19.06.2019.
19/06/2019
Šarčević: Test “procureo” iz neke škole, biće smena
Ministar prosvete Mladen Šarčević potvrdio je juče da je test iz matematike za malu maturu “provaljen” i to da se to dogodilo u nekoj školi. On je za Večernje novosti rekao da su Zavod za unapređivanja kvaliteta obrazovanja i Ministarstvo prosvete dobro uradili svoj posao, ali da je “zatajilo” negde na terenu. “Neko je otvorio rezervnu kesu sa testovima i prodao test iz matematike. Ne znamo gde se to dogodilo, ali to će da utvrdi policija. Biće smena zbog ovoga. Svi će morati policiji da pokažu rezervne kese, pa će se utvrditi gde se ovo dogodilo”, kaže Šarčević za “Novosti”. Najavljuje i da je ovo poslednja godina kada ovakav rizik postoji, te da će od sledeće godine “sve biti digitalno”.
Podsetimo, ministar prosvete Mladen Šarčević uoči završnog ispita osnovaca izjavio je da će na maloj maturi sigurnost testova osigurati direktori, nadzorne službe školskih uprava, inspektori s lokala i s republičkog nivoa. Šarčević je istakao da su u školama, gde je ranije kontrola bila jako loša, sada mere veoma rigorozne. “U praćenju same procedure štampanja i distribuiranja testova učestvuje dosta ljudi. Ja ću sa 18 pomoćnika vršiti nadzor. Na maloj maturi će doći i svi inspektori s lokala i s republičkog nivoa, savetnici i načelnici školskih uprava”, naveo je ranije Šarčević.
Na osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda đaci mogu da osvoje najviše 60 bodova, a sa male mature 40 poena. U srednjim školama i ove godine ima više mesta nego budućih srednjoškolaca.
“Provaljen” i kombinovani test
Pored testa iz matematike za završne ispite u osnovnim školama, “provaljen” je i kombinovani test koji bi osnovci trebalo da rade dana, nezvanično saznaje TV Prva. Kako se navodi, Prva je dobila fotografiju testa za koji se trenutno smatra da je kombinovani test za upis u srednje škole.
Novi skandal, nije pomogla “teška artiljerija” ministra školskog, testovi provaljeni: Test iz matematike odložen za četvrtak
Polaganje testa iz matematike u okviru završnog ispita, koje je bilo zakazano za utorak u 9 časova, odloženo je za četvrtak, 20. jun, saopštilo je juče Ministarstvo prosvete.
Termin održavanja kombinovanog testa neće se menjati (?) i ispit će biti održan (?) u skladu sa Kalendarom aktivnosti za sprovođenje završnog ispita za školsku 2018/2019. godinu, odnosno u sredu, 19. juna. Ministarstvo je navelo da se sve ostale aktivnosti u vezi sa upisom učenika u srednje škole nastavljaju po utvrđenom Kalendaru. Učenici su u ponedeljak polagali test iz srpskog jezika, a za sredu je planiran kombinovani test – hemija, fizika, istorija, geografija, biologija. Ukoliko učenici bez greške urade sva tri testa mogu da osvoje 40 bodova, a na osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda mogu da dobiju maksimum 60 bodova. Osmi razred je prema podacima Ministarstva prosvete završilo 69.388 učenika, a u srednjima školama ima 76.239 slobodnih mesta. Konačni rezultati završnih ispita biće objavljeni u četvrtak, 27. juna, od 8 časova. Upis učenika u srednje škole (osim za baletske i muzičke škole) biće 8. i 9. jula 2019. godine od 8 do 15 časova.
Najteža pitanja: glasovne promene, zavisne rečenice…
Učenici osmog razreda u školama u Srbiji završili su(?) u ponedeljak prvi deo polaganja male mature rešavanjem testova iz srpskog jezika, a đacima beogradske Osnovne škole “Veljko Dugošević” su, kako kažu, najteža bila pitanja o glasovnim promenama, zavisnim rečenicama, značenju reči spokojno. Osim toga, teško im je bilo i pitanje u kome su, kako su rekli, na osnovu odlomka iz teksta o Kosovskom boju trebali da zaključe kako je carica Milica uticala na cara Lazara.
