Vesti – 03.06.2019.

Projekat: Rad u jednoj smeni i 4 sata dopunskih aktivnosti

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će od 1. septembra u 240 osnovnih škola u Srbiji početi pilot-projekat u okviru koga će đaci ići na časove samo u jednoj smeni, posle koje će ostajati dodatna četiri sata u školi tokom kojih će moći da se bave sportom, rade domaće zadatke, uče strane jezike ili razvijaju preduzetnički duh. Navodeći da je ideja da se učenicima ponude dobro osmišljene aktivnosti posle redovne nastave, ministar je kazao da je predviđeno da se nova stragetija uvede u sve škole u Srbiji do 2030. godine, najpre u osnovne a potom i u srednje škole. “Deca tu dobijaju najviše, poput učenja u školi pod nadzorom nastavnika, više sporta, a vodiće se računa i o njihovoj ishrani. Đaci će imati i oko 50 različitih sadržaja, što će smanjiti nasilje u školama, biće bezbedniji. Učenici će uz sve to, imati i više informatike”, kazao je Šarčević za Kurir. On je dodao da će time i nastavnici dobiti posao, jer zbog pada nataliteta i zatvaranja škola, ostaju bez posla.

Talentovani polagali  prijemni

Talentovani učenici koji žele da upišu specijalizovana odeljenja za IT, biologiju i hemiju i matematiku u gimnazijama, ovog vikenda su  polagali  prijemni ispit. Ove godine po prvi put otvaraju se specijalizovana odeljenja u gimnazijama za učenike koji imaju afiniteta prema biologiji i hemiji u kojima će posebna pažnja biti posvećena izučavanju tih nauka.

Ombudsman: Sprečiti negativna iskustva iz detinjstva

Pokrajinski zaštitnik građana založio se u subotu 1. juna za ulaganje u rani razvoj dece i obezbeđivanje podrške roditeljima i porodicama za kvalitetno, podsticajno roditeljstvo i brigu o celovitom razvoju deteta, jer studije pokazuju da mnoga deca imaju negativna iskustva iz detinjstva. Prava deteta temelj su celovitog razvoja i psihičkog i fizičkog zdravlja deteta, a time i dobrobiti celokupne društvene zajednice, navodi se u saopštenju pokrajinskog ombudsmana i dodaje da se ove godine obeležava tri dencenije od usvajanja Konvencije o pravima deteta.

Paunović: Zaštita dece među prioritetima Vlade

Srbija je u potpunosti posvećena pitanju unapređenja položaja dece i u kontinuitetu preduzima brojne mere u najboljem interesu deteta, poručila je u subotu  direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, povodom obeležavanja 1. juna – Međunarodnog dana dece. Ona je naglasila da je zaštita i unapređenje prava dece bio i ostaje jedan od primarnih zadataka cele Vlade, saopšteno je iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava

Istraživanje FPN o teorijama zavere

Studenti beogradskog Fakulteta političkih nauka sproveli su istraživanje tokom aprila i maja na uzorku od 1.150 punoletnih građana Srbije ne bi li proverili stavove građana o teorijama zavere i došli su do veoma zanimljivih zaključaka, objavio je u subotu  “Blic”. Velike svetske sile kriju pravu istinu o vanzemaljcima, Milošević i Đinđić nisu preminuli na način na koji je to prikazano javnosti, virusi se namerno izazivaju kako bi se ugrozili određeni narodi – ovo su više nego neobična verovanja građana Srbije koja su dobijena na osnovu istraživanja koje su sproveli studenti druge godine fakulteta, prenosi list.

Skup o Tesli, gost direktor laboratorije Vordenklif

Teslina fondacija iz Filadelfije organizovala je juče, u nedelju 2. juna u Beogradu konferenciju sa više od 20 učesnika, među kojima je specijalni gost izvršni direktor poslednje Tesline laboratorije – Vordenklif, na njujorškom Long Ajlendu, Mark Alesi. “Na konferenciji u Kolarčevoj zadužbini su  predstavljeni najuspešniji radovi nastali u cilju promovisanja života i dela Nikole Tesle, genija koji je promenio svet”, rekao je za Tanjug predsednik Fondacije Nikola Lončar.

Džulović: Učiti mlade o važnosti dijaloga

“Da li možete da zamislite grupu mladih ljudi, potpuno različitih ideologija, uverenja i vrednosnih stavova kako sede u jednoj prostoriji i argumentovano debatuju na različite teme? Na prvi mah ovo u Srbiji danas deluje nemoguće”, kaže Bojana Džulović koordinatorka Akademije demokratije u organizaciji CRTA.

