Protest “1 od pet miliona”: Probuditi nadležne u Rektoratu

Dvadeset osmi beogradski protest “1 od 5 miliona” u subotu 15. juna završen je ispred zgrade Rektorata, gde su nezadovoljni građani, na poziv organizatora protesta, kucali na vrata te institucije, kako bi simbolično probudili nadležne u Rektoratu, odnosno etičku komisiju da što pre donese odluku u slučaju doktorata ministra finansija Siniše Malog. Tom akcijom su, kako kažu, želeli da pokažu kako aktuelna vlast kuca na vrata propalih univerziteta i fakulteta u Srbiji gde je, prema rečima organizatora, dozvoljena kupovina diploma. Kod Rektorata se okupljenima obratio student Fakulteta organizacionih nauka Moma Kovačević. On je poručio da studenti moraju imati svoj glas i da je ponosan zbog činjenice da deo profesora sa FON-a nije stao u odbranu doktorata Siniše Malog. Kaže da je taj slučaj problem celog društva, ne samo fakulteta. Kovačević navodi da građani i građanke u Srbiji ne zaboravljaju, kako kaže, lažne doktore nauka i lažne diplome i da očekuju od etičke komisije da što pre donese odluku u slučaju doktorata aktuelnog ministra finansija, Siniše Malog.

U Srbiji je postalo opasno misliti drugačije i slobodno i jedini način da se protiv toga građani bore je solidarnost, poručeno je u Beogradu sa protesta “Jedan od pet miliona” u govorima kod Terazijske česme. Dejan Bagarić, student koji je prošlog vikenda pretučen u studentskom kampusu u Novom Sadu, rekao je okupljenima kod Terazijske česme da bi nasilja bilo manje, kada bi bilo više solidarnosti.

Profesor Univerziteta u Novom Sadu, Uroš Nedeljković, rekao je da je došao javno da osudi prebijanje studenta u kampusu u Novom Sadu i kazao da je pokrenuta peticija koju je potpisalo 517 osoba, a kojom se zahteva da pronađu i privredu počinicoce napada.

Skandal: Šarčević napustio TV emisiju!

Ministar prosvete Mladen Šarčević napustio je emisiju “Crvena linija” zbog pitanja o ukidanju društvenog odeljenja Prve beogradske gimnazije, navodeći da je ono “vešto upakovano”, da je obmanjen da će se u emisiji govoriti o reformama obrazovanja, a da je upit o tako nečem – “tendenciozan” i “manipulacija”. Podsetimo, u četvrtak  je održan protest u Prvoj beogradskoj gimnaziji, a protiv odluke Ministarstva prosvete o ukidanju jednog odeljenja društveno-jezičkog smera zbog uvođenja računarskog odeljenja. Ministarstvo odluku pravda interesovanjem učenika, ali ministar u petak nije hteo da se dublje osvrne na tu odluku i na razloge protivljenja đaka. Ministar je rekao da je ovo pitanje tendenciozno, da ga neće komentarisati, dodajući da je to “čisto sindikalna” i politička priča i da su “svi učestvovali u anketi, čak i profesori Prve, te ne mogu biti iznenađeni”.

Na konstataciju gosta Borisa Jokića iz Instituta za društvena istraživanja u Hrvatskoj da su u beogradskom studiju  “malo uzburkani”, ministar je odgovorio da je tu samo zbog drugih sagovornika, koji su, prema njegovoj oceni, “prijateljski dobrodošli”, a da je on, prema njegovom mišljenju, “nepoželjna osoba”. Ubrzo potom je napustio studio, dodajući: “Ne mogu više, vi ste čudo od televizije”. Pre nego što je izašao iz emisije TV N1, Šarčević je rekao da je u Srbiji bilo skoro 70 posto učenika srednje-stručnih škola, 20 posto gimnazija i 10 odsto za trogodišnje. “Cilj je  strategije da do 2020. bude 40 odsto gimnazijalaca – prethodna tela i kabineti nisu ni mrdali, a mi smo došli do 28 odsto, smanjili smo onaj deo vezan za srednje-stručne”, naveo je pre nego što je napustio emisiju. Za dualni model kazao je da je vrlo žilav i fleksibilan, da je prve godine bilo 400 đaka, zatim 4500, a ove 7400.

Na pitanje kako bi ocenio položaj obrazovanja u Srbiji, ministar je prethodno odgovorio da je to za prelaznu ocenu, između tri i četiri, ali da sigurno nije zadovoljan u onoj meri u kojoj treba da bude. Dodao je da će oni koji dođu posle njega biti zadovoljni, podvlačeći da mu startna pozicija nije bila dobra. Istakao je da je ta oblast (obrazovanja) jako dobro ocenjena u izveštaju EK.

