Vesti 08/09.06.2019.

„Deca ne bi trebala raditi na poljima, ali moraju imati snove!“

„Eksploatacija u detinjstvu je zlo … nepodnošljivo za ljudsko srce“. Ozbiljan rad u socijalnom zakonodavstvu uvek počinje sa zaštitom dece“.
(Albert Tomas, prvi direktor ILO)

U sredu 12. juna obeležava se,  pod motom „Deca ne bi trebala raditi na poljima, ali moraju imati snove!“, Svetski dan borbe protiv dečijeg rada. I ovom prilikom podsećamo na činjenicu da, iako je gotovo prepolovljen broj dece u radu, i danas  još uvek 152 miliona dece, umesto da idu u škole, rade. Šta više, čak 73 miliona od njih je angažovano na, po njihovo mentalno, fizičko i psihičko zdravlje, opasnim poslovima, a 40. miliona se smatraju modernim robovima.

I pored toga na ovogodišnji Svetski dan radovaćemo se  napretku u ostvarivanju Cilja 8.7 održivog razvoja koji je postavila Međunarodna zajednica, pozivajući na ukidanje dečijeg rada u svim njegovim pojavnim oblicima do 2025. godine, kao jedan od preostalih izazova, a u želji da svetska zajednica, kako je i planirano stane na put dečijem radu.

Ove, 2019. godine, obeležava se i 20 godina od usvajanja Konvencije MOR-a br. 182 o najgorim oblicima dečijeg rada (iz 1999. godine), a s obzirom da je velika većina zemalja ratifikovala ovu Konvenciju i naše je zadovoljstvo što je ova Konvencija blizu univerzalne ratifikacije. Takođe, na ovogodišnji Svetski dan pozivamo i podsećamo na Konvenciju br. 138. o minimalnoj dobi za dozvoljen rad iz 1973. godine i podstičemo sve na ratifikaciju i primenu Protokola iz 2014. godine koji prati Konvenciju o prinudnom radu i kojim se štite i odrasli i deca.

NSJS i NSPRV organizuju i ove godine svečanu  konferenciju posvećenu borbi protiv dečijeg rada koju organizuju u velikoj sali Stare Gradske kuće u Somboru, Trg Svetog Trojstva 1, u sredu, 12. juna, sa početkom u 12.00 časova.  

Pozivamo i Vas da se pridružite svetskom pokretu protiv dečijeg rada.
Deca moraju imati snove!

Kalendar upisa u srednјe škole

Prijemni ispiti u odelјenjima u školama u kojima se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku završeni su 26. maja, a u petak 31. maja je počelo  prijavlјivanje u školskim upravama, vanrednih učenika starijih od 17 godina, za upis u srednju školu po posebnim uslovima. Prijemni u muzičkim i umetničkim školama likovne oblasti počeli su  u petak 31. maja i trajali  i 1. i 2. juna. U subotu 1. jun bili su zakazani prijemni ispiti u Matematičkoj gimnaziji i matematičkim odelјenjima, kao i za učenike s posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju.

Prvog i drugog juna, u subotu i nedelјu, organizovani  su  prijemni ispiti u filološkim gimnazijama i filološkim odelјenjima, a prijavlјivanje učenika i podnošenje sportske dokumentacije u Sportskoj gimnaziji organizovano je u subotu 1. juna i ponedelјak 3. juna.

Baletske škole prijemne ispite organizovale su  od nedelјe, drugog, do utorka četvrtog juna, a u nedelјu, 2. juna bio je zakazan je prijemni ispit za učenike s posebnim sposobnostima za fiziku (matematika/ fizika) i prijemni ispit za učenike s posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku (matematika).

Preliminarni rezultati prijemnog ispita u matematičkim i filološkim odelјenjima, odelјenjima za učenika s posebnim sposobnostima za fiziku, odelјenjima za učenika s posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju, odelјenjima za učenike s posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku i za odelјenja u školama sa bilingvalnom nastavom su  istaknuti u sredu, 5. juna od osam časova. Sutradan, 6. juna u isto vreme su istaknuti preliminarni rezultati prijemnog ispita u umetničkim, muzičkim i baletskim školama, a od osam do 16 časova mogle su  se podneti i žalbe učenika na rezultate. Detalјnije u školama u kojima su učenici polagali prijemne ispite.

