Vesti – 07.06.2019.

„Deca ne bi trebala raditi na poljima, ali moraju imati snove!“

Svake godine, širom sveta, 12. juna obeležava se Svetski dan borbe protiv dečijeg rada. Sindikati članovi Nezavisnog sindikata javnih službi Srbije retke su organizacije koje se kod nas bave ovom, nažalost, zapostavljenom društvenom temom. Ove godine aktivnosti se odvijaju  pod motom „Deca ne bi trebala raditi na poljima, ali moraju imati snove!“ i što je posebno značajno jer se ove godine navršava pun vek od osnivanja Međunarodne organizacije rada (ILO) i borbe ove organizacije i za eliminisanje dečijeg rada. Stoga i ne čudi davno zabeležena izjava Alberta Tomasa, prvog direktora ILO da je „eksploatacija u detinjstvu zlo … nepodnošljivo za ljudsko srce“ i da „ozbiljan rad u socijalnom zakonodavstvu počinje uvek sa zaštitom dece“. Upozoravamo  na činjenicu da, iako je smanjen broj dece u radu, i danas  još uvek 152 miliona dece, umesto da idu u škole, rade i često ostvaruju jedini prihod u svojoj porodici. Šta više, čak 73 miliona od njih je angažovano na, po njihovo mentalno, fizičko i psihičko zdravlje, opasnim poslovima.

NSJS i NSPRV organizuju i ove godine multisektorsku konferenciju posvećenu borbi protiv dečijeg rada koju organizuju u svečanoj  sali Stare Gradske kuće u Somboru, Trg Svetog Trojstva 1, u sredu, 12. juna, sa početkom u 12.00 časova.

Pozivamo i Vas da se pridružite svetskom pokretu protiv dečijeg rada.
Deca moraju imati snove!

Gojković: “Vreme je da Srbija dobije dečjeg ombudsmana”

Srbija je na putu da dobije zakon o pravima deteta i zaštitu prava deteta, odnosno da dobije nezavisnu instituciju za zaštitu prava deteta, rekla je 5. U sredu juna predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković otvarajući javnu raspravu o nacrtu tog zakona.Novi zakon trebalo bi da uredi sadržaj prava deteta, način unapređenja i promociju prava deteta i osnivanje ombudsmana. Gojković kaže da novi zakon predviđa i obaveze organa javne vlasti u poštovanju prava deteta, koordinaciju i kontrolu organa javne vlasti u poštovanju prava deteta u sprovođenju aktivnosti.Prema njenim rečima, zakonom bi se doprinelo unapređenju osnovnih, građanskih i političkih prava deteta.”Unapredila bi se prava deteta na život u porodičnoj sredini i alternativnoj nezi, kao i prava deteta na zaštitu od nasilja, kako bi se, pre svega, smanjila mogućnost zlostavljanja i zanemarivanja dece i sprečilo kršenje drugih dečjih prava”, rekla je Gojković.

Kako kaže, uspostavlja se kvalitetnije pravo na najbolju moguću zdravstvenu zaštitu i socijalnu sigurnost, kao i obrazovanje, slobodno vreme i kulturne aktivnosti za svako dete.Posebno je naglasila da je važno da postoji dobar mehanizam zaštite dece na internetu imajući brojne izazove.Ona je dodala da bi uvođenjem institucije zaštitnika prava deteta, kao nezavisnog kontrolnog mehanizama, dovelo do toga, da na jednostavan način, na jezik koji je prilagođen i razumljiv deci omogući da se deca kreću kroz pravni sistem, kroz postupke, procese i poslove i kroz život uopšte.”Na taj način učimo našu decu kako mogu da zaštite svoja prava”, navela je Gojković i dodala da veruje da je došlo vreme da Srbija dobije dečjeg ombudsmana.

Javna rasprava započela je 5. juna u Narodnoj skupštini, a potom će biti održana i u Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Nišu.Gojković je podsetila da je Srbija napravila značajan napredak u unapređenju prava deteta i stvaranju zakonodavnog okvira za zaštitu dece i tako postavila dobre temelje na kojima će se položaj i prava dece dalje razvijati i unapređivati.”To je upravo cilj izrade Nacrta zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta”, podvukla je Gojković. Predsednica skupštine kaže da je u prethodnom periodu doneto više zakonskih propisa i strateških planova kojima se prava deteta kontinuirano unapređuju, a posebno su, kaže, važni oni kojima se štite prava deteta u oblasti sprečavanja nasilja i diskriminacije, unapređenju obrazovanja i zdravstvene zaštite. Kako je objasnila, donošenje ovog zakona nema samo za cilj da ispuni preporuke Komiteta za prava deteta ili preporuke iz Univerzalnog periodičnog pregleda stanja ljudskih prava u Republici Srbiji.