O reformama obrazovnih sistema u regionu, što je bila jedna od tema, ali glavna, emisije Crvena linija govorili su Elvira Dilberović, federalna ministarka obrazovanja BiH i Boris Jokić iz Instituta za društvena istraživanja u Hrvatskoj.  Emisiju možete pogledati na: https://www.youtube.com/watch?v=qMx8TP1BKCQ

Brnabić: Ulagaćemo pre svega u obrazovanje i kreativnost

Premijerka Ana Brnabić obratila se  12. juna 2019.  učesnicima Međunarodne konferencije rada u Ženevi porukom da je 4. industrijska revolucija prilika za Srbiju da sustigne razvijeni svet a da su dve ključne oblasti u koje moramo da ulažemo-obrazovanje i kreativnost Najurgentniji izazov s kojim se svi suočavamo predstavlja izazov koji nameću četvrta industrijska revolucija i digitalizacija, istakla je Brnabić. U tom kontekstu, obrazovanje kakvo danas poznajemo – fokusirano na pripremu za jednu profesiju ili jednu oblast – već je zastarelo, ističe Brnabić i dodaje da prema Svetskom ekonomskom forumu, deca koja su sada u osnovnoj školi radiće poslove koji trenutno ni ne postoje. Sve više ljudi neće imati stalno zaposlenje, već će raditi kao frilenseri. Prema Svetskoj banci, Srbija je među tri vodeće zemlje u svetu po broju frilensera po glavi stanovnika, ukazala je ona. “Sve više ljudi će raditi na daljinu. Moći ćete da živite u jednoj zemlji, a da radite za kompaniju u drugoj zemlji.” Kao lideri država, naša dužnost je, ističe Brnabić, da učinimo sve što je u našoj moći da pripremimo svoje građane za promene u svetu rada.

Ona je navela da je fokus Vlade Srbije u poslednje dve godine skoro u potpunosti bio na pripremanju društva za izazove koje donosi četvrta industrijska revolucija, a dve su ključne oblasti u koje moramo da ulažemo-obrazovanje i kreativnost. “Moramo da reformišemo obrazovni sistem tako da priprema mlade ljude za poslove budućnosti koje još ni ne razumemo – ne znamo šta će ti poslovi biti, šta će podrazumevati i kako bi mogli da izgledaju – zbog toga je nužno da ulažemo u obrazovanje koje uči decu kako da misle, a ne šta da misle”, rekla je premijerka. Zato su u Srbiji uvedeni kodiranje i programiranje kao obavezne predmete u osnovnoj školi, tako da danas učenici od 10 do 12 godina u Srbiji uče Scratch i Python, a 13-godišnjaci počinju da uče Pygame. “Zato smo svim osnovnim školama u Srbiji obezbedili bezbedan pristup internetu i trenutno, tj. ove godine ulažemo dodatnih 20 miliona evra u brzi internet za prvih 500 osnovnih škola i 10.000 digitalnih učionica, a sve sa ciljem potpune digitalizacije do 2021. godine”, navela je ona. Takođe, već je pet puta povećan broj specijalizovanih časova informatike u srednjim školama, a još više će ih biti na raspolaganju kako interesovanje učenika bude raslo iz godine u godinu.

Pored ulaganja u obrazovanje, dobra vlada mora i da kreira pravo okruženje za uspeh privatnog sektora. “Zato smo izdvojili preko 100 miliona evra za investicije u infrastrukturu kako bismo omogućili bolje okruženje za startapove, inovativne kompanije i istraživanje i razvoj”, rekla je Brnabić. To obuhvata izgradnju revolucionarnih naučnih i tehnoloških parkova, istraživačkih instituta, laboratorija i podršku startap centrima širom Srbije, a ne samo u glavnom gradu, dodala je ona. Time želimo da podstaknemo raznovrsnu privredu zasnovanu na znanju, inovacije, kreativnost i preduzetništvo, kaže ona.

Takođe koristimo državna sredstva za finansiranje prekvalifikacija, tako da ljudi imaju priliku da steknu nove veštine i znanja i budu bolje pripremljeni za ubrzani svet u kom žive. “Naš program prekvalifikacija do sada je pomogao oko 1.500 ljudi, a još 500 ljudi trenutno prolazi obuku. To daje rezultate. Oko 35 odsto ljudi posle prekvalifikacija je moglo da promeni karijerni put i pronađe bolje poslove ili pronađe posao po prvi put”, istakla je premijerka.