Oko 1.200 maturanata iz Subotice polagalo test iz maternjeg jezika
Oko hiljadu i dvesta malih maturanata u Subotici polagalo je u ponedeljak prvi test, iz srpskog, odnosno maternjeg jezika. Dva sata kasnije i đaci i njihovi nastavnici zračili su optimizmom. Šta su naučili tokom osam godina školovanja iz maternjeg jezika, učenici Osnovne škole Sonja Marinković u Subotici pokazali suu ponedeljak. “Spremala sam se. Pa, nisam se baš puno spremala u stvari, ovaj, ne očekujem ništa previše. Uradila sam sve, pa sad, šta bog da”, kaže Dušana. “Za srpski sam se najviše spremala. Očekujem da sam poprilično dobro uradila, tako da – videćemo šta će biti”, dodaje Sara. “Spremala sam se poslednjih šest meseci pomalo. Uradila sam sve, pa sad se nadam da je dobro. Videćemo koliko ću imati tačnih”, kaže Alma. “Učio sam svaki dan i očekujem da će biti sve OK”, uveren je Uroš. To očekuju i njihovi nastavnici koji ističu da su pripreme za malu maturu počele već prvog dana okončane školske godine. “Ja se nadam da hoće, i ranijih godina je bilo sve po planu. Spremali su se, nema razloga da ne osvoje velik broj bodova i da upišu željenu školu”, smatra nastavnica srpskog Nataša Šašić.
Opozicija traži ostavku Šarčevića
Više opozicionih stranaka juče je zatražilo ostavku ministra Šarčevića Drugi put za poslednjih šest godina država nije u stanju da na valjan način organizuje polaganje testova za male maturante, ukazala je danas Demokratska stranka Srbije. Ta stranka upitala je nadležne ko je za to odgovoran i da li će neko snositi konsekvence za današnji skandal. “Pitamo i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić da li je ovo država koja se temelji na znanju i obrazovanju”, piše u saopštenju DSS.
Predsednik Dveri Boško Obradović je rekao da “zbog ovakvih stvari čitave generacije gube poverenje u prosvetni sistem i u vrednovanje učenja i rada”. Demokratska stranka podseća da je Šarčević danima govorio o bezbednosti testova za malu maturu i uveravao javnost da su oni na sigurnom, govorio o broju angažovanih inspektora, policajaca i drugog osoblja u zaštiti testova. U saopštenju DS ističe da bi trebalo preispitati i verodostojnost rezultata završnog ispita iz maternjeg jezika.
Liga socijaldemokrata Vojvodine saopštava da “bi bilo bi pristojno da ministar prosvete Mladen Šarčević podnese ili, barem, ponudi svoju ostavku zbog stresa koji su danas doživeli đaci i roditelji usled odlaganja testa iz matematike”.
Narodna stranka smatra da je ostavka Šarčevića “jedini častan izlaz i čin preuzimanja lične i političke odgovornosti”.
Šarćević: Procurela i rešenja kombinovanog testa?
Ministar Šarčević je izjavio juče za Insajder da je “velika mogućnost” da je “procureo” i kombinovani test u okviru polaganja završnog ispita za učenike osmih razreda, i naveo da će sutra ipak biti održano polaganje rezervnog kombinovanog testa. Šarčević je rekao da se proverava da li je “procureo” i kombinovani test i da policija istražuje da li ga je neko otvorio. Curenje testova u okviru male mature dogodilo se i 2013, a ispostavilo se da ga je iz štamparije Službenog glasnika iznela jedna službenica. Policijskom istragom utvrđeno je da su testovi iz srpskog i matematike ukradeni i dospeli u javnost pre nego što su osmaci polagali mature. Potom je doneta odluka da se mala matura poništi, a đaci da se rangiraju na osnovu uspeha iz škole. Na pitanje da li postoji mogućnost da se takva odluka donese i ove godine, Šarčević je rekao da “za to nema razloga”.”Sutra se nastavlja kombinovani test, odnosno neprovaljeni rezervni test”, ponovio je Šarčević.”Svi će morati policiji da pokažu rezervne kese, pa će se utvrditi gde se ovo dogodilo”, rekao je ministar.