“Levičari i desničari, liberali i konzervativci, ljudskopravaši i tradicionalisti na jednom mestu ukrštaju svoje stavove. Ne, neće oni izdržati ni jedan dan u istoj prostoriji. Upravo ovo je CRTA pokušala i ostvarila kroz Akademiju demokratije. Čak 27 mladih iz različitih političkih partija, organizacija civilnog društva, medija i fakulteta “izdržali” su zajedno ne samo jedan dan već čitavih osam meseci. Da li je bilo izazova? Apsolutno. Prvoga dana delovalo je kao da se radi o nekakvom eksperimentu. Ne, nismo navikli da budemo u društvu sa toliko različitih ljudi. Ne, nismo navikli da budemo izvan ušuškane zone komfora u kojoj se svi slažemo. Nismo navikli da preko puta imamo osobe sa kojima se ne slažemo ni po jednom pitanju, ali sa kojima ipak možemo da debatujemo. Nismo navikli da otvoreno razgovaramo i da postavljamo pitanja sagovornicima.

Kultura dijaloga u Srbiji, već godinama, ima identičan obrazac: okupimo istomišljenike, razmenjujemo slične stavove i na kraju se svi složimo da se o svemu slažemo. Prisustovati događaju u kojem na jednom mestu imamo dve suprotstavljene strane, nekoga ko je ZA i nekoga ko je PROTIV, vlast i opoziciju, danas deluje praktično nemoguće. Konstruktivan dijalog i argumentovana rasprava u javnom prostoru u Srbiji, iz godine u godine, sve više blede. U društvu punom nerazumevanja, netrepeljivosti i nesloge dijalog nije ni na vidiku. U trenutku u kojem je sve više evidentna društvena i politička podela na “prijatelje” i “neprijatelje” dijalog izgleda daleko od realnosti. Zato je ukazivanje na važnost dijaloga i podsticanje unapređenja kulture dijaloga nešto na čemu moramo da radimo svi zajedno, kao društvo. Društvo u kojem ne postoji dijalog ne može da se pohvali time da je demokratsko niti da ima svetlu budućnost.

Učiti mlade ljude o važnosti debate i konstruktivnog dijaloga predstavlja pravi izazov. Politički, društveni i kulturni milje iz kojeg mladi danas dolaze ne prepoznaje u velikoj meri važnost dijaloga, javne rasprave, argumentovanog sučeljavanja stavova. Razgovarati sa istomišljenicima je lako, ali kada se “uhvatimo u koštac” sa neistomišljenicima pitanje je da li se svađamo i napadamo ili zaista imamo argumente, stavove i debatne veštine da nadmudrimo “protivnika”. Zajedno sa polaznicima i predavačima na Akademiji demokratije protekle tri godine delimo znanja i veštine koje će biti preko potrebne u godinama koje dolaze. Razgovaramo zašto su argumenti u svakom razgovoru bitni. Učimo se da u našem društvu više nema mesta za međusobne netrepeljivost i lične animozitete. Podstičemo različitost, ali i dijalog među različitima. Zato što verujemo u mlade ljude, buduće lidere i verujemo u budućnost koju nam donose.

Za studentske centre „Novi Sad“ i „Subotica“ 9 miliona dinara

Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost izdvojio je, preko konkursa o sufinansiranju tekućih popravki i održavanja zgrada, objekata i opreme u ustanovama studentskog standarda čiji je osnivač AP Vojvodina, devet miliona dinara za Studentski centar “Novi Sad“ i Studentski centar „Subotica“. Tim povodom ugovore o sufinansiranju sa pokrajinskim sekretarom prof. dr Zoranom Miloševićem potpisali su danas direktor SC „Novi Sad“ Zoran Martinović i opunomoćeni predstavnik SC „Subotica“ Petar Pejušković.

Sredstva u ukupnom iznosu od šest miliona dinara, koliko je dobio SC „Novi Sad“, namenjena su za izvođenje molerskih radova u Restoranu 2 i 3, kao i za molerske radove u Studentskom domu „Velјko Vlahović“, dok je za tekuće popravke i održavanje zgrada SC „Subotica“ izdvojeno tri miliona dinara, takođe za molerske radove u studentskim restoranima i domovima, ali i za remont hladnjače u Restoranu 1. Nakon potpisivanja ugovora razgovor je nastavlјen u pravcu dalјeg unapređenja kvaliteta života i standarda studenata, kao i ka predstojećem procesu digitalizacije visokoškolskih ustanova i studentskih centara.

