„MALA MATURA“ U SENCI VELIKIH SKANDALA

„MALA MATURA“ U SENCI VELIKIH SKANDALA

• Što se grb’’o rodi, vreme ne ispravi! • Popečitetlj školski od prvog dana u sukobu interesa • Zašto je bolja neregularna „mala matura“ nego nikakva?

Dok ovo pišem đaci se spremaju na odloženi deo završnog ispita za osmake iz matematike. I kako stvari stoje, danas okončaće se i taj ispit. Ministar će slavodobitno ustvrditi da je sve OK, jer su pronađeni krivci za krađu i distribuciju testova (a krivci za stresiranje dece i roditelja, međunarodnu bruku i još ponešto). Jeste, tvrdio je Šarčević, počelo je kovertom provaljenoj u jednoj školi, pa sa tri žene, a završilo sa jednim muškarcem, ali sad se zna kriv je  – I. S. i  maloletni osmak (14) i sin kuma Šilasa i/li Đolaka (možda čak kumče Voška i/li Buka) kome je Đura moler poznat iz epizode „Ponoćno krečenje Narodne lutruje“ i protiv zakona naveo puno ime i prezime, jer je mali bundžija organizovao spontane proteste „malih maturanata“ u Beogradu, ali i u nekoliko velikih gradova u Republici.

Elem, i poslednja afera, oko neregularne „male mature“ u kojoj je (in)direktno umešan, a direktno odgovoran ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja samo je još jedan od dokaza o nesrećnom izboru ovog čoveka na Dositejev tron. Zabrinjava i to što on to ne vidi i umesto da podnese trenutnu ostavku, on je od početka skandala, koji ga je zatekao u Banja Luci,  tražio (i on misli i našao) krivca, a tek kad se javnost listom okrenula protiv njega navodno i podneo (blanko) ostavku predsedniku Republike (koji, usput rečeno, i nema nikakve nadležnosti po istom)  i premijerki koja trenutno, nakon „uspešnih“ gostovanja u Ženevi i Londonu, boravi u Parizu i koja, za svo vreme skandala,  nije našla za shodno, da ako već ne smeni „svog“ ministra ili da ga bar stogo ukori, čak ni da se oglasi u javnosti.

Umesto toga, po rečima samog ministra školskog, on dobija nepodeljenu podršku  i predsednika i premijerke i stoga „nema nameru da podnosi ostavku“ jer iako je malo kriv i „moralno odgovoran“, „nema nameru da na sebe preuzima tuđu krivicu“.

A možda se ministar školski obratio predsedniku, jer ga je upravo on 2016. godine i predložio (ali tada kao premijer mandatar) za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na kojoj je funkciji ostao i nakon rekonstrukcije Vlade 2017. godine, kada je dotadašnji premijer preuzeo funkciju predsednika države, a premijer(ka) postala ni kriva ni dužna Ana Brnabić.

Tokom skupštinske rasprave, a prilikom predstavljanja kandidata za popečitelje u javnost je izašao podatak – koji ni dosad  nije demantovan – da je sin tadašnjeg premijera pohađao (privatnu) gimnaziju “Ruđer Bošković”  sa domom učenika, u kojoj prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, Mladen Šarčević ima vlasnički udeo od 20 odsto u gimnaziji  (vrednost tog udela iznosi 200.000 evra), 50 odsto vlasništva OŠ “Ruđer Bošković” (takođe 200.000 evra), kao i 50 odsto vlasništva Predškolske ustanove “Ruđer Bošković” (vrednost 5.000 evra).

I tako smo došli do dokaza da je “kozi poveren na čuvanje –  kupus”, odnosno da je privatniku poveren državni obrazovni sistem, dakle desilo se ono suprotno za šta su se sve vlade, barem deklarativno,  obavezale – da će jačati javno državno obrazovanje, a ne podržavati privatno, što je u suprotnosti ne samo sa Deklaracijom iz Inčeona (čiji smo i potpisnici), Svetskim razvojnim ciljevima (koje smo prihvatili), ciljevima “Obrazovanja za sve”, ciljevima “Obrazovanja 2030” i drugim brojnim i kod nas ratifikovanim konvencijama  u kojima se država zalaže za SDG Cilj 4 već i sa zdravom pameću.

Tim pre što je ovaj izbor od početka bio (pre)pun skandaloznih izjava i još gorih odluka resornog ministra školskog. Setimo  se;  da je, na javnom servisu, povodom vršnjačkog nasilja,  izjavio da nekoj deci na čelu piše “tuci me”, nedugo  zatim je rekao da će biti kažnjen svaki prosvetni radnik koji “podstrekuje homoseksualizam i uči decu da su bespolna bića”, za svog vakta nije rešio pitanje statusa i finansiranja (mladih) naučnika, pretio da će uvesti reda u štampanje udžbenika pa, za mesec dana, popustio pod pritiskom “udžbeničke mafije”, hvalio se usvojenim setom  “školskih zakona” (koje u pravilu menja  pred početak svake školske godine) i u kojima su “kvalitet, efikasnost i autonomija tri glavne poluge”, dok je na drugoj strani gušio i autonomiju univerziteta,  a da ne govorimo o potpunoj centralizaciji i politizaciji izbora direktora i finansiranja obrazovanja (čemu li onda služi administracija u severnoj pokrajini, o ono južnoj nećemo ovaj put iako znamo koliko nas koštaju “srpske” prosvetne institucije na KiM), pričao bajke o povratku obrazovanih iz inozemstva, dok je na delu stalan i nenadoknadiv “odliv mozgova”, ali i zanatlija i stručnih kadrova svih profila, zalagao se za uvođenje informatike u škole bez interneta, a sa “čučavcima”, zalagao za uvođenje dualnog obrazovanja kao rešenja za decu, a ustvari rešenja za inopreduzetnike koji će tako dobiti gotovo besplatnu, a obučenu radnu snagu,  sarađivao i finansirao škole na Zelenortskim ostrvima i drugim egzotičnim destinacijama, potpisivao, gotovo dnevno, sporazume o saradnji sa kubama, saudiarabijama i sličnim naprednim obrazovnim  sistemima, … (ima još, ali pametnom je i ovo previše).

Protiv sebe, ministar Kraden Šarčević ujedinio sve prosvetare – zbog njega štrajkovali su i predškolci, i nastavnici u osnovnim i srednjim školama, ali i zaposleni na visokoškolskim ustanovama i …  sve to nije mu bilo dovoljno da odstupi sa mesta ministra školskog. I umesto da je taj momenat iskoristio za časno izvlačenje iz situacije, on je opstao i sad doživljava da ga teraju deca. I oteraće ga, kao i one koji za njega tvrde da je među boljim ministrima. Kakvi li su  i koji su oni gori?

Sombor, 20.06.2019.
prof. Hadži Zdravko M. Kovač,
ravangradski učitelj u penziji,
ex član nacionalnog prosvetnog saveta
i još svašta nešta

About the Author

admin