Brnabićeva držala “predavanja” po Londonu, rekla i ostala živa: Radimo da bi veliki umovi ostali u zemlji!
Premijerka Srbije Ana Brnabić održala je u ponedeljak u Londonskoj školi za biznis predavanje (čitaj prodavanje magle, prim. ured.) “Kako pobediti u Četvrtoj industrijskoj revoluciji” u kojem je istakla da je na početku svog mandata kao dva prioriteta svoje vlade navela digitalizaciju i obrazovanje. Brnabić je počela dvodnevnu posetu Velikoj Britaniji tokom koje će biti na nekoliko skupova. Pominjući Nikolu Teslu, rekla je da Vlada Srbije radi na stvaranju povoljnog okruženja da bi veliki umovi ostali u zemlji i dobili šansu da “Srbiju prepoznaju kao pobednika u toj četvrtoj industrijskoj revoluciji”, prenosi Radio-televizija Srbije. “Ja sam optimista i vidim da postoje neki izazovi, ali vidim da Četvrta industrijska revolucija nudi mnogo više šansi, posebno za zemlje kao što je Srbija”, ocenila je Brnabić. Ona je rekla da treba dati odgovore na dva ključna izazova: obrazovanje, odnosno kako uspostaviti obrazovni sistem za budućnost, i kako promeniti instiuticije. “Ako odgovorimo adekvatno na ova dva izazova, možemo postati jedan od pobednika Četvrte industrijske revolucije, bez obzira na veličinu zemlje, ekonomije ili gde se nalazimo danas”, smatra premijerka. Ona je rekla da je važno da Srbija brani svoju intelektualnu svojinu da bi od ekonomije radno intenzivnih investicija došla do ekonomije zasnovane na intelektualnoj svojini.
Premijerka je u utorak govorila na forumu lista “Fajnenšel tajms” “Zapadni Balkan” (FT Western Balkans Forum) o “Mogućnosti ulaganja u brzorastućem regionu”. Forum organizuju Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (WB6 CIF) i britanski list. Na tom skupu su učestvovali i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti, premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama, generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, predstavnici međunarodnih finansijskih institucija i poslovne zajednice.
Brnabić je potom održala predavanje na Kraljevskom institutu za međunarodne poslove (Royal institute of international affairs, Chatham house) na temu “Srbija, Balkan i Evropska unija”. Govorila je i o putu Srbije ka EU, o zastoju u dijalogu Beograda i Prištine, izazovima za zemlje Balkana u evrointegraciji, kao i o EU posle izbora za Evropski parlament i o Bregzitu.
Ministarstvo: Uvažene ocene učenicima koji su polagali za srednje umetničke škole
U cilјu zaštite najbolјeg interesa učenika, kandidatima koji su na prijemnom ispitu za umetničke škole slikali materijalom koji nije propisan Stručnim uputstvom za sprovođenje prijemnog ispita, biće uvažene ocene stručne komisije. Komisija je ocenjivala šifrirane radove i na ocenu nije uticao kvalitet i vrsta boja kojima je slikano, već je za vrednovanje radova kao kriterijum koristila kompoziciju, lokalni ton, opšti ton i osećaj za boju. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uvažiće ocene stručne komisije koje su zapisnički konstatovane 1. juna 2019. i uneće ih u bazu podataka za upis učenika u srednju školu. Učenicima i roditelјima koji su u grupi kandidata koji nisu proučili zvanična uputstva na sajtu Ministarstva prosvete i pisana uputstva u srednjim školama, napominjemo da za pripremanje prijemnih i završnih ispita treba da obrate posebnu pažnju o propisanom priboru i da koriste zvanične i proverene informacije.
Prekršajni sudija viđen za poverenika
Predsednik Prekršajnog suda u Beogradu Milan Marinović najizvesniji je kandidat za novog poverenika za informacije od janvog značaja, koga će na tu funkciju predložiti vladajuća koalicija, piše Danas. Na pitanje lista Danas, da li će biti kandidat ili ne, on je uz osmeh odgovorio: “Ja jesam voljan, al’ ne mora da znači!”. “Naravno, pitaju se oni koji predlažu. Ne znam da li sam jedini kandidat vladajuće koalicije, to ćemo da vidimo u petak kada ističe rok za predlaganje. Dakle, kontaktirali su me i pitali da li bih bio novi poverenik, odgovorio sam potvrdno, ali ne znam da li sam jedini kandidat”, rekao je Marinović za “Danas”. List podseća da je Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje krajem prošle sedmice pozvao poslaničke grupe da u roku od sedam dana predlože kandidate za Povrenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od javnog značaja.