Pilot Marko: „Srbija pruža dobro obrazovanje, ne i posao“

Ono što Srbija još uvek može da pruži, a što je konkurentno razvijenim zemljama, to je dobro obrazovanje, ali ne uvek i zaposlenje dostojno realnih očekivanja, smatra pilot Marko Mirković ovonedeljni „naš čovek u svetu“. Dvadesetčetvorogodišnji pilot Marko Mirković nakon završene Vazduhoplovne akademije u Vršcu svoju karijeru gradi u švajcarskoj avio kompaniji „EagleExpress“. Za vreme školovanja imao je mnogo planova uključujuči i rad u inostranstvu, ali vremenom shvata da mu je ta opcija neizbežna „Jedno kratko vreme radio sam za firmu iz Beograda, ali sam uvek bio svestan da je to samo jedna prelazna opcija i da će sledeći korak biti korak dalje, odnosno puno koraka dalje, u inostranstvo“, objašnjava za Danas.rs Mirković.Rad se u toj državi ceni, što, prema njegovim rečima, nije česta situacija u Srbiji.„Švajcarska nas uvek asocira na nešto veoma uređeno i precizno. Ona zaista to i jeste. Ne postoji nijedna zemlja u kojoj je radni odnos tako dobro osmišljen, realizovan  i zakonski dobro potkrepljen. Rad se ovde veoma ceni i plaća, ali se takođe od tebe zahteva revnost poslu. Mislim da je u Srbiji često situacija drugačija“.

Dodaje i da mladi u Srbiji često ne pronalaze mogućnost napredovanja u karijeri i adekvatno vrednovanje svog rada.Suprotno tome, Švajcarci prepoznaju kvalitetne ljude i pružaju mogućnost napredovanja, bez ograničenja: „To je nešto što je uobičajeno za Švajcarsku ali i većinu zemalja Evropske unije“.„Ono što Srbija još uvek može da pruži, a što je konkurentno razvijenim zemljama, to je dobro obrazovanje, ali ne uvek i zaposlenje u struci dostojno realnih očekivanja“, ističe za Danas.rs.Dešavanja u Srbiji ovaj pilot prati redovno, sve lošiji kvalitet život poredi i sa stanjem u ostalim zemljama Evrope.

Između naše i evropskih zemalja ipak postoji razlika.„U Srbiji se život sveo na jednu opštu borbu za egzistenciju. Navešću primer Francuske, jedan od povoda šestomesečnih protesta jeste veliko poskupljenje goriva, u Srbiji je sasvim svejedno koliko će gorivo poskupeti, kada je ono i da znatno pojeftini, i dalje skupo za prosečnog potrošača,“ ocenjuje on.Pozitivne promene u kvalitetu života, prema njegovom mišljenju, u Srbiju neće doći skoro. Smatra da promene ne počinju na ulici.„Hajmo da počnemo od obrazovanja, kulture, radnih navika. Kada nekoga upitate šta si ti kao individua uradio da bi sebi obezbedio bolji život, kako planiraš da doprineseš društvu, koliko si uložio truda po pitanju obrazovanja, veština, kulture, većina odgovora je poražavajuća“.

Prema rečima našeg sagovornika, avijacija je preskupa delatnost, tako da Srbija  može biti ponosna na ono što ima, ako se uporedi sa zemljama u regionu.„ErSrbija, nekadašnji Aeroput je deveta najstarija aviokompanija u svetu. U Švajcarskoj, shodno njenoj ekonomskoj moći, i avio industrija je moćna, i nije uopšte uporediva sa našom“, dodaje on.

Ipak, želja za povratkom u Srbiju će uvek, veruje, postojati.Svestan je da zbog specifičnosti svoje profesije, nikada u Srbiji neće moći da ispuni svoja profesionalna očekivanja: „Ono što Srbija može da mi ponudi trenutno nije dovoljno“.U Švajcarskoj, zemlji koja mu je pružila potrebne uslove za rad, ne obraćaju puno pažnje na dešavanja kako u svetu, tako i u Srbiji.„Valjda ih je materijalna bezbrižnost i nezavisnost dovela do toga. Iako Srbija i nije daleko od Švajcarske u geografskom smislu, ipak su im dešavanja u Francuskoj ili Nemačkoj, mnogo interesantnija. To su nacije čija su kultura i stil života mnogo bliži Švajcarskoj“.

