Vesti – 11.06.2019.

„Deca ne bi trebala raditi na poljima, ali moraju imati snove!“

„Eksploatacija u detinjstvu je zlo … nepodnošljivo za ljudsko srce“.
Ozbiljan rad u socijalnom zakonodavstvu uvek počinje sa zaštitom dece“.(Albert Tomas, prvi direktor ILO)

Svake godine, širom sveta, 12. juna obeležava se Svetski dan borbe protiv dečijeg rada. I pored pozitivnih  rezultata i danas  još uvek 152 miliona dece, umesto da idu u škole, rade. Šta više, čak 73 miliona od njih je angažovano na opasnim poslovima, a 40 miliona  su robovi.

Radničke organizacije su, u 60-im godinama prošlog veka, prve pozivale na kampanje protiv dečijeg rada. Dečiji rad ostaje i dalje  uvreda za cilјeve sindikata svuda i stoga je klјučna polazna tačka za razvoj radničkih organizacija. Kao masovne organizacije, sindikati doprinose naporima da se eliminiše dečiji rad. Kolektivno pregovaranje – kao deo socijalnog dijaloga – jedna je od glavnih sindikalnih strategija za borbu protiv dečijeg rada. Kao organizacije koje vode kampanju, sindikati mogu širiti nove poruke i preduzimati  direktne akcije kako bi uticale na radno pravo i praksu. Kao vertikalno integrisane organizacije sindikati  obezbeđuju jedinstvenu vezu između globalnog i nacionalnog nivoa u pitanjima vezanim za socijalnu zaštitu i prava dece. Sindikati su u dobroj poziciji da deluju kao nadzorni organ nad procesom i  mogu da preduzmu i direktne akcije kako bi sprečili dečiji rad i uklonili decu sa radnih  mesta i pomogli da se osigura alternative –  kvalitetno obrazovanje i priprema za svet rada odraslih. Organizacije nastavnika na nacionalnom i međunarodnom nivou imaju klјučnu ulogu u promovisanju Obrazovanja za sve (EFA).

Konačno, Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC)  i Međunarodna zajednica prehrambenih, polјoprivrednih, hotelijerskih, ugostitelјskih, duvanskih i drugih radničkih udruženja (IUF) i dalјe igraju centralnu ulogu u promovisanju eliminacije dečijeg rada kao dela  korpusa opštih lјudskih prava i šanse za ostvarivanje Globalnih ciljeva razvoja. 

NSJS i NSPRV organizuju i ove godine svečanu  konferenciju posvećenu borbi protiv dečijeg rada koju organizuju u velikoj sali Stare Gradske kuće u Somboru, Trg Svetog Trojstva 1, u sredu, 12. juna, sa početkom u 12.00 časova. 

Pozivamo i Vas da se pridružite svetskom pokretu protiv dečijeg rada.
Deca moraju imati snove!

Šarčević najavio promene: Srednja škola obavezna!

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević izjavio je juče da se radi i ide u pravcu uvođenja obavezne srednje škole i naglasio da je za to potrebna i promena Ustava Prema Ustavu Srbije, osnovna škola je besplatna i obavezna, a srednja je besplatna, podsetio je Šarčević gostujući na TV Prva. On je pojasnio da je za obavezno srednjoškolsko obrazovanje potrebno da se naprave mreže učeničkih domova, da se organizuje prevoz i iskoriste zakoni koji su već doneti i dodao da se to ne radi preko noći, ali da se već radi na tome na osnovu strategije do 2030. godine.

Napredovanje nastavnika ubuduće kroz poseban sistem

Ministar Mladen Šarčević je istakao da će biti uveden sistem napredovanja nastavnika, a koji će se meriti uspehom đaka. – Stvari treba da postanu logične i smisaone. Osnovni rad je ishod rada nastavnika i znanje koje učenik nosi, lako se dolazilo do sada do 5,0 proseka – kaže ministar.

Prema njegovim rečima, država treba da radi ozbiljne preseke u nekoj fazi školovanja, a u Srbiji je prvi presek tek na kraju osnovnog školovanja. -Želimo da ustanovimo standard da se presek radi na dve godine, do tada proizvoljno ocenjivanje nastavnika, negde su kriterijumi blaži ili stroži, nema prave slike – naveo je Šarčević.

Govoreći o pilot projektu uvođenja jednosmenskog rada škola, kojima je obuhvaćeno 248 škola od 1. septembra, Šarčević kaže da će u Beogradu biti ne manje od 30 škola. – Plan je da uvedemo jednosmensku nastavu u sve škole u Srbiji – rekao je Šarčević.