Apatin: Batez sa učesnicima radionice “Aktivne devojčice”
U ponedelјak, 17. juna 2019. godine, u 10.00 sati, u Banji Junaković u Apatinu, pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez obratio se učesnicima radionice, u okviru projekta „Podrška sportskim i fizičkim aktivnostima devojčica – Aktivne devojčice“, koja se održava u organizaciji resornog sekretarijata. Radionica je namenjena nastavnicima fizičkog vaspitanja iz osnovnih škola, trenerima lokalnih sportskih klubova i drugim sportskim stručnjacima, koji rade sa devojčicama osnovnoškolskog uzrasta. Projekat zajedno sprovode Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, Opština Senteš u Mađarskoj i Skvoš klub „Tisa“ iz Segedina.
Projekat „Podrška sportskim i fizičkim aktivnostima devojčica – Aktivne devojčice“ sufinansira Evropska unija kroz Intereg IPA Program prekogranične saradnje Mađarska-Srbija sa ukupno 179.235,28 evra, dok ukupan budžet za realizaciju projekta iznosi 210.865,04 evra.
Kraj školske godine za osnovce, počinje letnji raspust
Osnovcima od prvog do sedmog razreda 14. jun bio je poslednji radni dan u ovoj školskoj godini. Osmaci su nastavu završili 31. maja, ali ih u ponedeljak, utorak i sredu – 17,18. i 19. juna čeka završni ispit. Za učenike srednjih škola nastava traje do 21. juna. Maturanti četvorogodišnjih i trogodišnjih škola raspustili su se 31. maja. Za one koji upisuju fakultete predstoji prijemni ispit. Prema podacima Ministarstva prosvete, osmi razred je završilo 69.388 učenika, ali će na malu maturu osim njih izaći i 215 učenika koji su osnovnu školu završili od 2010. do 2018. godine. U srednjim školama u Srbiji slobodnih mesta ima za 76.239 učenika, što znači da će svi moći da se upišu, ali od uspeha na završnom ispitu i u osnovnoj školi zavisi da li će upisati željenu školu.
Male maturante u ponedeljak, 17. juna, čeka test iz srpskog (maternjeg) jezika, u utorak će rešavati zadatke iz matematike, dok će u sredu raditi kombinovani test koji podrazumeva zadatke iz fizike, biologije, hemije, istorije i geografije. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja spremio je zadatke za testove, koji se štampaju danas i sutra. U nedelju će biti distribuirani po školskim upravama, a u ponedeljak, neposredno pred početak testa iz srpskog, preuzimaju ih direktori škola. Testove će do školskih uprava pratiti policija, a u Zavodu su primenjene posebne mere bezbednosti kako zadaci ne bi dospeli u javnost.
Rukovodilac Centra za ispite u Zavodu Dragana Stanojević rekla je ranije za Tanjug da niko od zaposlenih nema pristup finalnom materijalu samostalno, a konačnu verziju testova mogli su da vide samo dvojica zaposlenih. “Testovi se čuvaju na sigurnosnim fleševima koji imaju dvostruku šifru. Polovinu šifre zna jedan kolega, drugu polovinu drugi kolega i da bi pristupili materijalu obojica moraju da budu prisutna”, objasnila je Stanojević. Zadaci se rešavaju isključivo hemijskom olovkom, nije dozvoljeno da đaci imaju kod sebe telefon ili digitron, već je dozvoljeno samo da ponesu sa sobom flašice sa vodom. Mala matura organizuje se obično u fiskulturnim salama ili svečanim salama, gde mogu da stanu svi učenici koji polažu završni ispit.
