Vesti – 10.06.2019.

„Deca ne bi trebala raditi na poljima, ali moraju imati snove!“

Eksploatacija u detinjstvu je zlo … nepodnošljivo za ljudsko srce“. Ozbiljan rad u socijalnom zakonodavstvu uvek počinje sa zaštitom dece“. (Albert Tomas, prvi direktor ILO)

U sredu 12. juna obeležava se Svetski dan borbe protiv dečijeg rada pod motom „Deca ne bi trebala raditi na poljima, ali moraju imati snove!“. Na ovogodišnji Svetski dan radovaćemo se napretku na ostvarivanju Cilja 8.7 održivog razvoja.

Nažalost, i  pored pozitivnih  rezultata i danas  još uvek 152 miliona dece, umesto da idu u škole, rade. Šta više, čak 73 miliona od njih je angažovano na, po njihovo mentalno, fizičko i psihičko zdravlje, opasnim poslovima, a 40  miliona se smatraju robovima.

I ove, kao i prethodnih godina, naš Sindikat je bio učesnik Globalne nedelje akcije za obrazovanje od 22. do 28. aprila 2019. godine pod motom: „Moje obrazovanje, moje(a) pravo(a)!“ i tom prilikom je ukazao na nezamenjiv doprinos „Obrazovanja 2030“, kao ključa za izlaz iz bede i siromaštva, uostalom kao i na potrebu da se sva deca nađu u školskim klupama, a da prihod za izdržavanje porodice obezbeđuju roditelji. U sklopu te akcije naš Sindikat je organizovao likovni i literarni konkurs za učenike osnovnih i srednjih škola sa teritorije AP Vojvodine na temu: „Moje obrazovanje, moje pravo!“, pa će u sklopu svečane Konferencije biti izvršena i podela priznanja i nagrada za najbolje na ovim konkursima.

NSJS i NSPRV organizuju i ove godine svečanu  konferenciju posvećenu borbi protiv dečijeg rada koju organizuju u velikoj sali Stare Gradske kuće u Somboru, Trg Svetog Trojstva 1, u sredu, 12. juna, sa početkom u 12.00 časova.  

Pozivamo i Vas da se pridružite svetskom pokretu protiv dečijeg rada.
Deca moraju imati snove!

Šarčević: Malu maturu nadziraće “teška artiljerija”

Sadašnji polumodel male mature kakvu želimo da imamo je donekle u redu, a velike je nikakav, menjaćemo sve pa će one srednjoškolcima da budu ulaznica za fakultet, kaže u razgovoru za Politiku ministar Mladen Šarčević. Dodaje da je sadašnji koncept mature “bar utegnut” i da “ne dozvoljava muvanje”. “Idemo dalje s tvrdom pričom, bez obzira da li se to nekome sviđa ili ne. Navike moraju da se menjaju, u normalnim zemljama se onaj ko prepisuje na testu smatra prevarantom, a kod nas kažu: Vidi kakav je, ne dozvoljava detetu da prepiše”, objašnjava ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Nedelju dana uoči završnog ispita, a na pitanje koje su mere preduzete da se spreči prepisivanje, odgovara da neće biti policije, ali da će doći svi inspektori s lokala i s republičkog nivoa, savetnici i načelnici školskih okruga. Kaže i da digitalna forma mature omogućava mnogo viši nivo bezbednosti. Napominje da je mladim maturantima presudno da odluče da li žele da studiraju ili da rade posle srednje škole, te da u skladu s tim treba da odluče, i prvom slučaju da idu u gimnaziju, a u drugom da biraju dualne smerove kojima će sebi obezbediti posao i platu , jer će, dodaje, firme da im daju naknadu za učenje kroz rad i kasnije će da ih zaposle.

Šta donosi od jednosmenski rad?

Ministar objašnjava i šta donosi od 1. septembra novi jednosmenski rad osnovnih škola. “To je ozbiljan i temeljan posao, koji podrazumeva i pravilnu ishranu dece, bezbednost i sport. Krećemo s pilot projektom koji obuhvata veći broj škola nego što ih Crna Gora ukupno ima. Planiramo da ga uvedemo u više od 1.200 osmoletki, a preduslov je bio da prebrojimo milione kvadrata školskog prostora, a posle sledi raspoređivanje novca u gradnju i obnovu. Stara strategija je predviđala desetogodišnje uvođenje jednosmenskog rada, a ako ga mi uvedemo za pet godina bićemo šampioni Evrope”, kaže ministar i poručuje da taj potez većina škola dočekuje u stanju spremnom za renoviranje, “s kablovima koji nikako ne mogu da podrže digitalizaciju”.