Ukazala je da je prvi dečji ombudsman osnovan u Norveškoj 1981. godine i da danas, dečjeg ombudsmana imaju i zemlje u regionu Hrvatska i Slovenija.

U vladi o dopunama Zakona o podršci porodici

Predsednica Vlade Ana Brnabić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović razgovarali u u utorak 4. juna sa predstavnicima udruženja za roditeljstvo o ključnim temama u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Predstavnici udruženja izneli su sugestije i primedbe na aktuelni zakon. Dogovoreno je da se detaljno analiziraju predlozi koja su dostavila udruženja, sa ciljem da se izradi izmene i dopune zakona koji će zadovoljiti kriterijume svih strana, u najboljem interesu majki i porodilja.

Premijerka je naglasila da je obaveza države da domaćinski raspolaže finansijskim sredstvima koja nisu zanemarljiva, da je veći natalitet prioritet Srbije, kao i briga za obrazovanje dece, naročito u predškolskom periodu. Ona je navela da to pitanje ne treba gledati sa političkih pozicija, te još dodala da je od izuzetne važnosti da trudnice naknadu primaju direktno od države, a ne od poslodavca.

Slavica Đukić Dejanović rekla je da je važno uskladiti optimum potreba sa finansijskim mogućnostima države i dodala da je analiza pokazala da postoje tri kategorije žena koje mogu biti u nepovolhnoj poziciji primenom aktuelnog zakona: one koje su radile manje od šest meseci, žene sa velikim primanjima i one koje su se zaposlile i ostale trudne u istom mesecu, i odmah otišle na bolovanje zbog patologije trudnoće, i da je i to, pored ostalog, razlog za donošenje izmena i dopuna Zakona.

Ministar Đorđević je ukazao na značaj inspekcija i dodao da treba ohrabriti sve koji uoče nepravilnosti, da ih i prijave.

Premijerka je za mesec dana zakazala novi sastanak na kojem će biti iznet nacrt izmenjenih zakonskih rešenja, navedeno je u saopštenju dostavljenom medijima.

Obeležena godišnjica članstva u CERN-u

U Naučno-tehnološkom parku Beograd u sredu su predstavljene uspešne reforme sprovedene u oblasti nauke i tehnološkog razvoja u poslednje dve godine i obeležen prijem Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN). Kako je najavljeno iz Ministarstva prosvete, na svečanosti će govoriti ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, predsednik Komisije za saradnju Srbije sa CERN-om Petar Adžić, direktor Fonda za inovacionu delatnost Ivan Rakonjac, v.d. direktor Fonda za nauku Milica Đurić-Jovičić i v.d. direktor Naučno-tehnološkog parka Beograd Gordana Danilović-Grković. U protekle dve godine u Srbiji su nastavljena ulaganja u infrastrukturu u oblasti nauke – izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu (24 miliona evra) i Nišu (deset miliona evra), kao i izgradnja zgrade Biosens instituta u Novom Sadu (14 miliona evra),

Kada je reč o zakonskoj regulativi, između ostalog, usvojen je Zakon o Fondu za nauku, kao prvi veliki korak u reformi finansiranja naučnih istraživanja. Pripremljen je Nacrt krovnog Zakona o nauci i istraživanjima, koji u paketu sa Zakonom o Fondu za nauku Republike Srbije, uređuje i obezbeđuje politiku i mere za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranje i efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja. Pokrenut je proces izrade Strategije pametne specijalizacije (4S) čiji je cilj identifikacija oblasti specijalizacije gde Srbija ostvaruje konkurentne prednosti, a koje su bazirane na potencijalu u istraživanjima i inovacijama, kako bi javna ulaganja imala veći efekat, a privreda postala konkurentnija,

Članstvo u CERN-u će srpskim naučnicima pružiti nove mogućnosti za učešće u istraživanjima i biti podsticaj fundamentalnim naukama. U projekte koje realizuju naučnoistraživačke organizacije u Srbiji uključeno je 1.157 mladih istraživača, a šest instituta je tokom prethodne godine steklo status instituta od nacionalnog značaja.

