Vesti – 06.06.2019.

„Deca ne bi trebala raditi na poljima, ali moraju imati snove!“

Svake godine, širom sveta, 12. juna obeležava se Svetski dan borbe protiv dečijeg rada. Nezavisni sindikat javnih službi Srbije, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije, Nezavisni sindikat javnih službi Vojvodine, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine, kao i drugi granski sindikati iz NSJSS retke su organizacije koje se bave ovom, nažalost, u Srbiji zapostavljenom društvenom temom. Pozivamo i Vas da nam se pridružite i date Vaš glas svetskom pokretu protiv dečijeg rada i uzmete aktivno učešće na konferenciji koju organizujemo u svečanoj (velikoj) sali Stare Gradske kuće u Somboru, Trg Svetog Trojstva 1, u sredu, 12. juna, u 12.00 časova. Naš Sindikat, kao i ostali sindikati iz naše sindikalne porodice, i ovom prilikom, pozivaju donosioce odluka u našem društvu da obezbede posao za roditelje, a samim time i omoguće povratak dece sa ulica (i još mnogo gorih mesta) u škole i pruže im šansu da steknu adekvatno osnovno i srednje obrazovanje.

Ostaju “penali” za prevremeno penzionisanje?

Misija Međunarodnog monetarnog fonda i Vlada Srbije i dalje vruć krompir nazvan „penali” za prevremeno penzionisanje prebacuju jedni na druge. Tako je bilo i prilikom poslednjeg sastanka predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije i ove finansijske institucije. “Predstavnici MMF-a spremni su da razgovaraju o ukidanju penala za prevremeno penzionisanje. Potrebno je dati im argumentovani odgovor odakle bi se obezbedio novac kako bi penzionerima posle 65 godine starosti počela da se isplaćuje puna penzija, a ne umanjena za ove “penale”. I što je najvažnije nisu kategorički protiv ove ideje iza koje stoji Socijalno-ekonomski savet”, kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Zvaničnici tvrde da su trajno smanjenje visine penzije, “penali” ili prevremeno penzionisanje, uvedeni zato što u proseku radnik, koji ode u prevremenu starosnu penziju, duže prima penziju (što znači da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju nakon što navrše opštu starosnu granicu, a pritom su imali istu dužinu staža i visinu zarada i doprinosa tokom osiguranja. To je praksa i u velikom broju evropskih država. Na taj način se visina penzije dovodi u vezu sa dužinom staža, uplaćenim doprinosima i očekivanom dužinom njenog korišćenja.

Ukidaju se popodnevne smene u školama

Od prvog septembra u 240 škola u celoj Srbiji počeće da se primenjuje koncept jednosmenske nastave, pa će tako đaci osnovnih škola na časove ići samo u jednoj smeni, a ostajaće u školi i posle završetka časova – od 12.30 do 16.30. Ministar prosvete Mladen Šarčević kazao je danas novinarima u Beogradu da će od ovog koncepta, koji je predviđen i Strategijom u obrazovanju do 2020. godine benefite imati i đaci, roditelji, ali i nastavnici će biti zaštićeni od toga da postaju tehnološki višak. „Dobro je za decu, manje su na ulici, manje su izloženi svim rizicima, više će da uče, više znanja će da imaju, to nije dodatni napor za njih, to je drugačiji sistem rada”, rekao je Šarčević.

Prema njegovim rečima, dobro je i za roditelje, jer će moći da rade puno radno vreme i da ne misle da li su deca gladna, da li su učila, da li su izloženi rizicima…. Ostajanje u školi nakon časova neće biti obaveza ali, kako je rekao ministar najverovatnije će se svi roditelj odlučiti za to da im dete ostane u školi, a i deci će biti lepo, jer u tom periodu neće imati presiju ocena i učenja, a za dopunski rad za đake osmišljeno je preko 50 sadržaja. „Neće naravno nijedna škola moći odjednom 50 sadržaja da realizuje, ali mogu prema interesovanjima dece to da promene. Cilj je i da se učenje završi u školi, cilj je da se bibliotekama vrate svoje funkcije, da budu dobro opremljene, mnogo više sporta da bude zastupljeno, kao i stranih jezika, informatičke pismenosti, svega onoga što deca vole”, naveo je ministar.

Da bi se sproveo pilot projekat, morali su da se obezbede resursi, odnosno prostor. „Nažalost, loš natalitet je u ovom slučaju saveznik, uz iseljavanja ostao nam je višak prostora i imamo priliku za kvalitet, pa smo mogli da krenemo sa većim brojem škola, to je negde 20 odsto u pilot projektu, što je veliki broj”, kazao je Šarčević.

