Vesti – 14.06.2019.

„Moje obrazovanje, moje pravo(a)“ : Pobedile Tamara Vidaković iz Sombora i Ana Marinović iz  Odžaka

NSJ§ i NSPRV su u  sredu 12. juna u Somboru organizovali  svečanu  konferenciju posvećenu borbi protiv dečijeg rada. Konferencija je započela neslužbenom himnom pokreta protiv dečijeg rada songom “Svako je slep sve dok ne progleda i  niko ne može biti slobodan sve dok postoji ropstvo” i prigodnim filmom ILO o 100 godišnjici  borbe za dečija i druga ljudska i radnička prava. Konferenciju je otvorio prof. Ranko Hrnjaz, predsednik NSPRV, koji je naglasio da su ovakvi skupovi sada već petnaestogodišnja tradicija koja će se nastaviti sve do iskorenja dečijeg rada.

Posebnu pažnju i buran aplauz dobile su četiri devojčice migrantkinje koje pohađaju somborske osnovne škole. Za njih su organizatori iz Sindikata i “Milenijum osiguranja” pripremili prigodne poklone koji  su im tom  prilikom i uručeni. Voditelj programa prof. Hadži Zdravka M. Kovač je izrazio zadovoljstvo ocenama koje su dobili  somborski prosvetari za uključenje dece migranata u redovan obrazovni proces.

Nakon uvodnih reči prof. Kovača, koji je tom prilikom izneo najnovije podatke o dečijem radu,  o problemu dečijeg rada, govorili su Jovan Protić, nacionalni kordinator ILO Serbia, prof. Borislav Staničkov, načelnik Školske uprave Sombor Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,  Mihajlo Škorić, direktor Centra za socijalni rad Sombor, Kenan Sahtijari inspektor MUP – PU Sombor, Milan Prole u ime Uprave za obrazovanje i  Gradske Uprave Sombor, Zoran Borak, direktor  OŠ „I. L. Ribar“  – „Škole za 21 vek“  i škole koja uz OŠ “Avram Mrazović” obrazuje decu migrante i Tamara Vidaković, učenica I-2 Srednje ekonomske škole iz Sombora koja je  pročitala na konkursu “Moje obrazovanje, moje pravo(a)” prvonagrađeni rad„Ne daj da ti unište snove“.

U sklopu svečane konferencije program „Muzikom protiv dečijeg rada“ izveli su  učenici i profesori MŠ „Petar Konjović“ Sombor.

Nakon toga pristupilo se podeli nagrada i priznanja učesnicima na konkursima „Moje obrazovanje, moje pravo(a)“. Za najbolјi rad u kategoriji literarnih radova proglašen je  rad „Ne daj da ti unište snove“ Tamare Vidaković, učenice I-2 Srednje ekonomske škole iz Sombora (mentorka: prof. Mira Trbović). Drugu nagradu je osvojio rad: „Moje obrazovanje, moje pravo“ Emilije Mrđanov, učenice VI-2 OŠ „Branko Radičević“ iz Stapara (mentorka: prof. Saška Bodirožić), a treća nagrada je dodelјena radu: „Moje obrazovanje, moje pravo“ Staše Majstorović, učenice VIII-B razreda OŠ „Ivo Lola Ribar“ iz Sombora (mentorka: prof. Snežana Kostrešević). 

U kategoriji likovnih radova, prvo mesto osvojio je rad Ane Marinović, učenice III-2 razreda Gimnazije i ekonomske škole „Jovan Jovanović Zmaj“ Odžaci (mentorka: prof. Slobodinka Branković), drugo mesto pripalo je radu Nikoline Bunjevčević, učenice VII-1 razreda OŠ „Branko Radičević“ Stapar (mentorka: prof. Jelka Filipović), a treće mesto je osvojio rad Nemanje Cvetkov, učenika VIII-1 razreda OŠ „Nikola Vukićević“ Sombor (mentorka: prof. Renata Cvetkov).

Konferencija je  završena performansom “Crveni karton za dečiji rad”, nakon čeka je  usledio koktel i druženje učesnika i izvođača programa.