Šarčević: Prijemni ispiti biće mnogo stroži!

Ministar prosvete Mladen Šarčević  je istakao da polaganje maturskog ispita treba da se uozbilji. – Ranijih godina se prepisivalo, testovi su se prodavali na ulici, dok u drugim državama to je na državnom nivou, sve je digitalizovano, svet to ozbiljno posmatra – zaključio je Šarčević za TV Prva.

Mirović primio osvajačе prvog mеsta na EUROBOTU 2019

Prеdsеdnik Pokrajinskе vladе Igor Mirović primio jе juče studеntе čеtvrtе godinе Fakultеta tеhničkih nauka u Novom Sadu, koji su osvojili prvo mеsto na mеđunarodnom takmičеnju EUROBOT 2019 u Francuskoj, u konkurеnciji 33 tima iz 16 zеmalja.

Sankt Petersburg: Uskoro nuklearni centar u Srbiji

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović je u petak 7. juna, posle sastanka sa generalnim direktorom ruske državne korporacije Rosatom Aleksejom Lihačovim, najavio da će u narednih nekoliko meseci biti postignut međuvladin dogovor dve zemlje za izgradnju istraživačkog i naučnog centra za upotrebu nuklearne energije u mirnodopske svrhe u Srbiji”Mi sa njima razgovaramo o izgradnji istraživačkog i naučnog centra koji bi se koristio isključivo u mirnodopske svrhe, a pre svega za medicinu i poljoprivredu i sve nove tehnologije koje se koriste u okviru razvoja digitalizacije”, rekao je Popović novinarima na ekonomskom forumu SPIEF. Kaže da je na današnje sastanku sa Lihačovim postignuto nekoliko dogovora koji će biti realizovani u narednih nekoliko meseci i kroz međuvladin dogovor. “Kao i potpisivanjem nekoliko sporazuma koji će biti osnova za izgradnju tog naučno- istraživačkog centra”, naveo je Popović. Rosatom trenutno ima veliku ekspanziju izgradnje nuklearnih elektrana po celom svetu, dodao je ministar.

SPIEF: S Rusima i Slovencima o upotrebi kosmičkih snimaka

Ruska korporacija Roskosmos, ali i Slovenija, pomoći će Srbiji da počne da koristi najnovije tehnologije za upotrebu satelita i snimaka iz kosmosa za potrebe privrede i bezbednosti, izjavio je u petak  ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović na ekonomskom forumu SPIEF u Sankt Peterburgu. Popović je nakon sastanka sa slovenačkim ministrom ekonomskog razvoja i tehnologije Slovenije Zdravko Počivalšekom preneo novinarima da su razgovarali o bilateralnoj saradnji dve zemlje u oblasti inovacija i digitalizacije.

“Ogroman je prostor za saradnju sa našim slovenačkim prijateljima u toj oblasti i to je danas potpuno neiskorišćeno”, rekao je Popović. Kaže da su dogovorili njegovu poseti Sloveniji, kao i posetu Počivalšeka Beogradu, kako bi srpske inovacione tehnološke kompanije mogle da rade na tržištu Slovenije, a da srpski stručnjaci, kao jedni od najboljih, pokažu svoje znanje i obrnuto.

Ministar je rekao da bi Srbija i Slovenija mogle i zajedno da nastupaju na trećim tržištima u toj oblasti i podsetio da Srbija ima slobodan izvoz u Rusiju i zemlje Evroazije. “Razgovarali smo i o potpuno novim tehnologijama u vezi sa korišćenjem satelita i kosmičkih snimaka, za razne vidove privrede i poljoprivredu i za druge tehnologije, ali i za potrebe odbrane i policije. Slovenija je u tim istraživanjima odmakla više od nas”, rekao je Popović. Dodao je da je Slovenija član Evropske kosmičke agencije, a da naša zemlja još nije.

Ekonomija budućnosti: Ljudi i roboti će raditi zajedno

Ministar za inovacije i tehnološki razvoja Nenad Popović učestvovao je u petak 7. juna u Sankt Petersburgu u diskusiji “Stvaranje kadrova za prelazak na ekonomiju budućnosti” na ekonomskom forumu SPIEF i poručio da je budućnost radnih mesta u zajedničkom radu čoveka i robota. Popović je rekao da Srbija sprovodi ulaganja koja će omogućiti stvaranje “kadrova budućnosti”. “Ljudi ne treba da budu zabrinuti za svoje poslove, roboti ne kradu radna mesta od ljudi, oni ih transformišu – na bolje”, rekao je ministar Popović. On je istakao da već sada statistika beleži brži rast broja robota koji se koriste u radu u odnosu na broj novozaposlenih ljudi. “U poslednjih nekoliko godina, u nemačkoj automobilskoj industriji, broj ljudskih radnika porastao je za 13 odsto, a robota za 17 odsto. Fabrike budućnosti će biti prostori u kojem će ljudi i roboti raditi zajedno, timski izvršavajući isti radni zadatak i u bliskoj fizičkoj interakciji”, rekao je Popović.