Šarčević: Gotova nova “mreža škola”

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže je da je gotov novi akt o mreži škola čiji je cilj da se vidi gde ima prostora, a gde treba da se zida. Šarčević kaže i da postoje objekti gde su velike učinioce, a mali broj dece, u kojima će se unutrašnjom preadaptacijom dobiti dodatni prostor. „Ovaj pilot projekat je trebao da pokrije i planinska područja i seoske škole, i gradske i prigradske. Jednoobrazni su nastavni planovi i programi, obuke nastavnika i gledamo da ono što je na Dorćolu bude i u Pirotu”, kazao je ministar, prenosi Tanjug.

Naveo je i da su u pilot projekat uključeni svi sadržaji iz reforme obrazovanja, a kad je reč o đačkim kuhinjama, one su, dodao je, obnovljene u školama koje su ih imale, a ukoliko su vrtići ili učenički i studentski domovi blizu škola biće iskorišćeni njihovi resursi.

Srbiju od 2000. napustilo više od 650.000 mladih

Godišnji troškovi koje Srbija ima zbog odlazaka mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo je 1,2 milijarde evra i jednaki su vrednosti izvoza srpskog IT sektora, rečeno je u utorak  28. maja na panelu Srpske asocijacije menadžera (SAM) čija je tema bila “Kako zadržati mlade ljude u Srbiji”.   Na susretu Foruma menadžera izneti su i podaci OECD-a da je Srbiju od 2000. godine napustilo više od 650.000, uglavnom mladih ljudi, a prema prošlogodišnjem istraživanju Ministarstva prosvete, svaki četvrti student želi da školovanje nastavi u inostranstvu, a dve trećine želi da nastavi tamo da živi.

Dragan Lončar, profesor i prodekan za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, izneo je procenu da bi u narednim godinama Srbiju moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije.  “Ono što naša pamet izvozi u IT sektoru kompenzuje se troškovima odlaska naših ljudi u inostranstvo”, rekao je Lončar i dodao da teško možemo da zaustavimo “odliv mozgova”, ali možemo da ostanemo u komunikaciji i da se oni u jednom trenutku vrate. “To bi bio višestruki dobitak za našu državu, ne samo u smislu doznaka koje godišnje iznose tri milijarde evra, već u smislu transfera znanja i tehnologija”, kazao je on i naveo da u našem bankarskom sektoru već svaki peti zaposleni ima stranu diplomu. Lončar poručuje da treba raditi da se mladi motivišu da ostanu, ali ako odu treba raditi na tome da se u jednom trenutku vrate u Srbiju.

Bojana Simeunović, savetnica za kreativne industrije i nauku predsednice Vlade Srbije, istakla je da će uslediti formiranje tela za cirkularne migracije.  “Kada kažemo cirkularna migracija to znači da odlaze i vraćaju se, a ideja je da to telo postane jedna stanica u kojoj će ljudi koji žele da se vrate imati sve informacije”, rekla je ona i dodala da kraja godine biti iznete konkretne incijative. Simeunović je navela da se insititira i na digitalizaciji, reformi obrazovanja i kreativnim industrijama kako bi se veći broj visokokvalifikovanih mladih vratio u Srbiju, a najavila je i izmenu propisa kako bi se omogućilo da se stranci lakše zapošljavaju u Srbiji.

Državna sekretarka u Ministarstvu za rad i zapošljavanje Bojana Stanić, naglasila je da je formirano koordinaciono telo Vlade Srbije koje se bavi problemom odlaska mladih. “Zadatak je da se uspori odlazak ljudi u inostranstvo, da se vrate oni koji su otišli i da privučemo strane stručnjake, a bez privrede koordinaciono telo i mere ne igraju nikakvu ulogu, jer bi trebalo da imamo gde te ljude da zaposlimo”, rekla je ona. Prema njenim rečima, problem je kompleksan jer se mora utvrditi zašto ljudi odlaze i koji su presudni faktori da se vrate. Privlačenje i negovanje mladih talenata jedno je od ključnih pitanja za kompanije u Srbiji, potvrdili su predstavnici Atlantic grupe, Šnajder elektrika, Mikroelektronike i VIP Mobila.

Mere koje oni primenjuju kreću se od vrtića u kompanijama, dukata za dete svakog radnika, preko fleksibilnog radnog vremena i mesta rada, transparentnog napredovanja do stalnog usavršavanja i plaćenog višemesečnog odsustva. “Mi pokušavamo da privučemo mlade u ljude u kompaniju, pre svega studente sa fakulteta. Pored toga uočavamo i talente zaposlenih u kompaniji već neko vreme, a stvaramo i druge benefite za zaposlene u smislu fleksibilnog radnog vremena i mesta rada”, rekao je Dragomir Kostić, direktor u Atlantic grupi, i dodao da se prate potrebe mladih ljudi i njihovog načina života.