Konačni rezultati prijemnih ispita u ovim školama i razredima su  objavlјeni u petak, 7. juna do 12 časova.

Ovogodišnji upis u školama i odelјenjima za talente bio je specifičan i po tome da je mnogo škola raspisalo konkurs za upis u gimnazijska odelјenja za učenike talentovane za informatiku i računarstvo. U Vojvodini po jedno odelјenje planirano je u Temerinu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Subotici, Pančevu, Kovinu, Zrenjaninu i Kikindi, kao i u Bačkom Petrovcu, gde bi nastava bila na slovačkom, i u Senti, gde bi bila na mađarskom. Da li će ova odelјenja biti i otvorena, zavisi od toga koliko kandidata će posle prijemnog steći uslov za upis.

Završni ispiti za ostale škole i smerove biće održani u ponedelјak 17. juna – test iz srpskog ili maternjeg jezika. U utorak, 18. juna od 9 časova je test iz matematike, a za sredu, 19. juna, od 9 časova zakazano je polaganje kombinovanog testa. Istog dana testovi se mogu pregledati, upis rezultata je od 17. do 19. juna, preliminarni rezultati biće istaknuti u petak 21. juna, a konačni u četvrtak, 27. juna. Sutradan počinje dvodnevno popunjavanje liste želјa, kao i prijem žalbi, a zvanična lista želјa biće objavlјena u sredu, 3. jula.

Prvi upisni krug završava se upisom učenika u srednje škole u ponedelјak 8. jula i utorak 9. jula, kad počinje drugi upisni krug, koji će trajati do 11. jula.

Stranci besplatno dobijaju naše školovane stručnjake

Zbog velikih migracija mladih obrazovanih ljudi Srbija svake godine izgubi između trista miliona i milijardu i dvesta miliona evra, govore podaci iz studije pod „Troškovi emigracije mladih iz Srbije”, koju je sproveo Institut za razvoj i inovacije uz podršku britanske Vestminster fondacije za demokratiju. U toj računici uzima se, recimo, da je ovu državu jedan srednjoškolac koštao 21.000 evra a student 34.000. – S obzirom na to da Republički zavod za statistiku ne vodi emigracionu statistiku, procene broja migranata kreću se između 15.700 i 49.000 osoba. U izveštaju o međunarodnim migracijama Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju procenjuje da je iz Srbije u periodu od 2012. do 2016. godine otišlo oko 245.000 lica, što u prevodu znači da u zemlje članice OECD godišnje emigrira oko 49.000 ljudi – istakao je direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.

Zamenica ambasadora Velike Britanije u Srbiji Trejsi Galager istakla je da su migracije mladih prirodan proces, ali da problem predstavlja činjenica što veliki broj mladih iz Srbije odlazi iz nužde.

Prodekan za naučnoistraživački rad Ekonomskog fakulteta Mladen Stamenković podsetio je da se sa problemom migracije mladih susreću brojne zemlje Evrope – od baltičkih zemalja do Irske. On je naveo da su baltičke zemlje izgubile četvrtinu svog stanovništva, a onda su vlasti Finske odlučile da potpuno informatizuju obrazovanje. S druge strane, Irska je svoj ekonomski bunt zasnovala na trećoj generaciji emigranata koja se vratila u maticu iz SAD početkom devedesetih godina.

Nadalјski mališani u humanitarnoj akciji

Đaci OŠ „Žarko Zrenjanin Uča” u Nadalјu nedavno  su  pripremili su humanitarni bazar i tako sakupili 50.500 dinara namenjenih za pomoć svom drugaru Stevanu koji je teško oboleo i trenutno je na lečenju. Deca su ponudila cveće, slatkiše i kolače koje su spremili uz pomoć mama. Sve što su ponudili, kupovali su zaposleni u školi i drugi prolaznici.