Srbija takođe menja poreske politike kako bi podržala ulaganja u istraživanje i razvoj, inovacije i obrazovanje. “Od 1. januara ove godine, uveli smo značajne poreske olakšice za kompanije koje ulažu u istraživanje i razvoj, startapove i intelektualnu svojinu proizvedenu u Srbiji”, navodi premijerka. “Kreativnost, inovativnost, inventivnost i genijalnost su ključni za naš razvoj i biće ključni za razvoj sveta i svetske radne snage u vremenima koja dolaze”, ocenila je i dodala da je kao premijerka 100 odsto posvećena pružanju podrške obrazovanju, kulturi, nauci, inovacijama i kreativnim sektorima u Srbiji. “Dok pripremamo svoje građane za budućnost, potreban nam je otvoren dijalog kako bismo bili sigurni da ulažemo u ljude na najbolji mogući način”, rekla je ona, dodavši da je upravo sada vreme za delanje. “S ovim promenama moramo da se suočimo zajedno. Moramo da oblikujemo budućnost rada koju želimo da vidimo”, zaključila je premijerka uz poruku da 4. industrijska revolucija predstavlja priliku za zemlje poput Srbije da sustignu razvijeni svet. https://www.youtube.com/watch?v=MH_kTM6xabk

Prekinuto detinjstvo: Svako deseto dete u Srbiji primorano da radi

Zbog rastućeg siromaštva u zemlji, svako deseto dete u Srbiji uključeno je u dečiji rad, a radna zloupotreba mališana prisutnija je u seoskim i siromašnim sredinama. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da tri odsto dece u našoj zemlji radi u uslovima opasnim po život, odnosno na ulici, čime sebe stavlja u rizik da postane žrtva trgovaca ljudima i seksualne eksploatacije, upozorava se u Posebnom izveštaju zaštitnika građana o stanju prava deteta u Srbiji. U ovom izveštaju takođe se skreće pažnja na činjenicu da škole retko obaveštavaju gradski centar za socijalni rad da dete ne dolazi na nastavu, da vreme provodi na ulici u prošnji ili da „radi“ na prometnim gradskim saobraćajnicama.

Ističući da je u Srbiji i dalje prisutan nedozvoljeni dečiji rad, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić-Dejanović ocenila je da se zbog toga naša zemlja nalazi na visokom 46. mestu u svetu po indeksu „prekinutog detinjstva”. Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada, naglasila je da porodica ponekad nije ni svesna činjenice da je dete podvrgnuto radnoj eksploataciji. – Dešava se da deca ne idu u školu jer su pristigli poljoprivredni poslovi. Roditelji se ponose što je njihovo dete radno, a i deca to ne doživljavaju na način koji nije u skladu sa međunarodnim standardima i u najboljem interesu dece – ocenila je dr Slavica Đukić-Dejanović.

Procene stručnjaka iz centara za socijalni rad govore da oko hiljadu mališana živi i radi na ulici – to nisu samo romska deca, već mališani iz porodica sa duboko poremećenim odnosima, u kojima neretko „caruju” nasilje, alkoholizam i narkomanija. Roditelji ove dece od njih očekuju da budu hranioci porodice i da od „džeparca“ koji zarade na ulici prehranjuju svoju mlađu braću i sestre. Resocijalizacija ove dece je veoma teška između ostalog i zbog toga što ovi mališani odrastaju sa pričom da je njihova dužnost da donose hleb u kuću i pomažu roditeljima u izdržavanju porodice.

Međutim, iako je za većinu osoba prisilni dečiji rad sinonim za prosjačenje, lista opasnih zanimanja kojima se bave deca daleko prevazilazi pranje automobila na prometnim saobraćajnicama i sakupljanje sekundarnih sirovina. Zbog toga je Srbija još 2003. godine ratifikovala Konvenciju o najgorim oblicima dečijeg rada, a 1. januara 2018. godine stupila je na snagu lista opasnih zanimanja koja su zabranjena za mlađe od 18 godina. Kako u razgovoru za Politiku ističe Jovan Protić, iz Međunarodne organizacije rada, ovom uredbom utvrđeno je šta su opasne okolnosti za decu a to su – rad ispod zemlje, prekovremeni rad, rad na saobraćajnicama, rad van mesta prebivališta dece mlađe od 15 godina života, rad u skučenim prostorima (mašine ili kanali), rad na visini ili u dubini, rad sa opasnim mašinama, uređajima i oštrim predmetima, kao i rad u nefiziološkom položaju tela, kao što je dugotrajno stajanje, klečanje ili povijen položaj…

U opasne delatnosti spadaju i rudarstvo, snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, uslužne delatnosti u gajenju useva i zasada, pomoćne delatnosti u uzgoju životinja, lov i traperstvo, seča drveća, uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom, ribolov, uklanjanje otpadnih voda, sakupljanje opasnog otpada, tretman i odlaganje otpada, ponovna upotreba materijala, sanacija, rekultivacija i duge usluge u oblasti upravljanja otpadom, zdravstvene delatnosti, kockanje i klađenje, pogrebne i srodne delatnosti, kao i delatnost nege i održavanja tela. Ukoliko poslodavci radno angažuju decu u suprotnosti sa ovim pravilnikom, inspektor rada može pokrenuti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i zaprećena kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica je od 800.000 do 1.000.000 dinara, a za poslodavca koji je privatni preduzetnik od 400.000 do 500.000 dinara.