Dejan Marković iz Šnajder elektrika ocenio je da su bez ljudi kompanije ništa i istakao je da ova kompanija ima saradnju sa fakultetima, pa godišnje zaposli 200 inženjera i dodeli 170 stipendija. Kako bi mlade i obrazovane zadržao u svojoj kompaniji i Srbiji, Nebojša Matić iz kompanije Mikroelektronika rekao je da je ta kompanija spremna da izdvoji 25.000 evra kao učešće za stambene kredite stručnjacima i zatražio da država pomogne tako što tu sumu ne bi oporezovala.

Dejan Turk iz VIP-a naglasio je da pored pogodnosti koje pružaju kompanije mladima, mnogo znači i ambijent u kome žive, pa se založio za izgradnju boljih uslova života u centrima kao što su Beograd ili Novi Sad.

Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM, najavila je da će ova asocijacija u narednom periodu nastaviti saradnju i sa državom i sa kabinetom premijerke, sa univerzitetima i sa privredom, da bi došli do zajedničkog rešenja. “Poruka sa ovog skupa je da svako mora da preuzme odgovornost da kreira bolje uslove za život i rad u Srbiji”, rekla je Bulatovićeva.

Konkurs za najbolje diplomce medicinskih fakulteta

Ministarstvo zdravlja treći put organizuje konkurs za prijem u radni odnos najboljih diplomaca medicinskih fakulteta u Srbiji, a ministar Zlatibor Lončar kaže da će najbolji diplomci pored posla dobiti i specijalizaciju i upis na doktorske studije. Lončar je za RTS rekao da će najbolji diplomci medicine dobiti mogućnost da naprave fakultetsku karijeru. “To su naša najbolja deca, naša budućnost, deca koja su na fakultetu ostvarila najbolje rezultate i zaslužili su da dobiju posao i ne samo da će dobiti posao, dobiće i specijalizaciju i upis na doktorske studije, što je velika stvar jer mogu da naprave i fakultetsku karijeru – da budu profesori na fakultetu”, kaže Lončar.

Najavljuje da će se i dalje nastaviti sa ulaganjem i zapošljavanjem i na taj način odgovoriti na migracije lekara i medicinskog kadra. Prema njegovim rečima u toku je i konkurs za srednji medicinski kadar – sestre i tehničare. “Krenuli smo sa idejom da to bude 200 do 300 medicinskih sestara, međutim, prijavilo se njih 514 i onda smo morali da produžimo konkurs par dana. Sigurno ćemo preko 300 njih primiti u ovom krugu, ali na svakih šest meseci ćemo to raditi”, ističe Lončar.

Navodi da je predsednik obećao povećanje plate za medicinske sestre i tehničare kao i to da je sa predsednikom razgovarao i o rešavanju stambenog pitanja, izgradnji stanova za medicinske sestre i tehničare. Lončar je naveo i da je proširena lista lekova, za 31 lek, i to, kako kaže, nisu nimalo jeftini lekovi. “To su lekovi za lečenje hematoloških oboljenja, karcinom jajnika, pozitivni metastatski karcinom dojke. Terapija koja nam je trebala i koja je izuzetno skupa. Napravili smo to iz ušteda”, objašnjava Lončar.