Osnovci iz Kačareva uspešni u recikliranju

Predstavljamo vam jedan zanimljiv razred osnovne škole u Kačarevu. Naime, učenici se zajedno sa učiteljicom bave reciklažom. https://www.youtube.com/watch?v=jMvb4gchiPg

Mala čitalačka značka u Zrenjaninu

Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin” i Predškolska ustanova Zrenjanin organizovali su 3. juna svečani program i dodelu nagrada učesnicima u kategoriji predškolaca koji su učestvovali u manifestaciji “Mala čitalačka značka”. U manifestaciji su učestvovala su deca iz 14 vrtića. Zrenjaninski vrtići: “Alisa u zemlji čuda”, dve grupe vrtića “Biberče”, vrtić “Sunčica”, “Maslačak”, “Neven”, “Crvenkapa”, “Poletarac”, “Dečja radost”, “Kolibri”, “Cvrčak”, potom dve grupe vrtića pri OŠ “Branko Radičević” Čenta i vrtić “Zvezdica” Ečka. Deca koja su imala zadatak da ilustruju ono što su samostalno ili uz pomoć odraslih pročitali, a izložba radova može se pogledati na Dečjem odeljenju biblioteke

Biblioteka će nagraditi sve učesnike u manifestaciji značkama i slikovnicama koje je objavila za ovu priliku. Ovogodišnja obavezna tema manifestacije bio je strip, te su na značkama koje deca dobijaju prikazani likovi superheroja, kao simbolična potvrda da se čitanjem razvijaju prave supermoći. Dečje odeljenje biblioteke u saradnji sa Predškolskom ustanovom Zrenjanin dugi niz godina praktikuje kolektivni besplatni upis svih predškolaca zrenjaninskih vrtića u biblioteku. Početkom svake školske godine, vaspitači sa predškolcima posećuju Dečje odeljenje zrenjaninske biblioteke i deca dobijaju na poklon svoje prve članske kartice. Tokom godine deca dolaze sa vaspitačima i roditeljima na raznovrsne programe, imaju prilike da samostalno biraju knjige, a koriste i knjige koje su deo bibliotečkog kutka svakog vrtića.

Narodna biblioteka: “Rusini u slovenskom svetu”

U petak, 7. juna u 16 sati, u Centru slovenskih kultura u Narodnoj biblioteci Srbije održan je program Rusini u slovenskom svetu. U programu učestvuju prof. dr Dejan Ajdačić, Mihailo Ramač, pr Janko Ramač, mr Mihajlo Ramacko i prof. dr Joakim Striber. U programu će biti govora o Rusinima u slovenskom svetu, prevodu Biblije na rusinski jezik, kao i o evropskom projektu Horison 2020, sa naglaskom na srpsko-rusinskim odnosima. Centar slovenskih kultura u Srbiji je osnovan 2018. godine, pri Narodnoj biblioteci Srbije, sa idejom očuvanja i razvoja kulturnih vrednosti i tradicije slovenskih zemalja, građenjem mostova između država, ustanova, pojedinaca, sa željom za zajedničkim predstavljanjem drugim sredinama. Inicijator i suosnivač je Forum slovenskih kultura, sa sedištem u Ljubljani, koji ujedinjuje 13 zemalja: Belorusiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Makedoniju, Poljsku, Rusiju, Slovačku, Sloveniju, Srbiju, Ukrajinu, Crnu Goru, Hrvatsku i Češku. Ulaz je slobodan.

Uprkos znanju i zvanju, mladi slepi i slabovidi bez posla

U Novom Sadu ima desetak mladih koji su slepi ili slabovidi, radno sposobni ali i nezaposleni jer za njih u našem gradu, iz nekog razloga, nema posla. Među njima je i Milan Đilas, koji je završio Ekonomski fakultet koji je plaćao svirajući po žurkama, iako ima deset odsto vida. Trenutno je potpredsednik Gradske organizacije slepih i slabovidih, ali mu to ne predstavlјa prečicu do zaposlenja, štaviše, razočarano navodi da je u proteklih deset godina samo jedna osoba iz te institucije uspela da se zaposli. – U petom-šestom razredu osnovne škole počeo je da mi slabi vid i znao sam šta će biti – navodi Milan koji je, uprkos iznenadnom hendikepu, redovno završio gimnaziju u Vrbasu. – Ako hoćeš da radiš i imaš nešto, moraš da završiš fakultet. Kad sam upisao fakultet „koštao sam” državu tako što sam svirao i plaćao studije 90.000 dinara. Niko mi nije rekao da sam imao pravo na besplatno školovanje.