Čestitke studentima FON-a za treće mesto na svetskom takmičenju

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, čestitala je 9. juna studentima FON-a Rastku Damnjanoviću, Nataši Vladisavljević, Isidori Perović i Milošu Španoviću osvojeno treće mesto na svetu na takmičenju u rešavanju studija slučaja u Hongkongu. „I kao pojedinci, i kao država, možemo da napredujemo samo ako stalno unapređujemo znanje, a vi ste, zajedno sa svojim profesorima, to i dokazali, takmičeći se sa najboljima na svetu. Pokazali ste da su najveći resurs Srbije upravo ljudi, koji imaju znanje, želju, energiju da idu napred, da se usavršavaju i koji predstavljaju najvažniju kariku koja povezuje Srbiju kakva je danas, sa modernom i razvijenom Srbijom koja je zajednički cilj svih nas”, saopštila je Mihajlovićeva. „Problemi koje ste rešavali na takmičenju, u vezi sa globalnim kineskim projektom „Jedan pojas, jedan put”, odnosima NR Kine i SAD i drugima, pitanja su koja će imati veliki uticaj na ceo svet, a Srbija će moći da se brže razvija samo ako te odnose razume i pronađe svoje mesto u svetskim tokovima”, navela je Mihajlovićeva u čestitki.

Osmaci bi da postanu kuvari

Dok se spremaju za polaganje male mature od sledećeg ponedeljka osmaci naravno razmišljaju i o srednjoj školi koju bi trebalo da upišu. Tačno dve nedelje dele ih od predaje liste želja, 28. i 29. juna, a sigurno je da će se neki opredeljivati za zanimanje koje će ih najbrže odvesti do posla, plate i osamostaljivanja a drugi će birati klupe koje će im premostiti put do fakulteta i željenih studija. Aleksandar Pajić, savetnik ministra prosvete, podseća da je ubedljivo najpopularnija srednja škola u Srbiji prošle godine bila Ugostiteljsko-turistička škola u Beogradu, zahvaljujući smeru kulinarski tehničar, gde je čak 11 učenika konkurisalo na jedno mesto, jer u četvrtom razredu po njih dolaze menadžeri iz hotela i restorana i vode ih u svoje kuhinje. Prevedeno u brojke znači da je 319 malih maturanata lane navelo ovaj profil kao prvi na listi želja, a prima se samo 30 đaka.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola (FSSS), naglašava da nikako ne treba izostaviti ni popularnost Vazduhoplovne akademije na beogradskom Dorćolu, jedine škole tog profila u zemlji. Iz ranijih vremena ovu stručnu školu mnogu znaju samo kao „Petar Drapšin”. On tvrdi da godinama unazad u njoj na jedno mesto na profilima avio-tehničar, tehničar vazdušnog saobraćaja i tehničar za bezbednost avio-saobraćaja konkuriše i do 12 učenika, a razlog je to što se diploma akademije priznaje u svim zemljama Evropske unije.

Prošlogodišnja statistika Ministarstva prosvete kaže da su u prvih pet najtraženijih srednjih škola bile medicinske škole, što potvrđuju i u FSSS-u.

– Druga po traženosti, na početku tekuće školske godine, bila je Medicinska škola u Novom Pazaru, gde je za 30 mesta na profilu medicinska sestra tehničar konkurisalo 295 učenika. Približno interesovanje vladalo je i za tamošnji smer pedijatrijska sestra kao i profil fizioterapeut u MŠ „Sedmi april” u Novom Sadu. Velika konkurencija vladala je i u MŠ „Aleksa Savić” u Prokuplju. Među najtraženijima bio je i prirodno-matematički smer u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, gde su na 30 mesta konkurisala 272 učenika. U Prvoj tehničkoj školi u Kragujevcu za jedno odeljenje elektrotehničara računara konkurisalo je 246 đaka – naglašava Pajić.

