada širom Evrope, na ulicama Beograda rasturene su silom, a zatim su nastavljene unutar univerzitetskih zgrada, najviše na Filozofskom fakultetu (Kapetan Mišino zdanje). Sedmog dana protesta predsednik Josip Broz Tito obratio se javnosti podržavši, deklarativno, većinu studentskih zahteva, što je za posledicu imalo prestanak nemira. U narednom periodu nekolicina nastavnika Filozofskog fakulteta, za koje se verovalo da su inspiratori, odstranjeni su iz nastave.

Vremeplov: Srpska policija brutalno pretukla studente

Srpska policija u Beogradu je na današnji dan 2. juna 1998. presrela je i brutalno pretukla studente koji su krenuli prema zgradi vlade Srbije da izraze protest zbog novog Zakona o univerzitetu.

Vremeplov: Prva knjižara u  Novom Sadu

U Novom Sadu je na današnji dan 02. juna1790 otvorena prva knjižara. Vlasnik Emanuel Janković štampao je u svojoj štampariji i prvi katalog knjiga.

Vremeplov: Umro Atanasije Stojković

Atanasije Stojković srpski pisac i naučnik, član ruske Carske akademije nauka, profesor i rektor univerziteta u Harkovu umro je na današnji dan  2. juna 1832  godine. Jedan je od učenih Srba koje je carska Rusija pozvala da budu profesori na tom univerzitetu, uz Gligorija Trlajića, Savu Petrovića, Đorđa Koritara. Bio je i rektor i osnivač harkovskog Učenog društva. Jedan je od nosilaca prosvetiteljstva kod Srba, uz Dositeja i Pavla Solarića, i bio je među najvećim protivnicima jezičke reforme Vuka Karadžića. U Budimu je 1801/3 (na podsticaj Dositeja Obradovića) objavio trotomno delo: “Fisika, prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbskij”. Autor je i prvog originalnog srpskog romana: “Aristid i Natalija” na tradicijama tzv. sentimentalnih romana 18. v. iako se začecima beletristike kod Srba, smatra prerada Marmontelovog “Velizarija” Pavla Julinca (1730-1785). Po uzoru na Volterov “Kandid” napisao je: “Kandor ili otkrivanje egipetskih tain”, filozofsko poučno delo. Autor je i dela: “O vazdušnom kamenju i njihovom poreklu” – što je prva knjiga o meteoritima uopšte na svetu. U Istočnom Sibiru, gde je 30. juna 1908. godine pao meteorit i izazvao ogromna razaranja, postoji brdo visine 150 metara koje je nazvano “Stojkovićevo brdo” upravo po ovom srpskom naučniku.

Vremeplov: Umro Đuzepe Garibaldi

Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa pokreta za ujedinjenje Italije umro je 2. juna 1882 godine. Pristupio je 1831. tajnom društvu “Mlada Italija” Đuzepa Macinija, a posle propasti ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Južnu Ameriku, gde se borio u Brazilu i Urugvaju. Vratio se u otadžbinu 1848. i učestvovao je u borbama protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku, posle čijeg pada je pošao u pomoć Veneciji sa 4.000 dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u kojem je ostao do 1854. Kada je 1859. izbio rat između Francuske i Pijemonta (Savoje) ponovo je okupio dobrovoljce. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu “crvenokošuljaša” zauzeo je ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je ušao u Napulj (čime je svrgnuta lokalna dinastija Burbona i Napuljsko kraljevstvo je prestalo da postoji). Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Učestvovao je sa svojim dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u Francusko-pruskom ratu. Kasnije se povukao iz politike, nezadovoljan razvojem događaja u Italiji posle ujedinjenja. Društvo Srpske slovesnosti, preteča Srpske kraljevske akademije (danas SANU) izabralo ga je za člana 1864.

Vremeplov: Rođen prvi filmski Tarzan

Na  današnji dan 02. juna 1904. bodine u banatskom selu Međa  rođen je američki olimpijski šampion i filmski glumac Džoni Vajsmiler. Prvi je uspeo preplivati 100 metara za manje od jednog minuta. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Poznatiji je, međutim, kao tumač glavne uloge u filmovima o Tarzanu. 