Zajednički posao: Unapređenje obrazovanja Srbije i Srpske

Ministri prosvete Srbije i Republike Srpske Mladen Šarčević i Natalija Trivić razgovarali su u sredu 5. juna o školama srpskog jezika u dijaspori, reformi douniverzitetskog obrazovnog sistema u RS i digitalizaciji. Inače, već dve godine postoje zajednički timovi u zavodima za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koji se bave izradom programa dopunskih škola u inostranstvu, posebno kada je reč o nacionalnoj grupi predmeta, saopšteno je iz Ministarstva prosvete. Šarčević je rekao da je zajednički plan da se Srbi u regionu i različitim zemljama Evrope i sveta “vide kroz ministarstva”. “Do sada je to organizovala ili crkva ili nije niko organizovao, tako da su ta deca bila asimilovana već u drugoj generaciji. Sada imamo veoma vidne rezultate i ostaje da to još samo uredimo zajedno”, rekao je Šarčević.

Sa njim se saglasila i ministarka Trivić koja je istakla da je dogovoreno potpisivanje sporazuma koji će definisati način zajedničkog nastupa prema dijaspori. “Razgovarali smo o korišćenju zajedničkih kapaciteta, nastavnih planova i programa i okupljanja što većeg broja Srba koji žive u dijaspori. Srbi nemaju svoje ograničene geografske prostore, a jedan od osnovnih izazova je očuvanje srpskog jezika kao nacionalnog identiteta srpskog naroda”, rekla je Trivić.

Govoreći o reformi obrazovnog sistema ministar Šarčević je istakao da ona proizilazi iz potrebe da se ide u korak sa modernim stavovima i promenama načina učenja i prenošenja znanja. “Mi smo u toj priči veoma odmakli i mislim da smo regionalno veoma zanimljiva zemlja. Mnogo posla čeka Republiku Srpsku, poput reformisanja zavoda za udžbenike, digitalni sadržaji, promena zakonskih okvira, izrada nacionalnog okvira plana i programa. To je veliki posao”, konstatovao je Šarčević. On je dodao i da je u sklopu digitalizacije škola u Srbiji, odnosno opremanju 10.000 učionica, sa Ministarstvom prosvete i kulture Republike Srpske dogovoreno da bude opremljeno i 500 učionica u Srpskoj. “Ovih dana ćemo se dogovoriti oko tehničkih načina sprovođenja. Nama je zadovoljstvo sa našom braćom i prijateljima iz Republike Srpske da zajednički radimo na ovim temama za dobrobit dece”, rekao je Šarčević.

Ministarka Trivić rekla je da će u reformu obrazovnog sistema u Republici Srpskoj biti uključeni domaći ekspertski timovi, kao i timovi iz regiona, a da će Srbija pružiti veliku pomoć kroz svoju razvojnu strategiju.Ona je dodala da je i građane Republike Srpske veoma obradovala i vest što se u novom Pravilniku o ekskurzijama Republike Srbije našao i taj entitet kao jedna od destinacija u toku školske godine. “To je jedan od važnih aspekata upoznavanja Republike Srpske, kao i građenja i razvoja zajedničkog identiteta”, zaključila je Trivić.

Ministri su se saglasili da je ovaj sastanak samo jedan u kontinuitetu kojim Beograd i Banjaluka žele da unaprede saradnju kako bi postigli zajednički iskorak u određenim oblastima.

Subotički osnovci ugostili vršnjake iz Avganistana, Pakistana, Iraka

Učenici i nastavnici Osnovne škole “Matko Vuković” iz Subotice deo su projekat kroz koji se podstiče demokratska kultura u školama. Reč je o zajedničkom projektu Saveta Evrope, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije kao i još devet škola u Srbiji. “Različiti, a jednaki” poruka je učenika četvrtog razreda Osnovne škole “Matko Vuković” koji su 01. juna ugostili u svom razredu migrante iz Prihvatnog centra u Subotici. Deca su imala priliku da se upoznaju sa vršnjacima iz Avganistana, Pakistana, Iraka. OŠ “Matko Vuković” već pet godina kroz različite projekte i programe pokazuje kako može da se neguje različit pogled na svet. Zbog toga većina projekat je usperena ka tome da deca kažu ne nasilju. Projekat podsticanje demokratske kulture u školama počeo je 2017. godine sa ciljem da nastavnici uz različite tehnike i metode samo nastavnici osnaže, pa onda i đaci kako bi se stalo na put diskriminaciji. Deca se uče da ne budu isključiva i da se razvija tolerancija.       https://www.youtube.com/watch?v=xtC3cqjDGpE