On je dodao da su za razvoj industrije 4.0, potrebni inženjeri 4.0. “U budućnosti će biti najvažnije stvaranje kvalitetnih, multidisciplinarnih, inženjera, koji će pored svojih tehničkih kompetencija, morati da imaju izgrađene meke veštine i da budu više orijentisani ka zahtevima tržišta”, rekao je Popović. Ministar je istakao da je Srbija prepoznata u svetu po snažnoj inženjerskoj bazi. “Prema istraživanju najrenomiranije svetske agencije za istraživanje startap ekosistema, Startap Džinom (Startap Genome) iz San Franciska, Srbija se nalazi među prvih pet zemalja u svetu prema kvalitetu inženjerskog kadra”, istakao je Popović. Prema njegovim rečima, ljudi će u budućnosti, tokom svoje profesionalne karijere, morati tri ili četiri puta da transformišu svoje profesionalne kompetencije, usled snažnog uticaja tehnološkog napretka na tržište rada. “To su velike promene koje zahtevaju novi pristup u obrazovanju kadrova. Univerziteti više nisu dovoljni, potreban je otvoren pristup znanju, deljenje iskustava, izgradnja preduzetničkih kompetencija kod mladih, budućih tehnoloških lidera, da bi uspešno poslovali na tržištu koje se svakih 2-3 godine dinamično menja”, naglasio je Popović.

On je istakao da Srbija sprovodi ulaganja koja će omogućiti stvaranje “kadrova budućnosti”. “Jedan od naših glavnih ciljeva je izgradnja inovacione infrastrukture. Industrijski parkovi, inovacioni i naučno-tehnološki parkovi, startap centri u regionima – to su nova mesta okupljanja, gde se u harmoničnom odnosu svih glavnih aktera – industrije, akademije, države, startap zajednice, formiraju “kadrovi budućnosti”, rekao je Popović.

Pored ministra Popovića, na panelu “Kadrovi za prelazak na ekonomiju budućnosti”, govorili su i ministar obrazovanja Ruske Federacije, Mihail Kotjukov, federalni ministar ekonomije i energetike Nemačke, Peter Altmajer, i drugi.

Mladi virtuoz školovanje nastavlja u Kanadi

Petnaestogodišnji Slaven Balać ove godine će, posle samo dve godine provedene u Srednjoj muzičkoj školi “Isidor Bajić”, maturirati na Odseku za klarinet i školovanje nastaviti u Kanadi. Vanserijski talenat, ali i samopregoran rad omogućili su mu da srednju školu pohađa ubrzano i za jednu školsku godinu završi dve. Slaven je ekstremno dobar izvođač, koji pred nastupe nema tremu, nego oseća odgovornost i jedva čeka da nastupi, što ni kod telentovane dece nije čest slučaj, kaže Slavenov nastavnik klarineta Đura Pete. Kako dodaje, njegov poseban kvalitet je i što poseduje dozu tekozvane muzičke drskosti, ne ustručava se da proba nešto novo, da eksperimentiše i on ga s radošću pušta da kreira.  Pored toga, njegovo školovanje teče kroz savršenu saradnju učenika, škole i roditelјa, što je takođe veoma važno za napredovanje u karijeri, a ona koja je pred njim sigurno će biti izuzetna, navodi Pete.

S klarinetom se ovaj Novosađanin druži od sedme godine, a o uspešnosti tog druženja, pored Svetosavske nagrade Ministarstva prosvete za prošlu godinu, govore i mnogobrojne nagrade na takmičenjima u zemlјi i inostranstvu koje niže od početka druženja s klarinetom pre sedam godina. Stručne žirije Slaven je oduševlјavao kako u Požarevcu, Beogradu, Subotici, Zaječaru, Lazarevcu, Zemunu, Novom Sadu, tako i u Francuskoj, Italiji, Makedoniji, Češkoj Republici, Rusiji, Belorusiji, Rumuniji i Sloveniji. Posle srednje škole planiram da studije nastavim na Univerzitetu “Mek Gil” u Montrealu u Kanadi, gde sam 2015. bio na seminaru i pozvali su me da dođem kada maturiram, te sam sada aplicirao i u aprilu čekam rezultate, kaže Slaven Balać. Razmatra, dodaje, i mogućnost da ode na studije u Nemačku, jer su i tamo veoma dobri uslovi za studije klarineta.