Visokoobrazovani ne znaju dovoljno srpski

Autor: Aleksandar Apostolovski*

Zamislite, srpski jezik se ne izučava na studijama novinarstva, scenskih umetnosti ili prava. S druge strane, kako razumeti činjenicu da su svi fakulteti shvatili nužnost da se na njima izučavaju strani jezici, a da poznavanje srpskog jezika, koji je svima osnovni jezik u struci i životu, nije značajno? Trudimo se da savladamo posebno engleski jezik kao da ćemo svi sedeti na dvoru britanske kraljice, kao da nam ni poznavanje drugih svetskih jezika nije važno za našu kulturu i ekonomiju, kaže za „Politiku” predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić. On s pravom skreće pažnju da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja srpskog jezika, a da tokom celog radnog veka obavljaju poslove na istom tom jeziku. – Odbor je često ukazivao na loš status srpskog jezika u Srbiji, o čemu, između ostalog, svedoče i slabo poznavanje srpskog standardnog jezika, službenog jezika u republici, slaba funkcionalna pismenost, niska svest o njegovom značaju u svim vidovima života. Jezička kultura je slaba i kod većine fakultetski obrazovanih ljudi. Razlog tome je činjenica da fakultetsko obrazovanje ljudi kod nas danas ne podrazumeva i obavezu da čovek sa takvim obrazovanjem mora dobro da vlada srpskim standardnim jezikom i da zna da ga koristi u svojoj struci, ali i u društvu uopšte. Objektivno gledano, takvo stanje je i logično sa ovakvim statusom srpskog jezika u našem obrazovanju, s malim brojem časova u osnovnoj školi i još manjim u srednjoj, a bez izučavanja srpskog jezika na univerzitetu. Porazna je činjenica da srpski jezik nije obavezan predmet čak ni na stranim filologijama, gde se obrazuju budući nastavnici i prevodioci, da sasvim izostaje na drugim nastavničkim fakultetima – kao jezik obrazovanja. Naravno, ne izučava se ni na nenastavničkim fakultetima, gde je kao jezik struke neminovan – ističe Tanasić, koji se zalaže za uvođenje srpskog jezika na sve fakultete.

Prema njegovim rečima, o srpskom jeziku često ne znaju ništa ili znaju vrlo malo oni koji donose važne odluke u vezi sa srpskim jezikom. Otuda i posledica: država je donosila pogrešne odluke i time činila teško popravljive štete, nasuprot činjenici da je Odbor preporučivao drugačije. Kao što svi Srbi misle da o fudbalu znaju bolje od stručnjaka, izgleda da naša državna administracija misli da o srpskom jeziku zna sve, i više od struke. – U uređenim državama jezička politika je važan elemenat ukupne nacionalne politike, to je bitno identitetsko pitanje. Ona se utvrđuje i sprovodi u saradnji između države i struke. Jezičku politiku osmišljava struka u saradnji sa državom, a jezičku politiku sprovodi država u saradnji sa strukom. Ako jedna od ovih strana ne radi svoj posao, ako nema takve saradnje, nemamo uspešnu jezičku politiku, a posledice su velike. Onda država u različitim situacijama donosi odluke koje često nisu primerene i koje mogu biti manje ili više štetne po nacionalne interese. Da nemamo utvrđenu jezičku politiku, vidljivo je gde god i kud god pogledamo. Kakav nam je jezik administracije, jezik većine sredstava informisanja, jezik javnog i političkog života, ili status srpskog jezika u svetskim slavističkim centrima, kakav je status ćirilice? Sve u svemu – zapuštenost i nebriga, što ne vidimo u drugim evropskim državama. Ka osmišljenijem i nacionalno odgovornijem vođenju jezičke politike vodio bi već poodavno urađen predlog izmena Zakona o jeziku i pismu u Ministarstvu kulture i informisanja, koji bi pomogao da se bolje uredi status srpskog jezika i ćirilice u službenoj upotrebi – napominje.

Naime, tvrdi Tanasić, za tridesetak godina, od početka potresa na prostorima bivše države Jugoslavije, o srpskom jeziku i pismu nije vođena odgovarajuća briga, a ni u vreme srpskohrvatskog jezičkog zajedništva poslednjih decenija nije bilo bolje. Ističe da se posle raspada bivše Jugoslavije u Srbiji, i kod Srba uopšte, čuva mnogo šta iz prošlosti što je na štetu srpskih nacionalnih interesa i kulture, a ako je nešto bilo dobro, toga se odričemo. – Imam utisak da u tome imamo snažnu „podršku”, da ne kažem – pritiske, i sa strane. To se može reći za naš odnos prema nacionalnom jeziku i pismu. Samo takva podrška sa strane i(li) od nekoga u državi, i niska svest visoke državne administracije, mogu biti razlog što izmene Zakona o jeziku i pismu ni posle više od godinu dana nisu došle u Skupštinu na usvajanje – precizira predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Odbor je osnovan posle raspada bivše države Jugoslavije i srpskohrvatskog jezičkog zajedništva u njene četiri istojezične republike. Osnovale su ga institucije sa srpskog jezičkog prostora odgovorne za proučavanje i brigu o srpskom jeziku i pismu: tri akademije nauka i umetnosti i svi državni fakulteti na kojima se studira srpski jezik u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, te Matica srpska, Institut za srpski jezik SANU i Srpska književna zadruga. Cilj Odbora je okupljanje stručnjaka i naučnih institucija radi izučavanja srpskog jezika koje bi vodilo osavremenjavanju književnojezičke norme, te jezičko planiranje koje bi vodilo jezičkoj politici primerenoj situaciji nastaloj posle raspada bivše države Jugoslavije. Odbor za standardizaciju srpskog jezika zalaže se da srpski jezik kao nacionalni jezik dobije u našoj državi, kao i na celokupnom srpskom govornom području, status kakav imaju nacionalni jezici u drugim evropskim državama, te da se ćirilica, nepravedno i bespotrebno potisnuta, vrati na srpske nacionalne i jezičke prostore.