Uprkos raznim pokušajima i razgovorima s nadležnima da njemu i ostalima pronađu posao, svaki put bi došli do odgovora da postoje javni radovi za osobe s invaliditetom. Međutim, kako naš sagovornik ističe, on se nije izborio za fakultetsku diplomu da bi dobio posao na nekoliko meseci i radio za minimalac. – Završio sam državni fakultet jer nisam hteo da idem linijom manjeg otpora, baš zato što sam želeo da dođem u situaciju da sada s vama mogu da razgovaram i da mi neko uvaži i zvanje i znanje – govori Đilas, dodajući da bi bez problema mogao da bude profesor. – Zakoni koji se tiču osoba s invaliditetom nisu pravilni, imaju mnogo rupa. Nјih donose oni koji vide i nemaju drugu percepciju, ne znaju koje su naše realne potrebe. Treba napraviti neku strategiju, pokazati lјudima kakav je život u našim cipelama.

Čak je i Gradska organizacija slepih i slabovidih Novog Sada ove godine dobila 300.000 dinara manje od Grada, te su primorani na to da, ili smanje plate zaposlenima – sekretarici i računovođi, ili da jednu otpuste, budući da novcem koji dobiju pokrivaju isklјučivo elementarne troškove.

Mladi koji imaju neki invaliditet nailaze na više prepreka nego ostali njihovi vršnjaci, naročito kada je reč o obrazovanju. Jedna barijera su roditelјi koji ili nisu u mogućnosti ili nemaju razvijenu svest o tome da treba da „guraju” svoju decu. Druga barijera su oni sami, mladi koji nisu zainteresovani da napreduju ili misle da je tako nešto nemoguće. “Takođe, roditelјi dođu i traže igrice za slepu decu, a nisu zainteresovani da ih nauče da koriste Brajevo pismo, da nauče neki zanat i slično” – kaže potpredsednik Gradske organizacije slepih i slabovidih Novog Sada Milan Đilas. – Fali nam hrabrosti i obrazovanja, ali i kulture živlјenja.

“Venac Laze Kostića” prof. Radojčiću

Trećeg dan juna, pre  110 godina, autor najlepše srpske ljubavne pesme, Laza Kostić, predao je svoj rad Matici Srpskoj. U znak sećanja na Lazinu pesmu “Santa Maria della Salute”, u Somboru je pre sedam godina, ustanovljena manifestacija Venac Laze Kostića na kojoj se dodeljuje ovo visoko priznanje za ostvarene domete u književnosti. Dobitnik Venca Laze Kostića za svoj književni rad za 2019. po odluci je Saša Radojčić, profesor filozofije umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, autor brojnih zbirki pesama, teorijskih studija, član uredništva u časopisima Literary Links, Književni magazin i Dometi čiji je bio glavni i odgovorni urednik. “Osećam se neobično zbog toga što je ova nagrada, nagrada koju je ustanovio grad u kome živim. I kada se tako sklope karte, imate obavezu više. Treba da kažete nešto više pred ljudima koji vas znaju iz nekih drugih konteksta, što nije uvek lako. Svako ko piše poeziju na srpskom jeziku ima Lazu Kostića ko jednog od najznačajnijih predaka. Bio je doktor prava, pesnik, novinar, diplomata, špijun…ja nisam diplomata ni doktor prava ali i ja pišem različite žanrove, neke malo bolje”, rekao je Radojčić.

“Mislimo da je on svojom poezijom koja je zapažena u srpskom pesništvu zaslužio da ponese ovaj venac, ovu značajnu nagradu”, istakao je Stojan Berber, književnik i član žirija. Radojčić je nagrađen za književnu kritiku nagradom “Milan Bogdanović”, za knjige pesama nagrade “Branko Ćopić” i “Đura Jakšić”, a Disovom nagradom za ukupno pesničko delo. Manifestaciju Dana Laze Kostića je, pre sedam godina pokrenulo Udruženja građana Ravangradsko proleće kome se pridružila, kao nosilac programa, somborska Gradska biblioteka “Karlo Bijelicki”.