Veće plate u januaru 2020?

A na večito pitanje mogu li nastavnici da očekuju veće plate, Šarčević odgovara: “Naravno, pod uslovima koji su povezani s novim sistemom raspodele plata i platnim razredima. Zakon koji to omogućava stupa na snagu u januaru 2020. Nas šest ministara i premijerka smo održali tri radna sastanka na kojima smo sve usaglasili i tehničke pripreme su u završnoj fazi. Ono što smo morali da menjamo je finansiranje naučnika, jer ono nije bilo usklađeno s platnim razredima, a ubuduće će i istraživači dobijati plate iz budžeta”, poručuje.

Protest SOS-a: Četiri godine čekanja na kolektivni ugovor

Sindikat obrazovanja Srbije organizovao je, u subotu u podne na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, slabo posećen protest zaposlenih u visokom obrazovanju, koji su nezadovoljni skoro četvorogodišnjim odlaganjem Vlade Srbije da potpiše kolektivni ugovor. Zaposleni u ustanovama visokog obrazovanja, uz potpisivanje kolektivnog ugovora, zahtevaju i izjednačenje cene rada sa cenom rada zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju. Prema navodima Sindikata, cena rada u visokom obrazovanju je za devet odsto niža od cene rada za osnovne i srednje škole, domove učenika i predškolske ustanove.

Predsednica ovog sindikata Valentina Ilić je, na protestu, rekla da Vlada i nadležno ministarstvo ne žele da potpišu sa sindikatima Posebni kolektvini ugovor za visoko obrazovanje čime su zaposlene uskratili za osnovna prava iz radnog odnosa, navodeći da je to “neodgovorno” i da se dešava istovremeno dok vlast označava visokoškolstvo “krunom” obrazovanja.

Na pitanje o eventualnom novom sastanku s predstavnicima Ministarstva prosvete, ona je rekla da sindikat nema zvanični poziv, ali da je iz izjave ministra Mladena Šarčevića saznala da se planira za iduću nedelju, navodeći da se nada da će tako i biti. Komentarišući što se svega nekoliko desetina učesnika okupilo, ona je rekla da je teško doći do medija, što se vidi, ocenila je, i po tome da je današnji skup pratilo svega par medijskih ekipa, ali veruje da će i takav imati “odjeka” i najavljuje “mnogo veći” protest na jesen, ako se do tada ne potpiše Posebni kolektivni ugovor. Ona je dodala da ljude od protesnih okupljanja odbija i to što misle da je usmeren protiv nekog, ali to, navela je, nije ovde slučaj jer se njime samo traži ono što “zaposlenima pripada”.

Ministarstvo: Nema osnova za protest

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je saopštilo da protest nema osnova i da je Posebni kolektivni ugovor za više i visoko obrazovanje u izradi. Ugovor će, kako je navedeno, uskoro biti potpisan u dogovoru sindikata obrazovanja i ovog ministarstva, ali tek kada se dobije mišljenje Ministarstva finansija. “Nije ni solidarno da sindikati u visokom obrazovanju traže isto što je omogućeno zaposlenima u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama, jer je činjenica da zaposleni u douniverzitetskom obrazovanju imaju mnogo manje plate i mogućnosti, s jedne strane, a s druge da je DRI ustanovila da mnogi fakulteti i pojedini zaposleni na njima sebi daju plate od više stotina hiljada dinara”, rečeno je u saopštenju.

Kako učenici iz inostranstva vide našu zemlju?