Antić ističe da je u medicinskim školama najtraženiji opšti smer, malo ispod njega na listi su pedijatrijske sestre, vaspitači i babice. Razlozi su lagan put do zaposlenja i u zemlji i inostranstvu, pa je donji prag za upis beogradskih medicinskih škola bio oko 87 bodova, a onih u unutrašnjosti 92 poena. – Na drugom mestu su škole elektro struke, koje đacima daju najbolju obuku. Mislim na profile koji obrazuju IT tehničare i administratore mreže. Donji prag za upis u Beogradu bio je i iznad 92 poena, dok je u Srbiji 80 bodova. Pomenuta Vazduhoplovna akademija je na trećem mestu po popularnosti, a onda dolaze kulinarski tehničari i kuvari, pa i svi profili povezani sa ugostiteljstvom i turizmom – objašnjava Antić i dodaje da je najteže upisati umetničke škole, za koje je uz ogroman trud za spremanje prijemnog potrebno i više od 95 poena, a da su one u Srbiji, nažalost, najmanje cenjene.

Od trogodišnjih smerova najpopularniji su maser, kuvar i ženski frizer, a Antić ističe da njegovi učenici po dobijanju diplome završavaju specijalizovani polugodišnji seminar i onda postaju frizeri za pse i mačke sa mesečnom zaradom od oko 100.000 dinara. U Školi za negu lepote, u kojoj on predaje informatiku, odmah po dobijanju diplome posao nalaze i đaci sa popularnog profila Manikir i pedikir. – Upišite ono što će u bliskoj budućnosti da bude popularno, a to su smerovi koji se bave organskom hranom u poljoprivrednim školama, koje će uskoro iznedriti i profile za turizam u poljoprivredi, koji podrazumeva letovanje uz radnu obuku – poručuje malim maturantima profesor Antić.

Fali školovanih pekara, vozača, ugostitelja, …

Prošlogodišnja slika srednjoškolskog upisa potvrdila je i izjave Zorana Đorđevića, ministra za rad i socijalna pitanja, da kod nas đaci neće da se školuju za pekare, vozače, ugostitelje, dok se predstavnici privrede konstantno žale na manjak varilaca i građevinskih radnika. I predstavnici Unije pekara Srbije već godinama tvrde da u blizu 3.000 beogradskih pekara radi samo tridesetak pravih majstora, koji ručno, a ne mašinski, mese testo. Ministarstvo prosvete pokušava da popravi upisnu politiku korenitim izmenama i uvođenjem novih dualnih profila koji objedinjuju nekoliko zidarskih veština, kao što je prošlogodišnji novi smer Operater osnovnih građevinskih radova u Tehničkoj školi u Vlasotincu. To je za „Politiku” ovih dana potvrdio i Mladen Šarčević, ministar prosvete, koji kaže da su prethodne dve godine formirali 32 nova dualna profila, a da će ih od septembra biti još devet. Antić upozorava da su u Građevinsko-tehničkoj školi „Branko Žeželj” na Zvezdari, koja školuje popularne keramičare, ugašeni smerovi staklorezac i vodoinstalater, a razlog vidi u činjenici da se đaci pre opredeljuju za obuku uz dobrog majstora, nego za formalno školovanje. Gašenje, tvrdi on, preti i zidarima, tesarima i krovopokrivačima, koji se školuju u građevinskim školama.

Prošlogodišnji upisni prag smanjen za više od dva boda

Prošlogodišnji upisni prag bio je generalno smanjen za više od dva boda, što je bilo najvidljivije na primeru gimnazija. Za upis u elitnu gimnaziju, kao što su beogradska Trinaesta, ili Gimnazija „Svetozar Marković” u Subotici, bila su potrebna 34, odnosno 23 boda manje nego pred početak školske 2017/18. godine, ali Aleksandar Pajić ističe da to ne znači da đaci ne žele da idu u ove škole, već da su otišli na nedavno formirane gimnazijske IT smerove.

Sudeći prema broju đaka, koji su izašli na prijemni ispit neophodan za upis ovog profila, Pajić ističe da mu je sada i povećana popularnost, kao i da je ona ogromna na novouvedenom gimnazijskom smeru talentovanih učenika za biologiju i hemiju, gde tri učenika konkurišu na jedno mesto. Pajić dodaje da prošlogodišnje manje interesovanje đaka za pojedine „elitne” gimnazije samo pokazuje da je počela pravednija borba ovih škola za svakog đaka.

Leskovac: Đaci oborili rekord u najmasovnijem javnom času stripa

Leskovačka škola stripa “Nikola Mitrović Kokan” u saradnji sa četiri osnovne leskovačke škole, održala je 5. juna najmasovniji javni čas stripa, i oborila evropski rekord u najmasovnijem javnom času stripa, koji i sami drže sa hiljadu i sto učesnika od maja 2018. godine. U pitanju su osnovne škole “Vasa Pelagić”, “Svetozar Marković”, “Kosta Stamenković” i “Vuk Karadžić”, a u času je učestvovalo oko 1.300 učenika ove četiri osnovne škole koji su sedeli u svojim klupama u salama za fizičko, holovima škola i učionicama i simultano pravili svoje prve korake u devetoj umetnosti, prenosi Stripblog.