Koncert Duvačkog kvinteta “Madam” u Zrenjaninu

U sredu, 5. juna, u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, sa početkom u 20 časova, održan je koncert Duvačkog kvinteta „Madam” na čijem repertoaru su  se našla dela Paula Hindemita, Pola Tafanela i Sergeja Prokofjeva. Duvački kvintet „Madam” nastao je 2018. godine i čine ga studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu – Anja Malkov (flauta), Damir Softić (oboa), Marko Derikrava (klarinet), Milan Stojanović (horna) i Aleksa Marinković (fagot), u klasi prof. Sonje Antunić. Iako je u pitanju novonastali kvintet, ovi mladi umetnici imaju uspešnu istoriju zajedničkog muziciranja u raznim sastavima. Učesnici su brojnih festivala među kojima su: Međunarodni festival „KotorArt”, Zermatt Music Festival & Academy, Međunarodna letnja akademija „Isa”, Međunarodni festival umetničke muzike NOMUS, itd. Dobitnici su nagrada na takmičenjima kamerne muzike kao što su Međunarodno takmičenje “Davorin Jenko” u Beogradu, Republičko takmičenje i Međunarodno takmičenje ,,Ars nuova” u Trstu. Ovi mladi i talentovani umetnici nastupali su širom zemlje i inostranstva: u Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Rumuniji, Švajcarskoj, Nemačkoj, itd.

Svoje nastupe realizovali su i u poznatim svetskim koncertnim dvoranama: Dvorana Berlinske filharmonije, Oslo Konzerthus, Auditorium ,,Đuzepe Verdi” u Milanu, Teatro della Giussepe Verdi u Trstu, Kolarčeva zadužbina u Beogradu, Sinagoga u Novom Sadu.

Romi i dalje na marginama društva

Romi i Romkinje su najveća manjinska etnička grupa u Evropi, a njihov doprinos kulturnoj i umetničkoj raznovrsnosti je nemerljiv, uprkos tome što se i dalje nalaze na marginama društva, izjavila je 3. juna ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Romi i dalje imaju ograničen pristup ličnom i profesionalnom razvoju, suočavaju se sa diskriminacijom, nasiljem i govorom mržnje, rekla je Đukić Dejanović na radionici “Ciljevi održivog razvoja – položaj Roma i Romkinja u Srbiji”. Ona je istakla da statistika pokazuje da je više od polovine pripadnika romske nacionalnosti nezaposleno, da se Romkinje suočavaju sa velikim preprekama kako bi ostvarile svoja prava, kao i da se više od polovine devojčica romske populacije udaje pre 18. godine. “Romi i Romkinje se suočavaju sa diskriminacijom, nasiljem, govorom mržnje, netolerancijom, zlostavljanjem, koje je zasnovano na neznanju i predrasudama, a činjenica je da je netolerancija prema ljudima koji su različiti često ukorenjena i u našem društvu”, rekla je Dejanović.

Smrtnost romske dece u Srbiji, ističe ona, iznosi 13 na 1.000 rođene dece, dok je, dodaje, u opštoj populaciji taj broj tri puta manji. Verovatnonoća da romsko dete umre pre pete godine je 14 na 1.000. Takođe, navodi, obuhvat vakcinacije je manji od opšte populacije, jer Romi žive u uslovima ekstremnog siromaštva. “Većina romske dece nije deo predškolskog programa, dok se veći deo njih i dalje nalazi iza osnovnog obrazovanja. Trećina upisane dece romske populacije u prvi razred kreće sa zakašnjenjem, a svega 65 odsto upisanih završi osnovnu školu”, navela je Dejanović. Ohrabrujući rezultati su što, kaže, raste broj upisane dece koja pohađaju prvi razred, međutim podaci o visokoškolskom obrazovanju pokazuju da su svega dva odsto Roma i Romkinja deo univerzitetske zajednice. Ministarka je istakla da je, prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji čak 60 odsto Roma bilo nezaposleno, a posebno se Romkinje suočavaju sa preprekama kako bi ostvarile svoja prava. “Većina Romkinja nije zaposlena, ne nalazi se u sistemu obrazovanja, ne učestvuje u profesionalnim obukama, ne ostvaruje prihode, niti prava na zdravstvenu zaštitu i penziono osiguranje”, navela je Dejanović. Takođe, dodaje ona, više od polovine devojčica romske populacije udaje se pre 18. godine, uprkos, ističe, zakonskoj zabrani dečijih brakova koja je usklađena sa međunarodnim standardima. Problem dečijih brakova, kaže Dejanović, prepoznat je u Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji od 2006. do 2020. godine, Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost od 2016. do 2020. godine i Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije. Podseća i da je sve štetne prakse dečijih, ranih, nasilnih brakova potrebno eliminisati prema Agendi UN o održivom razvoju do 2030. godine.