U Srbiji uči ili studira veliki broj mladih ljudi iz inostranstva. Najviše ih je u Beogradu, ali ih ima i u Subotici. Dopisništvo RTV Vojvodine  u tom gradu posetilo je pre nekoliko dana dve srednjoškolke iz Rusije i jednog učenika iz Nemačke.      https://www.youtube.com/watch?v=gMKsLgxAa2I

Rezultati prijemnog za bilingvalne škole

Prijemni ispit za upis u srednju školu u kojoj se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku – bilingvalna odelјenja položilo je ukupno 635 učenika. Za polaganje prijemnog ispita prijavilo se 812 učenika, a na pismeni deo ispita 25. maja 2019. godine izašlo je 729 učenika. Za 264 mesta u odelјenjima u kojima se deo nastave ostvaruje na engleskom jeziku  prijavilo se 455 učenika, od kojih je ispitu pristupilo 413. Položila su 373 učenika. U odelјenjima u kojima je deo nastave na francuskom jeziku za 165 mesta prijavio se 171 učenik. Na ispit je izašlo 144, a položilo je 127 učenika.

Za 60 mesta u odelјenjima u kojima se deo nastave ostvaruje na nemačkom jeziku prijavila su se 93 učenika. Ispitu su pristupila 82 učenika, dok je prijemni položilo 67 učenika U odelјenjima, gde se deo nastave održava na ruskom jeziku za 45 mesta prijavila su se 52 učenika. Ispit je polagalo 49 učenika, a položilo je 46 učenika. Za 30 mesta u odelјenju u kome se deo nastave ostvaruje na italijanskom jeziku  ispit je polagao 41 kandidat. Ispit su položila 22 učenika.

Konkursom za upis učenika u prvi razred srednje škole u Republici Srbiji za školsku 2019/2020. godinu predviđena su 564 mesta za upis učenika koji deo nastave ostvaruju na engleskom, francuskom, nemačkom, ruskom i italijanskom jeziku. Osim u gimnazijama bilingvalna odelјenja su predviđena i u dve stručne škole. Prijemni ispit je održan 25. i 26. maja, a sastojao se iz dva dela: pismenog testa iz stranog jezika i usmene provere znanja stranog jezika. Kandidat je ispunio uslov za usmenu proveru znanja stranog jezika ukoliko je na pismenom testu ostvario najmanje devet bodova od maksimalnih 15 bodova.  Na usmenom delu ispita, 26. maja bilo je moguće ostvariti najviše pet poena.

Renoviranje osnovne škole u Kruščiću

Kruščić u opštini Kula ima tek oko dve hiljade stanovnika, ali početak obrazovanja u tom malom vojvođanskom selu datira još iz 18. veka. Sadašnja zgrada osnovne škole izgrađena je pedesetih godina i neki delovi do danas nisu promenjeni. Narednih meseci očekuje se renoviranje najurgentnijih delova zgrade. https://www.youtube.com/watch?v=sDspv3-0DbI

Odliv „mozgova” teško zaustaviti

Da bi u narednim godinama Srbiju mogla da napusti oko četvrtina školovane populacije smatra i prof. Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističući da odliv „mozgova” država teško može da zaustavi. „S njima ipak treba ostati u komunikaciji da bi se u jednom trenutku vratili u zemlju. To bi bila višestruka dobit za državu, jer je prema podacima Narodne banke Srbije, godišnji priliv od doznaka iz inostranstva tri milijarde evra, a to je pet-šest odsto BDP-a. Dobit od ljudi iz inostranstva ogleda se i kroz transfer znanja i tehnologija”, podseća Lončar.

Jevtović: Gubitak para uloženih u obrazovanje

Direktor  Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović kaže vezano za odliv mladih i školovanih iz zemlje da su najdirektniji troškovi s kojima se naše društvo susreće zapravo gubitak para uloženih u obrazovanje. Troškovi osmogodišnjeg obrazovanja koje je okončano 2018. godine iznose oko 13.500 evra po učeniku, srednjoškolca 21.000 evra. Ukoliko se govori o nekome ko je diplomirao, školovanje tog mladog čoveka od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje do kraja akademskih studija ako je u proseku trajalo pet godina i okončano 2018. godine – bilo je uloženo oko 34.000 evra, dok se na osnovu raspoloživih informacija dolazi do grube procene od oko 55.000 evra za doktora nauka. Kada se sve to pomnoži sa brojem ljudi koji odlaze, troškovi variraju od 300 miliona evra do više od 1,2 milijarde evra u jednoj godini, što za Srbiju predstavlja ogroman gubitak. – Nažalost, ni tu nije kraj priče o troškovima emigracije, jer svaka zaposlena osoba doprinosi bruto društvenom proizvodu Srbije – ako neko emigrira on više ne doprinosi.