Uspeh na završnom ispitu nosi maksimalno 40 bodova, dok uspeh iz škole nosi 60 bodova. Na sva tri testa đaci će rešavati po 20 zadataka. Svako pitanje nosi po jedan bod. Bodovi iz srpskog i matematike množe se sa koeficijentom od 0,65, tako da đaci iz srpskog mogu maksimalno da osvoje 13 bodova i iz matematike isto toliko. Bodovi sa kombinovanog testa množe se sa koeficijentom od 0,7, tako da učenici maksimalno mogu da osvoje 14 bodova. Za upis u četvorogodišnju srednju školu i gimnaziju, potrebno je da učenik ima najmanje 50 bodova.
Vremeplov: Rođen Vladimir K. Petković
Srpski geolog Vladimir K. Petković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Državnog geološkog instituta, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, najbolji poznavalac kredne formacije kod nas i tektonike istočne Srbije rođen je na današnji dan 19. juna 1873. godine. Bio je upravnik Geološkog zavoda Beogradskog univerziteta i urednik “Geoloških anala Balkanskog poluostrva”. Napisao je oko 70 radova, pretežno o stratigrafiji i tektonici Srbije. Dela: “Geologija istočne Srbije”, “O tektonskom sklopu istočne Srbije”, “Tercijer u Skopskoj ravnici”, “Tupižnica i njeno podnožje”, “Golt u Srbiji”, “O baremskom katu na Grebenu”, “Aptski kat u istočnoj Srbiji”.
Vremeplov: Rođen Pavle Beljanski
Na današnji dan 19. juna 1892. godine rođen je Pavle Beljanski srpski pravnik i diplomata, kolekcionar koji je sakupio najcelovitiju zbirku umetničkih dela srpskog (i jugoslovenskog) slikarstva prve polovine 20.v. Školovao se u Beogradu i Parizu. Kao diplomata Kraljevine Jugoslavije boravio je u Stokholmu, Varšavi, Berlinu, Beču, Parizu, Rimu. Isprva zainteresovan za evropsku, najviše renesansnu umetnost, uviđa da su mu vrhunska dela nedostupna, pa je sakupljačku strast usmerio ka savremenoj umetnosti. Postupno, njegova zbirka slika, skulptura, tapiserija i crteža prerasta u jedinstvenu kolekciju vrhunskih umetničkih dela. Tragična pogibija sedmoro članova njegove porodice prilikom bombardovanja 1944. dovela je Beljanskog do odluke da dragocenu kolekciju zavešta srpskom narodu, time je on postao jedan od njegovih najvećih darodavaca. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog nalazi se Novom Sadu i otvorena je za javnost od oktobra 1961.
Vremeplov: Rođen Stevan Hristić
Kompozitor i dirigent Stevan Hristić rođen je na današnji dan 19. juna 1885 godine: Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, obdareni polifoničar koji je osnovno nadahnuće crpeo iz narodnih motiva, jedan od osnivača Muzičke akademije u Beogradu, šef Beogradske filharmonije, dirigent Narodnog pozorišta, direktor Opere i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije. Muzičko obrazovanje stekao je u Beogradu, Rimu, Beču, Lajpcigu, Moskvi i Parizu. Dela: orkestarska “Simfonijska fantazija”, “Rapsodija”, “Vranjanska svita”, “Poema zore”, “Marš slobode”, “Skice za klavir”, muzička drama “Suton”, balet “Ohridska legenda”, oratorijum “Vaskresenje”, scenska muzika za drame “Čučuk Stana”, “Sunce”, “Lazarevo vaskrsenje”, “Uobraženi bolesnik”, “Hamlet”, “Večiti mladoženja”, “Bura”, horovi, solo pesme.
Vremeplov: Rođen Jovan Bijelić
Na današnji dan 19. juna 1886. godine rođen je i srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najznačajnijih srpskih (i jugoslovenskih) likovnih stvaralaca između dva svetska rata. Studirao je u Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Scenograf (potom i šef slikarske radionice) Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojem je delao do smrti, postao je 1919. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Imao je privatnu školu iz koje je izašao niz slikara. Dela: “Portret devojke”, “Kupačica”, “Jajce”, “Kći umetnikova”, “Dvorište”, “Ženski akt”, “Sarajevo”, “Portret starice”.