(→Prezentacija, Galerija)

Šarčević: Licenca se teško dobija, a lako se gubi

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je u utotak 11. juna da su zbog malverzacija u prijavljivanju broja zaposlenih i odeljenja u osnovnim i srednjim školama već smenjeni savetnici za ekonomska pitanja u nekoliko školskih uprava u Beogradu i Nišu, kao i direktori. “Direktore smenjujemo redovno. Mi smo sada obučili više od 20.000 ljudi u ovoj godini, obučavamo i diretkore za licencu. Direktor mora da radi svoj posao. Licenca se teško dobija, a lako gubi”, rekao je Šarčević za TV Hepi. On je rekao da model dualnog obrazovanja u pojedinim srednjim stručnim školama u Srbiji uspešno funkcioniše već tri godine, a plan je da sledeće godine u njega bude uključeno skoro duplo više ucenika. “Ove godine imamo 4.500 učenika u tom modelu, a sledece školske godine imaćemo blizu 7.000 učenika. Obrazovanje uz rad smo vratili na potpuno novi način. Ima zadatak da se brže prilagodava procesima rada”, naveo je ministar.

Isplata IX  rate studentskih stipendija i kredita

Isplata devete mesečne rate studentskih stipendija i kredita, za školsku 2018/2019. godinu, počela je juče. Iznos mesečne rate je 8.400 dinara, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Mladi nemaju vremena da misle o starosti

Ako svi odemo iz zemlje, u njoj uskoro neće imati ko da radi. Ko li će onda da uplaćuje doprinose u penzioni fond kako bi sadašnji penzioneri imali odakle da dobijaju penzije? Već sada imamo više penzionera nego zaposlenih – na jednog dolazi 0,9 zaposlenih. Ako i doguramo do penzije, taj fond tada verovatno neće ni postojati, a i veliko je pitanje da li ćemo moći da preživimo uz nju kada smo često prijavljeni na minimalac. Budući da se starosna granica za odlazak u penziju za žene prečesto pomera, onda i ne razmišljamo o penzionisanju jer ćemo izgleda raditi do smrti. Na ovaj način razmišlja nemali broj omladinaca u Srbiji kada im se postavi pitanje da li danas mogu da očekuju da će doživeti penziju s ovakvim penzionim sistemom.

Prema podacima Ministarstva prosvete, svaki četvrti student želi da nastavi školovanje u inostranstvu, a dve trećine njih planira da nastavi tamo i da živi. Penzija im očito više nije zalog za budućnost, a kako smatra Dragan Stanojević, docent na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, omladina je danas primorana da živi u produženoj sadašnjosti. „To je novi obrazac koji im se nameće zbog fleksibilizacije tržišta rada, ali i sve manje državne podrške pojedincu, porodici, pa i mladima. Jer, danas je sve više privremenih ugovora o radu, niko ne daje garancije za stabilne prihode. Mladima je skučeniji prostor za planiranje nego što je to bio slučaj s ranijim generacijama. Ipak, i pored toga mladost nije vreme kada se razmišlja o penziji ili starosti. Mladi su svesni da žive unutar nepredvidivog sistema gde je ostvarivanje penzija pod velikim znakom pitanja, a i u globalu, poverenje u penzioni sistem se svugde smanjuje jer penzije stagniraju. Kod nas je taj sistem dodatno poljuljan”, uverava Stanojević.

Istraživanja pokazuju da čak 96 odsto studenata u Srbiji u potpunosti zavisi od roditelja, a to, kako dodaje on, samo znači da je sistemska podrška mladima – nedovoljna. „Jedna od zamerki Evropske komisije je ta što u Srbiji nema izjednačavanja različitih ugovora o radu, recimo, onih privremenih i za stalno, pa tako radnik na istom poslu ostvaruje različita prava iz oblasti rada. Srbija, dakle, nema određeni zakonski okvir koji bi mogao radnika da zaštiti, što kod mladih budi nepoverenje u sistem”, ističe Stanojević.

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) o poverenju mladih u institucije, taj deo populacije danas uglavnom nije u radnom odnosu, odnosno čak 60 odsto njih izjavljuje da nema primanja zato što su ili u procesu obrazovanja ili su nezaposleni.  Stefan Đorđević, generalni sekretar KOMS-a, ističe da su mladi u stvari primorani da žive u sadašnjosti i da nemaju vremena da misle o penziji. „Šest od deset njih želi da ode iz zemlje, jer ne veruje u institucije, nema poverenje u penzioni sistem i kvalitet života u budućnosti. Da bi se to promenilo, u zemlji treba da se uspostavi odgovarajući zakonski okvir, da država učini nešto da mladi požele da ostanu. Jer, oni danas rade u neadekvatnim uslovima, nisu prijavljeni ili rade za minimalac, na tržištu rada često bivaju diskriminisani. Shodno tome, retki su oni koji su uvereni da će na kraju radnog veka biti korisnici penzija”, objašnjava Đorđević.