Međutim, odlazak jednog mladog čoveka ima brojne indirektne troškove i posledice. On više ne odlazi u kupovinu, što dodatno smanjuje bruto nacionalni proizvod, a njegovim odlaskom prestaje potreba za postojanjem jednog broja lekara, pekara, apotekara, frizera i brojnih osoba zaposlenih u uslužnim i državnim službama, koji svojim platama takođe doprinose bruto društvenom proizvodu. Ekonomska računica govori da potencijalni bruto društveni proizvod gubi oko 19.446 evra sa odlaskom svakog mladog čoveka. Ako bismo govorili u metaforama, kada mlada osoba pređe granicu naše zemlje, ona u jednoj ruci nosi kofer sa 19.446 evra, a u drugoj kofer sa sumom koja predstavlja troškove njenog obrazovanja – slikovito je objasnio Nenad Jevtović.

On je istakao da su razlozi zbog kojih mladi emigriraju uglavnom ekonomske prirode, što ne treba da čudi ako se ima na umu da je trećina njih nezaposlena, a da stopa rizika od siromaštva iznosi 29 odsto.

Iako se u zemlju svake godine slije oko 2.641.000 evra na ime doznaka, analiza pokazuje da se čak 70 odsto novca od doznaka troši na ličnu potrošnju. Svega tri odsto novca od doznaka investira se u pokretanje biznisa. I sama struktura doznaka prilično se menja – osamdesetih godina od novca koju su slali rođaci iz inostranstva gradila se kuća u rodnom kraju, devedesetih godina su od tog novca porodice u Srbiji preživljavale, a danas emigranti sve češće odlaze sa celim porodicama, pa u zemlji ne ostaje niko kome bi slali novac.

Novosadski studenti osvojili EUROBOT 2019!

Tim studenata “PMG robotics” sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu odneo je prvo mesto na ovogodišnjem takmičenju “EUROBOT 2019” u Francuskoj i time Srbiju učinio najboljom u ovoj oblasti među ekipama iz celog sveta. Tim “PMG robotics”, koji su činili studenti četvrte godine mehatronike, nakon pet takmičarskih rundi plasirao se u razigravanje (play-off) sa još sedam timova. U finalnom meču naš tim pobedio je ruski tim Reset sa Skoltech kosmičkog centra, Instituta za nauku i tehnologiju iz Moskve i time osvojio EUROBOT 2019.

Iz tima profesora sa Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment koji su pripremali studente ističu da je ovo 19. put da studenti FTN-a predstavljaju Srbiju na EUROBOT-u i da su svake godine imali zapažen uspeh, zauzimajući više puta drugo, treće i četvrto mesto. “Ove godine su Srbiju učinili prvakom u ovoj oblasti u veoma jakoj konkurenciji zemalja sveta, i kada je u pitanju znanje, i kada je u pitanju oprema od koje su sačinjeni roboti”, navodi doc. dr Jovica Tasevski.

“Više od pola godine su naši studenti intenzivno radili na robotima i svojim uspesima su, pored znanja, pokazali i svoju istrajnost i posvećenost rešavanju zadatka. Svako može jedanput da napravi uspeh ali kada on dolazi u kontinuitetu, to je dokaz da je dobar i kvalitetan rad iza njih, što nas veoma raduje”, ističe prof. dr Branislav Borovac.

“Kada postoji oblast u koju se ulažu milijarde i koja je paradigma savremenog pristupa nauci i digitalnoj transformaciji industrije – a to je robotika, i kada se popnete na najviše mesto na takmičenju sa sebi sličnima, a ipak sa ne tako dobrom idejom i realizacijom kao što je vaša, onda reči samo sputavaju sjaj odličja. Pobeda inteligencije, snage, volje, snova, znanja i ljubavi prema tehnologijama koje će doneti bolje sutra jeste pobeda koja otvara nove horizonte za takmičenja u budućnosti. Ali će ta takmičenja biti u realnom svetu, a nagrada će biti posao koji volite i koji vam omogućava da svi oni koje volite lepo žive sa vama. Ponosni roditelji znaju koliko je to važno i koliko im ovi trenuci znače”, navodi prof. dr Bojan Lalić, direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment i posebno ističe da je na svoje studente ponosna Škola robotike Departmana, Departman i Fakultet tehničkih nauka.