Vremeplov: Rođen Ernst Boris Čejn
Britanski fiziolog i biohemičar ruskog porekla Ernst Boris Čejn rođen je na današnji dan 19. juna 1906. godine. Sa Aleksanderom Flemingom i Hauardom Volterom Florijem 1945. podelio Nobelovu nagradu za medicinu, za otkriće penicilina.
Vremeplov: Rođen Salman Ruždi
Na današnji dan 19. juna 19. juna 1947 godine rođen je indijski pisac Salman Ruždi, kojem je iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini izrekao fatvu sa smrtnom presudom, zbog izvrgavanja ruglu Islama u romanu “Satanski stihovi”. Ostala dela: romani “Deca ponoći”, “Istok, zapad”, “Harun i more priča”, “Mavrov poslednji uzdah”.
Vremeplov: Umro Vilijam Golding
Engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. umro je na današnji dan 19. juna 1993. Bio je preokupiran temom zla i iskonskog greha, tako da su njegova dela prožeta takvom atmosferom, sa brojnim alegorijama, često nerazumljivim. Bio je veoma popularan. Dela: romani “Gospodar muva”, “Naslednici”, “Hridine dvojice mrtvih”, “Beg škorpija”, “Slobodan pad”, “Toranj katedrale”, “Piramida”, “Vidljiva tmina”, “Obredi plovidbe”, eseji “Vrele kapije”, “Pokretni cilj”.
Vremeplov: Rođen Blez Paskal
Na današnji dan 19. juna 1623. godine rođen je francuski matematičar, fizičar, pisac, filozof, mistik, Blez Paskal, koji je postavio osnove računa verovatnoće. Veoma mlad istakao se otkrićima iz geometrije i fizike: u 16. godini objavio je raspravu o konusnim presecima, a u 18. dovršio konstruisanje matematičke mašine (aritmometar), koja je obavljala četiri osnovne računske operacije. Prvi je matematički tretirao problem verovatnoće u hazardnim igrama i s francuskim matematičarom Pjerom Fermaom postavio je osnove računa verovatnoće. Izumeo je i hidrauličnu presu i utvrdio da pritisak vazduha opada s visinom i da se pomoću barometra može utvrditi visina planina. Do 24. godine bavio se samo matematikom i fizikom, a potom je došao do zaključka da je njegova dotadašnja aktivnost nebitna i posvetio se verskim temama, filozofiji, pa i književnosti. Povukao se u manastir Por-Roajal, u kom se nalazila grupa takozvanih Jansenita (reč je o religiozno-društvenom pokretu na čijim osnovama će vremenom izrasti Starokatolička crkva). Zvanična Crkva je bila veoma isključiva prema Jansenitima, pa je Paskal snosio posledice ovakvog izbora. Dela: “Pisma jednom provincijalcu” (antijezuitski tekst), “Misli” (kontemplativan tekst, duboko hrišćanski).
Vremeplov: Prva žena biskup
Episkopalna crkva u SAD na današnji dan 19. juna 2006. godine na čelo crkve, prvi put u istoriji Anglikanske crkve, izabrala je ženu. Biskupinja postala Ketrin Džeferts Skori.
Vremeplov: Zabranjeno ropstvo u SAD
Na današnji dan 19. juna 1862. godine Kongres SAD zabranio ropstvo na teritoriji SAD.
Prebijanje studenata: Režim uspešniji u manipulaciji medijima nego 90-ih
Članovi Programskog saveta RTV Miloš Katić, Aleksandra Bosnić Đurić i Srđan Arsenijević ocenili su u ponedeljak da je skandalozan način na koji je RTV izvestila o protestu studenata u kampusu novosadskog Univerziteta, jer se u svom izveštaju, koji je objavljen na internet sajtu pozvala na tabloid Kurir. Kurir, medij koji je među rekorderima u kršenju kodeksa novinara, objavio je da se radi o tuči huligana koje je opozicije iskoristila za napad na vladajući režim. Kako su naveli u saopštenju za javnost, u prenošenju informacija tog tabloidnog medija, RTV je preneo i više neistina, netačnih informacija i lažnih navoda, što je u potpunoj suprotnosti sa ulogom koju je država Srbija zakonima poverila javnim medijskim servisima.