Vršac: Nova generacija diplomiranih malih “Nemaca”

U Gradskoj biblioteci u Vršcu osmu godinu zaredom učenici četvrtog razreda osnovne škole imali su prilike da potpuno besplatno pohađaju nastavu nemačkog, i savladaju osnove ovog jezika, što je odlična priprema za redovnu nastavu koja ih od petog razreda očekuje u školama. Kao na kraju svakog obrazovnog ciklusa, uručene su im diplome. Još jedna generacija uspešno je završila Malu školu nemačkog jezika u vršačkoj Gradskoj biblioteci. Od njih 40-ak koliko ih je bilo na početku, polovina je uspešno završila nastavu, i uručene su im diplome. “Mala škola je predviđena da uputi četvrtake u osnove nemačkog jezika, da nauče kako da se predstave, da kažu odakle dolaze, koji im je broj telefona, dakle najosnovnije stvari”, objašnjava bibliotekar Tamaš Fodor, profesor nemačkog jezika. Da su to i naučili – dokazuju nam i polaznici, uz par rečenica na nemačkom.

Mališanima koje u 5. razredu čeka pregršt novih predmeta i obaveza, ovo upoznavanje sa osnovama nemačkog jezika umnogome će olakšati kasnije praćenje nastave. Gradivo se ovde savladava bez ikakvih pritisaka, a časovi su, već osmu godinu zaredom, besplatni: “Svakog ponedeljka od septembra do juna, držimo besplatne časove nemačkog jezika – bez domaćih zadataka, bez pritiska, bez ocenjivanja, i to sve daje rezultate, pošto se ispostavilo da deca koja su dolazila kasnije imaju više volje da rade, dobiju u startu dobre ocene i osvajaju neko od prva tri mesta na raznim takmičenjima”, dodaje Fodor.

S obzirom na to da Gradska bilioteka ima i bogato Odeljenje nemačke knjige, pojedini već dolaze i iznajmljuju naslove koji ih zanimaju. Mala škola nemačkog jezika sada, kao i đaci, “odlazi” na letnji raspust, a sledeća grupa polaznika biće formirana na jesen, početkom školske 2019./2020.godine.

Fenomen Pupin: Tekstovi u američkoj štampi

Gradska biblioteka u Novom Sadu može da se pohvali vrednom publikacijom:  “Tekstovi u američkoj štampi 1912 – 1920.” Mihajla Idvorskog Pupina izdanje je koje se nedavno pojavilo, a koje su priredili Đorđe N. Lopičić i Miroslav Stanković. Ova knjiga po svom profilu zapravo pripada korpusu onih izdanja koja su prošle godine uspešno ubeležila stogodišnjicu Prvog svetskog rata. Naime, kako se precizno kaže u predgovoru u ove spise i dokumente, Vlada i diplomatija tadašnje Kralјevine Srbije se veoma angažovala da međunarodnoj javnosti prikaže, na neposredan način, agresiju Austrougarske, Nemačke i Bugarske na Srbiju, kao i da ukaže na masovne i do tada neviđene ratne zločine koji su izvršeni nad civilnim stanovništvom, ratnim zaroblјenicima, ranjenicima i bolesnicima. Još 1912. godine Vlada Kralјevine Srbije je imenovala prof. dr Mihajla Idvorskog Pupina (1854-1935), profesora na prestižnom Univerzitetu Kolumbija, svetski poznatog naučnika i pronalazača, za počasnog generalnog konzula Srbije u Nјujorku, sa zadatkom da kod zvaničnih američkih organa zastupa interese Kralјevine Srbije u konačnoj borbi za oslobođenje od vekovnog turskog ropstva, kao i od otvorene nastupajuće agresije Austrougarske na Srbiju.

U navedenom periodu od 1912. do 1920. godine Mihajlo Idvorski Pupin održao je veliki broj predavanja, konferencija, sastanaka i drugih javnih istupanja na raznim javnim manifestacijama, stručnim i političkim udruženjima, srpskim i drugim slovenskim iselјeničkim organizacijama i udruženjima. Pored navedenih javnih istupa Mihajlo Idvorski Pupin je objavio veliki broj raznih članaka, rasprava, komentara, izjava, intervjua, felјtona, prikaza i osvrta u najvećim i najpoznatijim dnevnim i nedelјnim listovima i časopisima: New York Times, Washington Post, Chicago Daily Tribune, The Independent, The American Review od Reviews, The Brooklyn Daily Eagle New York, Richmond Times Dspatch, The New York Herald, The New York Sun, New York Tribune, The Philadelphia Inquirer, The Standard Union, The New York Press, The Wasington Herald, Brooklyn Daily Star, The Evening Tribune, Daily Standard Union. Pored ovih listova i časopisa Mihajlo Idvorski Pupin je objavlјivao svoje članke i u drugim listovma u SAD. U ovoj knjizi nisu svi članci i radovi Mihajla Idvorskog Pupina, nego samo oni koje su priređivači pronašli.