Od 1. septembra još 2.790 učenika na dualnom obrazovanju

Prosečna starost građevinca u Srbiji je oko 55 godina, a pri tom na gradilištima širom zemlјe, nedostaju svi profili radnika. Slična priča je i sa nedostatkom profesionalnih vozača, pekara, zava­rivača, armirača, krojača, šivača…  Zbog nedostatka kvalifikovanih radnika koji su već nekoliko godina na listi deficitarnih zanimanja, poslodavci često zapošlјavaju majstore pred ili u penziji ili one bez dovolјnih kvalifikacija. U Srbiju dolaze kompanije koje imaju savremenu tehnologiju i u skladu sa tim traže određene profile radnika, koje na srpskom tržištu sve teže nalaze. Kako se očekuje da strane kompanije nastave sa ulaganjem u Srbiju jasno je da se moraju pripremati “novi“ radnici odnosno da mladi moraju da se obrazuju za zanimanje koje će im garantovati radno mesto.

Dualnim obrazovanjem do sada su bila obuhvaćena 33 obrazovna profila u okviru kojih se školuje oko 4.500 učenika. Nјima je omogućeno da praktičnu nastavu obavlјaju u 600 kompanija. Od ove školske godine, jer puna primena Zakona o dualnom obrazovanju počinje 1.septembra,   procenjuje se da će 6.290 učenika – od čega 3.500 starih i 2.790 novih pohađati teorijsku nastavu u jednoj od 72 srednje škole u Srbiji, dok će se praktični deo nastave za jedan od 36 dualnih profila obavlјati u 880 kompanija  – 600 stranih i 280 novih.  Za godinu dana više od 280 kompanija uklјučilo se u dualno obrazovanje, jer su se i same suočile sa činjenicom da kvalifikovane i potrebne radne snage nema i da je moraju “sami” stvoriti.

Kako bi se obrazovali kadrovi koji već duže vreme nedostaju na srpskom tržištu rada pred svršenim osnovcima u narednoj školskoj godini naći će se ponude  za školovanje  pekara, modnih krojača, kuvara, industrijskih krojača, konobara, operatera za preradu metala, zidara, mesara, industrijskih mehaničara, poslastičara, bravara… Ostaje da se vidi koliko su mladi spremni da izaberu zanat kao buduće zanimanje, jer praksa iz prethodnih godina pokazuje da interesovanje za neke od njih nije bilo.

U svim ovim srednjim školama u Vojvodini povećan je obim praktične nastave odnosno učenje se paralelno odvaja u školama i u kompaniji. Učenici drugog razreda provode dva, a u trećem tri dana nedelјno na praksi, dok su kompanije u obavezi da imaju zaposlenog zaduženog za rad sa učenicima. Pored toga, mladi koji odluče da se obrazuju za neki od ponuđenih zanata  u okviru dualnog obrazovanja dobijaju novčanu naknadu koja iznosi 70 odsto od minimalne cene rada po svakom satu provedenom na praktičnoj nastavi, osiguranje za slučaj povrede na radu i pokrivaju im se troškovi prevoza i ishrane.

Treba istaći i to da u dualnom obrazovanju poslodavci kod kojih učenici rade praktični deo nastave nisu obavezni da ih nakon završetka obrazovanja zaposle. Uz to, ni sami učenici koji završe zanat u dualnom obrazovanju nemaju obavezu da ostanu u kompaniji u kojoj su bili na praksi odnosno mogu da nastave sa dalјim školovanjem  ili da se zaposle kod drugog poslodavca.

Gde upisati zanat?

U Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici otvara se smer poslastičar, a u Tehničkoj školi “ Milenko Vekarić Neša” u Pećincima nastavlјa se obrazovanje industrijskih mehaničara.  Elektrotehnička škola “ Mihajlo Pupin” u Novom Sadu i Tehnička škola “Mihajlo Pupin” u Inđiji  na trogodišnje školovanje po dualnom sistemu upisuju elektromontere mreža i postrojenja. Tehnička škola u Zrenjaninu, a reč je o četvrogodišnjem obrazovanju, uvodi smer za tehničara mehatronike.

Zainteresovani za upis za bravara-zavarivača u trajanju od tri godine mogu se upisati u Tehničku školu u Bečeju, Srednjoj mašinskoj školi u Novom Sadu, Mašinskoj školi u Pančevu, Tehničkoj školi “ Mihajlo Pupin” u Inđiji, STŠ “Milenko Brzak Uča” u Rumi, Srednjoj tehničkoj školi “Nikola Tesla” u Sremskoj Mitrovici, Tehničkoj školi u Subotici i Tehničkoj školi u Zrenjaninu.

Na trogodišnje školovanje za električara svršeni osnovci od mogu se upisati u Elektrotehničku školu “ Mihajlo Pupin” Novi Sad , Tehničku školu “ Mihajlo Pupin” u Inđiji i Tehničkoj školi “Ivan Sarić” u Subotici.  Mehaničare motornih vozila u naredne tri godine školovaće  Srednja škola “ Lukijan Mušicki” u Temerinu, Tehnička škola “ Milenko Verkić Neša” u Pećincima , Srednja tehnička škola “Nikola Tesla” u Sremskoj Mitrovici i Tehnička škola u Staroj Pazovi.

Ugovori stipendistima Fonda za mlade talente sa UNS-a

Fond za mlade talente Republike Srbije “Dositej” dodelio je u utorak  4. juna 393 ugovora za stipendiranje najboljih stipendista republičkog Fonda za mlade talente sa Univerziteta u Novom Sadu za osnovne, integrisane i master akademske studije, čija je vrednost oko 118 miliona dinara. “Pokrajinska vlada nastaviće sa maksimalnom podrškom Univerzitetu u Novom Sadu i vama-stipendistima, i svim mladim i darovitim ljudima koji čine elitu i Univerziteta i našeg društva u celini”, istakao je ovom prilikom predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. “Naš zadatak je da stvorimo uslove da vaša životna i profesionalna misija uspe. Vi ste društvo budućnosti i iskra budućih odluka”, dodao je Mirović.

“Ministarstvo omladine i sporta nastoji da svake godine povećava broj studentskih i učeničkih stipendija koje se dodeljuju, što govori o strateškom ulaganju države u mlade ljude”, kazao je resorni ministar i predsednik Fonda za mlade talente Vanja Udovičić. “Posebno bih se zahvalio Pokrajinskoj vladi i Gradu Novom Sadu koji su na listu prioriteta stavili obrazovanje”, dodao je Udovičić.

Bez vas i vašeg opstanka, ostanka i rada u Srbiji nema budućnosti. Vi ste naša titula zbog koje se ponosimo, rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. “Sve projekte koje radimo u Novom Sadu zajedno sa Pokrajinskom vladom usmereni su na vas, na vaš rad i napredak. Želimo svi zajedno, da živite i radite u Srbiji”, kazao je Vučević.

Obrazovanje je najmoćnije oružje koje menja svet, a mi, zahvaljujući Fondu imamo potencijal za to. Današnji dan dokaz je da se u Srbiji ceni marljiv rad i napredak, istakla je stipendista Nikolina Tomić.

Svečanosti su prisustvovali i pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez i rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Jakšić.   https://www.youtube.com/watch?v=iIQ8fPDvICw

Hor Muzičke škole “Isidor Bajić” laureat festivala u Rusiji

Na četvrtom ruskom međunarodnom pravoslavnom festivalu “Aleksandar Nevski”, devojački hor srednje Muzičke škole “Isidor Bajić” predstavljao je školu i našu zemlju. Na takmičenju u Rusiji ovaj hor je osvojio prestižnu titulu laureata. Na Festivalu je učestovalo 14 horova iz nekoliko zemalja, među njima i hor Muzičke škole “Isidor Bajić”, koji je ujedno bio i jedini predstavnik iz regiona. https://www.youtube.com/watch?v=_IETS_hqxgk