Na pomen odakle dolazi, Švajcarci često prave paralelu sa bivšom Jugoslavijom.„To nije samo slučaj u Švajcarskoj, već u mnogim evropskim državama. Uopšte, reakcije su pozitivne, jer je mnogo naših ljudi koji žive i rade u Švajcarskoj“, dodaje Mirković.Svoj posao voli pa zato i njegove loše strane lakše prevazilazi.„Posao pilota sam po sebi nije težak, ali nosi puno odgovornosti i stresa. Kada sve savršeno funkcioniše, kako sam avion tako i celokupna organizacija leta, onda tu nema mesta stresu, ali kada nije tako, tada je sve na kolegi i meni. Mi smo jedini koje možemo i moramo rešiti problem, uostalom školovani smo za to“.

Postani član NDSBE “Josif Pančić”

Član Naučnoistraživačkog društva studenata biologije i ekologije „Josif Pančić” na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta generalno može biti svako ko deli istu lјubav prema prirodnim naukama, ali su studenti, najviše bioloških nauka, svakako cilјna grupa. Danas društvo uklјučuje i veterinare, fitomedicinare, farmaceute, pa čak i nekoliko učenika srednjih škola koje intenzivno zanima ekologija i žele njome da se bave, tako da se već profilišu i pre upisa na fakultet. Ko želi da se pridruži prirodnjacima, može to da učini putem „Fejsbuk” stranice, ili dođe na sastanak sredom u 20 časova u prostorije Društva na PMF-u.

Tokom godine se organizuju radionice poput „Digitalizujmo prirodu”, kada su srednjoškolci šetnjom kroz park imali prilike da se upoznaju s njegovom florom i faunom. Svake srede u 20 sati organizuju se sastanci, kojima prisustvuju profesori i stručnjaci, te se vodi diskusija na određene teme. – Po svemu sudeći, postoji paradoks da veliki broj mladih poprilično dobro razume problematiku zastuplјenosti ekologije, ali je, jednostavno, nivo zainteresovanosti za probleme deprimirajući – kaže Mirko.

Novi Sad: Rad sa slepima pruža neprocenjivo iskustvo

Tiflolog iz škole „Dr Milan Petrović” Jovana Bonić opredelila se za rad sa slepima. Bio je to dovolјan povod da s njom porazgovaramo o razlozima zbog kojih je upisala baš defektologiju, kao i o tome šta joj je rad sa slepima doneo. O tome šta ju je podstaklo da upiše baš defektologiju, otkud joj ideja da to bude upravo smer za rad sa slepima, Jovana Bonić kaže: Uvek me je zanimalo kako osobe koje imaju drugačija životna iskustva doživlјavaju svet oko sebe – navodi Jovana. – Interesovalo me je kako osobe s oštećenjem vida razumeju koncept boja, svetla i kako se snalaze u svakodnevnom životu. To je bio jedan od presudnih faktora pri mom izboru fakulteta. Uvek sam želela da se bavim nekom humanom profesijom da bih imala priliku da pomažem lјudima, a smatram da je ova profesija idealna za to. Taj posao joj je uveliko pomogao da se oslobodi predrasuda o slepima. Ne mogu da kažem da sam imala predrasude, ali ono što me je uvek fasciniralo kod slepih osoba je činjenica da uz minimalnu podršku mogu normalno da funkcionišu u savremenom svetu, ističe naša sagovornica.

Na isti način Jelena je u svom okruženju sve vreme nastojala, a to i dalјe čini, da razbijete predrasude o lјudima oštećenog vida. Na neki način sam u tome uspela, ali, čini mi se, još uvek nedovolјno, priznaje Jelena Bonić. Kako dodaje, uvek ima lјudi koji su otvoreni da čuju nova iskustva i mišlјenja i onih koji su potpuno zatvoreni po tom pitanju. To je, jednostavno, realnost našeg društva. Bilo bi lepo kada bi bilo više akcija i tribina na kojima bi lјudi koji nisu imali iskustva sa slepima moli da vide i čuju, od njih samih i njihovih porodica, kako oni funkcionišu u svakodnevnom životu. Tako je, na primer, prošle godine, povodom Dana belog štapa, u Sinagogi održan koncert na kojem je publika nosila poveze na očima da bi doživela koncert na način kako ga doživlјavaju slepi, podsetila je naša sagovornica.