Svi tekstovi, odnosno napisi Mihajla Idvorskog Pupina, sabrani u ovom zborniku, kaže jedan od recenzenata, David Đ. Dašić, pokazuju jedno novo, nesvakidašnje viđenje njegovog lika i dela, njegovog mesta i uloge u prelomnom vremenu herojske borbe Srbije i srpskog naroda tokom druge decenije 20. veka, nedovolјno poznato ne samo našoj najširoj kulturnoj javnosti nego ni naučnoj i stručnoj: „Upravo zato ova knjiga publicističkih radova Mihajla Idvorskog Pupina biće od neprocenjivog značaja za proučavanje novije srpske nacinalne i diplomatske istorije. Duboko sam uveren da će ovaj zbornik publicističkih radova Mihajla Idvorskog Pupina podstaći diplomate, istoričare, pravnike, publiciste i novinare da dalјe istražuju i izučavaju njegovo stvaralaštvo i njegovu ukupnu humanističku delatnost.“

Još jedan od recenzenata, Aleksandar Životić, smatra da prikuplјeni tekstovi Mihajla Pupina predstavlјaju dragoceno svedočanstvo njegovog političkog, propagandnog, publicističkog i iznad svega nacionalnog rada. Nјima se korisno dopunjuje postojeća istoriografska slika vezana za potpunije poznavanje načina njegovog političkog i publicističkog delovanja širom američkog kontinenta. Na taj način istorijska nauka i srpska kultura je obogaćene novim saznanjima vezanim za nesebični rad Mihajla Pupina na planu zastupanja i promovisanja srpskih nacionalnih težnji.

Pupinovi stavovi izneti u objavlјenim napisima vrlo su zanimlјivi, jasni, sa cilјem da američkoj javnosti osvetli i tumači dešavanja, uzroke i posledice ratnog vihora u Srbiji i na Balkanu, smatra  Vladimir Grečić: „Odabrani članci predstavlјaju i svedočanstvo o vrednostima očuvanja i negovanja nacionalnog identiteta, iskazanog kroz solidarnost iselјenika sa braćom u otaybini, koja su u nevolјi. Mihajlo Pupin, u svojstvu počasnog konzula u SAD, animirao je, organizovao i ispratio hilјade srpskih dobrovolјaca iz SAD i Kanade da se priklјuče srpskoj vojsci u borbi za konačno oslobođenje, kao i prikuplјanje materijalne pomoći Srbiji.“

Dežurna cepidlaka: Vuk, Kopitar, i „srbgleski“ jezik

Wolf Karadžić izdao je Srpski rječnik 1818. godine. Jernej Ungulate, Wolfov prijatelj, objasnio je u toj knjizi srpske reči nemačkim i latinskim rečima. Saradnja je pobednički uspela jer je svaki od mudrih saradnika znao svoj deo posla. Dvesta godina kasnije, uprkos mnoštvu škola, jezički nazadujemo. Ljudi nedoučeni u srpskom i engleskom brkaju te divne jezike u rogobatan „srbgleski“. Pokondirene tikve zbunjuju većinu publike i zasmejavaju manjinu doučenu u oba jezika. Nemam ni televizor ni radio. Ipak, znam da je N1 najbolja domaća televizija, koja stručno i uljudno obrađuje ozbiljne teme i nadzire vlastodršce. Zato Kurjačić i poslušnici etiketiraju i vređaju novinare N1. Klevetnici previđaju stvarnu manu te televizije – njene doprinose „srbgleskome“ jeziku.

Dnevnik N1 ističe „priču dana“. „Story“ nije „priča“ nego reportaža ili vest. U priču sumnjamo, a reportaži i vesti treba da verujemo. O poginulim novinarima kaže: “ … pokrivali ratne priče … ubijeni dok su „skretali“ pažnju na mračne kutke… „Pokrivati ratnu priču“ i „mračan kutak“ su bukvalni prevodi izraza „cover the war story“ i „dark corner“. Mi kažemo izveštavati o ratu; kažemo zabačeni kraj ili mutna radnja, već prema kontekstu.

Slavan sportista u Pakistanu nazvan je „pakistanska legenda kriketa“. Mi kažemo zvezda.