A posle osnovnih studija, voleo bih da doktoriram i da se uporedo bavim i pedagoškim radom na nekom od prestižnih svetkih univerziteta, ali i da budem solista i nastupam s poznatim kamernim sastavima i orkestrima i publici se predstavim najbolјe što mogu, ukazuje Valać.

Slobodnog vremena, kaže Slaven, ima malo i koristi ga za druženje s porodicom i prijatelјima,a ponekad zaigra i fudbal. Kao jedini učesnik iz Srbije i najmlađi polaznik, uspešno je završio seminar klarineta u Podsredi u Sloveniji kod profesora Andreja Zupana, koji mu je dodelјen kao specijalna nagrada na takmičenju „Emona“ u Ljublјani 2013. Usavršavao se u Crnoj Gori, Kanadi, Nemačkoj i Rumuniji, a kao solista nastupao ispred gudačkog orkestra svoje škole i duvačkog orkestra „Morahalom” iz Mađarske. Stalni je član i solista Filharmonije mladih “Borislav Pašćan”. Slaven je do sada imao i dvanaest solističih koncerata u našoj zemlјi, ali i u Mađarskoj i Republici Srpskoj i preko 200 javnih nastupa u Srbiji, Sloveniji, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji, Francuskoj, Češkoj Republici, Italiji, Mađarskoj, Rumuniji, Rusiji, Belorusiji i Kanadi. Ovaj srednjoškolac s godinama osnovca, nije samo talentovan, nego i human, što je dokazao i učešćem na humanitarnim koncertima za decu Ukrajine i Sirije u Kanadi i u Novom Sadu na koncertu „Podržimo humanost, održimo tradiciju“ i onom posvećenom lečenju obolelog sugrađanina Gorana Sremčića. Od 2017. Slaven je i najmlađi član Udruženja muzičkih umetnika i Internacionalne asocijacije za muzičku edukaciju „ISME“iz Australije.

Od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Vojvodine nagrađen novcem za kupovinu novog klarineta, a od Pokrajinske vlade dobio je pohvale za 2017. i 2018, kada je dobio i Vidovdansku nagradu Novog Sada.

Kaćki osnovci uspešni na takmičenju iz robotike

Na nedavno održanom republičkom takmičenju Robotika za osnovne škole (ROBO-INT INVENT) u Požegi, Pavle Jovanović, učenik OŠ “Đura Jakšić” iz Kaća, osvojio je 3. nagradu za rad “Bezbednosni pristup pomoću RFID kartice” –  korišćenjem Arduina. Arduino je ploča s mirkokontrolerima za samostalno sastavlјanje, a njen sadržaj zavisi od projekta koji treba da se ostvari. Sadrži najčešće korišćene i korisne elektronske komponente, senzore i kotrolere. Učenik kaćke škole Stefan Polјakov (7. razred) predstavio se s projektom Astro Pi Mission Zero, gde je koristio HAT SENSE emulator kojim je izvršio merenje temperature, pritiska i vlažnosti vazduha u astronautskoj komori, preko kojeg je pišući programski kod, poslao tekstualnu i slikovnu poruku i obaveštenje o temperaturi i vlažnosti vazduha astronautima na Međunarodnoj istraživačkoj stanici u svemiru (ISS).

– Mišion Zero nudi učenicima i mladim lјudima priliku da svoje računarske programe pošalјu u svemir na ISS-u. Moguće je da napišu određen program za prikazivanje poruka, kako tekstualnih tako i slikovnih, koje asociraju na vremenske uslove, tj. prikaz visoke ili niske temperature, pošto je moguće raditi proračune u rasponu merenja temperature od -40 stepeni Celzijusa do +120 stepeni Celzijusa i poslati ih astronautima na svemirskoj stanici – kaže njihova mentorka, profesorka informatike Jasmina Jerković. – Stefan Polјakov iskoristio je STOP Bit koji smo dobili kao poklon za rad robotičke i multimedijalne sekcije u školi od kompanije Kitronik za Stefanov drugi projekat koji je proširio i izvršio upravlјanje i kontrolu rada semafora (Traffic Light System Control) koristeći Raspberry Pi Zero. Važno je reći da su svi programi otvorenog koda, što znači da ga mogu koristiti i naredne generacije. Drugim rečima, kasnije se mogu dopisivati i unapređivati, što je veoma važno u obuci iz ove oblasti. Učenik Dušan Srdić (6. razred) na ovom takmičenju učestvovao je sa dva projekta: “Robotska hidraulična ruka” i “Model cementne mešalice za malter”