Ministarka, koja je i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju do 2030. godine, kaže da Agenda 2030 predviđa i dostojanstven rad za sve žene i muškarce što obuhvata i mlade i osobe sa invaliditetom, kao i iste plate za rad jednake vrednosti. Jedan od prioriteta Agende 2030, ističe Dejanović, je iskorenjivanje siromaštva, kao i rad na obezbeđivanju inkluzivnog i kvalitetnog obrazovanja za sve uzraste. “Romi su značajan deo naše zajednice i neće biti stavljeni iza kolone”, podvukla je Dejanović.

Stalni koordinator UN u Srbiji Hans Fridrih Šoder kaže da će UN porodica nastaviti u Srbiji da se posvećuje toj temi kako bi položaj Roma i Romkinja bio bolji i kako bi im bila omogućena jednaka ljudska prava.

Vremeplov: Umro Mika Alas

Na  današnji dan 8. juna 1943. godine umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović, poznat kao Mika Alas, osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i niza inostranih akademija. Kao dečak naučio je ribarski zanat, koji je neobično voleo, i polozio majstorski ispit ribarskog esnafa, otuda nadimak “Mika Alas”. Napisao je više od 400 radova iz teorijske i primenjene matematike, matematičke fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte fenomenologije. Tvorac je matematičke fenomenologije, teorije matematičkih spektara koja je praktično primenjena u astronomskim, statističkim i drugim izračunavanjima i veoma je doprineo matematičkoj analizi, posebno teoriji diferencijalnih jednačina i teoriji funkcija. Dela: “Kvalitativna integracija diferencijalnih jednačina”, “Elementi matematičke fenomenologije”, “Fenomenološko preslikavanje”, “Predavanja o matematičkim spektrima”, putopisi “Kroz polarnu oblast”, “U carstvu gusara”, naučna publicistika “Jegulje”.

Vremeplov: Umro Moma Dimić

Srpski književnik Moma Dimić umro je 8. juna 2008 godine. Rođen je u Beogradu, gde je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu. Imao samo 22 godine kada je napisao roman o Tolu Manojloviću, koji je doživeo stotine izvođenja pa i TV adaptaciju. Autor je scenarija za film “Kako sam sistematski uništen od idiota”. Objavio je oko 40 knjiga, a sa švedskog je preveo desetak naslova. Prevodio je i sa engleskog. Bio je dugogodišnji umetnički direktor Beogradskih  međunarodnih susreta pisaca.

Vremeplov: Umro Kristijan Hajgens

Na današnji dan 8. juna 1695. godine  umro je holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens, koji je 1655. otkrio tajnu izgleda Saturnovog prstena posmatranog sa Zemlje i objasnio promene tog izgleda tokom heliocentričnog kretanja Saturna. Otkrio je i Saturnov satelit Titan i tačno odredio trajanje njegove revolucije. Zaključio je da su meridijani Zemlje eliptični, spljošteni na polovima, kao posledica rotacije planete. Pronašao je zakone sudara tela, postavio zakon centrifugalne sile, zasnovao undulacionu teoriju svetlosti, objasnio način prostiranja svetlosti (“Hajgensov princip”). Konstruisao je 1657. časovnik sa sekundarnim klatnom (Horologium oscillatorium) i uveo ga za merenje vremena pri astronomskim posmatranjima. U saradnji s bratom konstruisao je više astronomskih durbina velikih žižnih daljina.

Vremeplov: Umro Čedomir Popov

Akademik  Čedomir Popov srpski istoričar preminuo je  8. juna 2012 godine. Rođen u Melencima, Banat, bio je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na predmetu Opšta istorija novog veka. Doktorirao je 1970. tezom “Stav Francuske prema Srbiji od Frankfurtskog mira 1871. do Berlinskog kongresa 1878. godine”. Bio je redovni član SANU od 1992. kao i predsednik Matice srpske. Objavio 14 knjiga i više od 450 naučnih i publicističkih radova, kao i 8 knjiga arhivske građe. Njegovo verovatno najpoznatije delo je “Građanska Evropa I-III”.

Vremeplov: Umrla Žorž Sand

Na današnji dan 8. juna 1876 godine umrla je francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča. Ostavila je obimnu prepisku kao i memoare. Dela: “Indijana”, “Lelija”, “Konsuelo”, “Đavolja bara”, “Nahoče Fransoa”, “Mala Fadeta”, “Ona i on”, “Markiz d’Vimer”, “Majstori trubači”, “Povest mog života”.