Svi učenici od prvog do četvrtog razreda navedenih osnovnih škola su čitav jedan školski čas umesto drugih predmeta imali čas iz devete umetnosti koji su im održali organizatori, pripadnici Leskovačke škole stripa, što je jedini ovakav primer u Evropi. “Javni čas stripa je održan u Leskovcu po peti put, u najvećem broju od oko 1300 učenika od 1. do 4. razreda iz 4 osnovne škole iz Leskovca. Na taj način smo nadmašili rekord koji smo sami postavili prošlog maja, a u tome nismo dozvolili da nas nepovoljne vremenske prilike pokolebaju ni zaustave. Sa školskih terena na kojima uobičajno držimo Javni čas, prešli smo u sale za fizičko, holove i učionice, i poput junaka crtanih priča pokazali da se svaka prepreka može prevazići ukoliko se to samo dovoljno želi”, naveo je predavač i strip scenarista Marko Stojanović. On je rekao da je Javni čas stripa i postavljen rekord inače način na koji se obeleža 24. godišnjicu Leskovačke škole stripa “Nikola Mitrović Kokan” koja je krenula sa radom 29. maja 1995. godine. Takodje, Javni čas prati okončanje sad već tradiocionalnog konkursa za strip kaiš koji Škola sttripa organizuje već 7. godinu za redom, i koji je počeo kao konkurs za učenike iz Jablaničkog okruga, učešćem učenika iz cele Srbije uskoro postao nacionalni, a ove godine kad se na njega odazvalo blizu 2000 dece iz 27 škola iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, postao i internaciolni. Konkurs za strip kaiš i Javni čas stripa su inače uvodne aktivnosti 21. Balkanske smotre mladih strip autora, koja će se održati u Leskovcu 28-30. juna 2019, dodao je Stojanović. 

Na takmičenju recitatora najbolji učenik Srednje turističke škole

Na takmičenju recitatora “Kraljevstvo poezije” i ove godine, najbolji je bio učenik Srednje turističke škole na Novom Beogradu, Danilo Milovanović. Takmičenje se tradicionalno održava u čast glumca Petra Kralja. U žiriju su proslavljeni glumci naše scene, čime je uspeh Danila i njegove profesorke Nataše Raičević značajniji, piše Brainz.  Ponos je veći jer drugu godinu za redom, u vrlo jakoj konkurenciji sa preko 50 srednjoškolaca, Srednja turistička škola ima najboljeg recitatora. Brainz TV je platforma koja informiše o nauci, obrazovanju i kulturi. Upoznajte naše genijalce na Brainz TV, koja je deo United Media u okviru koje posluje i TV N1.

Vremeplov: Radnici  “Zmaja” demonstrirali  ispred Skupštine SFRJ

Oko pet hiljada radnika zemunske fabrike “Zmaj” demonstriralo je na današnji dan 17. juna 1988. godine ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, nezadovoljno svojim socijalnim položajem. To je bio početak masovnih mitinga koji su nazvani “antibirokratska revolucija”, a poslužili su za učvršćivanje vlasti lidera srpskih komunista Slobodana Miloševića.

Vremeplov: Konvencija o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece

Na današnji dan 17. juna 1999. godine Međunarodna organizacija rada usvojila je sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.

Vremeplov: Ukinuli kralju pravo veta

Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili su na današnji dan 17. juna 1789. godine  Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.

Vremeplov:  Prvi put u istoriji medicine korišten antiseptik

Engleski hirurg Džozef Lister upotrebio je na današnji dan 17. juna 1867. godine  prvi put u istoriji medicine antiseptik, kada je operisao svoju sestru Izabelu.

U Novom Sadu protest zbog prebijanja studenata

Protest zbog prebijanja studenata održan je u utorak  u kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Oko fontane pred Pravnim fakultetom okupilo se nekoliko stotina studenata, ali i drugi građani koji su došli da podrže bunt mladih zbog nasilja. Veruju da je nasilje posledica lošeg sistema i poručuju da fašizam u Srbiji nikad neće proći. Učesnici su držali velike transparente na kojima je pisalo „Stop nasilju države – protiv prebijanja studenata!” i „Bez krova niko!” koji potpisuje organizacija „Združena akcija Krov nad glavom”.  Organizovano u grupi, na skup su stigli i mladi sa transparentom „Položićemo i ovaj ispit” sa oznakama protesta „1 od 5 miliona” koji se šest meseci održavaju širom Srbije, pa i u Novom Sadu.