*kolumna Politike

Vremeplov: Srbija postala nezavisna država

Republika Srbija, kao sledbenik Srbije i Crne Gore, postala je, na današnji dan 6. juna 2006. godine, nezavisna i međunarodno priznata država.

Vremeplov: Rođen Puškin

Na današnji dan 06. juna 1799. godine rođen je ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik ruskog realizma, jedan od najvećih liričara svetske književnosti. Bio je inovator u pogledu jezika, stila i sadržaja. Poreklom iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, pesnik buntovnog duha, često na udaru cenzora, zbog čega je bio prognan iz prestonice na jug Rusije. Umro je u 38. godini od rana zadobijenih u dvoboju s jednim francuskim avanturistom, čemu su prethodile brojne spletke visokih krugova ruskog društva. Dela: romani u stihovima “Jevgenije Onjegin”, “Grof Nulin”, “Kućica u Kolomni”, drame “Boris Godunov”, “Rusalka”, prozna dela “Pikova dama”, “Kapetanova kći”, “Egipatske noći”, “Pripovetke pokojnog Ivana Petroviča Belkina”, male tragedije u stihovima “Gozba za vreme kuge”, “Vitez-tvrdica”, “Kameni gost”, “Mocart i Salijeri”, poeme “Cigani”, “Poltava”, “Bronzani konjanik”, “Gavrilijada”, “Ruslan i Ljudmila”, “Kavkaski zarobljenik”, bajke u stihovima “Bajka o caru Saltanu”, “Bajka o ribaru i ribici”, “Bajka o popu i sluzi njegovom Baldi”.

Vremeplov: Umro Karl Jung

Švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung umro je na današnji dan 6. juna 1961. godine Posle odvajanja od Sigmunda Frojda, čiji je bio učenik, i odbacivanja njegovog koncepta “psihoanalize” počeo je sa razradom sopstvenog sistema. Osnivač je “analitičke” ili “kompleksne” psihologije. Originalno je razradio koncepciju o psihološkim tipovima, teoriju o arhetipovima, o kolektivno-nesvesnom. Bio je neobično plodan i svestran autor, po mnogima jedan od najbitnijih umova dvadesetog veka, unekoliko i mistik. Dela: “Psihološki tipovi”, “Psihologija i religija”, “Simbolika duha”, “Studija o arhetipovima”, “Aion”, “Alhemijske studije”, “Mysterium coniunctionis”,”Simboli preobražaja”.

Vremeplov: Skok sa padobranom Leonarda da Vinčija

Na današnji dan 06. juna 1942. godine izveden je skok u kojem se prvi put koristio padobran sačinjen od najlona. Inače, još je Leonardo da Vinči 1514. godine nacrtao jednu skicu padobrana u svojoj beležnici. Prvi javni skok padobranom izveo je Ž. Garneren 1793. godine. On je skočio sa visine veće od 600 metara, padobran mu je imao oblik suncobrana, a bio je sačinjen od belog platna za jedra.

Vremeplov: Rođen Robert Skot

Na današnji dan 06. juna 1868. godine rođen je  i engleski polarni istraživač, pomorski kapetan Robert Falkon Skot, šef ekspedicije koja je u januaru 1912. stigla na Južni pol, četiri sedmice posle norveškog istraživača Ruala Amundsena, koji je prvi izveo takav podvig. On i ostala četiri člana ekspedicije umrla su pri povratku i detalji tragičnog putovanja rekonstruisani su zahvaljujući njegovom dnevniku “Skotova poslednja ekspedicija”. Izveštaj o prvoj britanskoj ekspediciji na Antartiku od 1901. do 1904. – tokom koje je otkrio Zemlju Edvarda VII – opisao je u knjizi “Putovanje brodom ‘Diskaveri'”.