U nekim pisanim izvorima kao mesto rođenja spominje se Frajdorf, današnje predgrađe Temišvara, međutim brojni dokazi potvrđuju da je rodno mesto poznatog glumca u stvari banatsko selo, koje se nalazi u blizini rumunsko-srpske granice.  Džon, Johan ili Janoš kako je upisano u matičnu knjigu rođenih dete je Petera i Elizabete, oni su sinu dali ime Johan, ali je dečak zbog nasilne mađarizacije stanovništva u knjige upisan kao Janoš, priča nam penzionerka Irena Ristić koja je upoznata sa pričom o porodici Vajsmiler. Ja ne pamtim njegove roditelje, ali oni koji su ih poznavali kažu da su kratko vreme ovde živeli, a onda ubrzo i otišli za Ameriku. Tu mu je još rodna kuća – pokazuje nam gospođa Irena. -Vajsmilerovi su stara porodica iz Međe. A Džon je rođen ovde u selu 1904. godine. Sedam meseci nakon njegovog rođenja, porodica Vajsmiler se ukrcala na brod u Roterdamu i emigrirala u Ameriku a u njihovim useljeničkim dokumentima je kao mesto Džonijevog rođenja naveden Pardanj, današnja Međa priča Irena.

Tuča ispred Zemunske gimnazije, povređen učenik

Jedan 16-godišnji učenik Zemunske gimnazije lakše je povređen u četvrtak  u tuči ispred te škole, javio je RTS. On se nalazi u bolnici na ispitivanju i prema prvim informacijama iz škole, za sada je dobro i trebalo bi tokom večeri da bude pušten na kućno lečenje. Incident se dogodio u 13.50, kada je, kako navodi direktor Zemunske gimnazije, učenika drugog razreda te gimnazije napalo osam đaka koji ne pohađaju ovu gimnaziju, javlja reporter RTS-a.

Incident je na kamerama video-nadzora uočio domar koji je obavestio direktora i sekretara škole, a oni su odmah pozvali hitnu pomoć i policiju. Kolima hitne pomoći povređeni učenik je u pratnji dežurnog nastavnika prevezen na Univerzitetsku dečju kliniku “Tiršova”. Zemunska gimnazija zvanično ima školskog policajca, ali ga dele sa još tri škole i zato on danas nije bio na smeni u Zemunskoj gimnaziji, navodi RTS.

Fondacija “Jurić” održava skup o vršnjačkom nasilju

U organizaciji Fondacije “Tijana Jurić” u petak je u Beogradu održan okrugli sto na temu “Faktori i uzroci vršnjačkog nasilja u društvu”. Osnivač Fondacije Igor Jurić izjavio je tim povodom da je inicijativa za skup proistekla iz toga što nasilje među vršnjacima ne jenjava, uprkos pooštrenim merama, jasnim smernicama i propisima. “Nasilnici su sve mlađi, a dela su, po pravilu, sve teža. Mi smo kroz dosadašnji rad shvatili da pojedinac može da menja stvari u društvu i upravo smo zbog toga okupili tim najstručnijih ljudi koji će nam pomoći da vidimo gde su ustvari problemi, da vidimo kako da pomognemo roditeljima koji su definitivno uplašeni, i deci koja su izložena nasilju… Na kraju krajeva, da vidimo šta nam je činiti da se stopa nasilja smanji”, rekao je Jurić za Tanjug. On ističe da je okrugli sto nova inicijativa Fondacije za koju veruje da će, uz pomoć, kako kaže, najstručnijih ljudi, pomeriti stvari na bolje u Srbiji. Okruglom stolu prisustvuju, između ostalog, Biljana Kikić Grujić iz Koordinacionog tela za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama, Vesna Trbović iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, psiholozi, pedagozi i ostali relevantni stručnjaci.

Negativno iskustvo u detinjstvu imalo 70 odsto odraslih u Srbiji

Na svakih 100 odraslih osoba u Srbiji, oko 70 je više puta iskusilo barem jedan od oblika negativnih iskustava tokom detinjstva, a oko 20 je imalo četiri ili više takvih iskustava, pokazali su rezultati UNICEF-ove Studije o negativnim iskustvima u detinjstvu u Srbiji. Studija, koja je nastala u partnerstvu sa Institutom za Psihologiju i Institutom za mentalno zdravlje, nudi analizu rasprostranjenosti faktora rizika, negativnih iskustava u detinjstvu i njihovih posledica u smislu zdravstvenih i obrazovnih ishoda, saopšteno je iz Unicefa.