„Na dnevnoj bazi“ je bukvalan prevod „on the daily basis“. Umesto tri zbunjujuće reči, treba jedna – svakodnevno. Amerikanac kaže: „There is no point“. N1 prevodi: „Nema poente“. Treba uzaludno je. Američki košarkaš zove Divca „jednom od ikona u našoj zemlji“. U Americi su vrlo retki pravoslavni hrišćani, pa i verske ikone. Tamo „icon“ znači idol, osoba za divljenje. Prevod N1 zbunjuje čak i ljubitelje košarke koji bi zaista kačili kandilo ispred Divčevog portreta.

Druga glasila prevazilaze N1. Portal B92 kaže: „Tesla je eksplodirao u planetarnu pop ikonu“. Ne brinite, dragi čitaoci! Genije nije raznet širom kontinenata i okeana, nije zvezda estrade, nije rival svetom Nikoli. „Explode“ znači naglo narasti, „planetary“ znači svetski, „pop“ znači popularan. Reč „icon“ ste ukapirali.

Ćuprija: 21 milion dinara za muzičku školu

Ministarstvo rudarstva i energetike, iz budžeta Fonda za unapređenje energetske efikasnosti, opštini Ćuprija je dodelilo skoro 21 milon dinara za energetsku rekonstrukciju zgrade Škole za osnovno muzičko obrazovanje “Dušan Skovran” u tom gradu. Reč je o namenskim, bespovratnim sredstvima, dobijenim na javnom pozivu Ministarstva.

Mirjana Katić novi direkor Matematičke gimnazije

Profesorka matematike Mirjana Katić izabrana je za novog direktora beogradske Matematičke gimnazije i to je prva žena na čelu te obrazovne ustanove od njenog osnivanja 1966.godine. Katić će preuzeti mandat od aktuelnog direktora Gimnazije Srđana Ognjanovića 7. oktobra, kada Ognjanović odlazi u penziju.

Beograd: Prva ekonomska škola dobila novi IT kabinet

Prva ekonomska škola dobila je novi i opremljen kabinet za statistiku i računarstvo zahvaljujući sredstvima prikupljenim humanitarnom Mastercard karticom “Eurobank Veliko srce”. Današnja donacija predstavlja početak projekta “Škola kao nacrtana za vas”, koji je Eurobanka pokrenula uz pomoć Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Nikad nije pao na ispitu, prosek 10

Najbolji student Univerziteta u Kragujevcu je Nemanja Vučićević (22). Student je na Institutu (katedri) za matematiku i informatiku. Iz sela je Zabojnica, koje pripada opštini Knić. Prosek ocena mu je 10. Nikada nije pao ispit. On potiče iz porodice poljoprivrednika, u kojoj se niko nije bavio nikada matematikom. Ali, dar od boga za nauku, nije ga odvojio od sela. On radi na njivi, u štali. I uspeva da pronađe vremena za sve. – Nisam planirao da upišem matematiku. U osmom razredu osnovne škole sam počeo više da se zanimam za nju, tu sam pronašao sebe. Imam dve sestre bliznakinje koje su u srednjoj školi, i one nemaju afiniteta prema matematici. Niko nije u porodici išao tim putem. A ja sam zavoleo taj predmet. Upisao sam Prvu kragujevačku gimnaziju, specijalno matematičko odeljenje. Roditelji me u početku nisu podržali, hteli su da upišem neku opštu školu. Ali ja se nisam dao, priča Nemanja Vučićević.

Ovom vanserijskom studentu je ostalo još četiri ispita do diplome. Do sada je položio više od 30 ispita. Svaki je položio iz prvog puta. Na svakom je dobio desetku. Zavisno od dana do dana, u proseku nakon predavanja, nalazim vreme od nekoliko sati za učenje. To izgleda ovako – ujutru ustanem, doručkujem, bacim pogled na to što imam danas na predavanju, vidim šta je profesor rekao da obratimo pažnju. Idem na predavanja, i nakon toga učim. To traje oko četiri i više sati u noć. Kada je vreme ispita, onda se uči mnogo više. Meni to nije opterećenje, već zadovoljstvo. Drago mi je što učim ono što volim, i nije mi teško, kaže Nemanja.

Slobodno vreme najbolji student koristi kao i svi njegovi drugari. Za izlaske, druženje. Kaže da voli da ode kući, na selo, kod svojih. Tu se najbolje opušta. – Pomažem roditeljima kada idu u njivu da rade. I oko stoke. Sve znam da radim jer sam dete sa sela. Ne smeta mi to mada su me ove godine pozvali da radim kao student demonstrator na fakultetu iz dva predmeta. Na praktikumu programiranja i na osnovama programiranja. Lepota matematike je u tome što je matematika svuda. A danas u najpopularnijem IT sektoru, neophodno je da se zna matematika. Svi izbegavaju matematiku jer je teška nauka, a ja je baš zbog toga volim, kaže Nemanja Vučićević.