Vremeplov: Umro Gerhart Hauptman

Nemački  pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912.  umro je na današnji dan 6. juna 1946. godine. Njegova lirika ima idealističku notu, a u dramama preovlađuje socijalna problematika najčešće na temu života malih ljudi njegove rodne Šlezije. Napisao je mnoštvo drama, eseja, aforizama, novela, putopisnih i autobiografskih knjiga. Dela: “Tkači”, “Pred zoru”, “Luda u Hristu Emanuel Kvint”, “Dabrovo krzno”, “Ifigenija u Delfima”, “Zimska balada”, “Crveni petao”, “Agamemnonova smrt”, “Elektra”, “, “Prevoznik Henšel”, “Usamljeni ljudi”, “Svečanost mira”, “Kolega Krampton”, “Potopljeno zvono”, “A Pipa igra”, “Roza Bernd”, “Pacovi”, “Čuvar pruge Til”.

Vremeplov: Otvoren prvi javni muzej u svetu

U Oksfordu je na današnji dan 06. juna 1683. godine, otvoren je prvi javni muzej u svetu “Ešmolien”.

Vremeplov: Objavljena Orvelova knjiga “1984”

Na današnji dan 06. juna 1949. godine objavljena je knjiga Džordža Orvela “1984”, negativna utopistička vizija totalitarnog sveta kojim vlada Veliki Brat.

Vremeplov: Rođen Tomas Man

Nemački pisac Tomas Man, predstavnik psihološkog romana, najznačajniji nemački prozni stvaralac u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. godine rođen je na današnji dan 06. juna 1875. godine.. Posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD. Stvarao je pod uticajem Getea, Šopenhauera, Ničea i velikih ruskih pisaca 19. veka. Dela: romani “Budenbrokovi”, “Čarobni breg”, “Kraljevsko visočanstvo”, “Lota u Vajmaru”, “Doktor Faustus”, “Ispovesti varalice Feliksa Krula”, “Izabranik”, tetralogija “Josif i njegova braća”, pripovetke i novele “Smrt u Veneciji”, “Tonio Kreger”, “Mario i mađioničar”, “Zamenjene glave”, “Zakon”, “Prevarena”, eseji “Duhovno plemstvo”, “Staro i novo”, kulturno-filozofske i istorijske studije “Fridrih i velika koalicija”, “Razmatranja jednog nepolitičara”.

Novi Sad: Navijački simboli zabranjeni u školama

Zabranjeno unošenje navijačkih rekvizita i odeće sa simbolima sportskih klubova – glasi preporuka koju je 30. maja usvojilo Koordinaciono telo za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu. Za primenu ove preporuke biće zaduženi direktori osnovnih i srednjih škola u Novom Sadu. Kako je za Tanjug izjavila predstavnik Opštinskog Saveta roditelja Grada Novog Sada u Koordinacionom telu, Dragana Ćorić, ova mera je predložena u cilju poboljšanja bezbednosti učenika, prenosi Tanjug. Navedena mera je predložena kao mera prevencije budućih nasilnih incidenata i predloženo je da se to uvrsti ako već nije u okviru kodeksa oblačenja i ponašanja učenika u školama. Možda deluje kao mali pomak, ali ovo je ono što mi kao Koordinaciono telo možemo da radimo u okviru nadležnosti – da predlažemo i iniciramo mere prevencije nasilja, a sve u cilju poboljšanja bezbednosti učenika u školama na teritoriji Novog Sada”, navela je Ćorić, koja je i predstavnik Udruženja „Roditelj”.

Predsednik tog Koordinacionog tela i član Gradskog veća za obrazovanje Vladimir Jelić, u izjavi za Tanjug pojašnjava da je ova Preporuka u skladu sa Zakonom o obrazovanju, statutima škola i pravilnicima. Naglašava i da navijačkim simbolima nije mesto u školi. „Zbog toga što smo svi svedoci da su takvi rekviziti često razlog za svađu i sukobe između pojedinih učenika, a koji se često završe i nasiljem, tražimo od škola da opominju decu i ne dozvole unos navijačkih simbola”, naveo je Jelić.

Osam izdavača traži od ministra da ispita rad kuće „Klet”

U jeku odabira najnovijih udžbeničkih kompleta za drugi i šesti razred osam izdavačkih kuća poslalo je krajem prošle sedmice dopis ministru prosvete Mladenu Šarčeviću u kojem traže da „hitno pošalje obaveštenje školama da ne smeju da primaju poklone u vidu didaktičkih materijala od strane izdavačke grupacije ’Klet’ koju čine ’Klet’, ’Novi logos’ i ’Freska’”. Oni istovremeno mole ministra Šarčevića da „protiv pomenute grupacije pokrene zakonom predviđen postupak” i naglašavaju da „didaktički materijali spadaju u poklone veće vrednosti, koji su Zakonom o udžbenicima zabranjeni”, kako se to propisuje članom 36 pomenutog akta. Kako navode izdavači, ovi pokloni su uslovljeni korišćenjem udžbenika pomenute grupacije „Klet”, što se može i proveriti na njihovom sajtu. Ispod dopisa ministru potpisane su izdavačke kuće: „Matematiskop”, „Gerundijum”, „Saznanje”, „Vulkan”, „M and G Dakta”, „Educational Center”, „Eduka” i „Kreativni centar”. Potpisnici podsećaju Šarčevića da su 2015. godine pomenute članice grupacije „Klet” uz digitalni paket delile i tablet računare i da taj predmet još stoji u tužilaštvu.