Bečej: Mali virtuozi pokazali umeće

Spuštena je zavesa na Osmo međunarodno muzičko takmičenje „Fantast 2019“ u organizaciji bečejske Muzičke škole „Petar Konjović“. Muzički talenti iz devet država blјesnuli su punim sjajem muziciranjem na šest instrumenta: violini (98), violončelu (28), gitari (69), klaviru (216), tamburi (38) i harmonici (58). – Ove godine je nastupilo 507 učenika 84 muzičke škole iz 68 gradova Austrije, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Makedonije, Rusije, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske i, naravno, Srbije. Prezadovolјni smo kako je sve proteklo, a i povratne informacije su istovetne. Ponosni smo što se Bečej predstavio kao izuzetan domaćin atraktivnog takmičenja i što se iz godine u godinu širi lepeza učesnika –  veli direktorka Muzičke škole Tamara Krajtmar.

Maksimalnih 100 bodova osvojilo je 29 učenika i to 15 svirajući na klaviru, šest na violini, po troje na gitari i harmonici i dvoje na violončelu. Leureat ovogodišnjeg takmičenja je Ajda Gutnik, takmičarka četvrte kategorije violine Glazbene škole Vrhnika iz Slovenije, koja je nagrađena posebnim nastupom u Bečeju o trošku organizatora. Nagrade u vidu plaketa pripale su najmlađoj učesnici petogodišnjoj Hani Dževdetbegović, učenici Male škole violine iz Tuzle, i najuspešnijoj nastavnici Jeleni Dobrković iz ŠOMO „Petar Drugi Petrović Nјegoš“ u Baru. Nagrada za školu sa najvećim brojem učenika (23) pripala je MŠ „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, uz napomenu da je domaćin imao jednog takmičara više. Iz škole domaćina 15 učesnika osvojilo je prve nagrade, a preostalih devet je osvojilo bodove za drugu nagradu.    

Tri stana u Novom Sadu za štićenike Dečijeg sela

Štićenicima Dečijeg sela iz Sremske Kamenice, koji su napunili 18 godina i više nisu u sistemu socijalne zaštite, od 7. juna  imaće  na raspolaganju tri stana u Novom Sadu. Reč je o službenim stanovima, koji su javna svojina Autonomne Pokrajine Vojvodine, a koja je pokrajinska vlada opredelila za potrebe Dečijeg sela. Stanovi se nalaze u Ulici Veljka Petrovića, potom u Vase Stajića i treći u Ulici Vladimira Nikolića, koji su u petak posetili predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović i direktor Dečijeg sela Mirko Jankelić. “Ovi su stanovi su bili u režimu službenih stanova, u vlasništvu APV, kao javna svojina i mi smo, videvši da nema potrebe za njihovim korišćenjem u tom režimu, stanove adaptirali i predajemo ih Upravi Dečijeg sela na dalje korišćenje”, rekao je Mirović.

Stanove će koristiti štićenici koji su napunili 18 godina i više nisu u sistemu socijalne zaštite, odnosno više nisu smešteni u objektu Dečijeg sela. “Oni će moći da ih koriste ili kroz sistem ‘kuća na pola puta’ ili kroz neki drugi program Dečijeg sela. Ono što je najvažnije jeste da će ti mladi ljudi na ovaj način moći da se potpuno integrišu u društvo, da se osamostale, da imaju bolje uslove za učenje, studiranje, kasnije i za posao i srećniji život”, rekao je Mirović.

U Dečijem selu trenutno ima 15 studenata, a dvojica su na master studijama. “Svi oni bili su deca Dečijeg sela, u to vreme završavali osnovne, srednje škole, potom upisivali fakultete. Dvojica, na primer, uspešno završavaju master studije. Ovim stanovima unapređujemo njihove uslove za život i integraciju u društvo”, rekao je direktor Dečijeg sela Mirko Jankelić. Kaže da je i do sada ta ustanova pomagala svojim štićenicima, te da je uveren da će pokrajinska vlada i ubuduće podržavati njihov rad i na ovaj način pomagati, što najviše znači samim štićenicima te ustanove. “Zahvaljujući ovakvom stanovima koje je pokrajinska vlada opredelila za Dečije selo, mi ćemo uspeti da se profilišemo kao pružaoci još jedne usluge u sistemu socijalne zaštite, a to je stanovanje uz podršku za mlade, koji napuštaju sistem socijalne zaštite. To znači da mladi koji su napustili svoj boravak u ustanovama i trebaju da izađu, a nemaju uslova za povratak u sredinu, odakle potiču, da im damo dodatnu podršku za integraciju u društvo”, objasnio je Jankelić.