Ovaj vanserijski student nema želju, za razliku od većine, da napusti Srbiju. Želja mu je da se bavi naučnim radom u svojoj državi. Da jednog dana napreduje do profesora, i da se bavi naučnim radom.

Vremeplov: Umro J. J. Zmaj

Na današnji dan 14. juna 1904. godine umro je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, član Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je učio u Halašu i Požunu (sadašnja Bratislava), a maturirao je u Slovačkoj Trnavi. Pre medicine koju je završio u Pešti, studirao je prava u Pešti, Pragu i Beču. Radio je kao lekar u Novom Sadu, Pančevu, Sremskim Karlovcima, Futogu, Beogradu, Zagrebu i Beču, a u Beogradu je od 1890. do 1898. bio dramaturg Narodnog pozorišta. Sjajan liričar, prema oceni književne kritike “pesnički izraz duhovnog i duševnog života srpskog naroda” u drugoj polovini 19. veka. Kao pesnik razvijao se pod uticajem srpske narodne poezije i lirike Branka Radičevića. Osim lirike, napisao je veliki broj rodoljubivih kao i političko-satiričnih pesama, a kao dečji pesnik neprevaziđen je u srpskoj književnosti. Osnovao je i uređivao književni list “Javor”, satirične listove “Zmaj”, “Žiža”, “Starmali” i poučni dečji list “Neven”, neprevaziđen i po sadržini i po umetničkim i grafičkim rešenjima. Prevodio je sa ruskog, nemačkog, mađarskog i engleskog. Dela: “Pevanija”, “Đulići”, “Đulići uveoci”, pesnička legenda “Vidosava Branković”, “Čika Jova srpskoj deci”, šaljivi komad “Šaran”.

Vremeplov: Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi

U Srbiji i širom sveta danas se obeležava međunarodni Dan davalaca krvi. Ako već niste, danas je pravi dan da pokažete svoju humanost. Svetski dan davalaca krvi obeležava se 14. juna –  na dan kada je rođen austrijski biolog i lekar Karl Landštajner (1868-1943) koji je zaslužan za otkriće krvnih grupa kod čoveka, za šta je 1930. dobio Nobelovu nagradu. Svetski dan davalaca krvi je počeo da se obeležava 2004. godine u Johanezburgu.  Širom sveta 14. juna se organizuju različite manifestacije sa ciljem da se podigne svest o vitalnoj ulozi transfuzije krvi u spasavanju života i unapređenju zdravlja ljudi, kao i da se apeluje na ljude da redovno daju krv kako bi se sprečile nestašice u bolnicama i klinikama, a posebno u zemljama u razvoju gde su količine prikupljene krvi veoma ograničen

Vremeplov: Rođena Herijet Stou

Na današnji dan 14. juna 1811. godine rođena je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova. Romanom “Čiča Tomina koliba”, u kojem je ropstvo crnaca podvrgla snažnoj kritici, doprinela je ukidanju ropstva u SAD.

Vremeplov: Umro Dimitrije Bogdanović

Srpski istoričar Dimitrije Bogdanović, akademik umro je na današnji dan 14. juna 1986. godine. Po obrazovanju je bio teolog i pravnik. Vodio je Arheografsko odeljenje Narodne biblioteke Srbije i bio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Najviše se bavio istorijom stare srpske književnosti i bio je jedan od najboljih poznavalaca srpskog srednjovekovlja uopšte, kao i ranohrišćanskih spisa. Veoma plodan autor. Dela: “Istorija stare srpske književnosti”, “Knjiga o Kosovu”, koautor monografije “Hilandar”, koautor “Istorija srpskog naroda 1-10” SKZ, priređivać i koautor kolekcije “Srbljak” (zbornik stare srpske duhovne muzike – službe Srbima svetiteljima).