OŠ “Kizur Ištvan”Subotica: „Bolesnom drugu budi drug“

“Zovem se Branislav Mandić, Bane, i lečio sam se pre 10 godina od leukemije kada sam imao 14. Sada sam volonter u NURDOR-u, jer dok sam se lečio, nisam poznavao nikoga ko se izlečio. To je bilo jako strašno – ovako je Bane iz Novog Sada iskreno pričao učenicima OŠ “Kizur Ištvan” u Subotici o svojoj boleti i ličnom paklu. Neda Piljić iz Novog Sada, majka je devojčice koja se izlečila od raka i koja je danas zdravo dete. – Moja devojčica je rođena sa malignitetom. Dovoljno je reći da je život bio jedan pre dijagnoze, i drugi posle. Iako svi misle, život posle dijagnoze nije tako tužan. Tokom lečenja, roditelji i deca se osnaže. Postala sam aktivni volonter NURDOR-a i podrška sam roditeljima koji prolaze kroz borbu koju sam prošla sa ćerkom. Kada se moje dete lečilo, nisam imala podršku koliko mi sada pokušavamo da je pružimo – kaže Neda Piljić. Nedina poruka deci u Subotici glasi da se uvek nađu uz drugare koji vode bitku sa malignitetom. – Period lečenja nije nimalo lak i budite uz njih. Kada se dete razboli ne trpi samo porodica, već i šira porodica i prijatelji. Svi osete bol. Zato treba da menjamo stvari, pre svega sistem – rekla je Neda. Podsetila je da nekada na odeljenju za lečenje dece od malignih bolesti nisu bile dozvoljene posete, niti je drugi roditelj mogao da dolazi i bude uz dete. To je izmenjeno, a veliku podršku roditelji i deca dobijaju u NURDOR-ovim roditeljskim kućama.

– U Srbiji godišnje od raka oboli oko 350 dece. Zato je važno širiti svest o tome na koji način možemo pomoći. Uspeli smo da promenimo sistemsko rešenje bolovanja i da roditelji dobiju pravo na bolovanje, dok traje lečenje uz 100 odsto zarade. Za roditelje je veliki šok suočavanje sa dijagnozom. Mi u NURDOR–u ne lečimo, ali pružamo psihosocijalnu podršku, edukaciju roditelja, dece i medicnskog osoblja i postoji još mnogo načina kojima može da da doprinos – kaže Teodora Todorović iz NURDOR-a.  

Branislav Mandić rekao je subotičkim đacima da za vreme lečenje nije mislio da neće pobediti, već je uvek mislio kako da se izvuče iz svega. – Deco, to što je vam je Bane rekao, važna je poruka za ceo život. Nemojte nikada misliti “šta ako ne uspem”, već kako i na koji način da uspem. To je jako važan stav u životu. A bolesti su samo jedan od mogućih problema, jer je čitav život satkan od njih. Lično sam prošao kroz takvu bolest i danas to prolazim kao roditelj što je mnogo teže, ali je poenta da o svemu treba da pričamo – poručio je deci Dejan Anđelković, direktor OŠ “Kizur Ištvan” u Subotici. https://www.youtube.com/watch?v=UGwbwW9Ca18

Vremeplov: Godina Velikog štrajka završena – štrajkom

IO SPRV (Nezavisni) opštine Sombor doneo je na današnji dan 3. juna 1997. godine Odluku da škole i dalje ostanu u zakonskom obliku štrajka, sa minimumom procesa rada i da nastavna godina bude privedena kraju sa časovima od 30 minuta. Ostale aktivnosti; upisi, podela đačkih knjižica i svedočanstava, koordiniraće se sa sindikatima iz drugih sredina.

Godina štrajka – nastavna  1996/97. godina okončaće se  20.06.1997. godine, ali kako problemi nisu bili rešeni, sve će se nastaviti 1. septembra sa početkom nove 1997/98. školske godine.

Vremeplov: Studentske demonstracije 1968.

U Beogradu su na današnji dan 3. juna 1968. godine izbile masovne studentske demonstracije, započete nemirima prethodne noći. Bili su to najveći protesti u socijalističkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva bio je u velikom raskoraku između – sve većeg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala – i zvanične propagande o “socijalnoj pravdi i vodećoj ulozi radničke klase”. Demonstracije na tragu velikih studentskih protesta održavanih tada širom Evrope, na ulicama Beograda rasturene su silom, a zatim su nastavljene unutar univerzitetskih zgrada, najviše na Filozofskom fakultetu (Kapetan Mišino zdanje).

Sedmog dana protesta predsednik Josip Broz Tito obratio se javnosti podržavši, deklarativno, većinu studentskih zahteva, što je za posledicu imalo prestanak nemira. U narednom periodu nekolicina nastavnika Filozofskog fakulteta, za koje se verovalo da su inspiratori, odstranjeni su iz nastave.

Vremeplov: Milošević prihvatio  mirovni plan

Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je na današnji dan 03. juna 1999. godine mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin. Plan, koji je podrazumevao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio je uslov za prestanak vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju.