I mladi iz Srbije kumuju u Pegazu

Povodom 100 godina od osnivanja Međunarodne astronomske unije, pokrenut je projekat „IAU100 Name ExoWorlds”, u kojem će građani zemalja članica imati priliku da imenuju jednu egzoplanetu (planeta van Sunčevog sistema) i njenu matičnu zvezdu. Srbija je dobila čast da  predloži ime za planetu koja trenutno nosi naziv WASP-60 b i koja se okreće oko žute, patuljaste zvezde WASP-60 u sazvežđu Pegaza, na oko 1.200 svetlosnih godina od Zemlje. Ova planeta ima dvostruko manju masu od našeg Jupitera, iako je skoro iste veličine, i za nešto više od četiri dana obiđe oko svoje matične zvezde po gotovo savršenom krugu.

Prof. dr Anđelka Kovačević, član Nacionalne komisije za imenovanje egzoplaneta u Srbiji i šef Katedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu, ističe da je ovo prvi put u istoriji naše zemlje da smo pozvani da imenujemo dva objekta van Sunčevog sistema: zvezdu i njenu planetu. – Naime, do sada smo imali priliku da dajemo imena malim telima (asteroidima) u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, tako da se u ovom delu Sunčevog sistema kreće 15 malih planeta (asteroida), koje nose imena Srbija, Beograd, Tesla, Zvezdara, Simonida, Jugoslavija itd. Većinu ovih objekata sa srpskim nazivima otkrili su astronomi s Astronomske opservatorije na Zvezdari u Beogradu – ističe dr Anđelka Kovačević.

Prof. dr Tijana Prodanović, predsednik Nacionalne komisije za imenovanje egzoplaneta i nacionalni koordinator za popularizaciju astronomije, objašnjava da će usvojena imena biti rezultat nacionalnih konkursa i takmičenja koji pre svega uključuju mlade generacije (đake i studente) jedne zemlje. Stoga je upućen zvanični poziv svim školama u Srbiji da se uključe u ovaj zabavan projekat i daju svoje predloge. –Takođe, poziv je upućen i profesionalnim astronomima, kao i svim amaterskim astronomskim društvima. Reakcije koje za sada dobijamo izuzetno su pozitivne – kaže dr Prodanović. Svi predlozi koje odobri Nacionalna komisija, vodeći računa o strogim pravilima koje je definisala unija, učestvovaće u glasanju putem društvenih mreža, nakon čega će 10 imena s najviše glasova učestvovati u finalnom glasanju širom zemlje, tokom Noći istraživača, 27. septembra 2019. – WASP-60 b nije tek jedna od brojnih planeta. Ona je veoma interesantna i za buduća istraživanja jer ima poluprečnik kao Saturn i masu koja je upola mase Jupitera, što je čini veoma neobično kompaktnom za planetu koja orbitira oko majke zvezde koja je nešto osiromašena metalima. Ona je izuzetan primer egzoplanete koja se može posmatrati sa Zemlje i koja nam može pružiti nove uvide u nastanak i evoluciju planetskih sistema – precizira prof dr Anđelka Kovačević. Dr Prodanović dodaje da se radi o projektu koji može imati jako veliki domet u javnosti, a posebno može uključiti veliki broj mladih osoba u osmišljavanje imena, i tako ih zainteresovati za astronomiju, nastanak i evoluciju zvezda i sistema planeta, i nauku uopšte.

Trenutna kataloška oznaka WASP za ovaj planetski sistem je skraćenica od naziva projekta „Wide Angle Search for Planets”, u okviru kojeg je sistem otkriven. Reč je o projektu sistematske potrage za egzoplanetama pomoću metode tranzita. Projekat WASP je najuspešniji projekat koji koristi teleskope na površini Zemlje, i do sada je otkrio preko 100 egzoplaneta. Jedino je svemirska misija Kepler pronašla više.

Vremeplov: Vuk Karadžić izabran za akademika

Na današnji dan 11. juna 1842. godine Vuk Stefanović Karadžić izabran za dopisnog člana Društva srpske slovesnosti (preteče današnje SANU).