“Učenici, bezbedni učesnici u saobraćaju” u svim OŠ u Vršcu

Grad Vršac i njihov Savet za bezbednost saobraćaja već godinama sprovode aktivnosti u cilju podizanja nivoa bezbednosti dece u saobraćaju na viši nivo. Osnovna škola “Jovan Sterija Popović” nosilac je jednog od programa, koji se sprovode u tom gradu. “Učenici, bezbedni učesnici u saobraćaju” ulazi u treću godinu realizacije, a nosilac programa, Osnovna škola “Jovan Sterija Popović” konstantno radi na njegovom unapređenju.   https://www.youtube.com/watch?v=2-DVdEP4TC8

U novosadskoj sinagogi koncert hora Jovine Gimnazije

Svake godine, hor gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”, tradicionalno održava koncert za ljubitelje ovakve vrste umetnosti. Koncert je održan u ponedeljak 3. juna u sinagogi u 20 časova i svi su dobrodošli Gimnazijski hor i dalje nezaustavljivo osvaja međunarodne nagrade. Sa ovogodišnjeg takmičenja u Pragu, kući su se vratili ovenčani zlatnom plaketom u kategoriji srednjoškolskih horova. Talentovani i muzikalni horisti, nesumnjivo su najbolji već 17 godina za redom u državi. Osim dobrog pevanja i osvajanja nagrada jako im je važna solidarnost i prijateljstvo. Novosadska publlika imaće priliku da uživa u izvođenju hora u Sinagogi, zajedno sa njima, program će popuniti i orkestar Jovine gimnazije, maturantski hor kao i hor prve godine pod dirigentskom palicom Jovana Travice. “Mislim da je horsko pevanje u srednjoj školi vrlo važno, pogotovo ako to nije neka muzička škola ako je gimnazija. Zato što razbijaju svakodnevicu koja se svodi na učenje, razvija im se kreativnost, osećaj za lepo. Oni dođu u hor, u prvoj godini, njima to sve zvuči, jao kako je lepo, i vremenom kako stasavaju kao “profesore pa nije baš hor kakav je bio pre 4 godine” zapravo hor jeste isti samo što su oni izgradili osećaj za lepo, znaju šta je horsko pevanje i pronalaze svoje greške”, kaže Jovan Travica, profesor i dirigent hora Gimnazije J. J. Zmaj. Hor broji 150 članova podeljenih na 4 glasa prilagođenim glasovnim sposobnostima horista. Posle letnje pauze, horisti nastavljaju sa radom i osvajanjem nekih novih državnih i međunarodnih nagrada. https://www.youtube.com/watch?v=M-JNFACb26w

Nagrada “Branko Ćopić” Grbiću, Bakoviću i Joviću

            U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti svečano je  30. maja 2019.  dodeljena nagrada “Branko Ćopić” Filipu Grbiću za roman “Prelest”, Blagoju Bakoviću za poemu “Kako vrabac peva” i Slobodanu Joviću za zbirku pesama “Strah od savršenstva”. Uručivanju ovog prestižnog književnog priznanja prisustvovali su predsednik SANU Vladimir Kostić, akademici i brojni ljubitelji književnosti. U obrazloženju dodele priznanja Filipu Grbiću saopšteno je da su na žiri najjači utisak ostavili njegov poletni narativni ritam, ironija, samoironija i proširena značenja. “Svakako, veliko priznanje, veoma mi laska, dolazi sa jednog tako uglednog mesta, od naših priznatih pisaca i pesnika, nosi svetlo ime Branka Ćopića”, kaže dobitnik nagrade Filip Grbić.

Zadužbina “Branko Ćopić” svake godine za dela visoke umetničke vrednosti dodeljuje nagrade za poeziju i prozu. Članovi zadužbine, koji su ujedno i članovi žirija za dodelu nagrade, biraju se iz reda Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti.     https://www.youtube.com/watch?v=UahEG8mMnD8

Vremeplov: Umro Konstantin Pejčić

  Srpski pisac Konstantin Pejčić umro je 07. juna 1882. godine. Medicinu je završio i doktorirao u Pešti. Bio je upravnik Tekelijanuma (zavoda za obrazovanje srpske dece u Pešti – zadužbine grofa Save Tekelije). Bio je aktivan u političkom i javnom životu Srba u Vojvodini i tadašnjoj Ugarskoj uopšte. Jedan je od prvih saradnika Letopisa Matice Srpske (časopis je osnovan pod imenom “Serbski letopis” – iz kruga njegovih saradnika je i nastala Matica srpska). Sarađivao je u “Serbskim novinama”. Bio je izraziti sledbenik Dositeja Obradovića i propagator njegovih ideja. Izdavao je u Pančevu popularno-medicinski časopis “Domaći lekar”. Dela: “Žitije Teodora Pavlovića”, “Građa za istoriju srpskog pokreta u Ugarskoj”.