Vremeplov: Umro Borhes

  Argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih literata 20. Veka umro je na današnji dan 14. juna 1986. godine. Borhes, profesor anglosaksonske književnosti i kritičar,  direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu ali i književnost uopšte. Enciklopedijske širine, maštar, sjajan znalac klasičnih jezika, svetske književnosti, šekspirolog, tvorac je sasvim osobenog izraza kratke priče. Cinik, često se pozivao na pseudoistorijske izvore, što je davalo posebnu notu njegovim delima u kojima se prepliću fantastika i realnost. Saosnivač je više avangardnih književnih glasila, poput časopisa “Proa”, “Prisma” i “Martin Fierro”. Dela: zbirke pripovedaka “Univerzalna istorija beščašća”, “Maštarije”, “Alef”, “Izveštaj o Brodiju”, “Peščana knjiga”, zbirka pesama, kratkih parabola i priča “Stvaralac”, eseji “Devet eseja o Danteu”.

Vremeplov: “Rudari” u Bukureštu rasturili studentski protest

Na današnji dan 14. juna 1990. godine u  rumunskoj prestonici Bukureštu, 10.000 rudara je, na nagovor vlasti, kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko naselje studenata koji su demonstrirali u centru grada i demoliralo redakcije pojedinih listova i središta opozicionih stranaka.

Vremeplov: Rođena Ljubica Janković

Ljubica Janković, etnomuzikolog, saradnica Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i članica više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne kulture rođena je

na  današnji dan 14. juna 1894. godine. Sa sestrom Danicom izdala je knjigu “Narodne igre” u sedam tomova.

Vremeplov: Rođen Če Gevara

Na  današnji dan 14. juna 1928. godine rođen je argentinski političar i revolucionar Ernesto “Če” Gevara. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost, posebno među mladima. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj vladi (1961-1965). U novembru 1966. godine postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.

Vremeplov: “Poslednje zvono” Miloševiću

U Beogradu je na današnji dan 14. juna 1992. godine prvi put posle 45 godina održana litija za praznik Duhova na kojoj je učestvovalo oko 10.000 ljudi predvođenih patrijarhom srpskim Pavlom. Istog dana je u organizaciji Građanskog saveza Srbije nekoliko hiljada Beograđana učestvovalo na manifestaciji “Poslednje zvono” s porukom režimu Slobodana Miloševića da je njegovo vreme isteklo.

Vremeplov: Umro Maksim Gorki

Na današnji dan 14. juna 1936. godine umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti. Najpoznatija dela: “Makar Čudra”, “Mati”, “Na dnu”.

Vlast: Nije bilo prebijanja studenata već  tuče huligana

Tuču grupe huligana levičara i desničara u Novom Sadu opozicija je pokušala da predstavi kao napad na opoziciju, piše Kurir. Velika prevara odigrala se u Novom Sadu, gde je opozicija održala skup protiv prebijanja tri studenta za vikend, a zapravo je reč o sukobu levičara i desničara huligana, saznaje Kurir. Međutim, svi oni koji učestvuju u ovoj prevari su, u stvari, iz lokalne sredine, poput Janka Veselinovića, Duška Radosavljevića, Dinka Gruhonjića, Nedima Sejdinovića, kao i Jelene Anasonović, Branislava Grubačkog i Milorada Kapora, navodi list. Među njima je i Tea Vukadin i veliki broj pripadnika levičarskih organizacija iz Novog Sada, piše Kurir. Posebno je zanimljivo da su baš jutros Boško Obradović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac i Sergej Trfunović bili na sastanku u američkoj ambasadi sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD Metjuom Palmerom, navodi list.

Deca su nekada odlazila u park ili na igralište, a danas? 

Desetogodišnji Matija je, za vreme nedavnog raspusta, pozvao, preko odeljenske vajber grupe, drugare da se igraju. Međutim, nijedan od 30 dečaka nije prihvatio poziv na igru. Deca, koja su nekada bila zaštitni znak gradskih parkova, sada su prava retkost u prirodi. Ljuljaške, za koje se nekada čekao red, sada zvrje prazne, ali se u igraonicama traži mesto više. Deca su postali taoci virtuelnih svetova mobilnih telefona i zarobljenici dečjih soba u koje ih smeštaju roditelji, premrli od straha da baš njihovo dete neki loš momak ne kidnapuje sa ulice.