Takmičenje je održano u gradu La Roš sir Jon od 30. maja do 1. juna i okupilo je 33 timova iz 16 zemalja Evrope, Afrike, Azije i Severne Amerike. Srbiju je predstavljalo tri tima koja su pobedila na Nacionalnom takmičenju: PMG robotics, Memristor i Probotech sa Fakulteta tehničkih nauka. Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je Atom factory, u čast Dmitriju Mendeljejevu, velikom hemičaru, koji je pre 150 godina revolucionarno promenio naša shvatanja materije i napravio klasifikaciju hemijskih elemenata. Roboti su imati zadatak da na terenu izvedu akcije koje simbolično predstavljaju eksperiment, vrše klasifikaciju i merenje atoma, i još mnoge druge stvari potpuno autonomno.

Temerin: “Malac genijalac” prikuplјao pomoć za Nikoliće

            U sredu, 29. maja, porodičnu kuću Nikolića u Sirigu, zahvatio je požar. Roditelјi s bebom od šest meseci su dobro, ali im nedostaje sve za svakodnevni život. Preko društvenih mreža promtno se oglasila temerinska škola „Malac genijalac” koja je prikupila pomoć – „pelene 4” i hranu za bebu (voće, kašice, ali ne i dohrana). Centar prikuplјanja pomoći bio je u školi, u Ulici Zmaj Jovina 46. Porodici je pored pelena i hrane za bebu, potrebna i pomoć u vidu građevinskog materijala.

Titelska predstava na mađarskom za decu gostovala u Mužlјi

Mađarsko udruženje građana „Pipač” u Titelu bavi se, pored ostalog, radom sa decom koja aktivno uče mađarski jezik. Grupa koju predvodi učitelјica Lidija Monić učestvovala je nedavno na 19. dramskom festivalu u Mužlјi, koji je organizovalo  Udruženje prosvetnih radnika Mađara u Vojvodini VMPE. Učestvalo je 14. društava za negovanje mađarskog jezika i deca koja imaju nastavu na mađarskom jeziku. U Mužlјi su se našle grupe iz Boke, Zrenjanina, Jaša Tomića, Titela i drugih mesta. Titelsko udruženje učestvovalo je treći put, izvodeći prerađenu Grimovu bajku o Crvenkapi pod nazivom „Vuk i Crvenkape” za koju je tekst pisala Lidija Monić. Do sada su dobijali pohvalnice, a ove godine su nagrađeni za najbolјe kostime.

“Od sveg srca zahvalјujem se učitelјici Lidiji Monić što nam uči decu i vodi ih na ovakve manifestacije za decu i mlade. Udruženje ima desetoro dece koja aktivno uče mađarski jeziki i koja su učestvovala u ovom projektu. To su Daniel Šandor, Anita Šandor, Silvester Šandor, Teodora Maron, Anastasija Čikoš, Teodora Čikoš, Dora Dečermić, Ela Roža, Andrea Klepić i Milana Amidžić. Ove godine smo imali i podršku Opštine Titel, zahvalјujemo se predsedniku Draganu Božiću”, kaže Tamara Šandor, predsednica Mađarskog udruženja građana „Pipač”.

Muzej Tesle “pod opsadom” stranih turista

Iz godine u godinu Muzej Nikole Tesle obara sopstveni rekord po broju posetilaca. Samo protekle, 2018. godine, prodato je 135.771 ulaznica. Navala je svaki dan, a vikendom i praznicima red se otegne do ulice. I kad bi dan bio duži, opet ne bi bilo dovoljno termina da uđu svi koji su zainteresovani da posete jedinstven muzej u svetu sa originalnom Teslinom zaostavštinom iz života i stvaralaštva. – U najvećem broju posetioci Muzeja Nikole Tesle su stranci, mladi i sredovečni turisti sa kruzera i druge organizovane grupe koje u svom planu putovanja već unapred imaju zacrtan dolazak u muzej jednog od najznačajnijih svetskih naučnika. Oni uglavnom rezervišu termin nekoliko meseci ranije. Brojne su i porodice sa malom decom iz svih krajeva sveta. Interesovanje za Teslin lik i delo veliko je i među domaćim turistima. Najbrojnije su ekskurzije osnovnih i srednjih škola, ali u poslednje vreme sve češće naši ljudi i individualno dolaze da saznaju više o nekom ko je toliko zadužio čovečanstvo – ističe Tatjana Dejanović, koordinator na stalnoj postavci.