Vremeplov: Otkriven spomenik Dositeju

Na današnji dan 9. juna 1914. godine u Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Priloge za spomenik prikupljala je Srpska književna zadruga, a znatno su pomogli i Vlada Kraljevine Srbije i Beogradska opština. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde je i sada.

Vremeplov: Umro Dikens

Engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens, osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma umro je 9.  juna 1870  godine. Prikazivao je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno mnjenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme. Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova, kao dečak, bio prinuđen da radi u fabrici za proizvodnju paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana. Dela: romani “Dejvid Koperfild”, “Oliver Tvist”, “Pikvikov klub”, “Mala Dorit”, “Nikolas Niklbi”, “Velika očekivanja”, “Stara prodavnica retkosti”, “Sumorna kuća”, “Martin Čazlvit”, pripovetke “Tri duha”, “Cvrčak na ognjištu”, “Bitka života”.

Vremeplov: Rođen Erik Hobsbaum

Na današnji dan 9. juna 1917 godine rođen je Erik Hobsbaum, istoričar i istaknuti mislilac. Rođen u Aleksandriji kao sin Britanca i Bečlijke, školovao se u Beču. Živeo je u Nemačkoj a zatim je emigrirao u Britaniju. Predavao je u londonskom Birkbek koledžu, a kao gostujući profesor širom sveta. Najpoznatiji je po višestruko nagrađivanoj knjizi “Vreme ekstrema” prevedenoj na čak 40 jezika, čija je tema istorija 20.veka. Svetsku slavu stekao je trotomnom istorijom 19. veka: “The Age of Revolution: Europe 1789-1848”, “The Age of Capital: 1848-1875” i “The Age of Empire: 1875-1914”. Kao zaljubljenik u džez, pored svega drugog, redovno je pisao džez kritike za časopis “Nju Stejtsmen”, pod pseudonimom.

Vremeplov:  Rođen Džordž Stivenson

Na  današnji dan 9. juna 1781. rođen engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson, konstruktor lokomotiva. U Njukaslu 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva, a njegova lokomotiva na pruzi Stokton-Darlington 1825. vukla prvi putnički voz na svetu.

Vremeplov: Pronađen penicilin

Engleski mikrobiolog Aleksandar Fleming pronašao je na današnji dan 9. juna 1928. godine  penicilin. Njegovo otkriće iskorišćeno 10 godina kasnije kada su ga Hauard Flori i Ernst Čejn primenili kao prvi antibiotik. Fleming, Flori i Čejn 1954. podelili Nobelovu nagradu za medicinu.

Vremeplov: Povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova

Na današnji dan 9. juna 1999. predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO u Kumanovu potpisali Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Time okončani vazdušni udari NATO na SRJ, a na Kosovu, na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija raspoređene međunarodne snage, među kojima najveći broj vojnika iz zemalja-članica NATO. S povlačenjem vojske i policije, sa Kosova počeo masovan odlazak Srba i Crnogoraca.

Prema izveštajima državnih medija, više od 2.000 poginulo ubijeno i oko 5.000 povređeno u napadima NATO na Jugoslaviju, koji su počeli 24. marta. Teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture.

Kako odgovoriti na zavisnost dece i mladih od interneta?

Čak 45 odsto dece i mladih između 9 i 17 godina zanemarilo je prijatelјe, porodicu ili domaće zadatke zbog zavisnosti od interneta, a 15 odsto je onih kojima se dešava da ne jedu ili ne spavaju iz istog razloga, pokazalo je međunarodno istraživanje. Istovremeno, polovina njih osećala se loše jer nije mogla da provodi vreme na interentu, izjavila je sinoć docent Dobrinka Kuzmanović na tribini Hemofarm fondacije na temu “Kako deci ograničniti upotrebu elektronskih uređaja”. Takođe, iznenađujuće je visok procenat starijih osnovaca i srednjoškolaca koji su bili izloženi štetnom i negativnom sadžaju na internetu, rekla je profesorka Univerziteta Singidunum na osmoj tribini “Na kafi sa psihologom” Hemofarm fondacije, na kojoj je govorila i ministarka Slavica Đukić Dejanović. Prema rečima profesorke Kuzmanović, anketa sprovedena u Srbiji među decom od 14 do 17 godina pokazala je da je dve trećine njih bilo izloženo štetnim i negativnim sadržajima, odnosno da je 60, 70 odsto gledalo nasilјe, krv, povređivanje lјudi i životinja. Čak 60 odsto je gledalo uputstva o tome kako izvršiti samoubistvo, kazala je Kuzmanović.