Na pitanje zbog čega se detinjstvo savremene dece toliko razlikuje od detinjstva njihovih roditelja, dr Ranko Rajović, specijalista interne medicine, saradnik Unicefa na projektu ranog podsticaja intelektualnog razvoja deteta i osnivač NTC sistema učenja, koje se sprovodi u 20 država Evrope, uključujući i Srbiju, ima dobar odgovor. – Okruženje je to koje se promenilo: iz detinjstva mališana nestala je dosada, koja je „terala” decu da izađu iz stana. Dosada je neprijatno stanje, čiji je smisao da podstakne dete na aktivnost. Deca su nekada odlazila u park ili na igralište da bi pobedila dosadu. Međutim, savremenoj deci nikada nije dosadno. Čim zavape „dosadno mi je”, odmah uskaču mama, tata, baka, deka i bebisiterka da ga zabavljaju, što je potpuno pogrešan pedagoški potez, jer dete treba samo da se izbori sa njom. Nažalost, problem dečje dosade roditelji najčešće ne rešavaju tako što se igraju sa detetom, već mu pronađu dečji kanal na televizoru i istovremeno daju mobilni telefon ili tablet… Oduševljeni što dete već u kolicima zna kako da pronađe video-igricu na mobilnom telefonu, ne shvataju da mu na taj način prave medveđu uslugu. Deca postaju zavisnici od tehnoloških igračaka i neće da idu u park. Pametni telefoni ne razvijaju pamet kod deteta, već omogućavaju roditelju da ima vreme za kuvanje ručka, gledanje serije, telefoniranje… Posledica toga su gojazna neaktivna i asocijalna deca, potpuno nezainteresovana za igru na svežem vazduhu – priča dr Ranko Rajević.

Naš sagovornik, koji brani tezu da je igra najvažnija potreba deteta, odnosno da su fizičko, muzičko i likovno najznačajniji predmeti u prva četiri razreda osnovne škole, podseća da se mozak razvija do 12. godine. Pre svega kroz dečju aktivnost i na svežem vazduhu. – Osnovna funkcija mozga je preživljavanje i adaptacija na novu sredinu. Mi učimo da bismo lakše preživeli i u fizičkom i u socijalnom svetu. Kada nešto novo naučimo, mi dobijemo biološku nagradu – luče se hormoni radosti i zadovoljstva. Pogledajte kako dete uči da hoda: kada napravi dva, tri sigurna koraka ono stane, okreće se, traži mamu i tatu, njihov osmeh i aplauze. Isto je i kad nauči da vozi bicikl. Taj osećaj sreće gura nas da nešto novo učimo i tako civilizacija napreduje. Međutim, kada mu na ranom uzrastu date video-igricu, koja stalno ciči, vrišti i trepće, dete dobija hormone zadovoljstva na svakih deset minuta. A kada mu roditelj ponudi knjigu, od koje ne dobija nikakve vizuelne stimulacije, ima problem koncentracije. Pet minuta čita knjigu, pa pređe na drugu aktivnost, pa se na njoj zadrži pet minuta… Onda polazi u školu, gde je osnovni metod rada reprodukcija gradiva. I logično je da nastaju problemi sa pažnjom, koncentracijom i usvajanjem znanja – naglašava dr Rajović. On dodaje da je sa timom saradnika kreirao igricu „Bez straha do šaha”, u kojoj dete mora da predvidi dva, tri koraka unapred. Naime, šah je najbolja vežba za duboku pažnju, jer tera dete da misli, povezuje i pravi strategiju. – Sport i fizička aktivnost moraju da budu sastavni deo detetovog života. Deci je potrebno da se motorički „isprazne” – pretrče sto metara za 13 sekundi, daju gol sa 15 metara, skoče barem pola metra uvis da daju koš. Mozgu su potrebne mikro-opasnosti da bi se razvio. Zato dete treba pustiti da se popne na tobogan, skoči sa zidića, provuče se kroz cev… U tom savladavanju prepreka ono dobija hormone sreće i tako se priprema za život. Ako ne nauči da pada polomiće i ruku i nos. Kad izazova nema, dete će ulaziti u rizična ponašanja, ne zato što ono to hoće, već zato što ga mozak tera da uđe u nešto opasno kako bi proverilo sebe, otuda maloletničko nasilje – naglašava dr Rajović. Na pitanje kako dete privoleti da se igra u parku i oduzeti mu video-igricu, dr Ranko Rajović kaže da nije rešenje u ukidanju, već u ograničenju. – U vaspitanju svoje dece rukovodio sam se devizom: pola sata gledanja u ekran, sat vremena parka, sat vremena igranja mobilnim telefonom – dva sata parka, sat i po vremena na laptopu – tri sata parka. Mi smo napravili aplikaciju za mobilni telefon gde se sve ikonice pojavljuju samo na pola sata. Jedini način da dete dobije „bonus” jeste da se kreće četiri kilometara. Ova aplikacija biće uspešna u slučaju dece koja još nemaju telefon. Međutim, biće pravi izazov pregovarati sa onima koji već imaju telefon da im se pomoću aplikacije ograniči vreme. Tim psihologa radi na kreiranju ovog izazova – zaključuje dr Ranko Rajević.

About the Author

admin