Zanimljivo osmišljena i stručno vođena tura, koja traje 45 minuta, počinje filmom „Nikola Tesla – duh, delo, vizija”, autora Branimira Jovanovića, na srpskom ili engleskom, sa titlom na više svetskih jezika: francuskim, nemačkim, ruskim, mađarskim, slovenačkim, grčkim, turskim, kineskim.

Stalna izložba postavljena u prizemlju, podeljena je u dva dela. Jedan nas upoznaje sa biografskim podacima Nikole Tesle, a drugi predstavlja njegov naučni rad sa najznačajnijim izumima i nekoliko radnih modela koji se koriste za demonstraciju.

Na stalnoj postavci mogu se videti Teslini najznačajniji patenti. Polazi se od indukcionih motora koji predstavljaju početak druge industrijske revolucije, a koji su i danas u svakodnevnoj upotrebi u svim segmentima života. Najinteresantniji eksponat među njima je Teslino Kolumbovo jaje, koje nema praktičnu primenu, ali je impresivna njegova verzija rešenja Kolumbove zagonetke – kako jaje da stoji na svom vrhu. Prikazana je i maketa hidrocentrale na Nijagari, u kojoj je ugrađeno devet Teslinih patenata, od ukupno 13 primenjenih (u ovom slučaju, Tesla je dokazao da je za prenošenje energije na veće razdaljine bolje koristiti naizmeničnu, nego jednosmernu struju). U centru pažnje su transformatori koji pojačavaju napon i koriste se za bežični prenos energije i signala. Tatjana napominje da je i odraslima i deci najatraktivniji Teslin transformator izlaznog napona 500 kilovata, koji skraćeno zovu veliki trafo.

Muzej čuva i Tesline lične stvari. Izložene su zbirke fotografija, deo garderobe, torbica koju je tkala njegova majka, originalna dokumenta, bogate prepiske s rođacima, poznatim naučnicima i kompanijama, njegovi radovi, planovi, crteži, instrumenti koje je koristio za rad…

Pogled svima prvo privuče elegantno odelo po kome se može zaključiti da je naučnik bio izrazito vitak čovek, kao i njegove famozne zelene cipele, očuvane kao da su juče izašle iz radnje, koje jasno govore da je Tesla bio i vrlo pedantan čovek. Neki smatraju da je čak bio hipohondar, jer ništa nije pipao rukama. Uz cilindar sa njegovim inicijalima u vitrini je i nekoliko njegovih rukavica koje je stalno nosio.

– Tura se završava kod urne sa posmrtnim pepelom našeg velikog naučnika, pa je Muzej Nikole Tesle zbog toga memorijalni, a ne samo muzej nauke i tehnike – podseća naša sagovornica.

Obilazak muzeja sa vodičem moguć je za grupe veće od deset osoba uz obaveznu prethodnu najavu. Bez rezervacije se ne može ući! Cena ulaznice sa vodičem na srpskom jeziku za individualne posete je 250 dinara, a za grupe 150 dinara. Cena ulaznice sa vodičem na engleskom jeziku za grupne posete je 300 dinara, a 500 dinara za pojedince. Za decu do sedam godina ulaz je besplatan.

Muzej Nikole Tesle osnovan je 5. decembra 1952. godine, a za javnost otvoren 1955. Smešten je u Krunskoj ulici 51 u Beogradu, u kući koja je pripadala Đorđu Genčiću, sagrađenoj prema projektu arhitekte Dragiše Brašanovića između 1927. i 1929. Osim što je reprezentativne arhitekture, direktorka Ivona Jeftić pobrinula se da zgrada muzeja, koja je 1987. proglašena spomenikom kulture, bude ovenčana bokorima cveća raskošne lepote.