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović podsetila je na opasnosti od interenta iako je, kako je rekla, to najmoćniji izvor informacija u istoriji lјudske civilizacije. “To je problem koji je u Srbiji u porastu”, ocenila je ministarka u izjavi Tanjugu. Ispričala je da se na Tajlandu desilo da je dečak koji je već patio od mentalne anoreksije, umro u jednoj igraonici, a sva su deca nastavila da se gledaju u telefone, što je bio alarm za stručnjake da utvrde kada vreme provedeno na internetu zbog zabave ili prikuplјanja informacija postaje zavisnost. Mlađa deca bi na internetu smela da provode najviše sat do sat i po, a ona nešto starija do četiri sata, sve preko toga je zavisnost, navela je ministarka i podsetila da preterana vezanost za moderne tehnologije ima i kliničke manifestacije – deca se osamlјuju, zanemaruju higijenu, uvek im je potrebno još vremena, lјute se, postaju čak besna ako im kažu da imaju neke važnije obaveze. Ona je upozorila roditelјe da su anskiozna deca i ona kojima je dosadno ili nemaju jasan stav u većem riziku da se vežu za moderne tehnologije, da postanu zavisna i da je zato važno pravilno rasporediti njihovo vreme.  Uz sve to, treba imati na umu i ono što su deca u Nemačkoj poručila roditelјima – budite sa nama da ne budemo vezani za internet, napomenula je ministarka.

Psiholog i novinar Dragan Ilić, koji je bio i moderator tribine, ocenio je da su one pomogle da se čuje mišlјenje kompetentih lјudi koji se bave psihološkim problemima, ali i da se čuju svedočenja onih koju su prošli kroz različite tegobe – od depresije, prolaska kroz razvod, preko suočavanja sa teškim bolestima do različitih oblika zavisnosti. Ilić je u izjavi Tanjugu ocenio da u Srbiji i dalјe postoji stigma, ali i želјa da se potraži pomoć, iako i dalјe ne znaju kojim putem da je potraže. “Čini mi se da smo se malo otvorili i da postoji veliko polјe mentalnog zdravlјa na koje bi moralo da se odgovori institucionalno, putem savetovališta”, rekao je Ilić i ocenio da je potrebno da lјudi razbiju strah od susreta sa stučnjacima. Prema njegovim rečima, besplatne tribine koje je Hemofrarm orgaizovao svake srede tokom aprila i maja u Doćol placu pomogle su da se definišu gorući problemi. Na današnjoj tribini govorio je mladi jutuber Milan Inić Jaserštajn koji ima oko 600.000 pratilaca.

Bač: Tribina „Niko nije sam“

Tribina u okviru projekta „Niste sami”, održana je u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić” u Baču. Kampanja u okviru ovog projekta lane je pokrenuta pod pokrovitelјstvom predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i UNICEF-a, s cilјem da se prevaziđu predrasude prema osobama sa problemima mentalnog zdravlјa i invaliditetom. Tribinu je otvorila Svetlana Prodanović, direktorka Centra  za socijalni rad, ističući važnost uklјučivanja svih činilaca koji doprinose kvalitetnijoj svakodnevnici osoba sa posebnim potrebama. U ime Društva za borbu protiv dijabetesa, govorila je Nada Kerkez, a prisutnima se obratio predsednik Društva neurologa dr Ranko Raičević. U panel diskusiji o ličnim iskustvima i svakodnevnim problemima sa kojima se susreću govorili su: mladi naučnik, potpuno slep, apsolvent Fakulteta političkih nauka Slobodan Brkić, majka devojke sa autizmom, pozorišni producent Natalija Lazić, dizajner odeće, tekstila i enterijera, koja se poslednjih nekoliko godina uspešno bori sa bipolarnim poremećajem Bojana Božić, stonoteniserka i paraolimpijka Borislava Perić Ranković i predstavnica SOS Centra „Srce” Helena Papuga. Tokom godine ovakve tribine biće održane u 12 gradova širom Srbije.

About the Author

admin