Povod za protest bili su incidenti koji su se desili u petak i subotu, 7. i 8. juna, kada su nepoznate osobe u kampusu pretukle trojicu mladića, aktivista i studenata Pravnog i Filozofskog fakulteta. Ispričavši kako je zajedno sa Mihajlom Nikolićem u petak napadnut metalnim šipkama i „bokserom”, Marko Đelević poručio je na skupu da ih nasiljem „nisu i neće slomiti”. Upitao je šta radi studentski parlament Pravnog fakulteta. „Nisu im bitne razbijene glave kolega, već lični interesi”, kazao je i dodao da se ni Pravni fakultet, gde on studira i „plaća ih”, još nije oglasio oko prebijanja.

Dejan Bagarić, aktivista DS-a i inicijative „1 od 5 miliona”, student Filozofskog fakulteta zahvalio se na protestu na „ogromnoj podršci” koju je dobio nakon što se saznalo da je pretučen u subotu u kampusu, ali je ocenio da društvu ipak nedostaje solidarnost. „Kada je pre šest meseci Borko Stefanović stradao, bez obzira ko šta misli o njegovoj politici, dužnost svakog građanina je bila da izađe i izrazi svoje neslaganje sa nasiljem, jer nasilje ne može i ne sme biti rešenje jedne demokratske države“, kazao je on. Na solidarnost je pozvala i Bojana Bodroža, aktivista i nastavnik Filozofskog fakulteta, koja je kazala da je fizičko nasilje „samo vrh ledenog brega” sa kojim se suočavaju svi koji odluče da kažu šta misle o situaciji u kojoj se društvo nalazi.

Pretučeni aktivista akcije „Krov nad glavom” Mihajlo Nikolić poručio je da se nasilje dešava svaki dan nad nekom porodicom koju izvršitelji prinudno iseljavaju, ali da se ono dešava i oko izgradnje mini hidroelektrana, nad ženama i ljudima koji na ulici prodaju čarape i cveće da bi preživeli.

Na skupu su bili i poznati političari: Marinika Tepić, Janko Veselinović, Vladimir Đurić, Zoran Lutovac, Borislav Novaković, Goran Ješić… Takođe, skupu je prisustvovao Bojan Pajtić, predsednik Saveza antifašista Vojvodine Duško Radosavljević, predsednica Vojvođanskog kluba Branislava Kostić, bivša rektorka UNS-a Fuada Stanković, Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam… Učesnici su posle skupa krenuli u protestnu šetnju do Gradske kuće.

Bivša rektorka: Nikada se nije desilo da studente prebiju u kampusu

Bivša rektorka Univerziteta u Novom Sadu Fuada Stanković izjavila je da se za šest decenija koliko postoji Novosadski univerzitet nikada nije desilo da studenti budu pretučeni u kampusu univerziteta, kao što se desilo prošlog vikenda, kada su u petak i u subotu pretučena trojica studenata tog univerziteta. “Možemo samo da zamislimo kako se nakon ovoga osećaju svi naši studenti”, kazala je Fuada Stanković na protestu “Jedan od pet miliona” u Novom Sadu. 

Prema njenim rečima, nije dovoljno da rektor univerziteta samo osudi te napade, već je potrebno da univerzitet, u saradnji sa ostalim institucijama, preduzme odlučnu akciju kako bi nasilnici bili sankcionisani i kako se nasilje ne bi ponovilo.  “Rektor Novosadskog univerziteta ima veliku moć, i on i ostali organi univerziteta odgovaraju i za bezbednost i za sve što se dešava u kampusu univerziteta”, navela je Fuada Stanković. 

Profesorka Beogradskog univerziteta Biljana Stojković kazala je da bi volela da nadležna komisija tog univerziteta utvrdi činjenicu da je ministar finansija Siniša Mali plagirao doktorat.  “U suprotnom, kroz lažne i kupljene diplome i plagirane doktorate nastaviće da šalju poruku da obrazovanje ne vredi, da ne morate da znate ništa, da možete slobodno da gledate glupave rijalitije”, kazala je Biljana Stojković. Prema njenim rečima, prebijeni su studenti koji ne žele da ćute i ne žele da kleče. “Volela bih da profosori budu svesni da posle studenata i oni dolaze na red. Zato treba da napravimo solidarni živi zid u odbranu znanja, škola i univerziteta”, rekla je Biljana Stojković.

Pretučeni student novosadskog Filozofskog fakulteta Dejan Bagarić rekao je da je solidarnost sa žrtvama nasilja važna u borbi protiv “sila zla”. On je oštro kritikovao čelnike Grada Novog Sada jer se nisu oglasili povodom prebijanja studenata, već “ćutanjem odobravaju nasilje”.  Podsetio je da je Novi Sad ove godine Omladinska prestonica Evrope, a 2021. je Evropska prestonica kulture i dodao da glavnom gradu Vojvodine “ne služe na čast” takvi incidenti.  “Fizičko nasilje nad neistomišljenicima je fašizam. Gušenje slobode medija je još jedna odlika fašizacije društva”, rekao je Bagarić.