Deo izdavača  je otišao korak dalje i za „Politiku” otkrivaju da će direktorima svih škola u zemlji ove sedmice slati podsetnike da ne smeju da primaju donacije od izdavača. To, kako navode, piše u članu 36. Zakona o udžbenicima, na koji se izdavači potpisnici „hitne urgencije” ministru pozivaju. „Izdavaču je zabranjeno da učini, a predškolskoj ustanovi, školi i zaposlenom da primi svaku donaciju, poklon ili reprezentaciju, učinjenu na neposredan ili posredan način, u bilo kojem iznosu ili obliku Donacijom, poklonom ili reprezentacijom ne smatra se predstavljanje udžbenika, reprezentacije male vrednosti, kao i besplatni primerci udžbenika koje izdavač daje radi realizacije izbora udžbenika”, navedeno je u pomenutom članu 36. „Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj škola, odnosno predškolska ustanova, ako primi donaciju, poklon ili reprezentaciju učinjenu na neposredan ili posredan način od izdavača”, precizirano je u stavu dva, 36. člana pomenutog zakona. Uz sva ova upozorenja, izdavačka kuća „Matematiskop” uputila je juče i dopis Agenciji za borbu protiv korupcije u kojem traži da se ispita da li je prilikom prodaje novih udžbeničkih kompleta grupacija „Klet” „počinila korupciju”.

– Tragično je što je kvalitet udžbenika izgubio trku u borbi sa korupcijom. Pod velom didaktičkih paketa konkurentske izdavačke kuće nude nastavnicima nešto što je Zakonom o udžbenicima zabranjeno. Smatramo da didaktička kutija kuće „Klet”, koju od prošle godine poklanjaju uz komplet za prvi razred, prelazi vrednost od 30 evra, a ako je i toliko, to nije mala vrednost i kosi se sa zakonom. Već su je pripremili i za drugi razred, koji sada startuje prema novom programu. Takođe, komplet geometrijskih tela koji poklanjaju uz udžbenike iz matematike za peti i šesti razred košta oko 6.300 dinara i to nikako nisu male vrednosti. A za gotovo svaki predmet u prvom, drugom, petom i šestom razredu u kojima se biraju udžbenici po novom programu poklanjaju didaktičke pakete. Vrednost nekih od njih je i veća od sto evra – ističe Nada Stojanović, direktorka „Matematiskopa”, i dodaje da svaki izveštaj Evropske komisije počinje sugestijom da se korupcija u Srbiji mora smanjiti, pa očekuje da će se to dogoditi i u obrazovanju, kao jednom od najvažnijih segmenata društva. Inače, u didaktičkoj „Kletovoj” kutiji za prvi razred učitelj dobija 36 korisnih stvari, kao što su magnetne aplikacije, geometrijski modeli, saobraćajnice sa znakovima i autićima, drveni štapići, makaze, kolaž papir, računaljka, vijača, lenjiri…

Mićo Mitrović, direktor izdavačke kuće „Saznanje”, objašnjava da je na prošlonedeljnom sastanku Udruženja izdavača udžbenika rekao predstavnicima „Kleta” da je zabranjeno da poklanjaju školi i nastavnicima didaktički materijal i naveo da već uveliko reklamiraju da će to da urade ukoliko škola kupi njihov udžbenik fizike u šestom razredu. – Na to mi je Gordana Knežević Orlić, direktorka „Kleta”, rekla da cena didaktičkog materijala koji šalju u paketu uz fiziku za šestake iznosi oko 300 evra. Ne smeta mi ako imaju apsolutnu dominaciju na tržištu, ali mi smeta što pokušavaju da je ostvare na ovaj nedozvoljeni način – naglašava Mitrović, koji je jedan od potpisnika dopisa upućenog ministru Šarčeviću.