Vremeplov:

Na današnji dan 03. juna 2006. godine  Skupština Crne Gore usvojila je Deklaraciju nezavisne Crne Gore, čime je formalno proglašena obnova crnogorske državnosti.

Vremeplov: Umro Kafka

Češki pisac jevrejskog porekla Franc Kafka umro je na današnji dan 3. juna1924 godine. Pošto za života gotovo i nije objavljivao svoje radove bio je do 1945. nepoznat. Glavninu spisa, uključujući pisma i “Dnevnike”, izdao je njegov prijatelj Maks Brod, uprkos Kafkine izričite instrukcije da budu spaljeni. Njegovo delo, najvećim delom, je prikaz apsolutne nezaštićenosti pojedinca u savremenom društvu, u kom je čovek neretko suočen sa potpuno nevidljivim i neprepoznatljivim silama i motivima. Dela: romani “Proces”, “Zamak”, “Amerika”, pripovetke “Presuda”, “Preobražaj”, “U kažnjeničkoj koloniji”, “Seoski lekar”, “Umetnik u gladovanju”.

Vremeplov: Umro Johan Štraus Mlađi

Austrijski kompozitor, violinista i dirigent Johan Štraus Mlađi, tvorac bečke operete umro je na današnji dan 3. juna 1899. godine. Komponovao je i valcere, polke, mazurke, marševe. Sa svojim zabavnim orkestrom nastupao je širom sveta, uključujući Beograd. Štraus je pokazivao interesovanje za srpsku muzičku baštinu i po srpskim motivima je napisao operetu “Jabuka” čijim koncertnim izvođenjem je veliki kompozitor 1894. u Beču obeležio pola veka umetničkog rada. Dela: operete “Slepi miš”, “Ciganin baron”, “Noć u Veneciji”, “Jabuka”, valceri “Na lepom plavom Dunavu”, “Priče iz bečke šume”, “Bečka krv”, “Beč, žene i pesme”.

Vremeplov: Rođen Kosta Novaković

Na današnji dan 03. juna 1886. godine rođen je srpski političar i publicista Kosta Novaković, jedan od lidera Srpske socijaldemokratske partije, kasnije član KPJ i njen predstavnik u balkanskom sekretarijatu Kominterne. Nestao je u staljinističkim čistkama 1938, a odlukom sovjetskih državnih organa 1958. posmrtno je rehabilitovan.

Vremeplov: Kraljevina Srbija preuzela svoju železnicu

Kraljevina Srbija preuzela je na današnji dan 3. juna 1889. godine od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.

Vremeplov: Umro papa Jovan XXIII,

Papa Jovan XXIII, poglavar rimokatoličke crkve od 1958, protagonist reforme katoličke crkve i njenog prilagođavanja savremenom svetu (“aggiornamente”) umro je na današnji dan 03. juna 1963. Sazvao je 1962. Drugi vatikanski koncil koji je nakon njegove smrti nastavio rad na crkvenim reformama.

Vremeplov: Umro Homeini

Na današnji dan 03. juna 1989 godine umro je iranski verski vođa, ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbacivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio iz izbeglištva u Iran zahvaćen islamskom revolucijom. Pod njegovom vlašću (do smrti), prozapadni Iran pretvoren je u militantnu versku republiku.

Niš: Uhapšeni – vodili maloletnicu na ugovoreni brak u Nemačku

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu, u saradnji s Višim javnim tužilaštvom u Nišu, uhapsili su F. O. (1977) iz Prištine, R. F. (1985) iz Kragujevca i M. B. (2001), državljanku Nemačke, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo trgovina ljudima, saopštio je MUP Srbije. Sumnja se da su oni 31.maja, u nameri da pribave korist uspostavljanjem ropskog ili sličnog odnosa, pokušali da omoguće prelazak granice, na aerodromu u Nišu, maloletnici staroj 14 godina koja je u Nemačkoj trebala da stupi u ugovoreni brak.

U Srbiji zabrana pušenja u zatvorenom prostoru

Potpuna zabrana pušenja u zatvorenom prostoru u Srbiji mogla bi da stupi na snagu već do kraja godine, pošto to predviđaju izmene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, prenela je u subotu  štampa. List Kurir navodi da bi ove izmene Zakona trebalo da budu usvojene u narednih šest meseci.