Đaci iz Užica i Kragujevca na Svetskom prvenstvu u robotici

Tokom vikenda u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu održane su nacionalne kvalifikacije za učešće na Svetskom prvenstvu u edukativnoj robotici (Educational Robotics Contest) koje će u decembru biti organizovano u Šangaju. Na takmičenju u Beogradu od ukupno 10 škola, najbolje rezultate u kategoriji osnovih ostvarila je Prva osnovna škola Kralja Petra II iz Užica, dok je u konkurenciji srednjih škola najbolja bila Prva kragujevačka gimnazija. Zahvaljujući postignutim rezultatima, ove ekipe će u decembru predstavljati Srbiju na prestižnom svetskom robotičkom takmičenju u Kini, gde će znanja odmeriti sa vršnjacima iz preko 50 zemalja. Tema ovogodišnjeg WER takmičenja je veštačka inteligencija, a učenici će imati zadatak da robota isprogramiraju tako da uz korišćenje veštačke inteligencije savladaju prepreke na unapred zadatim stazama.

Osnovna škola u Leposaviću obeležila vek postojanja

Osnovna škola u Leposaviću obeležila je vek postojanja.  Oko 700 učenika i nastavnika, svečanom akademijom proslavili su jubilej. https://www.youtube.com/watch?v=8Da7OOTF18o

Vremeplov: Umro Jovan Grčić Milenko

            Srpski pisac Jovan Grčić Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao “fruškogorski slavuj” umro je  10. juna 1875 godine. Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu (sadašnja Bratislava). Kao stipendista Matice srpske studirao je medicinu u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze, vratio u rodni Čerević u Sremu, i u 29. godini umro u manastiru Beočin. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. “prostih pesama”, po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je 1869. objavio “Pesme”. Pisao je i pripovetke i prevodio je Šilera, Getea, Hajnea.

Vremeplov: Rođen Sol Belou

Na današnji dan 10. juna 1915. godine rođen je američki pisac Sol Belou, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1976, u čijem delu je središnja tema moderan čovek, zaokupljen sumnjama i razočarenjima. Dela: romani “Henderson, kralj kiše”, “Čovek na klackalici”, “Žrtva”, “Ne propusti dan”, “Pustolovine Ogija Marča”, “Hercog”, “Planeta gospodina Semlera”, “Humboltov dar”, “Dekanov decembar”, priče “Mozbijeva sećanja”, drame “Poslednja analiza”, “Guka”, putopis “Do Jerusalima i nazad”.

Vremeplov: Umro Andre Amper

Francuski  fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike umro je na današnji dan 10. juna 1836. godine. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi s elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas (skraćeno Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

Vremeplov: Rođen Nikolaus Oto

Na današnji dan 10. juna 1832 godine rođen je nemački inženjer Nikolaus August Oto, izumitelj četvorotaktnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem (1876).

Vremeplov: Ubijen knez Mihailo

U Beogradu je na današnji dan 10. juna 1868 godine u Košutnjaku ubijen srpski knez Mihailo Obrenović (1839-42. i 1860-68). Vladao je autokratski, a kao pristalica prosvećenog apsolutizma izvršio je značajne reforme i državnoj upravi i vojsci, evropeizovao zemlju, osnovao Narodni muzej i Narodno pozorište u Beogradu. Nasledio ga je Milan Obrenović.

Vremeplov: Umro Rej Čarls

Na današnji dan 10. juna 2004 godine umro je čuveni bluz i džez kantautor Rej Čarls. Dobitnik je 12 muzičkih nagrada “Gremi”, među kojima su i za najbolju pesmu, koje je dobio tri puta za redom, za “Hit the Road Jack”, “I Can’t stop loving you” i “Busted”.

Novi Sad: Napadnut student iz organizacije protesta

Protest “1 od 5 miliona” saopštio je da je jedan od organizatora protesta u Novom Sadu, student Filozofskog fakulteta Dejan Bagarić, u subotu uveče fizički napadnut u Univerzitetskom kampusu i da je primljen u Urgentni centar Kliničkog centra “Novi Sad”. Organizatori protesta veruju da je napad političke prirode i traže od novosadske policije i tužilaštva da u najkraćem roku identifikuju, uhapse i izvedu na sud napadače na Bagarića. U saopštenju se kaže da su i prethodno, dan ranije, u novosadskom Univerzitetskom kampusu, meta napada bila dvojica studenata i aktivista organizacije “Krov nad glavom”.