Članica Programskog saveta kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić pojašnjava za Danas da je takvim izveštavanjem, zapravo medijskim inženjeringom, koji se ponajmanje očekuje od jednog javnog servisa, prekršen Zakon o javnim medijskim servisima i Kodeks novinara. – Desilo se ono što ne bi smelo da se dogodi – da RTV napravi spoj jedne vesti koja se ticala organizacije protesta u znak podrške prebijenim studentima i tumačenja tabloida Kurir. Dakle ne vest, nego njihovo tumačenje, viđenje onoga što se desilo. Opet smo imali ono što se dešavalo 90-ih. Imali smo kombinovana dva mehanizma, jedan jeste mehanizam simulacije u kojoj mediji oblikuju stvarnost koja prestaje da bude ono što jeste. Medijskim oblikovanjem mi ulazimo u, rekla bih, zonu sumraka, koja više ne odgovara istini, onome što se zaista dogodilo. A onda se tako simuliranom stvarnošću zapravo sprovodi manipulacija građanima. Onih, koji bi svom javnom servisu trebalo da veruju. Nažalost, takva vrsta kadriranja nečega što se zaista dogodilo i onoga što je tumačenje, odnosno falsifikat stvarnosti i realnosti, gde se žrtve proglašavaju sumnjivim osobama, u startu diskredituju i diskvalifikuju, praktično se onemogućava da građani dođu do elementarne informacije o tome šta se dešava u društvu u kome žive. Ova dva mehanizma, u kojima, nažalost, ovakvim tretmanom događaja i vesti, ovakvom vrstom podržavanja režima već nekoliko godina unazad učestvuje RTV Vojvodine, mi se opasno približavamo jednom sada već nesumnjivom zatvaranju društva, zatvaranja u kulturi, bez obzira što imamo osećaj da su nam omogućeni internacionalni kontakti, priča se o Novom Sadu kao gradu koji je evropska prestonica kulture za 2021. Ta vrsta duple realnosti, duple stvarnosti u kojoj smo mi jednom nogom u tzv. Evropi, dok s druge strane treniramo nad građanima jednu vrstu zastrašivanja, uskraćivanja informacija i nešto što jeste zatvaranje smisla, jer je zatvaranje i poništavanje istine, zatvaranje svega onoga što bi moglo da posluži prosečnom građaninu da donese svoj sud i da odluči kome će poveriti svoj glas na sledećim izborima, objašnjava naša sagovornica.
Na pitanje da li je taj slučaj primer tabloidizacije pokrajinskog javnog medijskog servisa, Aleksandra Bosnić Đurić potvrdno odgovara. – Kako da nije. Javni servis bi trebalo da bude paradigma objektivnog, nezavisnog i nepristrasnog izveštavanja i informisanja građana. Dakle, ukoliko javni servis kao svoj izvor informacija navede tabloid, koji je najčešće i optuživan za kršenje novinarskog kodeksa, onda zapravo imamo vrlo jasnu leguru, koja je do te mere alarmantna i zastrašujuća da zapravo govori o tome da režim, ne da nema nameru da oslobodi medije, nego verovatno ima nameru da se samo usavršava u različitim oblicima manipulacije. U tome su oni zaista uspešni, rekla bih čak da su uspešniji sada nego 90-ih. Jer, to je jedan pervertirani sistem, sačinjen od niza postupaka u kojima su tabloidi ti, kojima je, tobože, sve dozvoljeno, a javni servisi povremeno glume objektivnost kada je to potrebno. Međutim, kada se zaista desi neki događaj u kojem učestvuje mnogo građana, koji je od vitalnog značaja za procenu građana o tome šta se dešava u njihovoj zemlji, onda zataji, naglašava Bosnić Đurić.