Negativno iskustvo u detinjstvu označava traumatično životno iskustvo koja se događa pre 18. godine, a koje osoba pamti kada odraste. Iskustva tokom detinjstva mogu da utiču na zdravlje tokom čitavog života. „Proces brige o deci počinje u najranijem detinjstvu i u značajnoj meri zavisi od okruženja u kome dete odrasta. Zbog toga je naša obaveza da svoj deci obezbedimo šansu za najbolji početak i dobru osnovu za budućnost. Naglašavam da je naš osnovni princip nulta tolerancija na svaku vrstu nasilja, a rezultate ove studije koristićemo kao smernice u stvaranju jednakih uslova za svako dete, a posebno u prevenciji zlostavljanja i zanemarivanja dece,“ navela je Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Ukupni nalazi su smernica za buduće planiranje i razvoj intervencija koje bi za cilj imale sprečavanje nasilja, kao i za razvoj programa podrške žrtvama nasilja. „Negativna iskustva u detinjstvu utiču na sve oblasti života, te je neophodno da se reaguje intersektorski. Potrebno je, između ostalog, da se deca edukuju o pravima koja im pripadaju, da se ojačaju roditeljske veštine, unaprede kompetencije zdravstvenog, socijalnog, obrazovnog i sistema krivičnog pravosuđa u prevenciji negativnih iskustava u detinjstvu, da se uvede potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece, kao i da se obezbedi i ojača finansiranje sistema prevencije i zaštite od nasilja nad decom“, istakla je Ređina De Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Sprečavanje negativnih iskustava u detinjstvu može da poboljša zdravlje tokom čitavog života, unapređujući blagostanje i produktivnost osobe. Nalazi ove Studije će biti od ključnog značaja za sistem socijalne zaštite, jer mogu doprineti unapređenju alata i procedura za procenu rizika, kao i oblikovanju službi koje se ciljano bave porodicama koje žive u uslovima višestruke deprivacije, gde su deca „na ivici” sistema zaštite i pod rizikom od stavljanja pod starateljstvo.

Tužio Epl zbog pogrešnog prepoznavanja lica

Student iz Njujorka Usman Bah (18) tužio je  Epl za jednu milijardu dolara tvrdeći da ga je softver za prepoznavanje lica te tehnološke kompanije pogrešno identifikovao i povezao sa nizom krađa u Eplovim prodavnicama, ni manje ni više nego u četiri različita slučaja provale. Bah je u tužbi naveo da je poslednji put uhapšen u novembru prošle godine u svom domu u Njujorku i optužen za krađu u Eplovoj prodavnici, a da je nalog za hapšenje uključivao fotografiju osobe koja uopšte nije ličila na njega, prenosi „Blumberg”, prenosi Tanjug. Nakon pregledanja snimaka nadzornih kamera iz te prodavnice, detektivi njujorške policijske stanice su ipak zaključili da u pritvoru imaju pogrešnu osobu. Problem bi, kako su rekli, mogao da bude u Eplovom bezbednosnom sistemu koji za slučajeve provala u njihovim radnjama koristi softver za prepoznavanje lica koji je, kako se pretpostavlja, drugu osobu povezao sa imenom Usmana Baha.

Bah je u tužbi naveo da je pre toga zbog Eplovog „face recognition” programa bio hapšen još tri puta, i to u Bostonu, Nju Džersiju i Delaveru, zbog čega je trpeo veliki stres i poteškoće jer je morao da se brani od nekoliko lažnih optužbi. Od suda u Bostonu je, na primer, dobio poziv u junu 2018. godine u kojem su ga teretili za provalu u Eplovoj prodavnici u tom gradu na dan kada je sa drugovima iz razreda bio na proslavi maturske večeri na Menhetnu. Tamo je, navodno, ukrao robu vrednu 1.200 dolara Ostaje da se vidi ishod Bahove tužbe na sudu.

Dečak iz svratišta za beskućnike novi šampion u šahu države Njujork

Država Njujork dobila je novog šahovskog šampiona u kategoriji do devet godina. Ta vest možda i ne bi bila zanimljiva, da novi državni prvak iza sebe nema skoro neverovatnu priču. Tanitoluva Adevumi (8), je 2017. godine sa porodicom pobegao iz Nigerije, od terora zloglasnog Boko Harama. U Njujorku živi u svratištu za beskućnike, čekajući da se njegovoj porodici odobri molba za azil. Da sve bude još zanimljivije, Tani se sa šahovskom tablom i figurama susreo tek pre godinu dana, a ipak je na državnom prvenstvu uspeo da pobedi sve vršnjake iz elitnih škola, koji godinama rade sa privatnim instruktorima. Malo je nedostajalo da talentovani osmogodišnjak ne dobije šansu da se takmiči jer se članstvo u šahovskom klubu plaća, pa je majka morala da piše molbu da bi ga primili. “Želim da postanem najmlađi šahovski velemajstor i da oborim svetski rekord”, poručio je mladi šampion Adevumi.

About the Author

admin