Ispovest silovane devojčice iz Bogatića

Devojčica L. A. (14) iz Glušaca kod Bogatića koja je seksualno napastvovana pre nedelju dana još je u teškom šoku. Strah joj grči lice, često plače, povremeno se stresa, malo  spava, noću se budi vrišteći… Roditelji G.A. i G.A. su zabrinuti z  a psihičko stanje svoje ćerke. Danas su je odveli na prvu terapiju kod dečijeg psihijatra u šabačkoj bolnici. Ne odvajaju se od nje ni trenutka iako su vrata na kući stalno zaključana. Najteže životne trenutke provode smirujući svoju mezimicu i kao da još nisu svesni šta se dogodilo, kao i posledica koje mogu da se pojave. Tek su se skrasili u kući koju su nedavno kupili i počeli da je renoviraju. Naviknti na skroman, više težak, ali pošten život, nisu ni slutili da će se suočiti sa ovako velikom nevoljom.

Devojčica je inače učenica sedmog razreda, blage je naravi, mirna, povučena i vrlodobar je učenik. Za Telegraf.rs ona je ponovila priču koju je ispričala i inspektoru policijske stanice u Bogatiću. – Nisam išla u školu nekoliko dana, pa sam se dopisivala sa drugaricom od koje sam tražila da mi pošalje domaće zadatke. Čula sam spolja ovce i kada sam izašla z kuće videla da su na ulici. Izašla sam samo u majici da ih zatvorim u obor i kada sam to učinila osmotrila sam okolo jer mi je bilo čudno što su izašle. U komšijskom dvorištu u kojem niko ne živi primetila sam da je neko prošao u belom duksu, krenula sam dalje i u travi primetila tragove pošto ovce tuda nisu pasle. Izašla sam na ulicu gde je on sedeo na klupi. Pitala sam ga da li je primetio da je neko prolazio i pustio ovce i krenula da se vratim u kuću – priča ona.

Prvo se, kaže devojčica, raspravljao: “Šta mene pitaš, otkud ja znam”, a onda ju je nagovorio da krenu do obora i da joj pokaže ko je pustio ovce. Ali, nikog tamo nije bilo i kada je krenula da se vrati u kuću, napao ju je sa leđa, povukao za majicu, skinuo je i oborio na zemlju…

Gnusni i zastrašujući čin trajao je pet minuta. – Izvini, izvini, ne znam šta mi bi – dodao je dok je odlazio i zapretio da nikome ne priča šta se dogodilo, tvrdi devojčica. Kada se prestravljena i uplakana vratila u kuću sakrila je pocepanu majicu i pobegla u svoju sobu. – Primetila sam da se nešto dogodilo. Pitala sam: “Sine, u čemu je problem”, ali je samo rekla: “Ništa, mama” – priča majka.

Otac se sutradan vratio iz Švajcarske gde je otišao pre desetak dana da zarađuje za svoju porodicu. Besan je i nema reči kojima bi osudio nasilnika kojeg je poznavao i koji je u proteklih mesec i po dana, od kako su se uselili u kuću koju su kupili, svraćao par puta. Otac sumnja da je S.I, sa kojim nije bio u naročito prijateljskim odnosima, ali ni u sukobu, ustvari dolazio da bi osmatrao teren i razrađivao plan kako da naudi njegovoj ćerki. Nepozvan se pojavio na Đurđevdan, iako je tada i njegova krsna slava, a sumnja da je namerno pustio ovce na ulicu kako bi namamio devojčicu da izađe napolje jer je to vreme bila sama kod kuće. – Neka se zahvali bogu što ja nisam bio tu. On sada ne bi bio tamo gde jeste, već ja. Glavu bih mu otkunuo zbog toga što je uradio mom detetu. Ako izađe iz zatvora, za njega zakona neće biti – besan je otac.

U subotu, dva dana nakon što je napastvovao devojčicu S. I. se nepozvan pojavio na njenom rođendanu. – Zaprepastila sam se kada sam ga videla. Prišao je kao da čestita rođendan i pokušao da me poljubi. Nisam mu dozvolila, pobegla sam u kuću i sklonila se. Nisam mogla da ga gledam – priča devojčica. I majka priča da se izgubila kada ga je videla na vratima, jer su za proslavu rođendana zvali samo najbliže rođake i drugarice i drugove. Ipak ga nisu oterali iz dvorišta zbog njegove sestre. Dugo se, kaže, zadržao i nije hteo da ide kući dok nije zagalamila na njega. – Sutradan mi je sve ispričala šta se dogodilo u blizini obora za ovce. Odmah sam pozvala supruga u Švajcarskoj i obavestila policiju. Bilo mi je mnogo teško kada sam saznala, skočio mi je pritisak i morala sam da idem kod lekara. Zar njoj da se desi takva strahota. Ona je u policiji i pred socijalnim radnikom ispričala šta se dogodilo, onda su je pregledali u Domu zdravlja i zbog nekih analiza smo išli u bolnicu u Šabac. Policija je od kuće odnela njene helanke i donji veš zbog veštačenja – priča majka.