Vremeplov: Akademija studenata BU “Vernost za vernost”

Na današnji dan 07. juna 1938.  godine studenti Beogradskog univerziteta organizovali su akademiju posvećenu odbrani Čehoslovačke od Nemačke, pod parolom “Vernost za vernost”. Prijavile su se hiljade dobrovoljaca, ali nikada  nisu angažovani, a Čehoslovačku su saveznici prepustili nacističkoj  Nemačkoj.

Vremeplov: Streljan Bora Baruh

Srpski slikar jevrejskog porekla Bora Baruh, zarobljen kao učesnik Partizanskog pokreta u Drugom svetskom ratu  streljan je 07. juna u Jajincima 1942 godine. Izlagao je u Parizu, Londonu i Beogradu. Na njegovim slikama preovlađuju pejzaži Pariza i Beograda, mora, zatim mrtva priroda, portreti, kompozicije. U poslednjim godinama života slikao je motive iz rata i logora.

Vremeplov: Rođen Gogen

Na današnji dan 07. juna 1848. godine rođen je francuski slikar i vajar Pol Gogen, čiji je umetnički pogled izgrađen na protivstavu impresionističkom shvatanju slikarstva. Njegov postupak karakterišu pojednostavljeni oblici, jaki kontrasti boja, ukidanje perspektive, a najčešća tema je egzotičan svet domorodaca tahićanskog ostrva Fatu-Iva, među kojima je i umro. Najznačajnije slike uradio je tokom dva boravka na Tahitiju, gde je pobegao od civilizacije – “Ćeretanje”, “Dve devojke s  Tahitija”, “Materinstvo”, “Beli konj”, “Plemkinja”.

Vremeplov: Rođen Krleža

U Zagrebu je na današnji dan 07. juna 1893. godine rođen hrvatski pisac Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame, eseje (“Hrvatski bog Mars”, “Povratak Filipa Latinovića”, “Gospoda Glembajevi”, “U agoniji”).

Vremeplov: Umro Nikola Hercigonja

U Beogradu je na današnji dan 07. juna 2000. godine umro jugoslovenski kompozitor i muzikolog Nikola Hercigonja. Njegova muzika inspirisana je nacionalnom istorijom i folklorom (scenski oratorijum “Gorski venac”, simfonijski ples “Lindjo”, ciklusi pesama za glas i orkestar, muzika za film).

Vremeplov: Umro Georg Om

Na  današnji dan 07. juna umro je 1854. godine umro je nemački fizičar Georg Simon Om. Po njemu je dobila ime jedinica za merenje eletričnog otpora u medjunarodnom sistemu mera (om).

Vremeplov: U pretplati rasprodat “Hari Poter i vatreni pehar”

Ceo tiraž knjige “Hari Poter i vatreni pehar”, četvrti nastavak avantura dečaka madjioničara, rasprodat je u pretplati na današnji dan 07. juna 2000. godine, pre nego što je izašao iz štampe.

Đorđević: Deca u Srbiji moraju imati bezbrižno odrastanje

Povodom obeležavanja  4. juna Međunarodnog dana dece žrtava nasilja ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja finansista Zoran Đorđević rekao je da Vlada i resorno ministarstvo brinu o svojim najmlađim članovima društva obezbeđujući im ostvarivanja svih prava koje garantuju bezbrižno detinjstvo. On je naveo i da je jedna od prioritetnih aktivnosti Ministarstva zaštita dece i porodice, a zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja pridaje se posebna pažnja. “Ministarstvo je pristupilo izradi posebne Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja sa pratećim Akcionim planom, čije se usvajanje očekuje u narednom periodu. Osim Nacrta strategije, urađen je i Nacrt novog Opšteg protokola za zaštitu dece od nasilja. Kroz predstojeće izmene i dopune Porodičnog zakona, uvešće se i zabrana fizičkog kažnjavanja dece, kao sredstva u vaspitanju dece, čime će se dodatno pružiti zaštita pravima deteta”, rekao je ministar.