Za matursko veče i do 55 hilјada dinara

Nije lako izračunati koliko roditelјe košta matursko veče jer, čini se, spisak može da se proteže u nedogled. Ove godine, računica kaže, potrebno je između 14.000 i 42.000 dinara za matursko veče. I to nije gornja granica. Vlasnik jednog butika kaže za RTS da halјina za devojke košta od 4.000 do 17.000, a ima i ekskluzivnih koje koštaju i 20.000 dinara. Većina halјina je, međutim, od 7.000 do 9.000, a cipele od 4.000 do 8.000 dinara. Ne treba zaboraviti ni torbicu, koja je oko 2.000 dinara. Profesionalna šminkerka Sara Borojević, navodi RTS, šminkanje naplaćuje trideset evra, dok je za obično pranje i feniranje kose potrebno najmanje 500 dinara, odnosno, 5.000 ukoliko se radi farbanje i nijansiranje kose.

Proslava u restoranu košta od 4.000 do 8.000 dinara. Cena je viša ukoliko je angažovan bend zvučnijeg imena. Kada se sve sabere, iznos bi mogao biti od 20.000 do 55.000 dinara. Plaćaju se i fotografije i snimci s proslave, iznajmlјivanje automobila ili taksija, nastavak proslave u nekom drugom lokalu. U najbolјem slučaju devojka bi mogla da se spremi i provede u restoranu za 18.500 dinara. Računica za muškarce je, pored već navedenih troškova, još 7.000 do 15.000 dinara za odelo i 4.000 do 10.000 za obuću. To je oko 15.000 dinara. Uz te cene bi broj maturanata, koji se prijavlјuju za proslavu, verovatno bio veći. Ovako, cena je mnogim porodicama nedostižna.

Nepravilnosti u Višoj medicinskoj školi u Ćupriji

Na pitanje o nepravilnostima za koje je Ministarstvo utvrdilo da ih je bilo u Višoj medicinskoj školi u Ćupriji, Šarčević objašnjava kako su se stvari odvijale, kako zbog autonomije koju je škola imala Ministarstvo nije moglo da smeni nadležne, ali dodaje da su se sada stvari promenile, da je škola ušla u sastav akademije za Rasinski okrug, te da sadašnji koordinator koji je inače pravio prekršaje sigurno to neće ponovo biti, ili, kako tvrdi, on neće više biti ministar prosvete.

Hladovina ne štiti dovoljno od sunca, obavezne zaštitne kreme

Počinje sezona godišnjih odmora, a odlazak na more može da se pretvori u noćnu moru za vas i porodicu ukoliko se adekvatno ne zaštitite od sunca. Opekotine na koži, bolovi, neprespavane noći, nisu samo trenutni problem, već mogu da imaju i dugoročne posledice, a jedna od njih je najzloćudniji tumor, melanom. Sunce je izvor života, zahvaljujući njemu koža stvara vitamin D, sunce je važno i za dobro funkcionisanje pankreasa, dok je karcinom dojke češći u zemljama gde ima manje sunca. Međutim, izlaganje kože sunčevim zracima u doba dana kada je sunce najjače ima štetne, dalekosežne posledice. Osim ultraljubičastog zračenja (UVA, UVB) za koje znamo da je štetno, najdublje u kožu prodire infracrveno zračenje (IR-A) koje izaziva promene u ćelijama.

“Zaštita kože neophodna je tokom celog dana i u gradskim uslovima, a ne samo na plaži. Treba biti veoma oprezan sa infracrvenim A zračenjem”, kaže dermatolog dr Nevenka Dokmanović i dodaje da je zaštita važna posebno kod dece. Ona ne preporučuje deci do tri godine odlazak na more i izlaganje visokim temperaturama, već za decu tog uzrasta preporučuje planinu tokom letnjih dana. Na moru, kako kaže, treba obratiti posebnu pažnju da se koža minimalno izlaže zračenju i da na sunce ne treba izlaziti bez zaštitne kreme. “Krema se nanosi u sobi, pre odlaska na plažu i nanosi se ponovo na svaka dva, tri sata”, pojasnila je ona na edukativnoj tribini o štetnosti infracrvenog zračenja “Uzmite najbolje od sunca”.

Pedijatar iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj dr Goran Vukomanović kaže da roditelji u putnu apoteku prvo treba da spakuju kreme za sunčanje.

About the Author

admin