Sa S.I., koji je bio oženjen, devojčica je bila prijatelj na Fejsbuku i povremeno joj je slao poruke. On se, priča devojčica, interesovao da li je otac otišao u inostranstvo i postavljao druga pitanja o njenoj porodici što joj ni trenutka nije bila sumnjivo s obzirom da ga je ranije videla par puta kada je dolazio njihovoj kući. – Mislila sam da je tatin prijatelj, pa se zbog toga interesuje. Jednom me pitao da li imam dečka. Bila me sramota da sa njim o tome pričam, ništa mu nisam odgovorila, kao ni na ostale poruke koje mi je kasnije slao – kaže ona.

Zbog sumnje da je silovao devojčicu, S.I. je uhapšen i njemu je po zahtevu tužilaštva određen pritvor do 30 dana.

Intelektualci češće boluju od migrene

Da li u rečenici “dok se mudri namudrovaše, drugi se naživeše”, osim neke ironije, ima možda i naučne istine? U svim zemljama rađena su ispitivanja i utvrđeno je da je učestalost migrenoznih glavobolja približno svuda ista, 12–17 odsto. Utvrđena je i zanimljiva činjenica da bogatije i bolje obrazovano stanovništvo češće boluje od migrene. Naučna istraživanja su brojna. Tehnologije napreduju. Poboljšana je dijagnostika a terapija je sve savremenija. Ipak, učestalost ostaje ista. Istražujući karakteristike osoba sa migrenom u grupi ispitanika opšte urbane populacije, lekari Srđan Sretenović, Aleksandar Stanić, Snežana Dedić Kostić, Velimir Kostić i Aleksandra Mitrović potvrdili su procenat učestalosti. Studijski podaci su dobijeni tokom epidemiološke ankete sprovedene na oko 2.000 ispitanika koji su imali od 16 do 82 godine, oba pola, a po prethodno standardizovanom anketnom upitniku. Sprovedena je terenska studija, sa ličnim intervjuisanjem, u Beogradu. Učestalost migrene u populaciji analiziranih ispitanika bila je 11,05 odsto. Simptomi aure bili su prisutni kod 3,2 odsto ispitanika. Faktori koji su najčešće provocirali napade migrene bili su: stres, meteorološke promene, umor i menstruacioni ciklus. Najčešći simptomi migrenskog napada su fotofobija i mučnina. Stres je najbitniji faktor.

Migrena u procentima

Ljudi koji boluju od migrene većinom su fakultetski obrazovani. U pomenutom ispitivanju, konkretno 54,3 odsto ispitanika sa čestim migrenoznim napadima ima završenu višu školu ili univerzitet. U principu, danas je malo onih koji posle osnovne škole ne nastave obrazovanje, tako da je procenat srednje školski obrazovanog stanovništva koje boluje od migrene očekivan – 43,4 odsto. Svega 2,3 odsto ispitanika sa čestim glavoboljama ima samo osmogodišnje obrazovanje. Osobe s malim ukupnim mesečnim prihodima ređe su obolevale od migrene (4,5 odsto) nego osobe koje više zarađuju (44,3 odsto), navode autori.

U zaključku rada istaknuto je da na osnovu dobijenih rezultata nisu utvrđene značajne razlike u vrednostima ispitivanih parametara ako se porede sa sličnim studijama sprovedenim u Evropi i SAD. Sve u svemu, studije pokazuju da obrazovanije i bogatije stanovništvo češće boluje od migrene, navode autori.

Dr sc. med. Srđan Sretenović, specijalista neurologije, objasnio je za RTS da se ipak svi rađamo sa jednakim potencijalom da tokom života obolimo od migrene. Više gena utiče na predispoziciju da se oboli od migrene, zapravo na sposobnost različitih provokativnih faktora (kako iz našeg tela tako i iz okoline) da aktiviraju proces nastanka glavobolje.

Svakako da značajno mesto u nastanku migrene imaju životne navike i način života. Naučno je dokazano da je stres ozbiljan provokator migrenoznih bolova. Činjenicu da prema statističkoj slici, migrenu češće imaju oni koji se bave intelektualnim radom, naš sagovornik objašnjava i praktično – da je to kategorija ljudi koji su svesniji, obrazovaniji i češće traže pomoć lekara u specijalizovanim centrima – te tako postaju brojniji i u evidencijama. Ipak od učenja glava ne boli!

About the Author

admin