Gordana Knežević Orlić za Politiku ističe da didaktička nastavna sredstva koja su napravili za matematiku za peti i šesti razred i fiziku za šestake „nemaju nabavnu cenu koja prevazilazi zakonom dozvoljen iznos”. – Ovde je više reč o dobro odabranom nastavnom sredstvu koje smo kreirali na osnovu anketiranja više stotina nastavnika matematike i fizike. Nudimo im ono što je neophodno za bolju nastavu. Ponekad su ideja i pravovremena realizacija važnije od novca. To je ono što očigledno nervira konkurenciju, što radimo prave stvari u pravo vreme i pogađamo tačno u cilj – izričita je Gordana Knežević Orlić, koja pojašnjava da su, na primer, veliki broj elemenata iz didaktičke kutije za prvake proizvodili sami, ili su ih dobili po izuzetno dobrim nabavnim cenama.

Ističe da cena bogatog i raznovrsnog didaktičkog materijala koji u prvom razredu koriste učitelji ne prelazi 30 evra. Kaže da se ta didaktička kutija koju daju u paketu sa kompletom udžbenika koristi za sve predmete kreirane prema novom planu i programu i da učiteljima pomaže da ostvare individualni pristup učeniku i pokažu mu kako da poveže znanja iz više oblasti, što i traže novi koncepti učenja.

Šarčević: Direktori će nadrljati ako ih podmićuju

Mladen Šarčević juče je za „Politiku” istakao da do njega još nije stigao pomenuti dopis osam izdavača. – Nisam to video, a kad budem dobio reagovaću. Čuo sam da se i drugi izdavači služe sličnim trikovima. Znaju dobro direktori škola šta je dozvoljeno, a šta ne mogu da rade. Ima sve da ih posmenjujem. Nadrljaće ako dozvole da ih podmićuju, to je kažnjivo – istakao je Šarčević i zapitao da li iko od njih uopšte brine o roditeljima i kako oni plaćaju udžbenike.

„Klet”: Nismo strani, nego domaći izdavač

Trka izdavačkih kuća u pridobijanju škola pri aktuelnom izboru najnovijih udžbeničkih kompleta za drugi i šeti razred se zahuktava, a sa njom i mali rat koji su, usput, zapodenuli u medijima. Najavom tužbi protiv konkurentskih izdavača zbog navoda koje su o poslovanju grupacije „Klet” u Srbiji prethodnih dana iznosili u štampi, Gordana Knežević Orlić, direktorka istoimene izdavačke kuće, juče je započela njihovu konferenciju za medije.

Na skupu simbolično nazvanom „Lažima se bore protiv kvaliteta” direktorka kuće koja, sa „Novim logosom” i „Freskom”, sačinjava najdominantniju grupaciju na srpskom tržištu udžbenika istakla je najbitnije činjenice kojima pobeđuju konkurenciju, ali i argumentovala zbog čega povisi ton kada neko tvrdi da su oni strani izdavači.

Gordana Knežević Orlić naglašava da je „Klet” „domaća, srpska izdavačka kuća čiji je osnivač Ernst Klet iz Štutgarta i da je svako njihovo nazivanje strancima diskriminacija po osnovu vlasništva”, i napominje da to zakon sankcioniše. U nameri da pokažu kako ova grupacija angažuje najuglednije domaće autore, koji imaju samostalnost u radu i zapošljava isključivo državljane Srbije na jučerašnjoj konferenciji za medije u Beogradu pomagali su joj univerzitetski profesori koji su pisci trenutno najpopularnijih udžbenika u našoj zemlji.

Bivšem direktoru Beogradske poslovne škole pritvor  30 dana

Viši sud u Beogradu odredio je 24. maja pritvor do 30 dana bivšem direktoru Beogradske poslovne škole Đuru Đuroviću, kao i D. J. pod sumnjom da su oštetili školu za više od dva miliona dinara, prenosi Tanjug. Njima je sudija za prethodni postupak odredio pritvor da ne bi uticali na svedoke. Na ovi odluku imaju pravo žalbe. D. J. je odgovorno lice u Savetu Beogradske poslovne škole, a sumnjiči se da je 2017. godine doneo Odluku o nagrađivanju Đurovića na osnovu koje je on uzeo oko 2,24 miliona dinara, čime su zajedno oštetili školu za taj iznos. Uhapšenima je određeno dvodnevno zadržavanje, a protiv njih će biti podneta i krivična prijava. Više javno tužilaštvo u Beogradu protiv njih će sprovesti istragu zbog sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu. Agencija za borbu protiv korupcije zvanično je u decembru 2017. objavila preporuku da se Đurović smeni sa ove javne funkcije, a kao razlog za ovakav stav navode to što je upravo on s rođenim sinom zaključio ugovor o zaposlenju, čime se našao u sukobu interesa, a što nije prijavio Agenciji, pišu mediji.

About the Author

admin