Vremeplov: Umro Vasa Čubrilović

Na današnji dan 11. juna 1990. godine umro je srpski istoričar, akademik Vasa Čubrilović, aktivni član “Mlade Bosne”, profesor Beogradskog univerziteta. Kao učenik pristupio je nacionalno-revolucionarnoj organizaciji “Mlada Bosna”, a kao učesnik Sarajevskog atentata osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske 1918. bio je u zatvoru. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. Između dva svetska rata pripadao je levom krilu Zemljoradničke stranke. Posle Drugog svetskog rata izvesno vreme bio je ministar, zatim profesor Univerziteta a po obnovi predratnog Balkanološkog instituta (izvorno “Balkanski institut”) postaje njegov direktor. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i studija. Dela: “Bosanski ustanak 1875-1878”, “Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini”, “Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi”, “Politička prošlost Hrvata”, “Istorija političke misli u Srbiji XIX veka”, “Odabrani istorijski radovi”.

Vremeplov: Umro Aleksandar Veliki

Jedan od najvećih vojskovođa u istoriji preminuo je u Vavilonu na današnji dan, 11. juna 323. godine pre nove ere. Razlozi njegove smrti su nejasni i najčešće se navodi da je umro od groznice zapadnog Nila, a po nekim izvorima razlozi mogu biti i tifus ili malarija, od koje je bolovao u svojoj mladosti. Nije isključeno ni da je bio otrovan. Svakako posle svog povratka u Vavilon se odao piću, što je, zajedno sa svim povredama koje je zadobio u borbi, oslabilo njegov organizam. Aleksandar III Makedonski pripadao je dinastiji Argijada, a među njegovim najvećim vojnim podvizima su osvajanje Persijskog carstva i dolazak čak do Indije. Neki izvori navode da je Aleksandar veliki preminuo dan ranije – 10. juna.

Vremeplov: Rođen Rihard Štraus

Na današnji dan 11. juna 1864. godine rođen je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus, dugogodišnji direktor Bečke opere. Počeo je da stvara u maniru kasnog romantizma i dospeo do ekspresionizma, ali je uvek ispoljavao visoko majstorstvo orkestracije. Jedan je od najboljih operskih kompozitora uopšte. Komponovao je i operete, balete, solo pesme, kamernu muziku. Dela: simfonijske poeme “Don Huan”, “Til Ojlenšpigel”, “Simfonija Alpa”, “Sinfonia domestica”, “Život junaka”, opere “Saloma”, “Elektra”, “Kavaljer s ružom”, “Egipatska Helena”, “Arabela”, “Danajina ljubav”.

Vremeplov: Rođen Ratko Božović

Na današnji dan 11. juna 1934. godine u Banjaluci  rođen je Radosav-Ratko Božović, sociolog kulture, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Vremeplov: Henri VIII venčao se s prvom od šest žena

Engleski kralj Henri VIII venčao se na današnji dan 11. juna 1509. godine s prvom od šest žena, Katarinom Aragonskom. Kasnije, zbog odbijanja pape da poništi taj brak, kralj je raskinuo sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.

Đurović: Potreban Centar za maloletne migrante uz stalni nadzor

Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć i zaštitu tražioca azila smatra da su poslednja dva ubistva maloletnih migranata povezana sa neizmirenim računima u kriminalnim aktivnostima, poput krijumčarenja, dugovanja novca i trgovine i upozorava da se maloletni migranti, bez pratnje roditelja moraju odvojiti od uticaja kriminalnih grupa u okviru sunarodnika i biti smešteni u poseban centar. “Naravno, poslednju reč u svemu ovome ima policija i očekujemo da vidimo šta će istraga doneti u konkretnom slučaju. Ali mi znamo sa terena da je upravo regrutovanje maloletnika za obračune i za različite poslove krijumčara i kriminalaca praksa , tako da sve okolnosti za sada govore da je ovo bio jedan obračun između krijumčarskih lanaca koji ovde vlada”, kaže Đurović. “Kriminalni lanci u koje su uključeni i migranti najviše regrutuju maloletne migrante bez pratnje iz svoje etničke grupe i iz svog okruženja, jer sa njima imaju uspostavljen odnos poverenja i kontakte i lako ih zloupotrebljavaju da prevode ljude preko granice, čak i da nose drogu”, kaže Đurović uz objašnjenje da je logika da za maloletnike važe neki” lakši režimi krivične i prekršajne odgovornosti”. On kaže da upravo ovaj slučaj može da bude opomena, da su maloletnici bez pratnje roditelja osetljiva grupa koja lako može biti zloupotrebljeni na njihovu štetu, a sutra i na štetu našeg društva On smatra da odgovor naše države na slučajeve poput ovog jeste da pokuša da zaustavi komunikaciju između maloletnika sa svojim starijim sunarodnicima i takvim kriminalnim grupama, tako što će da izmeste iz kampova kolektivnog tipa kao što su Obrenovac i Krnjača.