Dodao je da se kao poseban doprinos unapređenju i zaštiti prava dece smatra donošenje zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, za koji javna rasprava počinje 5. juna u Skupštini Srbije i biće održana u još gradova. “Tim zakonom biće ustanovljena nova institucija zaštitnika prava deteta i integralno propisana prava deteta koja se štite, uključujući i prava deteta na zaštitu od zanemarivanja i zlostavljanja. Donošenje tog zakona biće i svojevrsni doprinos Srbije obeležavanju 30. godišnjice od usvajanja Konvencije o pravima deteta UN”, rekao je Đorđević i dodao da je Srbija mnogo napredovala u mnogim oblastima i da veruje da će biti primer drugim zemljama kada je u pitanju borba protiv nasilja nad decom.                          

Obeležen Međunarodni dan dece žrtava nasilja

Za prvih pet meseci tekuće godine beleži se porast broja dece žrtava nasilja za
10,3 % u odnosu na isti period prošle godine, poručili su  iz Centra za socijalni rad 4. juna na Međunarodni dan dece žrtava nasilja. U prvoj polovini ove godine, evidentirano je 64 dece koja su žrtve nasilja. Primećeni porast nasilja nad decom posledica je rasta nasilja između odraslih osoba, navode stručnjaci. Najzastupljeniji uzrast dece koja su žrtve nasilja je od 6 do 14 godina i iznosi 43,8 % od ukupnog broja dece za prvih pet meseci ove godine. Primetan je pad nasilja nad decom uzrasta do 2 godine, a najzastupljeniji oblik nasilja prema deci je psihičko nasilje.
Prijave u slučaju nasilja nad decom dolaze od strane građana, policije, škola, tužilaštva, a Centar za socijalni rad reaguje po prioritetu prijava, gde je veoma važna pravilna procena prijavljenog slučaja, navode iz Centra. Ukoliko saradnja sa roditeljima nije uspešna, nakon preventivnog i korektivnog delovanja, u krajnjem slučaju deca se izmeštaju iz porodice.

U svim situacijama sumnje za postojanje nasilja nad decom, postoji umrežena saradnja između Centra za socijalni rad, policijske uprave kao i Osnovnog javnog tužilaštva. Socijalni radnici napominju da su deca žrtve nasilja ne samo ukoliko su direktno izložena nekom od oblika nasilja, već i ukoliko postoji nasilje između drugih članova porodice, te je i u tom slučaju detetu potrebno pružiti adekvatnu pomoć.

Koliko današnja deca čitaju?

Zmajeve dečje igre pravo su vreme da postavimo pitanje da li su u ovom vremenu brzih informacija i novih tehnologija knjige zapostavljene i koliko današnja deca čitaju. Iako vlada mišljenje da današnja deca ne čitaju, bibliotekari kažu da su knjige i dalje u trendu, a to potvrđuju i deca iz novinarske sekcije novosadske škole „Nikola Tesla”. Kažu, da uz knjige lakše odrastaju. Književnica Violeta Jović kaže da decu ne treba animirati za čitanje, već dobro pisati, jer deca znaju da odaberu pravu knjigu. “Naš zadatak je da pratimo šta decu danas interesuje. Razlikuju se od dece kakva smo mi bili. Najzanačajniji dečiji zadatak igra ako budemo znali da se igramo na način koji je deci prijemčiv i knjiga će deci biti interesanta”, rekla je Jovićeva.

Roditelji su prvi koji bi trebalo da svojim primerom kod dece razviju ljubav prema knjizi. Velika je uloga učitelja i bibliotekara. “Decu ne treba terati da čitaju već ima pokazati pravi put da bi zavoleli knjigu. I čitanje i papirna knjiga su IN i dalje bez obzira što savremene tehnologije donose nešto novo i drugačije”, rekla je Elizabeta Georgiev, bibliotekarka. Veliku ulogu igraju i festivali, kao što su Zmajeve dečje igre, gde deca kroz druženje sa pesnicima otkrivaju čarobni svet knjige. https://www.youtube.com/watch?v=YWZKDdgMF3w

About the Author

admin