Studentkinja Ana Mirkajlović kazala je da činjenica da su pretučena trojica studenata predstavlja poruku svim građanima da nisu bezbedni.  “Žele da nam pošalju poruku da treba da se plašimo. Živimo u državi u kojoj je normalno imati lažnu diplomu, ali je opasno kritički misliti”, ocenila je Mirkajlović. 

Student Brajan Brković rekao je da je nasilje svuda oko nas. “Institucije su zaćutale, univerziteti su jedva ispustili šapat. Ali, rodila se solidarnost”, poručio je Brković. 

Nekoliko stotina učesnika protesta držalo je u rukama letke na kojima je pisalo “Stop nasilju”. Građani su nosili zastave Srbije, kao i plavu zastavu sa natpisom “Novi Sad slobodan grad”.

Žalbe na “doktorat” Malog pred Odborom: Pred Rektoratom – pamuk

Javnost u Srbiji za korak je bliže konačnom odgovoru na pitanje da li je ministar finansija Siniša Mali ukrao doktorat ili nije. Odbor za profesionalnu etiku Beogradskog univerziteta započeo je zasedanje, ali samo prvom u nizu sednica. Ispred rektorata, nekoliko studenata, aktivista iz organizacije “Jedan od pet miliona”, izvelo je u petak perfomans.

Šta spaja uzgajanje pamuka i akademsku zajednicu u Srbiji? Doktorat ministra finansija Siniše Malog, kažu studenti koji su članove Odbora koji većaju o tome da li je Mali doktorat prepisao dočekali lažnim diplomama i pamukom, aludirajući na jedan od, po njima, najzabavnijih delova ministrovog doktorata. “Hteli smo da pokažemo javnosti naučni doprinos Siniše Malog, koji u svom radu govori da je Srbija prva po proizvodnji i izvozu pamuka, jednako skoro kao Eritreja, što je prepisao od jednog profesora”, kaže Valentina Reković, studentkinja FPN. I to je, kažu, samo kap u moru nespretno ukradenih citata drugih naučnika koje je Mali predstavio kao svoj akademski doprinos. Odboru žele da poruče samo da Sinišu Malog tretiraju kao što bi svakog drugog studenta koji se sumnjiči za prepisivanje. “Mi znamo da vlast vrši pritisak u svim sferama društva pa tako i u akademskoj zajednici. Mi samo želimo da pružimo podršku podršku i kažemo Rektoratu da ne sme da podlegne tim pritiscima i da se mora voditi svojom akademskom čestitošću kada bude donosio odluku u vezi sa ovim doktoratom”, dodaje studentkinja Valentina Reković.

Iako poručuju da je njihova dužnost kao studenata da budu ispred Rektorata, u performansu ih se pojavilo svega šačica. Od profesora – samo jedan. “Ja sam iznenađena što sam jedina. Bilo je tu još par kolega, ali otišli su. Prosto je važno da damo podršku ovoj komisiji, ja to tako doživljavam – da razume probleme univerziteta i šta je ovde ključna stvar, i da je ovo veoma bitan trenutak. Eto, zato sam tu”, kaže Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta.

U Rektoratu, pak, performans ne vide kao podršku, već kao potencijalni pritisak na članove Odbora. Sve procedure, su, kažu, ispoštovane i sprovode se u propisanom roku. Drugim rečima – problema zasad nema. “Ja u ovom trenutku ne vidim prepreku. Jedino što, naravno, niko ne može da prejudicira šta će biti odluka Odbora za profesionalnu etiku. Sad, jedino ako se želi uticati na Odbor, onda mislim da to nije dobro – ja želim da verujem da to nije razlog okupljanja, nego želja studenata da se minimiziraju takvi nemili slučajevi na Univerzitetu”, kaže rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović.

Članovi komisije su stručnjaci iz raznih oblasti unutar akademske zajednice, jer većanje nije na nivou profesije, već sumnje u kršenje opštih etičkih standarda. Zbog kompleksnosti problema, danas nije doneta presuda o ministrovom doktoratu, ali na Univerzitetu uveravaju da javnost neće dugo čekati na odgovor. Sednica održana u petak samo je prva u nizu koju će održati Odbor za profesionalnu etiku Beogradskog univerziteta raspravljajući o doktoratu ministra finansija Siniše Malog. Rok za donošenje konačne odluke je 120 dana.

By admin