Ona podseća da takva vrsta političkog i ideološkog modelovanja medijske slike poslednjih godina nije strana RTV-u. Na sličan način je reagovano i kada su se dešavali protesti „Podrži RTV“ (posle smene rukovodećeg uredničkog tima – op. aut.), na gotovo identičan način se reagovalo kada su se 2017. odigravali studentski protesti. Tada je ona, budući da nije dobila većinsku podršku članova Programskog saveta dala ostavku na mesto predsednice. Ona kaže da takvo ponašanje RTV više nikoga ni ne iznenađuje. – Dejan Bagarić, jedan od pretučenih studenata, u izjavama ovih dana je govorio – „mene to više ne iznenađuje“. Ne iznenađuje ni mene zato što mi je tokom poslednjih godina, kao i svima onima koji žele to da vide, a koji se usput i još malo, s druge strane, bave medijima i kulturom, jasan mehanizam. Dakle, mehanizam je vrlo jasan, vrlo uznemirujući i on jeste jedno dosledno ideološko-političko modelovanje stvarnosti i društva“, ističe Bosnić Đurić.
Ne preza se ni od toga da se modeluje stvarnost koja se događa čak samo nekoliko stotina metara od zgrade RTV. – Ukoliko nismo obučeni da se borimo sa lažnim vestima, da ih čitamo na drugi način, ukoliko smo obični građani koji se ne bave onim što se zove medijska pismenost, imaćemo samo tu informaciju koju imamo. Međutim, činjenica je da postoji veliki broj građana koji oseća takvu vrstu medijskog spinovanja i oblikovanja i poslednjih godina oni gube poverenje u javni servis. To je takođe uznemirujuće. S jedne strane imamo medij kojem bi građani trebalo najviše da veruju, koji ima zakonsku obavezu da radi ono što zapravo ne radi, a to je da objektivno i nepristrasno informiše građane koji ga plaćaju, ukazuje članica Programskog saveta RTV-a.
Na primedbu da niko više nije reagovao na kvaziinformisanje RTV-a, pa čak ni REM koji je za to zadužen, ona kaže da i to spada u kategoriju „da ne iznenađuje“. – Imamo potpuno instrumentalizovanu medijsku scenu i aktere koji učestvuju u tome i svi oni snose odgovornost za ovu medijsku sliku koju imamo danas. Ovde više čak nije potrebno sprovoditi ni medijsku cenzuru posebne vrste. U nizu pogrešnih preslikavanja onoga što se događa, uporno se krši etika, a s druge strane, grubo su prekršeni etički standardi u odnosu na ljude koji su žrtve određenih političkih osveta i represija. S treće strane je, ne manje bitno, kolektivno kršenje etičkog kodeksa. Ipak, znam da u RTS- u i RTV-u ima novinara koji ne žele i ne pristaju da se bave tim modelingom.
Aleksandra Bosnić Đurić podseća da je posle pokreta „Podrži RTV“ došlo do seče i osvete kadrova koji su bili najglasniji, a među njima je bilo i novinara koji su bili najnagrađivaniji. – Napravljena je neka vrsta profesionalne čistke. Nekoliko godina nakon toga došli smo dotle da su, novinari sve tiši, da je kao posledica političke uzurpacije i zatvorenih sistema sve češća autocenzura, kao nešto što je uobičajena pojava, da je to većinski manir u novinarstvu onih koji nisu dovoljno hrabri ili nisu dovoljno spremni da svoje egzistencije stave na kocku zarad onoga što im je obaveza, a to je govorenje istine. To se ne dešava samo u medijima, to se dešava uopšte u društvenom polju u Srbiji, to se dešava u kulturi u akademskoj zajednici… Ono što je dobra vest jeste da ima sve više ljudi koji su spremni da govore istinu i da preuzmu svoj deo odgovornosti. Bojim se da to još uvek nije većina, naglašava Aleksandra Bosnić Đurić.
Šta je objavio Kurir?
Kurir je, da podsetimo, objavio da se „velika prevara odigrala u Novom Sadu, gde je opozicija održala skup protiv prebijanja tri studenta za vikend, a zapravo je reč o sukobu levičara i desničara huligana“. Kurir je za „prevaru“ optužio opozicione lidere, organizatore protesta iz Beograda i Novog Sada, novinare, a onda i dosolio dodajući da “ je posebno zanimljivo da su lideri opozicije (navedeni poimenično) bili na sastanku u američkoj ambasadi sa pomoćnikom državnog sekretara SAD Metjuom Palmerom. Sve to je vojvođanski javni servis RTV objavio bez ikakve ograde ili navođenja razloga zašto se taj tekst objavljuje.
Više od 1.000 dece sa KiM gosti vršnjaka iz Srpske