 On smatra da je potreban centar za maloletnike u kome bi se o njima vodila 24-časovna briga i to bi , kaže, država i sistem trebalo i obezbede – stručan, trajni nadzor i brigu što bi zaustavilo njihovo involviranje u kriminal. “Bitno je takođe da ova deca budu u sistemu. Preko 227 maloletnika bez pratnje tražilo je azil samo u prva četiri meseca ove godine, a od toga svega 19 je podnelo zahtev za azil koji je još u postupku. Svi ostali su u nekom pravnom vakumu”, upozorava Đurović.

Ističe da je veliki broj dece podložan manipulisanju, jer je reč o dečacima koji su prošli veliki put i željni da se domognu zapada. “Najčešće im to krijumčari i stavljaju u izgled, neke benefite koje mogu da dobiju na ovaj način. S druge strane naš utisak jeste da svi ovde očekujemo da oni prođu dalje. To koristimo kao izgovor da se ne pozabavimo ozbiljnije ovim problemom”, smatraa Đurović. Prema njegovim rečima, najveća odgovornost je na centrima za smeštaj, Komesarijatu za izbeglice i centrima za socijalni rad i starateljstvo koji bi trebalo da brinu o maloletnicima i njihovoj adekvatnoj zaštiti. “Kada je Srbija u ovakvoj situaciji kao tampon zona, kada ljudi ne mogu lako da nastave dalje, odmah cvetaju kriminalne grupe koje pre svega čine naši građani i to su neki prethodni kriminalci ili imaju neke veze sa kriminalnim miljeom”, rekao je on.

Đurović je zaključio da slični slučajevi postoje i u inostranstvu, pogotovo u zemljama koje imaju veliko migratorno-izbegličko iskustvo, jer tamo već postoje lokalne zajednice i razvijene kriminalne grupe samih migranata koji onda regrutuju maloletnike koje dolaze.

Ministarstvo za rad: Posebna pažnja maloletnim migrantima

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije saopštilo je danas da, u skladu sa svojim nadležnostima, posvećuje posebnu pažnju zbrinjavanju ugroženih kategorija migranata i tražilaca azila, a pre svega maloletnih migranata bez pratnje. U saopštenju Ministarstva ističe se da je Srbija prva zemlja u regionu koja je detaljno uredila ovo pitanje na najadekvatniji način, kada je ministar Zoran Đorđević u aprilu 2018. godine doneo Instrukciju o načinu postupanja centra za socijalni rad-organa starateljstva u realizaciji smeštaja maloletnih migranata/izbeglica bez pratnje. “U našoj zemlji trenutno postoji više ustanova (osam) koje obezbeđuju smeštaj maloletnih migranata bez pratnje, i tri ustanove koje su zvanično u ingerenciji resornog ministarstva i to: Zavod za vaspitanje dece i omladine Beograd, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd i Zavod za vaspitanje dece i omladine – Niš”, kaže se u saopštenju. Ministarstvo dodaje i da je Srbija pohvaljena u svetu zbog ovakvog načina ophođenja prema maloletnim migrantima i da je “dobila zahtev od Evropske unije da dostavi Instrukciju kako bi istu preveli i koristili u drugim zemljama koje su suočene sa ovim problemom”. U saopštenju se dodaje da je zaključno sa 3. junom u Srbiji registrovano 510 maloletnih migranata.

Uhvaćen lopov koji je opljačkao kuću ministra Šarčevića

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu uhapsili su u  subotu  8. juna V.J. (1973), zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa. On se tereti da je u noći između 27. i 28. aprila ove godine u Beogradu, preko terase uz pomoć podesnog alata ušao u kuću ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića i iz nje odneo više vrednih predmeta. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Šarčevićeva kuća u Neznanog junaka u beogradskoj opštini Savski venac opljačkana je krajem aprila. Tom prilikom, počinilac je sa sobom odneo zlatan nakit i satove vredne oko 4.000 evra. Šarčević je nakon tog događaja izjavio da je sa suprugom bio van Beograda na jedan dan. “Odneli su celu moju kutiju sa šest satova, kao i deo nakita moje supruge i zlatnike koje sam skupljao ili dobio na poklon” – rekao je Šarčević.

About the Author

admin